Hvala.
Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, ja možda jesam juče sa suzama u očima pričao o investicijama, i to iz jednog prostog razloga. Čovek kada radi i želi da nešto uspe mora da ima emociju prema tome. Ja nisam kamen, nego neko ko želi da promeni stvari, koje u prethodnih 30-40 godina nisu funkcionisale kako treba, a mnogo je njih protutnjalo za tih 40 godina, pa ni prstom mrdnuli nisu. To je prva stvar.
Ne može mi niko zabraniti da volim, da želim, da se trudim da uradim onaj posao koji mislim da treba. U krajnjoj liniji, građani će pre ili kasnije o tome dati svoj sud.
Druga stvar, kada smo kod „teniza“, ne želim nikada da pričam na ovakav način, ali mislim da pravilno izgovaranje naziva ovog privrednog subjekta ništa nije loše.
Što se tiče priče o zemljoposednicima i ostalim stvarima, koliko je zemljoposednika u procesu privatizacije bilo, malopre je rečeno i sada mogu ko papagaj da ponavljam od tih 20.000 hektara koji su otišli tada, ali hoću nešto drugo da vam kažem. Ovde je reč o pravu zakupa.
Kada je u decembru ili novembru mesecu, više ne mogu da se setim, kad su bile izmene Zakona o poljoprivredi, izmene Zakona o podsticajnim sredstvima, tad je postavljen znak pitanja transparentnosti postupka davanja poljoprivrednog zemljišta u zakup na osnovu Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Tada sam vas uveravao, sad isto i videli ste i sami da je postupak potpuno bio transparentan, nikakvih pregovaranja, dogovaranja, neposrednih pogađanja, spinovanja ili ostalih stvari nije bilo. U krajnjoj liniji „Tenis“ je jedan od aplikanata, jedan od 219 aplikanata, ima potpuno isti status kao i svi ostali i iste obaveze će da ima u pogledu ispunjavanja potreba vezanih za životnu sredinu, vezanih za buduću radnu snagu i sve ono što je neophodno.
Za vašu informaciju, nije samo Zrenjanin, odobrena je i Kikinda, ima još tri aplikacije koje su u postupku razmatranja. Sve će biti prezentovano na jedan transparentan način, pošto se vrlo često ta reč ovde koristi, i biće prezentovano Odboru za poljoprivredu onako kako to pravila nalažu.
Što se tiče neba i poljoprivrede, koliko se sećam nije to stvar koja je u zadnjih dve ili tri ili pet godina, to je naš sistemski problem. U jednom trenutku naše istorije, 60-ih, 70-ih godina rađeno je dosta na tome, kasnije zbog različitih stvari, nemara, nemanja finansijskih sredstava ili ko zna čega, ne da nisu građeni sistemi, nego nisu ni održavani i to je sve proces koji se odigrava tamo negde do 2014. godine.
Mislim da smo mi dobili opomenu jednu veliku tad i tad smo promenili svoju svest i to je normalno. Reći ću vam, ne znam da li to može da se nazove anegdota, moje jedno lično iskustvo da podelim sa vama vezano za odbranu od nadolazeće reke Save 2014. godine. Toliko je davno bilo poslednji put kada se tako nešto tako desilo. Zašto vam ovo pričam? U pogledu kako izblede neke stvari u glavama i ljudi, više se podrazumevaju, a u stvari se ne podrazumevaju, i svi su očekivali da će u tom trenutku doći neko ne znam odakle i rešiti probleme svih građana. Tad je došlo do početka menjanje svesti i mislim da danas građani mnogo drugačije gledaju i na sistem odbrane od poplave i sisteme za navodnjavanje.
Što se tiče „Al Ravafeda“, tu završavam, juče sam pokazivao ono što je „Al Ravafed“ rešio, nije mi teško još jednom i nije mi teško 100 puta to da pokažem, jer mislim da je to jako važno zbog građane Srbije, da su to sistemi koji su već završeni, koji se nalaze na sedam različitih lokacija na prostoru Vojvodine, odnosno na prostoru Sivca, na prostoru Bača i drugih mesta i da su to stvari koje, juče sam i gospodinu Ješiću predložio da odemo to da pogledamo, tamo su izgrađena i dva logistička centra, pošto svi pričaju o nečemu što verovatno i nisu videli. Ne želim da u to ulazim, naravno, svako ima pravo da misli o bilo čemu na bilo koji način. „Al Ravafed“, ako neko želi da ga nađe, može da ga nađe bez ikakvih problema. Na Novosadskom sajmu sam video njihov štand, njihovu prezentaciju, posle još na nekoliko mesta kada je bilo. Da li će imati u svojoj poslovnoj politici takva opredeljenja da imaju sajt, prezentaciju, mislim da to nije dobro, da je to loše, da treba sve da se prezentuje, jer dobre stvari uvek treba da se prezentuju. Stvari koji se tiču zakupa poljoprivrednog zemljišta ću uvek isticati po ovom osnovu u prvi plan kao dobro realizovanu investiciju.

Hvala ministre.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov.

Hvala potpredsedniče.

Nije problem suše i navodnjavanja od juče, ali vi ste uzeli kredit od 200 miliona evra od Vlade Abu Dabija za navodnjavanje, 100, pa onda u nekoliko faza, to su se Dinkić i Vučić malo zaneli u najavama, pa je verovatno tu negde računica izgubljena. Interesuje me koliko je od tog kredita povučeno, kada je povučeno, da li je sve što je planirano urađeno? Zaista je malo licemerno da mi pričamo o poljoprivredi kao o nekoj našoj razvojnoj šansi, a da ljudi nemaju pojma koliki je prinos, da zaista samo fali da neke dodele sada tu idu, da igraju, da prizivaju kišu, da im ne bi suša uništila useve, a ovamo nam poljoprivreda velika razvojna šansa.

Da li mislite, gospodine Nedimoviću, da našeg paora više ugrožava „Tenis“ ili bilo koja druga velika kompanija, ne mora da je strana ili domaća, ili da više ugrožava ovaj Hans, kome ste vi sada zabranili da dođe i da kupi dva hektara zato što su uslovi koji su postavljeni pred njega nemogući. To ne može da ispuni niko, osim onih koji imaju dvojno državljanstvo. To je još jedno političko pitanje koje zaista mislim da ne treba da otvaramo, a vi verovatno o čemu se radi.

Šta ste vi uradili da tog našeg poljoprivrednika zaštite od „Tenisa“ i od „Al Ravafeda“ i od svih drugih, i stranih i domaćih, Kostića, Miškovića itd, Jerkovića, ne znam ko su, Matijevići i drugi u igri, zato što svaki ovaj zakon koji donosite štiti poljoprivrednika od tog Hansa koji bi došao i kupio dva hektara i bavio se poljoprivredom u Srbiji, a ne u Nemačkoj, a ne od ovih koje vi dovodite i dajete im zemlju.

Hvala.
Reč ima ministar Nedimović.

Neću dugo, ali misli da moramo još jednom, pošto očigledno kada dovoljno puta ponovite jednu stvar možda ljudi i čuju, ako žele da čuju.
Na ovaj način izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu popravljamo stvari koje nisu bile u to vreme kada je pregovarano predviđene na najbolji mogući način. Ovo je način u okvirima koje imate na raspolaganju. Ovde ispred mene se nalazi Zakon o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske zajednice i njihovih država članica sa jedne strane i Republike Srbije sa druge strane.
U samom Sporazumu u članu 53. tačka 5. koja se odnosi na privredna društva, kaže se – nakon stupanja na snagu ovog Sporazuma društva, kćeri privrednih društava zajednice imaće pravo sticanja i uživanja svojinskih prava na nepokretnostima kao i srpska privredna društva, a u pogledu javnih dobara ista prava koja uživaju srpska privredna društva kada su ova prava potrebna za obavljanje privrednih delatnosti za koja su ona osnovana.
Ima tu još stvari o kojima se govori. Ova stvar je, kako je neko malopre rekao, mislim da je koleginica iz vaše poslaničke grupe isto to rekla, to je usvojeno i to je tako i tu ne možemo ništa da uradimo. U granicama mogućeg mi smo popravili da zaštitimo interese Srbije. Sve ostalo naravno da je teren političkog razmimoilaženja ili dogovaranja.
Što se tiče Abu Dabija, ugovoreno je 100 miliona. U ovom trenutku mi smo povukli za projekte prvih 16 miliona dolara.
Izvinjavam se, nisam čuo.
(Gordana Čomić: Zar to ne ističe sada?)
Taman sam to hteo da vam kažem, pre pet dana smo dobili odluku od Fonda za razvoj Abu Dabija da se do 2021. godine prolongira bez naknadnih troškova povlačenje sredstava po ovom osnovu.
Kada sam postao ministar poljoprivrede formirali smo implementacionu jedinicu koja je morala da reguliše ove stvari. Prvih 11 projekata koji su imali takav stepen tehničke dokumentacije da mogu da imaju odobravanje poslali smo u narednih nekoliko meseci.
Ako me pitate da li je to sve moglo brže – sve je moglo brže. Uvek može brže i zato i brže, jače i bolje treba da radimo na ovim stvarima. Ima jedna stvar, znate šta se sada dešava što se tiče sistema za navodnjavanje? Drago mi je što sam uspeo nečim da vas danas oraspoložim, ali mi imamo sve više zainteresovanih među narodnih subjekata koji se bave finansijama, koji žele da uđu sa nama u projekte za izgradnju sistema za navodnjavanje, ne samo po osnovu zaduživanja, nego i po osnovu bespovratnih sredstava, kao što je Zeleni klimatski fond. Moramo da iskoristimo da uvežemo stvar. Znam da vam možda izgleda strašno, mi smo počeli da radimo na tom projektu.
Ja kažem opcije koje su na raspolaganju, a šta ko misli o tome… Imamo tu i sa Evropskom bankom rekonstrukciju i razvoj, imamo i sa njima, pre neki dan smo imali sastanke o tome. Nama je cilj da to radimo. Zašto neko to nije hteo, nije želeo, nije mogao ili nije znao, ja u to ne mogu da ulazim i to nije predmet. Znam da nama ovo treba kao hleba, iz jednog prostog razloga, ponoviću još jednom, ono što je autoput za drumski saobraćaj, to su za poljoprivredu sistemi za navodnjavanje.

Hvala, ministre.
Replika, Vladimir Orlić. Izvolite.

Neću ni ja dugo.

Gospodine ministre, šta da vam kažem, i ja se ponekad zapitam da li je ponavljati dovoljno. Tri napomene, što se mene tiče. Prvo, u vezi onoga - niko nije lud da dođe, čuli smo to već juče. Odlično, čestitam na zaključku. Samo jedno pitanje - a kad smo do njega došli, kad smo taj zaključak izveli? Je li moguće da je trebalo da počne ova sednica i rasprava o zakonu da bismo mi taj zaključak čuli, da su bili neophodni svi oni silni meseci iza nas da bi se organizovano vikalo, dizala hajka - doći će zli stranci, sve će živo pokupovati? Ne znam, čini mi se da nisam čuo ni jednu jedinu organizaciju iz tog DOS-ovskog tima, što stranku, što pokret, pa nijednog solo pevača da se nije bavio temom, a sve u kontekstu i na način - sad će da nastane katastrofa, a zla vlast ne radi ništa da to spreči.

Danas kaže – ma, neće niko doći. Koliko je to iskreno, dovoljno govori samo za sebe. Koliko je tačno? Pa, ne znam. Jel isto tako razmišljala Mađarska i Poljska, Estonija, Letonija, Litvanija, Bugarska, da ne nabrajamo dalje, zaključile da niko neće doći, pa su uvodili neke mere zaštite? Možda će biti da to baš nije sve tako.

Ako pogledamo malo preciznije, ovo što mi danas radimo jeste i realna potreba, ali jeste i nešto što je potpuno normalna praksa. Ali, hajde da, molim vas, parkiramo već jednom licemerje onako trajno i da odložimo ključeve na stranu. Nije realno da mi moramo ponovo da pričamo o tome da se danas neko brine zbog mogućnosti da strani kapital stoji iza domaćeg pravnog lica registrovanog u Srbiji, a da mu nije ništa strašno ni sporno 2003, 2005. godine kada je to radio „Agrokor“, „Žitogrupa“ 2009, Mađari, Irci 2007. Znači, ja ne kažem da je to tada bilo katastrofa, samo kažem da tad nije smetalo onome ko danas navodno brine. Dajte da se ne bavimo tom vrstom licemerja.

Na kraju, treće, hajde da se ne bavimo pričamo kao što su izrabljivački poslovi i robovi kada je reč o investitorima. Neće zbog toga, time završavam, gospodine predsedavajući, dobar rezultat sa radnim mestima danas biti manji, a neće biti ni manja šteta sa stotinama hiljada izgubljenih radnih mesta, kad o tim ljudima pričaju, koji su trajno upropašćeni od strane danas lažno zabrinutih, neka govore sa suzama u očima, elementarna je pristojnost. Hvala.

Hvala.
Aleksandra Jerkov, kome želite da replicirate?
(Aleksandra Jerkov: I ministru i gospodinu Orliću, u jednoj replici.)
Izvolite.

Gospodinu ministru samo što se tiče kredita.

Dakle, 2014. godine je sklopljen posao sa kreditom, mi smo to ovde ratifikovali, potpisan je ugovor za 100 miliona evra. Godine 2017. vi nam kažete da je povučeno 16 miliona evra, to je svega dva meseca, tri meseca pre nego što taj ugovor ističe, i kažete da ne znate čija je odgovornost, ne interesuje vas zbog kojih razloga. Pa, mora da vas interesuje, jer sedite u istoj Vladi koja je povukla kredit od 100 miliona evra i tri meseca ili dva meseca pred istek roka povukla 16 miliona evra. Ako ne interesuje vas, ja verujem da interesuje nekakve tamo poljoprivrednike koji su pretrpeli nekakvu štetu zbog toga što kredit nije realizovan. Već dve godine je onda prošlo, ili tri, u kojima vi taj kredit niste realizovali, a koji je počeo da se realizuje tek kad ste vi došli. Tim gore, onda treba da vas interesuje šta je Goran Knežević radio sa tim kreditom, šta je radila naša koleginica Snežana Bogosavljević Bošković, šta je radio Aleksandar Vučić, šta je radio Vujović itd. Molim vas, raspitajte se. Ako ne interesuje vas, nekog drugog interesuje čija je odgovornost što smo mi od 100 miliona evra, dva meseca pred istek roka, povukli 16 miliona evra.

Gospodin Orlić kada priča, vidim, gospodine Orliću, vama je tada smetalo, a sada vam ne smeta. Prosto, ne znam s kojim pravom vi bilo kome prebacujete šta je kada ko mislio, s obzirom na to da vidim sve ono što vam je smetalo kod Demokratske stranke, a vi još unapredili, napravili 10 puta gore i sada vam je to super, sada je ta politika koja je tada bila pogubna, samo sada u mnogo izraženijem i mnogo štetnijem, neuporedivo štetnijem obliku, sada je to super.

Gospodine Orliću, Vlada Aleksandra Vučića, većina vaša je donela zakon po kom se trećina zemljišta u svakoj lokalnoj samoupravi daje stranom investitoru. Demokratska stranka s tim nema nikakve veze. Vi predložili, vi doneli, vi realizujete.