Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Pozivam vas da minutom ćutanja odamo poštu preminulom narodnom poslaniku Miroljubu Stankoviću.
Neka mu je večna slava, slava mu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 120 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Hvala.
Konsultovala sam se sa stručnim službama koje kažu da imamo potreban kvorum, jer se ne utvrđuje dnevni red.
(Poslanička grupa Dveri se naglas smeje.)
Smešno? Meni je stvarno tragično kad se smeje neko ko je vodio 15, 20 godina parlament Republike Srbije, pa je mogao da nauči barem osnovne stvari. Vodim tek četvrtu godinu, tako da za mene ima nade, za neke nema nade.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 122 narodna poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslove za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja postavljam pitanje premijeru Republike Srbije, Ani Brnabić, zašto do sada već nije podnela zahtev Narodnoj skupštini da se razreši ministar Zorana Mihajlović, koja je pre neki dan izazvala težak incident u međudržavnim odnosima Republike Srbije i Narodne Republike Kine. Taj incident je napravila tako što je,smišljeno 19. avgusta na Preobraženje, kad je znala da nijedna domaća firma kao podizvođač ne radi, jer nijedan naš radnik ne radi na Preobraženje, otišla u navodnu inspekciju dela gradilišta autoputa od Beograda do Užica i pretila javno da će prekinuti ugovor sa kineskom firmom.

U veoma delikatnom trenutku je to uradila. Kad Srbija čini napore da se privoli kineska strana da preuzme RTB Bor i kad postoje veliki izgledi da moćna kineska kompanija kupi „Fijatovu“ fabriku u Kragujevcu koja je zapravo pred izdisajem, koja je pred napuštanjem od strane „Fijata“.

Podsećam vas koliko nam je pomogla Narodna Republika Kina kupovinom Smederevske Železare, dajući dva puta više novca nego što su dali Amerikanci 2000. i neke godine, a naknadnim proračunima smo saznali, o tome danas držim konferenciju za štampu, da su nam Amerikanci ostavili dugove od 384 miliona dolara. Ti dugovi su pali na državu. U takvim trenucima, ona čini potez koji se ničim ne može nazvati, osim veleizdajom. Nije to više ni glupost, ni budalaština, nema tu više drugog naziva. Pod hitno ministar mora biti razrešen.

Ovom prilikom želim da pohvalim premijera Anu Brnabić, zbog izjave koju je dala 21. avgusta, kada je rekla – sve što radimo, radimo da bi se rađalo više dece i da bi mladi ljudi ostajali u Srbiji. Ja to iz petnih žila podržavam, ali želeo bih i da premijer Ana Brnabić obavesti Narodnu skupštinu šta misli da lično uradi da bi doprinela tom našem velikom poduhvatu da popravimo natalitet u Srbiji.

Treće, Vlada je pokazala potpunu indolentnost prema problemima koje imaju proizvođači malina. O tome su naši predstavnici već govorili na nekoj od proteklih sednica. Podsećam vas da je proizvodnja malina postala toliko masovna u Srbiji, da je to zapravo srpski i strateški i izvozni proizvod. Ne zalažem se za kontrolu proizvodnje i izvoza i da sve u svoje ruke preuzima država, ali Ministarstvo poljoprivrede mora uvek da bude budno i kada proceni da postoji izražen monopolizam otkupljivača i izvoznika malina, da odmah interveniše i da pravi odgovarajuću razmeru između prodajne cene maline na evropskom tržištu i otkupne cene u Srbiji. Tu mora biti značajna razlika, ali ne preterana i ne dvaput ili triput veća.

Dakle, da nam premijer Ana Brnabić odgovori zašto je Vlada indolentna prema problemima nekadašnjih velikih sistema u Srbiji, giganata srpske privrede poput „Goše“, gde radnici već dugo gladuju, štrajkuju glađu, a i nemaju šta da jedu, prinuđeni su na taj štrajk, dok država ne preduzima ni ono što bi mogla da im pomogne u sadašnjoj situaciji.

Hvala.
Reč ima Đorđe Vukadinović.

Zahvaljujem.

Imam nekoliko pitanja. Prvo pitanje se odnosi i upućeno je Ministarstvu spoljnih poslova, a tiče se ovog najnovijeg incidenta, rekao bih i skandala, u odnosima sa Republikom Makedonijom.

Pitanje otprilike glasi i molba - da Ministarstvo spoljnih poslova na jedan iscrpan i korektan način, kao što su činili nekoliko puta, objasni šta je to što je navelo pre svega Ministarstvo spoljnih poslova, jer ministar nosi tu odluku, a onda i državni vrh, da povuče takav drastičan i neuobičajen potez kao što je povlačenje kompletnog diplomatskog osoblja iz ambasade u Skoplju.

Jako je dobro brinuti o dostojanstvu zemlje i ja podržavam svaki akt, svaki potez koji ide u pravcu očuvanja dostojanstva države, ali ovo je, to će vam reći svako ko se iole razume u diplomatsku praksu, krajnje neuobičajena mera. Naša država nije povlačila takve poteze ni prema zemljama koje su priznale Kosovo, a nije povlačila takve poteze ni prema zemljama koje aktivno rade na implementaciji nezavisnosti Kosova. Štaviše, ima mnogo primera vrlo snishodljivog i udvaračkog odnosa prema najmoćnijim, pre svega zapadnim, ali najmoćnijim zemljama koje su sponzori nezavisnosti Kosova, a istovremeno prema jednoj zemlji koja je u suštini prijateljska, sa svojim problemima, sa svojim mukama koje su u nekim stvarima čak i veće od naših, povlače se takvi drakonski potezi.

Uostalom, samo u slučaju neposredne ratne opasnosti, pa čak ne uvek ni tada, u slučaju rata između dve zemlje se povlači mera ovog tipa. Može da se povuče ambasador na konsultacije, može da se protera ili zamoli ambasador zemlje da napusti zemlju, mogu neki diplomatski predstavnici da se povuku ili proglase nepoželjnim i to je ono što se uobičajeno radi. Povlačenje, ponavljam i naglašavam, kompletnog personala ambasade u Skoplju liči na meru nakon koje sledi bombardovanje i rat. To je ili veštačko izazivanje panike u domaćoj javnosti, u srpskoj javnosti, ili postoje neke stvari, neke informacije koje mi ne znamo. Zato bih molio Ministarstvo da ih podeli ili sa javnošću ili barem sa narodnim poslanicima, po mogućstvu na sednici Skupštine Srbije, ali makar onda u internoj informaciji zainteresovanom narodnom poslaniku.

Dakle, ovako kako je, bar ono što je iz javnosti vidljivo, sa svim pratećim tabloidnim naslovima: „Nož u leđa“, „Zaev objavio rat Srbiji“ itd, deluje najblaže rečeno neumesno i neukusno, te imam utisak da smo se kao zemlja, ne branili dostojanstvo, nego smo se blamirali, tim pre što se danas i juče najavljuje već povratak naših diplomatskih predsednika.

Moje drugo pitanje tiče se i ide na adresu Ministarstva saobraćaja, koje se takođe jednom prilikom dosta potrudilo da odgovori, kada je reč bilo o auto-putu prema Temišvaru, pa se nadam da će i ovog puta biti upola toliko iscrpno. Pitanje se tiče rada našeg nacionalnog avio-prevoznika, odnosno „Er Srbije“ i informacija koje postoje u javnosti da je on već treću godinu posluje sa gubitkom, odnosno da se veštački neki mali profit prijavljuje, a da je cena tog profita enormno visoka u vidu direktnih i indirektnih davanja države Srbije.

Predsednik Nadzornog odbora „Er Srbije“, gospodin Siniša Mali, koji je nekoliko puta ranije kada je naglašavao zašto JAT mora da se likvidira i zašto su morale biti neke mere preduzete, naglašavao je kako je država po 30 miliona evra ulagala u JAT. Prema ovim informacijama relevantnih stručnjaka i eksperata, davanja države Srbije, bilo direktno, bilo preko aerodroma, bilo preko odricanja od dobiti od takse, su gotovo 60 miliona evra godišnje. Dakle, „Er Srbija“, kao zajedničko preduzeće sa „Etihadom“, košta državu Srbiju između 50 i 60 miliona evra godišnje. S toga bih voleo da vidim izveštaj Ministarstva saobraćaja, da li su ti podaci tačni i šta namerava da učini tom prilikom.

Poslednje pitanje, nažalost, ide na adresu Kancelarije za Kosovo i Metohiju, ja bih voleo lično da je ministarstvo, ali svejedno, koje glasi – koja je to državna procena, koja je to ekspertska procena dovela do zaključka da Srpska lista treba na Kosovu i Metohiji, odnosno u parlamentu Kosova, samozvanog, samoproglašenog Kosova, da glasa za Ramuša Haradinaja? Hvala.

Vreme, hvala.
Reč ima Zoran Živković. Izvolite.

Hvala lepo.

Ima puno pitanja koja su ostala bez odgovora i mislim da je dobro da se ponove. Možda će to da dovede do toga da oni koji treba da daju te odgovore počnu da ih daju. Ovo je samo petnaestak pitanja koja sam postavio u pisanoj formi, a na koja nisam dobio odgovor u poslednjih godinu dana. Dva su moguća razloga za to. Jedan je da su to teška pitanja na koja nema ko da da odgovor, zato što nema znanja, hrabrosti ili iskustva za tako nešto. Druga stvar je da su to pitanja za koja nema interesovanja u Vladi, pa ću ja da ih ponovim.

Prvo pitanje i sva druga pitanja postavljam predsednici Vlade, a pored nje za svakog pojedinačno će to pitanje biti postavljeno i jednom od ministara.

Prvo pitanje je predsednici Vlade – kojim aktom je ona svoje nadležnosti predsednice Vlade Srbije prenela predsedniku SNS-a Aleksandru Vučiću?

Da li postoji takav akt, jer smo svakog dana svedoci da se predsednik SNS bavi spoljnom politikom države, privredom ove države, saobraćajem, poljoprivredom, zaštitom životne sredine, i ne znam čega sve, a po Zakon o Vladi i po Ustavu Srbije to su nadležnosti Vlade Srbije i samo odluka same Vlade, ili možda u nekim slučajevima i predsednice Vlade može da to prenese na nekog drugog. Da li je to neki akt koji je donet na tajnoj sednici Vlade, ili na nekom drugom mestu ili je to predaja vlasti bez ustavnog osnova ili to je to otimanje vlasti. Pa, ako je to situacija, da nađemo načina da pomognemo predsednici da vrati svoje nadležnosti u svoje ruke.

Pitanje ministru privrede i predsednici Vlade – Kako napreduje izgradnja Fabrike čipova, koliko se sećam u Pančevu, koju je predsednik SNS Aleksandar Vučić najavio pre tri i po godine? Da li su rešeni imovinsko-pravni odnosi, da li je dobijena potrebna dokumentacija građevinska i urbanistička i da li su počeli radovi? Pre tri i po godine je najavljena Fabrika čipova, firma je „Mubadala“, ako se ne varam, koja je bila sigurno po rečima predsednika SNS-a da će da počne tu izgradnju.

„Asomakum“, još uvek ne znamo ko stoji iza te velike kriminalne afere. Čuli smo navodno ko ne stoji iza nje, ali da vidimo ko stoji? Neki ljudi su bili hapšeni, privođeni, držani u pritvoru, da li su započeti postupci prema njima ili ne to je pitanje za ministarku pravde i takođe za predsednicu Vlade Srbije.

Da li je rešeno, ovo je pitanje za ministra policije, ministarku pravde i predsednicu Vlade Srbije, pokušaj atentata na predsednika SNS u Jajincima? To smo, mislim pre godinu dana imali, dane i dane o tome, pa da li je nađemo nešto tamo, pa da li nije, pa da li je Bazuka, pa da si su puške, da li je, šta je, nemam ništa od toga, a to je vrlo čudno za državu koja se hvali svojom velikom borbom protiv kriminala i svojim velikim statističkim dokazima da smo jedno od najbezbednijih država u svetu.

Šta je sa Cvetanom Vasilevom, koji već tri godine, tačno tri godine neki dan sada, je na poternici, na crvenoj poternici Interpola zbog pronevera u Bugarskoj vrednih milijardu. Na zahtev bugarskih organa već tri godine ga čuvaju nadležni ili nenadležni u ovoj državi. Da li je to predsednik države, da li je to predsednik Vlade, ministar unutrašnjih poslova, ministar pravde, ko god, ali to je bruka za ovu državu da mi krijemo kriminalca, odnosno osumnjičenog za kriminal, tri godine, a on se istovremeno fotografiše sa raznim nosiocima vlasti i takođe je jedan od kupaca srpske Fabrike stakla Paraćin, koja je naravno dužna, trenutno jedno 30 miliona evra državi.

I, konačno ova situacija sa Makedonijom. Šta se tu desilo? Koja mudrost se desila od nedelje do juče u podne. I, vezano za to predsednice Vlade i ministre inostranih poslova tražim informaciju efekata naših mera protiv Francuske koja su uvedena pre par meseci, gde smo im oštro zapretili, više se ne sećam zbog čega i šta je to doprinelo ugledu i bezbednosti Srbije?

Hvala.
Reč ima Boško Obradović.

Poštovani građani Srbije, nezadovoljni aktuelnom vlašću SNS i njenih koalicionih partnera, želeo bih da danas postavim u vaše ime pitanje, pre svega, predsedniku Vlade Republike Srbije koji to nije i nadležnim ministrima za rad i privredu, a tiče se objašnjenja kako to oni više nisu nadležni i na koji način ne mogu ništa da pomognu radnicima „Goše“ iz Smederevske Palanke koji su apsolutno opravdano u štrajku i zahtevu da im se isplate zarađene plate i sve drugo što im sleduje iz prethodnih godina, a što im ne isplaćuje jedan od famoznih stranih investitora kojima se inače toliko hvali i sadašnja i bivša vlast.

Kako je, dakle, moguće da država pere ruke od radnika koji rade u ovoj državi? Kako je moguće da država stane na stranu tajkuna bilo stranih, bilo domaćih? Kako je moguće da država nekome toleriše ne plaćanje poreza i doprinosa i kako je moguće, konačno, da država ne zaštiti radnike koji su na ovaj način ovako oštećeni, poniženi i uvređeni?

Kada o tome govorim, a istovremeno i postavljam pitanje, ne mislim samo na radnike „Goše“, oni su simbol tog napaćenog radništva danas u Srbiji, mislim na sve ponižene i uvređene radnike Srbije koji su oštećeni u raznim pljačkaškim privatizacijama kojima uprkos obećanjima aktuelne vlasti za ovih šest godina vlasti SNS niko nije završio u zatvoru sa pravosnažnom presudom, na višegodišnjoj robiji, zbog pljačke ovog naroda i države u prethodnih 30 godina. Kada to govorim, posebno, o beogradskim radnicima, radnicima nekadašnjih velikih beogradskih giganata, od IKL-a, IMT-a, radnika „C-marketa“ i drugih koji su oštećeni kao mali akcionari u raznim stečajevima, u raznim pljačkaškim privatizacijama, a koji danas po ulicama Beograda pokušavaju da reše svoj problem.

Dakle, tražim konkretan odgovor i objašnjenje dokle je stigao njihov slučaj. To nije samo njihov slučaj beogradskih radnika, danas radnici na isti način štrajkuju i u Aranđelovcu i u Nišu i u Priboju i u nizu drugih gradova i opština Srbije gde je u pljačkaškim privatizacijama nestala državna, društvena, narodna imovina.

Ono što posebno želim da pitam aktuelne, pomenute ministre, a dodao bih tu i ministra poljoprivrede, jeste, gde su danas kada evo, po ovom vanrednom i hitnom postupku moraju da usvajaju zakone po nalozima EU, gde su danas da urade nešto za poljoprivrednike koji su u ovoj godini ovoliko oštećeni. Moj kolega, uvaženi profesor, doktor Miladin Ševarlić je izračunao da je šteta u poljoprivredi najmanje milijardu evra i da naši poljoprivrednici jednostavno ne mogu da dočekaju jesen i ne mogu da prežive ove katastrofalne ovogodišnje elementarne nepogode koje su počele sa onim mrazevima, pa preko grada stigle do ove sadašnje ogromne suše.

Dakle, gde je Ministarstvo poljoprivrede, gde je Vlada Republike Srbije da mi danas po hitnom postupku usvajamo jednu takvu vrstu podrške poljoprivrednicima u Srbiji Ja razumem da su za vas prioritet migranti, kako ćete njih da smestite, da im napravite kuće i stanove, da ih uključite u školski sistem jer je to još jedan od naloga vaših prijatelja iz EU, ali ja vas molim i podsećam i apelujem na ministre da konačno prioritet u ovoj državi postanu naši građani, ne gej parade, ne migranti, ne prazne priče o stranim investitorima koji dobijaju pare iz našeg budžeta nego naši građani, naši policajci i vojnici koji štrajkuju, naši prosvetni radnici koji štrajkuju, naši radnici koji štrajkuju i svi drugi koji danas u Srbiji zapravo žive teško pod ovom pogubnom i katastrofalnom vlašću Aleksandra Vučića i SNS.

Dakle, moj poziv ministrima jeste, da nam odgovore na pitanje, kada ćemo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije dobiti zakone koji su u interesu naših građana, a ne MMF, Svetske banke, NATO, EU ili stranih firmi za koje zapravo ova vlast sve vreme radi? Da li ćemo konačno nešto uraditi za domaću privredu, za domaću poljoprivredu, to je moje pitanje za nadležne ministre i siguran sam da na to pitanje nemaju odgovore jer moraju prvo da pitaju Brisel.

Prošlo je vreme, molim poslanike da postavljaju pitanja u skladu sa predviđenim odredbama člana 87. Molim vas, da se pre postavljanja pitanja upoznate sa sadržajem.
Reč ima Enis Imamović.

Hvala uvažene predsednice.

Koleginice i kolege, narodni poslanici, prošlo je više od mesec dana od kako smo uputili pitanje ministru policije, pravde i Republičkom javnom tužiocu u vezi pronalaska masovne grobnice u dvorištu Doma zdravlja u Novom Pazaru. Svi državni organi, mediji, pa i javnost potpuno su ignorisali činjenicu da je 15. jula ove godine u širem centru jednog od najvećih gradova u Srbiji pronađena masovna grobnica sa velikim brojem posmrtnih ostataka ljudi za koje osnovano sumnjam da su posmrtni ostaci uglednih Bošnjaka streljanih na Hadžet.

Meni je prosto neshvatljivo, da u 21. veku, da se pronađe masovna grobnica i da svi o tome ćute, i da se pronađene kosti, nekada živih ljudi, smeštaju u kartonske kutije od čipsa, u zemlji koja je kandidat za članstvo u EU.

S obzirom da je ekshumacija sprovedena na adekvatno, nestručno i krajnje neprimereno i ponižavajuće, kako za žrtve, tako i njihove porodice. Mi smo od nadležnih državnih organa tražili da nam u najkraćem mogućem roku, dostave sve informacije u vezi sa ovim postupkom.

Zbog izuzetne osetljivosti ovog slučaja, u skladu sa zakonima i propisanim zakonskim rokovima, mi ponovo tražimo od ministra pravde, ministra policije i Republičkog javnog tužioca, da nam bez odlaganja dostave odgovore na pitanja ko je i pod kojim okolnostima otkrio masovnu grobnicu i posmrtne ostatke na Hadžetu? Ko je dao nalog za ekshumaciju posmrtnih ostataka? Gde su smešteni posmrtni ostaci nakon ekshumacije i u čijoj su oni nadležnosti? Ko su izvršioci i koja ustanova je izvršila ekshumaciju? Ko je nadgledao ekshumaciju i ko je odgovorno lice u ovom postupanju? Da li su na lokalitetu pronalaska masovne grobnice sprovede sve procedure propisane zakonom? Da li je ekshumacija potpuno obavljena, do pronalaska svih posmrtnih ostataka koji se nalaze u ovoj masovnoj grobnici i ko je nadležan da utvrdi identitet ljudi kojima pripadaju pronađeni posmrtni ostaci i koja je dalja procedura koju ti nadležni organi planiraju da preduzmu?

Ovo je samo još jedan u nizu dokaza koliko je neophodno da se hitno izvrši revizija akcionog plana za manjine i u njega konačno uvrsti pitanje rešavanja nerešenih zločina počinjenih nad Bošnjacima, tepitanja nestalih, otetih, mučenih i ubijenih Bošnjaka. Ovakav akcioni plan ne pruža Bošnjacima nikakvu nadu i perspektivu za rešavanje njihovih nagomilanih problema.

Bošnjački narod koji čini brojčanu manjinu u Republici Srbiji ima mnogo nagomilanih problema i veliki broj nerešenih pitanja, kao što je i ovo pitanje nestalih, ubijenih i prognanih Bošnjaka, kao i status Bošnjaka kao naroda i status Sandžaka. Legitimni predstavnici Bošnjaka su aktivno učestvovali u procesu, u pokušaju izrade akcionog plana za manjine, međutim, Vladina radna grupa je ignorisala sve zahteve legitimnih predstavnika Bošnjaka, da se u ovaj akcioni plan uvrste sva ona pitanja koja su od vitalnog značaja i koja imaju suštinski značaj za poboljšanje socijalno-ekonomskog položaja Bošnjaka u Republici Srbiji.

Akcioni plan nije razmatran ni u Nacionalnom savetu, Republičkom Nacionalnom savetu za manjine i time nije stekao ni potreban legitimitet koji je neophodan za usvajanje ovog akcionog plana.

Zbog toga od ministarke, odnosno od premijerke Brnabić tražim objašnjenje zašto još uvek nije pokrenut postupak za reviziju Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina i ujedno tražimo da se pokrene postupak, da se iz procedure povuče Predlog zakona o savetima nacionalnih manjina i zakonima o pravima i slobodama nacionalnih manjina i da se usvoji jedan legitiman predlog, da se formiraju nove radne grupe u kojima će predlozi legitimnih predstavnika manjina biti uvaženi i uvršteni u krajnja dokumenta, i na kraju, da se pokrene postupak za smenu šefice pregovaračkog tima zbog prikrivanja svih ovih činjenica u pregovorima sa EU. Hvala.