Reč ima Vladimir Orlić, replika. Izvolite.

Hvala lepo.

Jeste, baš ta stranka, naravno mislim na žuto preduzeće na staroj adresi, ali koje više nije na staroj adresi, nema nikakve veze sa godinom 2003, 2005, 2007, 2009, godinama o kojima sam ja pričao malopre. Kada sam govorio o licemerju, pa, na to mislim. Koja Vlada Aleksandra Vučića ima veze sa 2003, 2005, 2007. i 2009. godinom? Hajde da se bavimo stvarima ozbiljno.

Kažemo – štetne stvari bivšeg režima, mi smo napravili deset puta gorim. Da li je to tako? Pa, evo, neka zaključi svaki građanin Srbije. Da li smo danas, na primer, mi ostavili pet miliona ljudi bez posla? Evo, to bi morala da bude istina da bi važila teza da smo mi deset puta gori. Oni su ostavili 500 hiljada ljudi bez posla, a mi bi danas morali da ostavimo bez posla pet miliona, da bi to bilo deset puta gore.

Hajde da se malo uozbiljimo. Dakle, priča je bila malopre, kažu – njihova je politika pobedila i danas je prihvaćeno sve to što predstavlja tu neku njihovu politiku. Šta vam je dokaz da nije? Pa, na primer, dokaz je to da vi danas nemate nijednog ministra, predstavnika Vlade, naše stranke, kako god hoćete, koji može da se, recimo, nastani negde u centralnoj gradskoj opštini, da tamo kupi zemljište za milion i po od poslaničke ili ministarske plate, da investira još stotine hiljada u izgradnju zgrade, da tu postane suvlasnik u 190 metara kvadratnih, i na sve te stotine hiljada još dodatno da stavi stotine hiljada evra na štednju, a da reč jednu ne može da kaže odakle mu to.

Vidite, pošto se to danas ne dešava, to vam je siguran dokaz da nije politika žutog preduzeća pobedila. Toga danas nema. Pobedio je ozbiljan, odgovoran odnos prema ovoj zemlji i njenim građanima. Ako ne verujete meni, pitajte građane šta misle. Završiće se opet na nivou odgovora – razumeju vas na oko dva posto, a i to će uskoro da bude previše. Hvala lepo.

Hvala, gospodine Orliću.
Možemo da nastavimo dalje, mislim da smo završili diskusiju.
Hvala, koleginice Jerkov.
Reč ima Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, uvaženi građani Srbije, pred nama se već drugi dan nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji je vrlo važan sa aspekta sprečavanja potpune liberalizacije prodaje poljoprivrednog zemljišta, kako je to bilo predviđeno Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju iz 2008. godine.

Doduše, nije ni čudo, s obzirom da je taj sporazum potpisao čovek koji je građane Srbije i sve nas ubeđivao da je najveća ekonomska kriza, globalna ekonomska kriza koja je bila zahvatila čitav svet, velika razvojna šansa za Srbiju. To je bila toliko velika razvojna šansa za Srbiju da su u periodu do 2012. godine urušeni svi segmenti društva, a poljoprivredni proizvođači, seljaci dovedeni su bili do prosjačkog štapa.

Potpuno je nekorektno i potpuno licemerno da od onih koji su radili u periodu od 2009. do 2011. godine na urušavanju prerađivačkih kapaciteta u oblasti poljoprivrede, a znamo da prerađivački kapaciteti proizvode dodatnu vrednost i da i te kako utiču na BDP, oni su ostavili sto hiljada radnika u prehrambeno prerađivačkoj industriji bez posla. Svaka treća privatizacija koja je sprovedena u njihovo vreme je poništena.

Što se tiče subvencija? Subvencije su bile privilegije samo velikih. Dve trećine poljoprivrednih proizvođača u periodu od 2009. do 2011. godine ostalo je bez podsticaja. Kada je bilo 100 eura po ha a 70% tog budžeta koristila je samo 30% najvećih poljoprivrednih proizvođača, uglavnom tajkuna iz Vojvodine.

Ono što još moram da napomenem, a tiče se licemerja, jednog dela poslanika uglavnom iz partija bivšeg dosovskog režima, to je da su oni omogućili potpunu liberalizaciju uvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz EU, a da mi još uvek nismo ni postali članica EU i na taj način, a samo zahvaljujući merama Vlade Republike Srbije čiji je premijer bio Aleksandar Vučić, spašeno je 300.000 farmi od propadanja i 150 malih i srednjih preduzeća, odnosno mlekara. To je bilo u periodu od 2014. do 2016. godine. Tada je mali poljoprivredni proizvođač sa jednom do dve krave, spašeno oko 70%, upravo zahvaljujućim tim zaštitnim merama.

Ono što želim da istaknem da je ovde došlo do namernog, odnosno zlonamernog mešanja pravnih instituta, a to su pravni instituti koji se odnose na prodaju zemlje i pravni instituti koji se odnose na zakup zemlje. Ta dva pravna instituta su potpuno različita i iz njihove različitosti proizilaze različita prava i obaveze. Ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, reguliše se promet poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini između državljana članica EU i onih koji poseduju privatne posede. Uslovi koji su dati ovim Predlogom zakona su dosta restriktivni za državljane članice EU. Primena ovog zakona kada bude usvojen u Skupštini, očekuje se tek 2027. godine. Ovaj zakon jeste u interesu srpskog seljaka. Ovaj zakon jeste u interesu Republike Srbije i SNS nema dileme, u danu za glasanje glasaće za njega. Zahvaljujem.

Hvala koleginice Vukojičić.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon koji se predlaže Narodnoj skupštini je zakasnio. Ovo pitanje je trebalo da bude rešeno u osnovnom zakonu. Da je svojevremeno Republika Srbija donela ovakav zakon kojim bi ograničila i garantovala pravo preče kupovine od građana, dakle, privatnih lica na KiM u tom slučaju bi država sprečila da šiptari kupe srpsku zemlju od naših građana. Na taj način bi se zaštitili interesi Republike Srbije.

Svojevremeno donet je 1989. godine Zakona o posebnim uslovima o prometu nepokretnosti. Po tom nakaradnom zakonu dato je ovlašćenje Ministarstvu finansija da daje odobrenja i saglasnost i to ministarstvo je davalo i kapom i šakom odobrenja, ali šiptari ta odobrenja mnogo nisu ni tražili, oni su samo tražili da uđu u posed i da daju pare, a da Srbi odu sa svog ognjišta.

Izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu neće biti u primeni zato što nema pravnog interesa da neko dođe za dva ha i da na taj način dođe u posed pod ovim posebnim uslovima kao što se predviđa ovim posebnim zakonom. Ovo je rešavanje nekoga problema koji neće biti rešen ali na parče.

Očekivao sam da će biti u predlogu i drugačijeg rešenja. Naime, Izrael je otkupio zemlju od Arapa koji su prodavali zemljište i to zemljište davao na poklon svojim građanima da ga koriste, bez naknade. S druge strane, građani Srbije, a naročito poljoprivrednici očekuju da se izvrše revizije stotine i stotine privatizacija poljoprivrednih kombinata i zemljoradničkih zadruga. Kako su privatizovani i kako su mangupi i prodavali, kriminalci kupovali i preprodavali, a radnici ostali bez posla. Samo u južnom Banatu u pitanju su PIK „Tamiš“, zatim Kombinat „Banat“ u Beloj Crkvi, u Starčevu, u Opovu, u Omoljici, u Plandištu, u Alibunaru gde su izvršene brojne kriminalne privatizacije.

Vezano za privatizaciju poljoprivrednog zemljišta na šta se poljoprivrednici oslanjaju jeste bila i privatizacija pančevačke Azotare od koje zavisi upravo celo poljoprivredno područje Srbije za snabdevanje veštačkim đubrivom. Godine 2006. Azotara pančevačka je prodata za 13 miliona i 100.000 dolara. Gotovih proizvoda u magacinima Azotare bilo je 15 miliona dolara. Mangupi koji su došli sa tašnom i mašnom iz Litvanije i još jedan bivši funkcioner visoki iz službe bezbednosti tadašnje kupili su Azotaru pančevačku, dakle, za 13 miliona i 100.000 dolara da bi novu fabriku koju su trebali da puštaju u proizvodnju, koju su radnici prethodno napravili „Karbamid 2“, rasklopili, prodali, utovarili u vozove, oterali u Ukrajinu i prodali za 32 miliona dolara. NJena knjigovodstvena vrednost bila je 35 miliona dolara. Radnici Azotare su pretrpeli ogromnu štetu. Država Republika Srbija i moj predlog je da država, pre svega ostane većinski vlasnik Azotare pančevačke jer je to opšti interes poljoprivrednika Republike Srbije. Sada to radi preko „Srbijagasa“ i Agencijski fond je taj koji upravlja Azotarom pančevačkom.

Brojne kriminalne radnje da li su rešene? One 24 privatizacije na koje je ukazala EU, još ni jedna nije rešena, a među njima je i Azotara pančevačka. Postavlja se pitanje, šta će biti sa Azotarom pančevačkom ako ona pređe u privatne ruke, da li će biti privatizovana na način kako je to i onaj slučaj sa „Zastavom“ u Kragujevcu?

Što se tiče zakona po hitnom postupku. Drago mi je, tu su kolege pravnici iz koalicije na vlasti, ako treba reforma zakonodavstva, to zakonodavstvo treba izbegavati na američki način. I Evropa izbegava reformu zakonodavstva amerikanizacije u Evropi, jer cela Evropa primenjuje kontinentalno pravo, a samo Engleska primenjuje anglosaksonsko pravo. Većina zemalja Azije i Afrike i Latinske Amerike primenjuju kontinentalno pravo. Šta je bitnije? Ovo po hitnom postupku nije trebalo da dođe. Ovo je rešavanje na parče, a ovaj zakon u primenu neće doći, primeniće se tek za šest meseci. Trebalo je voditi računa šta je prioritet. Prioritet je ako hoćemo zakone po hitnom postupku pre svega Zakonik o krivičnom postupku, procesno-krivično. Dakle, zakonodavstvo i Krivični zakonik u građanskoj oblasti, Zakon o parničnom postupku, Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Dakle, ima brojnih zakona. Da se donese konačno građanski zakon. Prema tome, u tom pravcu predlažem Vladi da prioritete poštuje i da se po hitnom postupku izlazi sa takvim rešenjima.

Hvala puno kolega Jojiću.
Reč ima prof. dr LJubiša Stojimirović.

Poštovane koleginice i kolege, pa nešto što me zabrinjava, to je što smo danas ovde čuli da je mnogo toga urađeno protivzakonito, da su izvršene ogromne kriminalne radnje, čak su ovde spominjani i ministri i poslanici koji su delovali suprotno zakonom. A svi mi, kada smo stupali ovde na dužnost i svi predstavnici Vlade odnosno ministri, položili smo zakletvu i u toj zakletvi smo se obavezali da ćemo služiti u interesu srpskog naroda, odnosno građana Srbije i u skladu sa zakonima i Ustavom. Velika je šteta što neko od tih zbilja velikih krivica nije odgovarao za ono što je činio, pa bi iz toga i ovi drugi kojima pada napamet da čine nešto protivzakonito ili kriminalno se malo uzeli u pamet i rekli sebi – pazi, za ovo može i da se odgovora, neću to baš da uradim.

E, sad što se tiče ovih izmena, odnosno ovog zakona, šta mogu da kažem? Ja sam jedan od onih koji smatraju da strateški resursi u koje spada i zemljište, nikako ni pod kojim uslovima ne mogu da pripoje ni fizičkim ni pravnim licima, stranog porekla, da to mora da bude nešto gde će u celokupnom obimu država da bude ta koja raspolaže, odnosno građani države Srbije.

Ali, imali smo tu muku, desilo nam se, neko je nekada možda iz neznanja možda i namerno, potpisao neki SSP ili kako se već to zove, i sada je ova garnitura, odnosno ovo ministarstvo se našlo na muci kako da ispravi to. A kako kaže ona narodna „što se grbavo rodi, vreme ne ispravi“ i zato se danas suočavamo sa jednim velikim problemom, ali sa problemom koji moramo da rešavamo onako kako nam u ovom trenutku dozvoljavaju okolnosti.

Ja bih bio srećniji, to sam i rekao, kad ne bi mogla ni fizička ni pravna lica da kupuju zemljište na teritoriji Republike Srbije, to se odnosi isto na izvorne vode, na rudna bogatstva, itd. Ali, kad je već tako, hajde da popravimo ono što može da se popravi.

Gospodine ministre, vama je dao Bog da u ovom trenutku budete na čelu jednog Ministarstva koje je jako važno za Srbiju. A, nisi ni ti Krasiću.

Poljoprivreda, odnosno naši seljaci su spasili Srbiju u balkanskim ratovima, u prvom ratu, u drugom ratu i mi zbilja danas moramo da im se odužimo i da im pomognemo u ovom vremenu koje je jako teško za njih.

Vama je pružena šansa da zbilja mnogo toga uradite i da našu poljoprivredu i našeg seljaka ili paora ili kako god ga ko naziva, dovedete na nivo kakav zaslužuje.

Ja ću biti veoma srećan da vi to uradite i da budete najbolji ministar u istoriji Republike Srbije i želim vam puno sreće u tom poslu. Hvala.

Hvala profesore Stojimiroviću.
Srđan Nogo ima reč, ali poslanička grupa Dveri nema više vremena.
Milimir Vujadinović, prijavite se, izvolite kolega.

Poštovani predsedavajući, ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici. Pa, evo danas je pred nama jedan zakonski predlog, ali nemoguće je danas pričati o ovome a ne vratiti se barem malo u prošlost kako onu dalju skoro devet godina, tako i onu bližu od par meseci.

Pre devet godina valjda kako profesor gospodin Stojimirović reče neznanjem, ja ne bih rekao neznanjem profesore, pre bih rekao da je u pitanju loša namera, bivša vlast, tadašnji DOS je ispregovarao taj SSP nesrećni na takav način da smo danas u situaciji da ako ne usvojimo ovaj zakonski predlog, stranci mogu učestvovati u promet poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, odnosno kratko rečeno, mogu kupovati srpsku zemlju nesmetano. To je ono što se tiče prošlosti, daleke prošlosti.

Ono što se tiče malo bliže, podsetiću da je premijerka na izboru Vlade od pre par meseci ovde u uvaženom domu, najveći aplauz, sećam se, dobila, za obećanje u svom ekspozeu da će sprečiti prodaju srpske zemlje strancima i evo danas smo svedoci te politike, ispunjenje obećanja, tog odgovornog odnosa prema državi i prema društvu.

Prosto, neću se nešto mnogo osvrtati, jer dosta stvari je rečeno o svemu onome što su dobre strane ovog zakona, kada je u pitanju i period u kome se mora obrađivati zemljište i kada je u pitanju obaveza posedovanja mehanizacije i mašina za obradu zemlje, kada je u pitanju i pravo preče kupovine od strane države, ali i sve ono što je značajno za poljoprivredu, više nego što je to pitanje poljoprivrede, ja bih rekao da je ovo jedno strateško, političko, ako ćete na kraju i bezbednosno pitanje države Srbije. Važno je ovo pitanje i za državni nivo, ali pre svega je važno pitanje za Vojvodinu, valjda je tamo najviše srpskih oranica i mislim da je to potpuno jasno.

Takođe, dobro je, ministar je već spomenuo u svom uvodnom izlaganju da postoji jedna opšta društvena saglasnost kada je u pitanju ovo zakonsko rešenje i da su zakonsko rešenje podržala udruženja poljoprivrednih proizvođača.

Ovo jeste mera između čuvanja nacionalnog interesa na jednoj strani, ali i poštovanja međunarodnih obaveza sa druge strane, kako god da su one proizašle.

Obaveze, naravno, proizilaze iz tog SSP koji u svojim delovima i štetočinski, ali ovo jeste način da prosto te greške iz prošlosti ispravljamo, odnosno te loše namere iz prošlosti.

E sada, naslušasmo se ovih dana i kritika ovog zakona, a slušali smo to i u prethodnom periodu kada je na dnevnom redu bio zakon, ovaj isti zakon, ali je njime sprečavana uzurpacija državnog zemljišta. Slušali smo te besmislene kritike, i danas rezultate vidimo, a ja ću navesti samo jedan primer. Još 2010. godine Subotica kao lokalna samouprava iz koje dolazim, izdavala je 12.700 hektara državnog zemljišta, a danas je to nekih 15 hiljada hektara, oko 85 miliona dinara više prihoda za gradsku kasu. Mislim da je sve jasno, a situacija je bila potpuno identična, a mnogo kritika kao i danas.

Nema tu šta mnogo, mislim da je u prethodna dva dana već dosta toga rečeno.

Poštovani ministre, i profesor Stojimirović dosta toga reče, da kažem, negde mi je ukrao misao, data vam je prilika da vodite računa o srpskom seljaku, za sada to dobro radite. Nastavite u tom pravcu i siguran sam da će sva zakonska rešenja i predlozi koji dolaze u ovaj uvaženi dom imati podršku narodnih poslanika, ali i podršku većinske Srbije.

S tim u vezi, na kraju, podržaću svakako ovo predloženo zakonsko rešenje u danu za glasanje i hvala vam svima.