Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Replika.
Pa, Vladimir Nedimović.

Hvala lepo.

Šta je tu sve sporno i šta je tu sve čudno? Mi smo teme praktično samo načeli, mi o ovome možemo danima, toliko tu materijala ima. Činjenica na primer da neko sebe proglašava za nešto što šta evropskom, a nastupa onako kako smo imali prilike da čujemo baš malopre, pa to je u najmanju ruku čudno, naravno ukoliko je uopšte iskreno.

Kako beše, jel slobodan protok kapitala treba da bude neka evropska vrednost, jel tako, a onda postane sporno kada se tako nešto u praksi dešava. Hajde iz bilo koje zemlje, ne moramo da se držimo Hrvatske, mada još jednom razumem, neko ima potrebu da napravi odličnu žurku kada bude išao u vojsku, pa zbog toga pominje Tompsona danas, to sam razumeo, ali ne mora Hrvatska, bilo koja zemlja. To je granica šovinizma, da neko govori – ne dolazi u obzir nikako i biće sodoma i gomora, a ovamo je sa druge strane veliki Evropljanin. Koliko su veliki Evropljani još jednom pokazuje se na osnovu njihovih dela i njihovih reči. Nema tu ni E od evropskih vrednosti, to su odavno postale uličarske vrednosti, i kroz rečnik i kroz manire i kroz naviku neku tešku, neobjašnjivu nama bi da se uvek bude protiv sopstvene države, samo da bi se na taj način pokušalo profitirati.

To je dakle sve ono što nije evropsko i što govori da čovek koji sebe smatra nekim Evropljaninom nije iskren u tome, a koliki je kao patriota, mislim da i to najbolje vide naši građani. Ako ćemo da se merimo tim nekim kategorijama, recimo da bih ja mogao da kažem da je nivo patriotizma koji primećujem od strane onih koji uporno replike žele i izazivaju, otprilike tu negde da bi mogli da naprave zajednički izlet sa prijateljima Boška Pernara i sa onima koji su sa njima delili listu, pa da posete jedan interesantan spomenik u Jasenovcu ovih dana.

Hvala vam.
Reč ima ministar, izvolite.

Samo još jedno kratko pojašnjenje. Da ste bili sa poljoprivrednim proizvođačima, da ste se kretali među njima, da idete svaki dan sa njima shvatili biste koliko je ovo njima važno i koliko je njima neophodno da ove izmene zakona na ovakav način budu donete.
Jako mi je žao što ne možete da prepoznate tu potrebu, što baš na ovakav način štitimo interese srpske poljoprivrede.

Mislim da srpski parlament zaslužuje da se malo vratimo na temu, da ne slušamo o Tompsonu i o Pacoliju.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega poljoprivrednik, u redu je, je nastupao. Postoji ona Ajnštajnova izreka da su svemir i ljudska glupost beskonačni. Za svemir nije bio siguran, ali verovatno da je bio vidovit i posle Živkovićevog izlaganja je bio sasvim siguran da je ljudska glupost beskonačna.

Ne znam da li on poznaje Haradinija, Pacolija, Tompsona, ne znam da li bolje peva od Tompsona, ali bolje pije, to je sigurno.

Sada da vidite kako je on bio strani investitor. Nama zameraju na zakupu od 30 godina. Ta vinarija mog kolege poljoprivrednika, koji evo nešto hoće, ne zna ni on šta hoće, je dobila zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na 40 godina.

Zakonom iz 2015. godine investicioni programi se daju na 30 godina. NJegova zakupnina je bila 50 evra godišnje, a mi smo potpisali, gospođa iz Uprave za zemljište zna, najmanju cenu od gotovo 200 evra. Znači, on je plaćao 50, investitori 200, on na 40 godina, a oni na 30 godina.

Idemo dalje. Investitor mora, po promenama Zakona iz 2015. godine, da uloži, da bi zakupio tih 52 hektara, minimum 500 hiljada evra. Da li je tako, ministre? Dakle, mora da da državi 500 hiljada evra, odnosno da uloži u investicioni program. I obavezno, ako je više hektara u pitanju, još tri hiljade. Pa, ako je u pitanju, recimo, onih sedam hiljada Agrounija, morao bi da uloži 21 milion evra u preradu, što kod njih nije bio slučaj.

Gle čuda, moj kolega poljoprivrednik nije uložio 500 hiljada evra, već je uzeo 500 hiljada evra. I nije to sve! Pošto je predmet restitucije bilo to zemljište, sada ga treba platiti. O tome je govorio lider radikala. Sada treba platiti 500 hiljada evra, jer ne možemo da vratimo to predmetno poljoprivredno zemljište i mora sirotinja da doplati još 500 hiljada evra, zato što to zemljište ne može da se vrati prethodnim vlasnicima. Znači, moj kolega poljoprivrednik nas je koštao milion evra. Ni Pacoli, ni taj dole Tompson, ni Haradinaj nas nisu koštali koliko nas je koštao kolega poljoprivrednik, koji je napustio sednicu.

Slušali smo ovde kako trutovi pričaju o pčelama, kako ovi investitori ovakvi pričaju o stvarnim investicijama. Ja stvarno ne znam gde će nama da bude kraj. To je potvrda onoga što sam rekao u prethodnom izlaganju, a još ću vam izneti.

Samo trenutak, moj kolega poljoprivrednik, koji je dobijao strane investitore, njegova vinarija je bila registrovana - Vajnemont Venčers Tortola Rod Taun Devičanska ostrva. Ko ne veruje, nek proveri. I danas nam on priča o investicijama? Danas nam on priča o kupovini i prodaji zemljišta. Samo da vas podsetim, tu vinariju je prodao „MK Komercu“. To je očigledna povezanost, a ugovor je potpisao direktor „MK Komerc“, to ovi iz Ministarstva znaju, o navodnom zakupu na 40 godina. Šta reći na kraju, sem onoga da on pripada onoj družini najhrabrijih ljudi na svetu, ne zato što se ničeg ne boji, već zato što se ničeg ne stidi. Hvala.

Imamo još malo vremena.
Reč ima Ivan Kostić.

Poštovani narodni poslanici, građani Srbije, gospodine Nedimoviću, dosta stvari se ovde čulo, ne bih hteo da se ponavljam, iako čvrsto stojim iza stava naše poslaničke grupe da je glavni uzrok ovakvog zakona SSP. To će vreme pokazati, sigurno da postoji način, iako se ovde čulo od mnogih pravnika da ne postoji način da se SSP suspenduje. To je jedna neistina koja se ovde provlači već nekoliko puta.

Smatramo da je u suštini ovaj zakon jedan marketinški trik prema dve grupe ciljne. Jedna je prema EU, a jedna je prema seljacima i narodu u Srbiji. Zbog čega ovo tvrdim? Vi ste ovde u stavu 3. člana 72. rekli da državljanin države članice EU poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini, polazeći od Sporazuma, može steći pravnim putem. Šta je sa ostalim državljanima drugih država? Šta je sa državljanima Rusije? Šta je sa državljanima Turske? Šta je sa državljanima iz Azije, Afrike? To je jednostavno jedna nedoumica koja stvara sumnju da su ove izmene zakona pravljene samo da bi se ugodilo EU i da bi se nastavile obaveze koje vi redovno i zdušno ispunjavate prema EU. To je jedna stvar koja nikakvog smisla nema ovde u zakonu.

Takođe, na ovaj način vi želite i našim biračima i ljudima koji se bave poljoprivredom da kažete kako ste vi u stvari uveli restriktivne mere, što je istina i to vidimo prema nekim poslanicima koji su proevropske orijentacije, koji se protive ovakvom načinu prodaje zemlje strancima. Međutim, vi na ovaj način nikakve promene nećete doneti trenutnom stanju na tržištu zemljišta, jer dve osnovne stvari koje niste uspeli da rešite pre donošenja ovoga zakona su problem restitucije i problem zadružne zemlje. Vi se stalno ovde pozivate da je SSP i da su neke odluke donete u proteklih sedam-osam godina kada vi niste bili na vlasti. Ja vam sada kažem da za vreme vaše vladavine postoje pravosnažne presude kojima se određenim zadrugama u Vojvodini vraća zemlja, a oni ne mogu da je upišu u katastar. Ko je za to odgovoran, da li prethodna vlast ili ova vlast koja ništa nije uradila suprotno od onoga što je radila vlast DS-a?

Slažem se ovde sa narodnim poslanicima koji su kritikovali način kako je prodavano zemljište, kako su prodavani poljoprivredni kombinati, ali šta je urađeno u proteklih pet godina da se te stvari isprave? Ništa. Znači, konkretno nijedna mera od kada je SNS na vlasti nije urađena da se preispitaju loše privatizacije. Sada dolazi na tapet prodaja PKB-a. Tu je u pravu gospodin Živković koji kaže - kome će pripasti opet 5.400 hektara društvene zemlje koja je trenutno u vlasništvu PKB-a? Da li će opet doći neko strano privatno lice pod nekom firmom koja je registrovana u Srbiji i postati vlasnik tog zemljišta?

Znači, suštinski se nikakve stvari ne menjaju. Vi nastavljate politiku, što vidimo i po prodaji Energoprojekta, tako će se prodati i PKB i mi naše državne resurse rasprodajemo i dajemo da li tajkunima ili stranim vlasnicima, a ne dajemo našim poljoprivrednim proizvođačima. Ovde smo imali i jedan predlog. Da li će taj predlog poslanička grupa SPS dostaviti? Zašto se na određeni vremenski period bez zakupa ne da zemlja poljoprivrednim gazdinstvima? Da li ćete vi to uraditi i na taj način dokazati da se zaista zalažete da zemlju dobiju naši poljoprivredni proizvođači da se subvencioniše njihova proizvodnja i da oni jednoga dana postanu jak srednji sloj?

Što se tiče „Tenisa“, u Rumuniji su 2017. godine najavljivani kao veliki investitori, dobili su 46.000 hektara zemlje, nisu utovili nijednog tovljenika, iako su zbog toga dobili državnu zemlju u Rumuniji, a dobijali su ogromne subvencije za organsku proizvodnju pšenice i na taj način su sticali ogromno bogatstvo. Tako da, politika koju SNS vodi u proteklih pet godina, a po ovome što sada vidimo i u ovom zakonu, neće doneti nikakav dobrobit za srpske poljoprivredne proizvođače. Hvala.

Reč ima ministar Nedimović.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani poslanici, želim na dve stvari da se skoncentrišem iz ovog vašeg izlaganja. Jedno je vezano za građane koji imaju državljanstvo drugih država, o onome što ste malopre pričali, a tiče se ovog člana 72đ, gde se govori o građanima koji su državljani EU. Član 85. Ustava kaže da strana pravna ili fizička lica mogu, u skladu sa posebnim zakonom ili međunarodnim sporazumom, sticati to pravo. To znači da se na državljane drugih država može primenjivati ovakav isti tretman, pod uslovom da se postigne međunarodni sporazum između Srbije i te druge države, a taj sporazum mora da prođe kroz ratifikaciju kroz Narodnu skupštinu Republike Srbije i tu nema ništa sporno.
Što se tiče priče o poljoprivrednom zemljištu i o zakupu poljoprivrednog zemljišta, „Tenis“ kao i svi drugi aplikanti je imao javni poziv, aplicirao, potpuno je identičnu proceduru prošao. Da li će biti završen taj postupak? Videćemo ovih dana, u pogledu dve lokacije doneta je odluka komisije, ostalo je da se jedinice lokalne samouprave izjasne o tome.
Vezano za još tri aplikacije, postupak još nije gotov. Kao što postoji pravilo raskidnih uslova za sve druge investitore, postoji i za ovog investitora. Nikakve subvencije niko ne dobija u pogledu organske proizvodnje, ovo sad što ste govorili koristeći primere Rumunije, to ne postoji.
Morate na jednu stvar da obratite pažnju. U Rumuniji je došlo do potpune liberalizacije poljoprivrednog zemljišta odmah, i oni su imali potpuni haos u pogledu poljoprivrednog zemljišta da bi sprečili bilo kakvo nastajanje istog, sličnog, bliskog haosa ili problematične situacije, mi smo izašli sa predlogom izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu, što je, malopre ste se osvrnuli na koleginicu iz SPS, vezano za mlade poljoprivrednike, odnosno za domaća lica, postojećim Zakonom o poljoprivrednom zemljištu za lica koja imaju manje od 30 hektara zemljišta, imaju pravo da kupe državnog zemljišta do 20 hektara. Podzakonskim aktima ćemo to regulisati i dati to pravo u skladu sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu. Hvala.