Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege poslanici, poštovani sugrađani, evo, danas je u toku drugi dan i rasprava o Zakonu o poljoprivrednom zemljištu. Pre svega, ono što smatram ključnim, što moramo imati na umu prilikom predlaganja svih zakona, a u ovom trenutku iz oblasti poljoprivrede jeste usklađenost sa Ustavom. U ovom slučaju ustavnim osnovom za donošenje ovog zakona potvrđeno je da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje održivi razvoj, sistem zaštite i unapređenje životne sredine, kao i zaštitu i unapređenje biljnog i životinjskog sveta. Budimo razumni i iskreni jedni prema drugima i budite ubeđeni da Vlada Republike Srbije vodi interese građana Republike Srbije uz ispunjavanje svih međunarodnih obaveza.

Ono što je najbitnije, po mom mišljenju, u Predlogu ovog zakona jeste da neko fizičko, odnosno pravno lice iz inostranstva, pretežno se to odnosi na državljane EU, imaju priliku na zemljište u našoj Republici, ali samo ukoliko su nastanjeni i plaćaju porez na teritoriji jedinice lokalne samouprave i to u periodu od 10 godina, imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo na toj teritoriji u periodu od tri godine i zaista se bave poljoprivredom, a ne samo fiktivno da su u toj delatnosti.

Nešto što meni uliva veliko poverenje u radu vašeg Ministarstva, gospodine Nedimoviću, i ono što ste svojim dosadašnjim radom vi pokazali i dokazujete, jeste sledeće. Kolege, ako se sećate, pre svega nekoliko meseci mi smo usvojili zakon, odnosno Sporazum između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija. Ja se vrlo dobro sećam kako ste vi komentarisali taj sporazum, posipali ste i drvljem i kamenjem. Zaključujem da je to jedini model koji imate kada su svi predlozi zakona na dnevnom redu. E, pa, vidite, ja već vidim pozitivne posledice tog sporazuma.

Početkom avgusta ove godine počeli su radovi na dvonamenskom sistemu Međa. Ministar Nedimović, sa čelnicima Zrenjanina, kao i Opštine Žitište obišao je ove radove u tom malom selu, u Srednjebanatskom upravnom okrugu, na granici sa Rumunijom. Hvala vam što je Među neko napokon pogledao i što je pomaže.

Ovim projektom za navodnjavanje biće omogućeno da 762 hektara u toj teritoriji budu zbrinuta. Ovim nacionalnim programom biće realizovano 11 takvih projekata. U naseljenom mestu Međa to je zaista veliki pomak i formira se kanal od 17 kilometara koji će služiti za odvodnjavanje, ali i za navodnjavanje. Na ovaj način, mi smo zbrinuli problem suše sa kojim se susreću naši sugrađani koji se bave poljoprivredom i isključivo žive od poljoprivrede.

Sećate li se, gospodo, šta se desilo sa Međom, ne možda toliko daleke, 2005. godine, kada ste je ostavili potopljenu u vodi, prilikom pucanja brane na Tamišu? E, pa, ovim potezom to se Međi ne bi desilo ni u snu.

Hvala vam, ministre. Hvala vašim saradnicima. Hvala celoj Vladi Republike Srbije što sve imate u vidu. Ovo je zaista fenomenalan primer vaše posvećenosti i istrajnosti i ja vam verujem. Podržaću zakon i Predlog ovog zakona, kao i sve svoje kolege, što pozivam da to učine. Hvala još jednom.

Hvala, koleginice Janošević.
Reč ima narodna poslanica Olivera Ognjanović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je jedan od najvažnijih koje naša Republika Srbija donosi u cilju ispunjavanja Sporazuma o stabilizaciji i priključivanju EU. Međutim, moramo biti izuzetno pažljivi, jer niko ne želi preveliku liberalizaciju ove tako važne oblasti privrede naše zemlje. Upravo su zemlje kao što su Poljska, Mađarska i Slovenija pokazale da totalno oslobađanje ove oblasti nije ono što im je potrebno.

Najbolji primer kako se rešava ovaj problem bila je Poljska. Prilikom pregovora o pristupanju EU, Poljska je uspela da dobije tranzicioni period za sticanje svojine nad poljoprivrednim zemljištem od strane stranaca u trajanju od ukupno 12 godina. Zakonom o sticanju zemljišta od strane stranaca predvideli su da državljani zemalja koje nisu članice EU mogu kupovati zemljište pod uslovima predviđenim ovim zakonom, ukoliko dobiju dozvolu MUP i Uprave, kao i mišljenje Ministarstva privrede i ruralnog razvoja. Isto pravilo važi i u slučaju kada stranac želi da stekne kapital kupovinom kompanije. Dakle, Poljaci su doneli rigorozan Zakon o zemljištu u korist domaćih gazdinstava i time zaštitili svoje domaće poljoprivrednike.

Izmenom i dopunom Zakona o poljoprivrednom zemljištu moramo pokušati da komplikovanjem uslova prodaje ograničimo broj onih koji bi mogli da konkurišu za našu srpsku poljoprivrednu zemlju. Isto je uradila i većina država članica uglavnom posle dužeg ili kraćeg perioda tranzicije. Dosadašnja ograničenja strani državljani iz EU ili bilo koje treće zemlje sveta, zaobilazili su je jednostavnim osnivanjem firme u Srbiji i bez ikakvih problema kupovali naše poljoprivredno zemljište.

Nažalost, kao rezultat potpisivanja SSP EU 2008. godine naša Republika Srbija se obavezala na prodaju zemlje strancima pre sticanja članstva, bez zahteva za tranzicionim periodom. Ovo isto tako predstavlja međunarodni ugovor koji naš Ustav Republike Srbije prepoznaje kao takav i koji smo obavezni da ispunimo. Zbog toga je ovaj zakon od ogromne važnosti za rezultat naše zemlje, a mi moramo da obezbedimo prednost za naše domaće poljoprivrednike.

Na početku izlaganja sam spomenula Poljsku, kao primer države članice EU koja je rigorozno zaštitila svoju poljoprivrednu zemlju, a sa druge strane imamo Rumuniju kao primer potpune liberalizacije.

Donošenjem Zakona o sticanju prava privatne svojine nad zemljištem od strane stranih državljana i stranih pravnih lica iz 2005. godine državljanima EU je omogućeno sticanje prava svojine nad zemljištem. Time su mogli da steknu pravo svojine nad zemljištem putem kupovine, kao i nasleđivanjem uz uslov reciprociteta.

Godine 2014. u Rumuniji je usvojen Zakon o prodaji i kupovini poljoprivrednog zemljišta, čime je omogućeno potpuno izjednačavanje stranih državljana sa rumunskim državljanima u pogledu prava na sticanja svojine nad poljoprivrednim zemljištem. Najveće parcele poljoprivrednog zemljišta su prodate strancima u Rumuniji, odnosno trećina od ukupne površine obradivog zemljišta. Zakup zemljišta je takođe liberalizovan, bez ograničenja, pa stranci trenutno imaju duplo više zakupljenih od kupljenih površina poljoprivrednog zemljišta.

Kada je zakup zemljišta u našoj Republici Srbiji u pitanju, članom 3. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa Republike Srbije, propisano je da vlasnik ima pravo da svoju stvar koristi i da njome raspolaže u granicama zakona, što znači da slobodno može da izda u zakup, ako nekim drugim zakonom nije nešto drugo propisano.

S obzirom na navedeno, a kako je zakup obligaciono pravni odnos, moglo bi se zaključiti da je zakup poljoprivrednog zemljišta od strane stranih pravnih i fizičkih lica moguć, ali zakon takođe ustanovljava i obavezu za pravna lica, kao zakupce poljoprivrednog zemljišta,da obezbede zapošljavanje nezaposlenih lica.

Poljoprivredno zemljište je jedan od najvažnijih resursa svake zemlje i osnovni činilac poljoprivredne proizvodnje kojom se obezbeđuju prihodi većinom ruralnog stanovništva, zatim prehrambena sigurnost nacije, a čijim se odgovornim gazdovanjem utiče i na očuvanje životne sredine.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona uređuju se uslovi za promet poljoprivrednog zemljišta, kako bi se omogućilo državljanima članicama EU sticanje prava svojine na poljoprivrednom zemljištu. To je dakle ono što moramo postići u našoj daljnoj evrointegraciji, ali mudro i pametno, kao uostalom i sve drugo što je naša Vlada ranije na čelu sa Aleksandrom Vučićem, odnosno sada sa premijerkom Anom Brnabić postigla. U danu za glasanje SNS će podržati ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Hvala.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodna poslanica Sanda Rašković Ivić. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Pažljivo smo saslušali sve diskutante, naravno i ministra i njegovu diskusiju. U najboljoj nameri želim da kažem da je zakon koji se donosi, odnosno izmene i dopune, palijativnog karaktera. Mi ovim nećemo rešiti, nažalost, suštinsko pitanje rasprodaje i rasparčavanja srpskih oranica, a samo ćemo stvoriti određene probleme ljudima iz naše dijaspore.

Zato ja plediram i ponavljam da se razmisli još jednom, jer smo već probili rokove. Znam da je za bilo kakvu izmenu sporazuma potrebno da bude i drugi akter, a to je EU, da probamo da razgovaramo sa EU i da vežemo, da sada ovo zamrznemo i da vežemo prodaju zemlje za ulazak Srbije u EU. Ukoliko Srbija uđe u EU, treba onda 10 godina još, uz određene restrikcije, da prođe i tada možemo pristupiti prodaji zemlje. Ukoliko Srbija ne uđe u EU, što je moja želja kao evroskeptika, tada se zemlja neće prodavati.

U međuvremenu, naravno, i ministarstvo i Vlada, bilo ova ili bilo koja druga koja posle dođe, biće vlasna i imaće i motiv da podiže srpsko selo, da podiže srpsku poljoprivredu koja je ugrožena. Naša strateška privredna grana treba da bude poljoprivreda, nju treba da osnažujemo, selo treba da osnažujemo, a ovakvim palijativnim postupcima i palijativnim donošenjem zakona to nećemo uraditi, a mislim da to nije prava intencija.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

Poštovani građani Srbije, nakon ove dvodnevne rasprave o jednom od najvažnijih državnih pitanja, pitanja mogućnosti prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima mogu samo da kažem da ovaj pokušaj zamajavanja javnosti od strane aktuelne vlasti nije uspeo.

Voleo bih da me gospodin ministar demantuje i da kaže građanima Srbije da li od 1. septembra stranci mogu da kupuju zemljište u Srbiji? Da, vi to omogućavate ovim izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Primenjujete SSP sa EU i vi ovim zakonom po prvi put kažete – da, stranci mogu da kupuju zemljište u Srbiji. To je do sada bilo nemoguće, od ovog trenutka, ako vi usvojite ovaj zakon, to će biti moguće, to je prva stvar.

Druga stvar, nikakve razlike nema između vas i bivšeg režima. Vi samo ispunjavate obaveze koje je u svoje vreme preuzeo bivši režim. Dakle, jednostavna stvar – oni su sklopili SSP sa EU, tamo piše da se za četiri godine mora doneti prilagođavanje našeg domaćeg zakonodavstva da bi zemljište moglo da se prodaje strancima, vi sada vršite to prilagođavanje i omogućavate nešto što je antiustavno i protivzakonito do ovoga časa, a to je da stranci mogu da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji. Dakle, vi ste nastavljači politike Borisa Tadića i puta Srbije u EU po svaku cenu i lepo je što to priznajete. Kako vi to priznajete, to je lepo rečeno, i vi sami to kažete, na tome vam se zahvaljujem, jer to sada mogu da citiram.

Koji su razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku? Evo, neka građani Srbije čuju šta je prioritet Vlade Republike Srbije u ovom trenutku, zbog čega ova sednica Narodne skupštine? Koja je to tema danas najvažnija u Srbiji? Da čuju građani Srbije šta Vlada kaže o razlozima za donošenje zakona po hitnom postupku. Kaže – kako bi državljanima članica EU osigurala isti tretman kao i svojim državljanima prilikom kupovine nepokretnosti u Srbiji. Dakle, to je u ovom trenutku prioritet Vlade Republike Srbije, da državljani EU imaju isti tretman u Srbiji kao državljani Srbije kada su u pitanju kupovine nepokretnosti. Nema dakle, ništa važnije trenutno u Srbiji. Ovo je jedina tačka dnevnog reda ove skupštinske sednice zato što je jedino bitno za ovu Vladu da budu zadovoljni državljani EU. Šta će biti sa državljanima Srbije, koga to briga.

Da li ste, gospodine ministre, omogućili referendum po ovom pitanju? Naravno da ste pobegli od referenduma kao đavo od krsta, jer znate da biste izgubili na referendumu, znate da bi vam na referendumu ovo bilo zabranjeno, znate da bi kao u Mađarskoj 90% građana Srbije glasalo protiv prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima i da se to ugradi u Ustav Republike Srbije.

Ono što je najvažnije, vi ste ovde odbranili tajkune koji su opljačkali Srbiju u prethodnih dvadeset i više godina, jer ste rekli da sada želite da pomognete tržišnoj konkurenciji i da omogućite neke nove strane firme koje bi konkurisale našim tajkunima. Da li su tajkuni uradili nešto loše gospodine ministre? Zašto nisu u zatvoru? DŽaba vaše izjave u „Informeru“ protiv Miškovića ili bilo koga drugog. Zašto ne pohapsite, zašto ih ne osudite? Zašto šest godina vlasti SNS niko nije pravosnažno osuđen? Danas se u zatvorima Srbije ne nalazi ni jedan tajkun ili političar koji je opljačkao Srbiju. Znači, sve je bilo laž. Vaša borba protiv kriminala i korupcije bila je jedna ogromna laž.

Šta je zapravo istina, da znaju građani Srbije o ovome šta vi radite? Pa, koga zanima, u krajnjem, da li će neki stranac, slučajni prolaznik da kupi 1 ha u Srbiji za 10 godina? Vi već godinama u nazad, i vi i bivša vlast, omogućavate da stranci i tajkuni kupuju desetine hiljada hektara registrovanjem svojih firmi koje ovde mogu da kupuju šta god hoće. To vi lažete građane Srbije, vi ste već omogućili strancima, vašim arapskim i nemačkim prijateljima, „Tenisu“ i drugima da zakupljuju i kupuju naše zemljište, a da im to nije ograničeno. To je problem, vi krijete istinu.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Goran Ješić.

Hvala.

Čuli smo sada, a i u protekla dva dana svašta ovde. Slušali smo danas referate, malo bolje spremljene i malo lošije čitane, slušali smo svašta. Slušali smo od onih koji su bili deo vladajuće koalicije koja je glasala za SSP kako se odriču toga, kako su oni naterani. To treba da bude poruka vama, kako će se sutra odricati i od vas, a njih je polovina vaše koalicije, što u najmanju ruku nije pristojno kada pričate o tome.

Ako me pitate o ugovoru o stabilizaciji i asocijaciji, da, ponosni smo na njega. Otklonili smo prepreke koje su bile tada, otklonili smo gomilu stvari koje su se desile, rešili smo beli šengen, na kraju ministru dali instrument da reši problem sa Hrvatskom pre mesec dana. Da li ste ministre koristili taj instrument tada? Jeste.

Što se tiče ovog zakona, jasno smo rekli, drugarica Goca Čomić je rekla da imamo amandmane i u ponedeljak, nadam se da će biti u ponedeljak sednica, ćemo raspravljati o tome u odnosu na naše podržane amandmane da li hoćemo ili nećemo da glasamo za ovaj zakon i potpuno je razumno da vi donosite ovaj zakon. Konstatovao sam da je on dvosmislen i objasnio sam, pokušao sam plastično da objasnim zašto je on besmislen, zato što imate sa druge strane vaše javno zalaganje za sprečavanje da se raskući državno zemljište, sa druge strane imate netransparentno deljenje zemljišta. Pomenuli smo „Tenis“ i pomenuo sam „Al Ravafed“ i nemojte da budete portparol „Al Ravafeda“, cela procedura je netransparentna. Potrošili ste 46 miliona na taj sistem, odnosno potrošičete u nekom trenutku, ali kada računamo koliko ste dali zemljišta, odnosno koliko je Vlada pre vas dala zemljišta, računamo 10 miliona evra od Fonda za razvoj koje su dobile prethodne firme koje su preuzele da bi očistile svoje dugove i kada to pogledate puta 30 godina, biće to dramatična razlika. Na kraju, dajte te uslove bilo kome kroz ovaj kompenz, da vidimo šta će se desiti sa domaćim proizvođačima, ali dajte im iz Fonda za razvoj pare koje ste dali „Al Ravafedu“.

Nije problem srpske poljoprivrede ovaj zakon. Stvarno nemam strah i da niste napravili ovo ograničenje da će neko fizičko lice doći, mi imamo problem dublje razdoblje ovde i mi kao DS u novembru, bez obzira na vašu opasku da nismo došli u danu za glasanje, znate šta ministre, mi smo opozicija, ali smo vas javno ovde i na konferenciji za novinare podržali za dva zakona za koje mislimo da su proevropski i da su dobri zakoni, da su pre svega u interesu svakog građanina. Mi želimo da razgovaramo i hoćemo na taj način da radimo. Mi nismo oni koji pale ambasade, sede na stiroporu, lepe ulice Ratka Mladića i prave problem vlasti. Mi hoćemo da imamo dijalog. Na žalost, taj dijalog nemamo.

Problem poljoprivrede je dublji. Nećemo, i vi to dobro znate, rešiti sa, kako je predsednik tada, potpredsednik Vlade ili prvi potpredsednik Vlade najavljivao, sa milion ha navodnjavanja Vojvodine. Ne možemo da navodnjavamo, na kraju, navodnjavanje je isto toliko opasno za zemljište kao i suša, jer menjate PH vrednost zemljišta. Mi hoćemo da radimo ovo i otvoreno kažemo da vas podržavamo što ste započeli da radite, konačno posle pet godina, sa arapskim parama i koje ste poslove uradili za tri projekta u Srbiji i nekoliko projekata u Vojvodini. To je dobar posao, nemamo problem to da kažemo, ne stidimo se toga, ali zašto smo četiri godine čekali da se izvrte ministri i da se ne uradi ništa.

Mi imamo problem taj da imao klimatske promene. Vi kao ministar, pričali smo na Odboru, morate da inicirate promenu agrotehnike u ovoj zemlji. To je suštinsko pitanje. Mi ne možemo više da se ponašamo i da učimo iz ruskih udžbenika iz 1957. godine agrotehničke mere u trenutku kada su se klimatski uslovi promenili, ne možemo ovako da funkcionišemo. Imaćete svake druge godine incidentnu situacije, a sa druge strane to ne rešavate samo navodnjavanjem. Ne možete merkatilni kukuruz i pšenicu navodnjavati, nemate trag isplativosti, ali možete da povećate obim pod sojom, nekim drugim kulturama, da odemo u jare kulture i da rešimo te probleme i da nastavimo da investiramo kapitalne investicije o kojima ste pričali a koje se za osam meseci nisu desile.

Pričali smo malopre o prerađivačkim kapacitetima, investirajte u to. Nemojte više da verujete strancu kome dođe predsednik Vlade i kaže – dođi da radiš ovde, nego domaćem proizvođaču, svašta je preživeo i zna da radi. Stoga ćemo se još videti u ponedeljak, diskutovaćemo o zakonu amandmanima, ali prosto, SSP je dobar dokument za svakog građanina ove zemlje. On je bio pregovor, nešto ste dobro ispregovarali, nešto niste, pošto niste bili u mogućnosti.

Nismo mi Poljska, nismo mi Češka koja ulazi, mi smo jedna druga zemlja koju su u tu situaciju dovele stranke prethodnog režima.

Koleginici da objasnim, DOS je prestao da postoji 2004. godine. Nemojte, nije DOS, samo da se dogovorimo šta su to terminološki stranke bivšeg režima, da li je to Vučićeva Vlada ili ona Vlada u kojoj je predsedavao Ivica Dačić, da znamo samo, da nas ne dovodite u zabunu. Hvala vam još jednom.

Hvala, kolega Ješiću.
Reč ima narodni poslanik Saša Radulović. Izvolite.