Hvala narodni poslaniče. Postavili ste pitanje.
Reč ima Predrag Jelenković. Poslaniče, dozvolite samo da vam dam reč.

Hvala predsedavajuća.

Uvažene koleginice i kolege, pitanje je upućeno Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Naime, Grupa građana iz naselja Ostrvica, gradske opštine Niška Banja, podneli su Inicijativu još 2014. godine Skupštini Grada Niša za dobijanje statusa naseljenog mesta i vraćanja starog naziva Sveta Petka.

Nakon pozitivnog Mišljenja koji je dala Uprava za planiranje i usvajanja odluke na sednici Skupštine grada 14. oktobra 2014. godine, a na osnovu člana 8. Zakona o teritorijalnoj organizaciji, prosleđeno je Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu na verifikaciju, odnosno na davanje saglasnosti.

Kako do dana današnjeg, nije dobijena saglasnost niti bilo kakav odgovor, moje pitanje je, šta je još potrebno da lokalna samouprava i koje aktivnosti su potrebne kako bi najzad ova odluka, pre svega i ova aktivnost bila propraćena od strane Ministarstva i data saglasnost? Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem predsednice. Dakle, osnovno pitanje koje postavljam predsednici Vlade, predsedniku Republike Srbije jeste da li će narodni poslanici biti upoznati sa ozbiljnim delovanjem protiv države Srbije od strane Republike Makedonije?

Mislim da je to veoma važno pitanje i da narodni poslanici i građani Srbije imaju pravo da znaju šta je to tako dramatično što se dogodilo, pa smo morali da na konsultacije pozovemo ambasadorku i osoblje Ambasade Srbije?

Šta je to što je izazvalo takvu reakciju, od strane ministra inostranih poslova, da li je predsednica Vlade uopšte upoznata sa tim delovanjem protiv Republike Srbije i zašto predsednik Republike Srbije, taji i određene informacije drži samo za sebe?

Nikola Gruevski, kao veliki prijatelj SNS i Aleksandra Vučića je podržao nezavisno Kosovo sa sve Demokratskom partijom Srba u svojoj koaliciji, koja nakon toga nije izašla iz te koalicije.

Isto tako su glasali i da Kosovo uđe u UNESKO. Sada me zanima zbog čega je ovakav stav Vlade Republike Srbije prema Zoranu Zaevu koji je prvo izjavio da će biti uzdržan po pitanju ulaska Kosova u UNESKO, a onda i po pitanju odnosa Makedonije prema Srbiji, kada je u pitanju, pardon, Kosovo i Metohija.

Zbog čega i na osnovu kojih informacija, iako smo tražili sednice i Odbora za bezbednost i odbranu i unutrašnje poslove, na osnovu kojih informacija predsednik Republike je uzburkao ovu javnost Srbije kada je rekao da se vrše ozbiljne neprijateljske delatnosti od strane Makedonije prema našem narodu i našoj državi? Kome na kraju služi taj diplomatski rat? Da li služi da se skrene pažnja građanima Srbije sa obećanja da će Srbija ove godine imati 4% rasta BDP? Da li su to veće plate koje su obećavane u poslednjih šest godina, od 2012. do danas smo imali nekoliko desetina puta veće plate i obećanja tih većih plata, a nikako građani da to osete na svojoj koži.

Prvog septembra najmlađi kreću u škole. Komplet udžbenika za dvoje dece košta preko 30.000 dinara, a sa pernicama i ostalim priborom je 45.000 dinara.

Da li diplomatski rat sa Makedonijom znači da treba danas javnost Srbije da se bavi svim pitanjima, samo ne onim najvažnijim životnim pitanjima? Da li je u pitanju diplomatski rat sa Makedonijom, da bi se skrenula pažnja javnosti sa koalicije koju Srpska lista na Kosovu pravi sa Haradinajem, koji je optužen za ratne zločine?

Da li se skreće pažnja diplomatskim ratom sa Makedonijom, kada su u pitanju radnici i njihova prava, radnici „Goše“, koji se danas u Srbiji smatraju robovima, a ministar za rad govori da ne može da im pomogne pošto je u pitanju privatna firma u Srbiji. Da li se skreće pažnja sa bankrota „Er Srbije“ koja postaje low-cost kompanija? Da li se skreće pažnja sa današnjeg pokušaja vladajuće većine da strancima prodaje zemlju? Da li se skreće pažnja sa korupcije i tajnim i mutnim ugovorom kada su u pitanju i stari sasvski most u Beogradu koji košta građane Srbije i građane Beograda, da li se skreće pažnja ko je tukao novinara u Srbiji i kako se danas u Srbiji živi? To je pitanje za predsednika Republike, naravno i za predsednicu Vlade, ako je upoznata sa nekim od ovih pitanja.

Nama je takođe važno da kao narodni poslanici imamo pravo da čujemo informacije ko i na osnovu čega je došao do saznanja da Makedonija vrši neprijateljske mere prema našoj državi i našem narodu, mislimo da je sve vreme u pitanju jedan izrežirani scenario, kako bi se samo građanima skrenula pažnja sa osnovnih životnih pitanja. Mislim da vam to ni danas neće poći za rukom kada je u pitanju tenis i kada su u pitanju tajkuni kojima pokušavate da prodate srpsku zemlju i jednom zauvek kako bi osiromašili srpske seljake, a kako bi vašim tajkunima obezbedili sve veći i veći kvalitet.

Hvala vam poslaniče.
Molim poslanike da postavljaju pitanja u skladu sa članom 287.
Što se tiče zakazivanja, to naravno ne može da vam odgovori ni predsednik ni predsednica Vlade ingerencije.
Želite odgovor poslaniče Božoviću? Da li želite odgovor oko zakazivanja sednice odbora, a koga ste pitali u vezi parlamenta i rada parlamenta? Pošto predsednik Vlade i predsednik države ne mogu ništa da vam odgovore u vezi rada parlamenta, inače vi biste se bunili kada bi odgovorili. Hoću samo da vas uputim da je za zakazivanje sednice odbora potrebno po članu 71. zahteva od jedne trećine poslanika od ukupnog broja članova.
Ako imate ozbiljnu nameru da se sazove taj odbor, molim da uskladite sa Poslovnikom vaš zahtev, a ako to nije reda radi i radi postavljanja teme radi teme, ako želite sadržinski zaista da se zakaže odbor molim u skladu sa članom 71. da potreban broj poslanika potpiše taj zahtev, da navede datum i da navedete konkretnu temu u okviru nadležnosti rada nadležnog odbora. Niste ni jednom od toga uradili od svoja dva zahteva, te vas molim da se posvetite tome i da uskladite vaše zahteve sa Poslovnikom. Na to vam ne može odgovoriti predsednik države i predsednik Vlade, uostalom ne mešam se jer nije moja nadležnost. Hvala.
Reč ima Saša Radulović.

Hvala.

Prvo pitanje ide za ministra rada Đorđevića – ko je vlasnik „Goše“? Da li je Ministarstvo rada pokrenulo inspekciju u „Goši“? Da li Zakon o radu predviđa da zaposleni primaju platu ili ta odredba zakona ne važi za radnike „Goše“?

Drugo pitanje za ministra obrazovanja Šarčevića – da li zna da su prosečna primanja domaćinstva u Srbiji 57.000 dinara, a da je za opremanje đaka potrebno između 15 i 20.000 dinara? Da li zna da ozbiljne zemlje u svetu vode računa o natalitetu i obrazovanju i da deci nabavljaju udžbenike? Recimo, moja deca su išla u školu u Kanadi, u Americi i tamo su dobili sve udžbenike. Zbog čega toga nema u Srbiji? To nije velika stavka u budžetu, a jako je važna za sve roditelje u Srbiji, posebno važna za podsticanje nataliteta i roditeljstva.

Treće pitanje ministarki saobraćaja Mihajlović – da li zna da „Er Srbija“ od 2014. do 2016. godine dobila je preko 160 miliona evra subvencija iz budžeta, poklon, da je to višestruko više nego što je JAT ikada dobijao – da li zna da nije dobila taj poklon, „Er Srbija“ bi napravila gubitke od preko 150 miliona evra, tako da fiktivno prikazuje dobit. Da li zna da je Aerodrom pored ovog novca indirektno subvencionira „Er Srbiju“ tako što i oslobađa plaćanje od taksi, oslobađa dugove itd. Kada će ovu praksu prekinuti?

Četvrto pitanje ide predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Republike Srbije, poslanička grupa DJB je podnela zahteva za hitnu sednicu Odbora za bezbednost, na koju bi bili pozvani ministar inostranih poslova Dačić i direktor BIA Gašić, gde bi se diskutovalo o bezbednosnim pretnjama koje stižu iz Makedonije o kojima čujemo samo preko medija, mesto za raspravu o ovakvim stvarima jeste Odbor za bezbednost, da čujemo odakle potiču pretnje, koliko su velike i zbog čega je Vlada povukla tako važan, ozbiljan potez kao što je povlačenje cele ambasade iz Skoplja. Moramo poštovati institucije sistema o institucijama koje treba da vrše nadzor nad radom Vlade.

Peto pitanje ide ministru odbrane, za vreme čitanja ekspozea, pročitao sam biografije ministara i pitao ministarku, tadašnju mandatarku, o kvalifikacijama ministara. Nisam dobio odgovor. Pitanje ću ponoviti, recimo za Aleksandra Vulina, bio je pomoćnik direktora marketinga u firmi „Super pres“, zatim direktor marketinga u firmi „Kolor pres“, zatim odgovorni urednik nedeljnika „Pečat“ i kolumnista u više dnevnih i nedeljnih listova, završio je Pravni fakultet u Kragujevcu, tako piše u njegovoj biografiji.

Pitanje za ministra je kada je završio Pravni fakultet u Kragujevcu i šta ga po njegovom mišljenju na osnovu njegove biografije koju je sam dostavio Skupštini kvalifikuje da bude ministar odbrane?

Šesto pitanje ide ministru trgovine LJajiću – da li je istina da je vlasnik „Informera“ suvlasnik u firmi za preprodaju malina? Da li ministar zna da prekupci i nakupci ubijaju malinare i šta će uraditi da to spreči, da sav profit od rada koji malinari ulažu ide ka prekupcima i nakupcima?

Sedmo pitanje je pitanje za ministra poljoprivrede Nedimovića, poljoprivrednike u Srbiji je pogodila velika suša koja će imati nesagledive posledice po njih, mnogi su uzeli kredite, zadužili se, imaće veliki problem da nastave da posluju dalje.

Pitanje je – šta je sa velikim projektima koji su najavljivani za navodnjavanje, koji su tobože trebali da dođu od investicija, od Arapskih investitora i šta će uraditi po pitanju suše i pomoći našim poljoprivrednim gazdinstvima?

Osmo pitanje ide ministru finansija Vujoviću – koliko je dana od početka godine ministar bio u Srbiji, a koliko u inostranstvu i koliko je bio u Srbiji na svom radnom mestu?

Drugo pitanje je privredni rast u prvih šest meseci ispod 1,3% budžet je najavio tri posto, kako očekuje da do kraja godine rast bude oko pet posto i iz kojih to sektora i koje su to nove projekcije rasta budžeta Republike Srbije?

Zatim, 24 puta do sada smo postavljali pitanje predsedniku Republike, bivšem premijeru i postavili smo 16 puta pitanje predsednici Skupštine, na koje ni jednom nismo dobili odgovor. Član 287. Poslovnika kaže da se odgovori dostavljaju u pisanom obliku.

Pitanje za predsednicu Skupštine je kada će zakazati sednicu…

Drugi put, prošlo je pet minuta.
Zapamtite gde ste stali, pa sledeći put meni pitanje. Sada mogu samo da vam odgovorim u vezi vašeg zahteva za održavanje sednice odbora. Molim da uskladite sa članom…
(Narodni poslanik Saša Radulović dobacuje s mesta.)
Ma, nemate pojma.
… u skladu sa članom 70.
(Saša Radulović: To me ne interesuje.)
Znam da vas ne interesuje. Vi pričate zbog medija, a ne zbog suštine.
(Saša Radulović: To nije u skladu sa Poslovnikom.)
Dobro. Nemojte da vičete na mene. Nismo dugo radili. Prema tome, ima vremena za viku.
Član 71. govori o tome kako, na koji način i šta je potrebno da se navede u zahtevu za održavanje sednica odbora.
Dakle, morate imati potrebnu jednu trećinu potpisnika članova odbora, morate navesti dnevni red i morate navesti rok u kome tražite da se održi sednica odbora.
Vi ste tražili neke tačke dnevnog reda, a ostale uslove niste ispunili. Morate takođe navesti na koje ste izveštaje mislili, pošto su izveštaji koje nam podnose ministri inostranih poslova…
(Saša Radulović: Kršite član 287. Poslovnika.)
Jeste, da.
Predviđeni su koji izveštaji mogu da se razmatraju na odborima, te vas upućujem na član 171. da kada uredite vaš zahtev podnesete ponovo vaš zahtev predsedniku parlamentu ili predsednicima nadležnih odbora.
Eto, toliko mogu da učinim za vas, da vas uputim kako se pišu predlozi za održavanje sednice.
A na ostala pitanja, kada budete imali nešto konkretno da me pitate ja ću vam svakako odgovoriti. Za sada, moram da priznam, nisam znala da vam odgovorim na pitanja koja ste mi postavljali jer ne znam o čemu se radi.
(Saša Radulović: Kršite član 287. Poslovnika.)
Vi kršite član 171. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, ali vas neću kazniti.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, nema potrebe da se građanima Srbije skreće pažnja na činjenicu da je „Gošu“ prodala Demokratska stranka i da za četiri godine, koliko je trajala monitoring Agencije za privatizaciju, ništa nisu uradili da provere da li kupci „Goše“ ispunjavaju svoje obaveze prema radnicima, pa ja upućujem radnike „Goše“ da malo pitaju ove iz Demokratske stranke šta su oni uradili povodom njihovih prava i zadruga odnosa u njihovom preduzeću.

Ovih dana nam drže predavanja o diplomatiji i spoljnoj politici lideri DOS-a, nekadašnjeg DOS-a, pa evo ja želim da iskoristim ovo vreme da postavim pitanje Vladi Republike Srbije, Ministarstvu spoljnih poslova, BIA, VBA, VOA - kakva je bila uloga lidera DOS-a, poput na primer Zorana Živkovića, u razbijanju Savezne Republike Jugoslavije, kakva je bila uloga lidera DOS-a u razbijanju državne zajednice Srbija i Crna Gora? Šta su preduzeli lideri DOS-a koji su vodili Srbiju 2008. godine, kada je veliki broj zemalja u svetu, navodno njihovih prijatelja, priznalo samoproglašenu nezavisnost KiM? Šta su uradili lideri DOS-a, šta su uradili poslanici koji su u Narodnu skupštinu Republike Srbije izabrani sa liste dosovskih partija, poput Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, itd, kada su martu 2004. godine, inače sve veliki junaci, Šiptari izvršili pogrom nad srpskim narodom na KiM i spalili na desetine srpskih pravoslavnih crkava i manastira u martu 2004. godine?

Dalje, postavljam pitanje ovim nadležnim državnim organima - kako je moguće da ovi veliki poznavaoci diplomatije, ovi koji drže predavanja o dobrosusedskim odnosima, ovi koji nam govore kako treba da vodimo spoljnu politiku, kako je moguće da od 2008. godine, kada je najveći broj zemalja koja su priznale nezavisnost KiM to učinilo baš te godine, 2008. godine, kako je moguće da su iz Beograda, zamislite tog junaštva i te sile, iz Beograda su proterana slovom i brojem samo dva ambasadora?

Postavljam pitanje ministru spoljnih poslova kako je moguće da se to desilo? Proteran je samo ambasador Makedonije gospodin Aco Vasilevski i proterana je ambasadorka Crne Gore gospođa Anka Vojvodić. To je bilo u oktobru 2008. godine, dan nakon što je Generalna skupština Ujedinjenih nacija donela odluku da na Međunarodni sud pravde ide pitanje koje su formulisali Boris Tadić i Vuk Jeremić vezano za legalnost proglašenja nezavisnosti KiM, pa kada smo dobili odgovor od Međunarodnog suda pravde koji je bio krajnje nepovoljan za Republiku Srbiju, onda se povećao broj zemalja u svetu koje su priznale nezavisnost KiM.

Takođe, pitam nadležne državne organe, a to sam već pitao mnogo puta do sada, ko je naredio da se u Beogradu u leto 2008. godine ubije Ranko Panić, ko je naredio da se zapale džamije u Beogradu? Dakle, mi danas nemamo u Srbiji nikakvih sukoba, niko ne gine, nema nikakvih incidenata, vlada mir u Srbiji, vlada mir u regionu, a za vreme njihove vladavine, za vreme onih koji su upropastili Srbiju u periodu od 2000. do 2012. godine desile su se mnoge katastrofe, između ostalog i na planu spoljne politike.

Kako je moguće da nije proteran nijedan drugi ambasador iz Beograda i nije proglašen personom non gratom, sem ambasadora Makedonije, koja nam je, kaže nam Balša Božović, sad naš veliki prijatelj i kako je moguće da je za personu non grata proglašena samo Anka Vojvodić i niko drugi od 86 država koje su u periodu od 2008. godine do 2012. godine, dakle za vreme njihove vladavine, priznale nezavisnost KiM?

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

(Saša Radulović: Povreda Poslovnika.)

Dame i gospodo narodni poslanici, samo da Saša Radulović sazna da ne može da reklamira Poslovnik za vreme postavljanja pitanja.

Postavio bih nekoliko pitanja ukoliko bivši režim i njihov pomagač koji diže ovaj Poslovnik dozvole.

Moje prvo pitanje se odnosi na gospodina Šutanovca, koga u narodu popularno zovu „Zgrabinovac“. Da li je tačno, a to je pitanje za Agenciju za borbu protiv korupcije, da je na računima gospodina Šutanovca pronađeno 300 hiljada evra? Tih 300 hiljada evra su pronađene posle kupovine i zidanja stana na Vračaru, koji je preko 300 kvadrata. Dakle, to je ostatak nekog novca i zato postavljam pitanje Agenciji za borbu protiv korupcije kako je neko ko je imao 1000 evra platu mogao da stekne stan ili deo zgrade od 300 i nešto kvadratnih metara i da mu na računu ostane 300 hiljada evra? S tim u vezi pitanje za Agenciju za borbu protiv korupcije – kako je moguće i da li je to možda vezano za šverc oružja, kako je moguće da isto lice ima i kolekciju satova koja se procenjuje na nekoliko stotina hiljada evra? Dakle, pitanje je jasno i glasno i glasi na kraju šta će Agencija za borbu protiv korupcije konačno ozbiljno preduzeti protiv gospodina Šutanovca, koga narod popularno zove „Zgrabinovac“, ne samo protiv njega već i protiv drugih lica?

S tim u vezi, postavljam i sledeće pitanje za ove časne i čestite opozicionare, da mi se odgovori, policija da odgovori da li gospodin Saša Janković, u narodu popularan kao Prangija, ima dozvolu za vožnju čamaca i jahti, da nam se ne desi da opet ta dozvola bude retroaktivna kao i pištolj iz koga je usmrćen Gojković? Pitanje je jasno i glasno, policija treba da odgovori, da li je pomenuto lice, gospodin Janković, imao dozvolu za vožnju čamcem, odnosno jahte. To je bio skoro kao neki brod, nešto malo duže od nekog običnog čamca.

Sledeće pitanje se odnosi na gospodina Radulovića, koji je u narodu poznat kao stečajni upravnik svih stečajnih upravnika. Da li je tačno da gospodin Radulović i sa njim povezana lica u bankama imaju više stotina hiljada evra? To je pitanje Agenciju za borbu protiv korupcije, da probaju, bez obzira na veze koje njegovi poslanici imaju sa određenim pripadnicima Agencije, odgovore nepristrasno da li je tačno da on ima bankarske uloge i sa njim međusobno povezana lica koja su nekoliko stotina hiljada evra dolara? Procenjuje se da je to negde oko pola miliona. Da nam odgovore šta s tim u vezi misle da preduzmu, s obzirom da gospodin Radulović u prijavi svoje imovine nema nikakvu finansijsku i drugu imovinu.

Na kraju da mi se odgovori, a postavio sam pitanje povodom zamene poljoprivrednog zemljišta koje je Miodrag Kostić, odnosno „MK komerc“ i „Agrounija“, čiji je on kupac, zamenio u Opštini Inđija, dao je ove sitne parcele da bi dobio ove državne koje su ukrupljene i velike. Da li je to protivzakonito, jer u zakonu to nije moguće iz više razloga?

I sledeće pitanje je vezano za to zemljište. S obzirom da je na delu tog zemljišta izgrađena „Energo Zelena“, koja vodi spor protiv naše države 130 miliona evra, da li je tačno da je ovo zamenjeno državno poljoprivredno zemljište prodato preko Opštine Inđija 2010. godine „Energo Zelenoj“ za novac koji je bio deset puta veći od cene poljoprivrednog zemljišta.

Zašto država nije „Energozelenoj“ direktno prodala to zemljište, i opština, zašto je morala da to zameni sa Miodragom Kostićem, pa da Miodrag Kostić to proda opštini, pa onda opština proda „Energozelenoj“? Rezultat svih tih korupcionaških afera je takav da nas danas „Energozelena“ tuži i vodi međunarodni spor od 130 miliona evra. I, s tim u vezi, da se do detalja ispitaju kriminalne aktivnosti ovog udruženog zločinačkog poduhvata koji se zove bivši režim, da nam tačno odgovore koje su to sve kriminalne aktivnosti dovele do toga da se danas protiv naše države vodi spor od 130 miliona evra? Hvala.