Hvala lepo.
Na temu onoga poziva da se nauči nešto novo ili mogućnosti da se to učini, gospodine ministre, taj koji vam je to preporučio, taj je zaista imao šta da kaže na tu temu i moglo je što šta da se nauči, da se taj čovek malo pažljivije prati. Na primer, moglo se naučiti nešto korisno i zanimljivo iz istorije, ne znam da li ste znali, ali on tvrdi da je za vreme Drugog svetskog rata u Nemačkoj bio neo-nacistički režim, to je vrlo zanimljiva stvar i to bi mogli da naučimo i da usvojimo svi zajedno.
Da smo ga pažljivije slušali i to ozbiljno shvatili mogli bismo i razumeti zašto počinje svoje izlaganje rečima da su protiv ovakvog predloga zakona. Objasnio je on to svojevremeno. Rekao je da je „žuto preduzeće“ po njegovom viđanju smatram da je stručan i da zna šta tvrdi, uvek principialno protiv onoga što je korisno za građane Srbije, a nikada neće biti „apriori“ ni za ni protiv onoga što je za građane Srbije štetno.
Dakle, oni su principialno na stajalištu da su protiv onoga što je korisno. Na primer, i protiv ovakvog zakona. Da li će biti za ili protiv nečega što šteti to će još da vide i da razmisle.
Ono što su nam pokazali, nažalost, govori da kada razmisle, po pravilu se drže onih stvari koje su za državu štetne.
Što se tiče pitanja obećanja, odnosno rezultata, upravo po njima građani formiraju neko svoje mišljenje, upravo na osnovu njih građani formiraju mere svakog od nas, pa one koje su napravili katastrofu u državnim finansijama, one koje su lično odgovorni za stotine hiljada izgubljenih radnih mesta, mere sa nekih 2 – 3%, kada se skupe na gomilu, da ako bude dvocifreno, mislim da je to previše i preambiciozno danas. Od takvih, gospodine ministre, u pravu ste, izbore gubili niste, sve dok su građani mudri i dok cene po rezultatima, od takvih izgubiti bilo šta apsolutno je nemoguće. Hvala vam.