Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nenad Božić. Izvolite.

Hvala.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je potpisan još 2008. godine. Mi smo sada u 2017. godini. Znači, mi devet godina znamo koje su naše obaveze po tom Sporazumu, a tiču se prodaje zemlje stranim državljanima.

Prvo pitanje za ministra – zbog čega mi sada, kada za nekoliko dana treba da krene taj rok, ističe u stvari taj rok o zabrani prodaje fizičkim licima, moram to da naglasim, jer pravna lica mogu da kupuju, i do sada su kupovali zemlju i iznajmljivali, i mogu to i u buduće da rade, o tome ću govoriti kasnije, zašto se sada baš nekoliko dana pred to zakazuje sednica Skupštine po hitnom postupku, zakon bez javne rasprave i mi o tome diskutujemo? Vrlo zanimljivo da je sednica zakazana baš na dan kada ima nekoliko velikih sportskih događaja, kada nam dolazi izaslanik EU. Sve nešto imam utisak da je to namerno tako urađeno da bi se ova jedna jako važna tema sklonila u zapećak, a sve zarad sportskih uspeha i ostalih događaja koji su jučerašnji dan obeležili.

Ovo za javnu raspravu je, kažem, posebno važno, jer poljoprivredno zemljište je verovatno najvredniji resurs kojim država Srbija raspolaže. Mi nismo nešto bogati fosilnim gorivima, nemamo neka velika rudna bogatstva, nismo inače ni mnogo velika država, ratovali smo više puta u poslednjih 150 godina, tako da smo rušeni do temelja, tako da nismo nešto bogati, i to poljoprivredno zemljište je najveći resurs sa kojim raspolažemo.

Pored toga što je najveći resurs, to je i strateški važno zbog hrane. Zato bih zamolio ministra da objasni - zbog čega po hitnom postupku i zbog čega nije bilo javne rasprave, da li postoji neki argument za to? S obzirom da mi devet godina znamo šta su naše obaveze kada je u pitanju SSP i odakle sada odjednom, kao navodno, mi želimo da zaštitimo našu zemlju od prodaje. Objasniću sada da u stvari ovim zakonom mi ništa ne štitimo.

Prvo, ovom izmenom zakona su ograničeni samo strani državljani, znači fizička lica koja žele da kupe zemlju i ovde su postavljeni neki uslovi koji meni deluju stvarno nemogući. Ne znam da li će se pojaviti u narednih 10 godina, s obzirom da prvo mora da bude 10 godina prijavljen u toj lokalnoj samoupravi u kojoj želi da kupi zemlju, da je, ne znam, tri godine obrađuje, da ima prijavljeno poljoprivredno gazdinstvo, da ima mehanizaciju, itd, itd, i uz sve to može da kupi samo dva hektara.

Meni ovo deluje da su to uslovi koji deluju strogi, gde bi kao navodno da odvrate fizička lica od kupovine zemlje. Međutim, fizička lica nisi ni zainteresovana da kupuju zemlju ovde, osim nekih možda entuzijasta kojima se možda sviđa u Srbiji, pa bi možda voleli da dođu, da imaju nešto, itd, ali to nisu ljudi verovatno koji imaju nameru da se ozbiljnije bave poljoprivredom. Farmeri u EU, npr. sigurno imaju mnogo bolje uslove za bavljenje u svojim matičnim državama, nego što im Srbija to može ponuditi ovde, jer kad vide kako naši farmeri žive i u kojim uslovima rade i koliko se država zaista brine da im pomogne u tome, čisto nešto sumnjam da će navaliti da kupuju našu zemlju.

Ovaj zakon meni više liči kao jedan marketinški potez, jer u svim najavama na televiziji, evo zadnjih dana, se priča samo o toj restrikciji kupovine stranim državljanima, a to u suštini uopšte nije predmet koji je za nas bitan, jer tih stranih državljana koji će kupovati zemlju i nema. Tako da mi ništa time nismo zaštitili. Poljoprivredno zemljište su i do sada, a i buduće mogu da kupuju pravna lica, i domaća, i strana. Vlasnici tih pravnih lica mogu da budu i stranci, i građani Srbije, tako da za njih ne postoji nikakva restrikcija.

Da li je dobro da vlasnici firmi koji su strani državljani ili pak strane firme koje kupuju neke možda domaće firme koje će biti predmet nekih budućih privatizacija, stečaja itd, a koje imaju poljoprivredno zemljište u vlasništvu? Po meni ne, jer je poljoprivredno zemljište strateški važan resurs kojim ne treba da upravljaju stranci. Isto kao što ne treba da upravljaju vodom itd. Isto tako ne treba da upravljaju ni zemljom, niti da ga raspolažu, niti da mogu da ga iznajmljuju nekome, niti da mogu da ga oni prodaju.

Ono što je posebno čudno, mi smo sad kao potpisali SSP i sada smo se kao nešto narogušili na EU, pa sad kao uvodimo neke restrikcije. Da li ste videli neku reakciju njihovu na ovo? Ne. Oni znaju da njihovi državljani neće dolaziti ovde da kupuju, oni se zbog toga uopšte ne uzbuđuju. NJima je važno da mogu pravna lica da dolaze ovde i da pravna lica mogu da učestvuju slobodno u prometu i iznajmljivanju poljoprivrednog zemljišta, a mi time nismo sebe uopšte zaštitili.

Drugo, u plenumu je do sada izrečeno nekoliko pogrešnih stvari vezanih za naš Ustav, a tiče se imovine stranaca u Srbiji. Prvo, stranci mogu da imaju imovinu u Srbiji i Ustav to ne brani, ali ostavlja mogućnost da nama, Skupštini, da im eventualno to ograničimo nekim zakonom. Isto se to odnosi na zemljište. U članu 88. Ustava lepo piše da je zemljište slobodno, može da bude predmet trgovine, a da mi opet možemo, ako to smatramo da je potrebno da to ograničimo nekim zakonom.

Ovaj zakon koji je na dnevnom redu danas, koga ćete verovatno izglasati, jer vi ste glasačka mašina koja glasa na zvonce, a koje nije čak ni ovde, imam utisak da to zvonce stoji na Andrićevom vencu, pa da vam odatle šef stiska to zvonce, ćete izglasati i omogućiti da taj najvredniji resurs koji imamo može da dođe u posed bilo koga. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Branislav Nedimović.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, želeo bih samo nekoliko reči i da se osvrnem na poslednjih nekoliko govornika. Dakle, ne bih trošio previše vaše vreme.
Što se tiče priče o navodnjavanju i protivgradnim sistemima, juče sam govorio o tome i posle 30 godina imamo izgradnju 11 novih sistema. Devet je već počelo sa izgradnjom na prostoru Vojvodine, jedan na prostoru opštine Bogatić i grada Šapca treba da bude otpočet u narednih 10 dana. Toliko o tome da mi ne radimo ništa na tome.
Što se tiče rejonizacije koju je koleginica Filipovski spomenula, Ministarstvo poljoprivrede je raspisalo poziv za izradu naučnih studija u koje će biti uključeni geodeti, naši stručnjaci koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom, klimatolozi, svi oni koji su neophodni da bismo jasno utvrdili prostore, uslove na tim prostorima, kako bismo što lakše mogli da prilagodimo svoju poljoprivrednu proizvodnju. Složićete se da je ovo pokretačka stvar koja mora da celu stvar ustroji kako treba na naučnim osnovama, a ne da postavljamo stvari kako misli neko ko je sa leve, desne strane ili šta mislim ja. Mislim da je najvažnije da nauka i struka kažu o tome.
Što se tiče izlaganja poslanika Zukorlića, apsolutno se slažem u delu seoskih područja koji se nalaze na višim nadmorskim visinama. U budžetu za 2018. godinu mi ćemo imati posebnu vrstu podrške za one poljoprivredne proizvodnje koje se ostvaruju na višim nadmorskim visinama. To je u ovom trenutku moguće. O izmenama poreske politike se da razgovarati, ali jedna od intencija koja postoji u zajedničkoj evropskoj poljoprivrednoj politici i ono čemu mi stremimo u tom delu jeste osposobljavanje područja koja se nalaze na većim nadmorskim visinama.
Zbog tog hendikepa nedostupnosti, loše infrastrukture ili nečeg sličnog, da na ovaj način sa podrškom finansijskom se kompenzuju ti negativni efekti, kako bi ljudi mogli da funkcionišu i, ono što je najvažnije, ostali tamo da žive, jer kako kažu - ono čije su ovce, toga je i brdo. Jako je važno da ostaje proizvodnja, da ostaje stanovništvo, da ostanu ljudi tamo, da može da se egzistira, jer je to jedini način odbrane nacionalnih interesa. Veoma sam zahvalan na tome i pored zahvalnosti podrške ovim izmenama zakona.
Što se tiče vaše komunikacije, odnosno vašeg izlaganja vezano za rokove, mi ovo radimo u roku. Moram još jednom da kažem da mi na ovaj način pokušavamo da ispravimo one stvari koje su iz različitih razloga predviđene Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju vezano za liberalizaciju, da nismo to sad uradili ne bismo imali više prostora. Da smo uradili to godinu dana ranije, garantujem vam da bi me ovde pitali – zašto vi trčite pred rudu i pre vremena ispravljate, odnosno utvrđujete neka pravila igre. Sad kad ih utvrđujemo u roku, neki me pitaju – što to radite? Mi to radimo, za razliku od nekih drugih koji to nisu radili.
Ima jedna stvar koja je, onako, prilično interesantna, verujem da ste vi želeli da budete duhoviti u pogledu našeg planiranja sednice, kada će se održati, a vezano je za izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu, vezano za Zvezdu, Partizan. Nisam mislio na sebe lično, nego mi da predlažemo, u tom kontekstu sam mislio.
Toliko vidovit nisam, nisam ni malo, pravo da vam kažem. Ove stvari nemaju veze jedna sa drugom. Znači, uvezivati, znam da je to kod nas vrlo često u razmišljanjima, da uvek postoji neka teorija zavere. Ovde nema nikakve teorije zavere, samo želje da se zaštiti poljoprivredno zemljište koje je u vlasništvu Republike Srbije, a onima koji su sinoć pobedili čestitam na tome i mislim da je to dobro za ovu zemlju. Hvala vam puno.

Hvala ministre.
(Nenad Božić: Replika.)
Gospodine Božiću, nemate pravo na repliku. Ministar je odgovorio na pitanja.
(Nenad Božić: Nije mi odgovorio zašto nije bilo javne rasprave.)
Nemojte da dobacujete, molim vas. Polako, nemojte da ste nervozni.
Nemate osnova za repliku. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite gospodine Jovanoviću.
(Nenad Božić: Dajte mi reč.)
Molim vas da ne dobacujete, dobićete opomenu.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Onako kako je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS juče istakla, stoji stav poslaničke grupe SPS da ćemo mi podržati izmene i dopune zakona o kome danas raspravljamo.

Za razliku od onih koji ispoljavaju veliko nezadovoljstvo zbog ovog zakona, treba ukazati na neke činjenice i dati jedan pravni okvir svemu ovome o čemu mi diskutujemo, razmenjujemo mišljenja i tražimo najbolja rešenja. Naravno, nadam se da će ta najbolja rešenja biti definisana i, eventualno, prihvatanjem određenih amandmana, a poslanička grupa SPS je u tom smislu dala svoj doprinos tako što je predložila amandmane za koje smatramo da po kvalitetu svakako mogu značajno doprineti predloženom zakonu i izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Treba poći od nečega što teško ko u ovom parlamentu može da dovede u sumnju, a to je činjenica da mi imamo jednu obavezu koja je proistekla iz SSP, iz Sporazuma o pridruživanju. Pravnički postoje polemike da li je taj Sporazum obavezujućeg dejstva ili ne, ali politički postoji nešto što, naravno, ja kao pravnik imam svoj stav u tom pravcu i smatram da on u svakom slučaju kao jedna vrsta ugovora ima obavezujuće dejstvo. Međutim, odustajanje od SSP podrazumeva odustajanje od EU, podrazumeva odustajanje od svega onoga što je i ova Vlada, pa čak i prethodna Vlada učinila da bi se što više približili EU i konačno postali punopravna članica EU. Da li je to cilj? Naravno da nije i bilo ko ko ima i malo svesti o ovom predloženom tekstu zakona, sigurno će podržati ovakav stav.

Drugo, u članu 85. Ustava Republike Srbije stoji da strana i fizička lica mogu sticati pravo svojine nad nepokretnostima, poljoprivredno zemljište jeste nepokretnost, u skladu sa zakonom i međunarodnim ugovorima, SSP nije ništa drugo nego međunarodni ugovor. Taj međunarodni ugovor je definisao odgovarajuće obaveze. Da li je on dobar? Ne, sigurno da nije. Godine 2008. kada je taj ugovor zaključen, zaključili su ga drugi politički faktori, to nije bila SPS, to nije bila ni SNS, jer nije ni mogla da bude, fizički nije mogla da bude, objektivno nije mogla da bude. Samim tim, nije ni u kom slučaju u političkom smislu reči prisutan politički trijumfalizam. Mi ne seirimo nad tim što nismo potpisali taj Sporazum, a sigurno ga ne bismo potpisali zbog toga što je loš, ali oni koji su ga potpisali, u svakom slučaju, danas ne bi trebali da hipokriziom kritikuju predloženi tekst zakona zato što su umesto jednog dobrog pregovaranja pristupili, verovatno servilnošću, nečemu što sigurno, danas vidimo, nije u interesu države Srbije i nije u interesu građana Srbije. Ponavljam, mi nismo ni u kom slučaju nastrojeni da seirimo ili da kažemo sada trijumfalistički – ne, to nije naš. Imamo nasleđenu obavezu, ta nasleđena obaveza podrazumeva da je moramo ispuniti i mi to danas činimo.

Drugo, takođe je činjenica koja neće moći biti dovedena u sumnju, a to je da ovde nikakvog prizvuka o nekoj diskriminaciji kada su u pitanju države i državljani drugih država nema. Zašto nema? Zbog toga što smo mi u odredbama Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, kao nekog krovnog zakona, da podsetim, svi ostali zakoni su leks specijalis u odnosu na Zakon o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, definisali pitanja mogućnosti sticanja svojine na nepokretnoj imovini. Govorim – na nepokretnoj imovini, jasno se distanciram od poljoprivrednog zemljišta, iako je poljoprivredno zemljište po svojoj pravnoj prirodi i karakteru nepokretna imovina, ali u pravo je država Srbija dala klauzulu najpovlašćenijih nacija kada su u mogućnosti sticanja prava svojine nad nepokretnostima u Srbiji aktuelna. To je već unazad devet, deset godina prisutno. Ko su te najpovlašćenije nacije? To su SAD, to je Velika Britanija, to je Holandija i to je Japan. Gde je onda tu diskriminacija u odnosu na ovo što mi danas radimo? Gde je tu nekakva razlika?

Drugo, razmenjivanjem nota između Srbije i drugih država, te druge države su takođe po tim notama stekle pravo da mogu postati vlasnici nepokretne imovine na teritoriji Republike Srbije. Da podsetim ko su to – Portugalija, Francuska, Češka, Grčka, Norveška. Da li su to sve zemlje EU? Jesu. Opet, u čemu je onda razlika, da li ima neke razlike? Ovo već postoji, ovo je već aktuelno.

Dalje, ono što ne menjamo, nego želimo samo da ispunimo obaveze koje su nam drugi nametnuli, a to što su nam nametnuli ne znači da smo srećni zbog toga, već ono što moramo da uradimo uradićemo kao odgovorna Vlada i odgovorna država, prema svim onim relevantnim činiocima sa kojima moramo da sarađujemo da bi ušli u EU, ma koliko se to nekom sviđalo ili ne sviđalo. Ono što ovaj zakon zaista definiše na dobar način, to su restrikcije.

Danas se niko od diskutanata nije dotakao jedne činjenice koja je čisto pravne prirode, a to je da su svi ovi uslovi, koji moraju biti ispunjeni, postavljeni u kumulaciji. Šta to znači? To znači da nijedan od ovih uslova ne može biti samostalan i dati mogućnost ili osnov za sticanje prava svojine, već su svi uslovi predviđeni tako da bukvalno svi do jednog moraju da se ispune da bi došlo do pravne posledice, a pravna posledica jeste sticanje prava svojine stranog državljanina na teritoriji Republike Srbije.

Da li postoji veliki broj onih koji će ove uslove ispuniti? Neće, ne postoji. Da li postoji interes? To je neko drugo pitanje, na koje ni u kom slučaju ova Skupština ne treba da daje odgovor, jer je zakon samo postavio pravni okvir da bi se ta prava mogla ostvariti.

Ono što je takođe važno, ovaj zakon podrazumeva da se sticanje prava svojine od dana donošenja zakona može steći pod ovim uslovima. Znači, ubuduće, profuturo, a ne unazad. To znači da će ovi uslovi, koji su definisani ovako kako su definisani, moći biti ispunjeni tek ako prođe veliki vremenski period. Dakle, poprilično dugi vremenski rokovi.

Međutim, ministre, ono što želimo, naročito ja kao govornik i kao član SPS-a, želim iskreno da doprinesem da se ovaj zakon poboljša po kvalitetu i želimo dobronamerno vama da sugerišemo, a to je da prihvatite naše amandmane koji idu u dva pravca. Jedan pravac je da se dodatno zaštiti interes Srbije, interes građana Srbije i teritorije Srbije. To podrazumeva da se spreči kupovina zemljišta u pograničnom području.

Šta to znači? Mi već imamo zakonsku regulativu koja podrazumeva da domaći državljani ne mogu sticati niti kupovati nepokretnosti u izgradnji koja podrazumevaju lociranje na graničnim područjima, a to znači da se nalaze uz granicu sa stranim državama, susednim državama. Ako je to tako, a jeste tako jer je zakon propisao tu udaljenost na deset kilometara, onda bi to isto pravilo trebalo da važi i za strane državljane.

Šta to znači? To znači da ne može steći pravo svojine na katastarskim parcelama koje su na bližoj udaljenosti od deset kilometara do granice. U suprotnom dolazimo do jedne opasnost, opasnosti da dođe do povrede i teritorijalnog integriteta, pa čak i ugrožavanja nekih drugih interesa države, imajući u vidu da ukrupnjavanjem zemljišta koje može da bude u prometu ne bude samo onaj korpus u površini koji je dozvoljen za sticanje prava svojine na dva hektara, nego značajno više. Automatski na taj način otvaramo vrata mogućnostima da neko u Crnoj Gori, u Rumuniji, u Bugarskoj itd, pretenduje na to zemljište kao svoje i na taj način dovodimo celu državu u jedan stepen ozbiljnije opasnosti.

Nadam se da ćete ovaj amandman prihvatiti, pošto nije jedini, ima ih sličnih, mislim da je i narodni poslanik Marijan Rističević sličan amandman istakao kao i poslanička grupa SPS.

Drugi pravac razmišljanja u smislu poboljšanja kvaliteta ovog zakona kroz amandmane jeste formiranje fonda, fonda u kome će se slivati odgovarajuća novčana sredstva po pravu preče kupovine. Zašto? Zato što je dobro rešenje koje ste predvideli da država Srbije ima pravo preče kupovine i to nije sporno. Ali, to zemljište koje se dobije po pravu preče kupovine treba da bude namenski opredeljeno, a mi u poslaničkoj grupi SPS-a smatramo da bi najbolje rešenje bilo da se to zemljište omogući da ga pribave oni kojima je i najpotrebnije. To su mladi bračni parovi, mladi poljoprivredni proizvođači, oni koji od poljoprivrede žele da dobiju osnovni izvor egzistencije sa pravom na ljudski prosperitet i odgovarajući standard. Mislimo da je to i sa humanističkog stanovišta i sa socijalnog aspekta, gde ćemo rešavati mnoga druga pitanja, i te kako značajno.

Iskreno vas molim da ovaj amandman ozbiljno uzmete u razmatranje, jer on sigurno doprinosi rešavanju određenih pitanja koja na svaki način trebaju da budu rešena što pre, a čisti sumnjam da je iko u ovoj Skupštini protiv rešavanja tih pitanja koja su prevashodno socijalnog karaktera.

Na samom kraju, želim da ukažem na još jednu činjenicu koja takođe afirmiše ono što je vezano za odredbe ovog zakona. Na samom početku sam rekao da postoje različita pravna razmišljanja o obaveznosti ustavnosti ili neustavnosti. Ja sam stav u ime poslaničke grupe SPS-a izneo jasno. Dozvoljavam da, naravno, mi pravnici sučeljavamo mišljenja kada su u pitanju pravna uporišta, ali uporište za ovaj zakon jeste Ustav. Ponoviću, uporište za ovaj zakon jeste i obaveza proistekla iz ugovora. Ugovor je na snazi i ugovor se zove SSP. Dok je god na snazi, on proizvodi pravno dejstvo. Kad proizvodi pravno dejstvo, to znači da se obaveze moraju izvršavati onako kako su propisane.

U situaciji da biram između SSP, EU ili izolacije od EU, poslanička grupa SPS nema dilemu, podržaćemo i ovaj zakon, podržaćemo obaveze, izmirenje i izvršenje obaveze iz SSP-a i u danu za glasanje glasaćemo. Zahvaljujem vam se na pažnji.

Hvala, kolega Jovanoviću.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je stupio na snagu 2013. godine, nakon ratifikacije svih zemalja članica EU, ratifikovan ovde u Narodnoj skupštini septembra 2008. godine, razlog je da pri donošenju ovog zakona prvo iskažem svoju ličnu, političku i svaku drugu zahvalnost političkim odlukama Socijalističke partije Srbije, Socijaldemokratske partije Rasima LJajića, Saveza vojvođanskih Mađara, Liberalno-demokratskoj partiji i političkoj odluci narodnog poslanika Tomislava Nikolića, koji je tog septembra doneo odluku da poslanički klub kojim je predsedavao tada treba da podrži na glasanju ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. To je važan momenat.

Mislim da je vreme da odrastemo i da prestanemo u ovoj Skupštini da govorimo – mi nemamo sa tim ništa, to su ovi žuti. Vi kažite koliko god dugo hoćete da nemate sa tim ništa, to su ovi žuti, ali ideja koju su ovi žuti nosili je pobedila i mi smo sad svi zajedno politički izvođači ideja EU. To je dobra vest. Šta ne valja?

Ja se izvinjavam poslaničkoj grupi Srpske radikalne stranke, njih izuzimam. Oni nikad neće sa žutima nikakve ideje, na svoju štetu, ali nema veze.

Dakle, to su važni trenuci u istoriji jedne zemlje, važni trenuci u istoriji parlamenta jedna zemlje i važni trenuci za budućnost jedne zemlje. Kad u ovoj sobi bude dovoljno odraslih ljudi, onda ćemo na takav način razgovarati. Dok budemo mislili da možemo da kobajagi imamo stav da mi sa tim ništa nemamo i taj SSP, to je u stvari skroz sve bez veze, nego moramo, dotle neće biti reformi u društvu.

Znate šta je loša vest? To je loša vest za vladajuću koaliciju. Bez obzira na podršku, nećete vi kao vladajuća koalicija ni zbog SSP-a, ni zbog prodaje zemljišta izgubiti podršku, nije to razlog da ljudi kažu - nećemo ovu vladajuću koaliciju. Izgubićemo tempo da iskoristimo šansu da stvarno menjamo društvo, ostanemo li ovako detinjasti u raspravi kakvi jesmo.

Evo ilustracije. Narodni poslanici dobiju predlog zakona, u tom predlogu zakona ima obrazloženje i narodni poslanici čitaju to obrazloženje. Vlada je, šaljući Predlog izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu, u obrazloženju za ustavni osnov navela član 97. stav 1. i tačku 9), tačku 12) koja govori o obezbeđivanju održivog razvoja i mere za podsticanje ravnomernog razvoja i unapređenju životne sredine. U razgovoru na Odboru i ovde ustavni osnov je član 85. Pa, odlučite se. Ako jeste ustavni osnov, onda kao odrasli ljudi unesite to u Predlog zakona koji dođe narodnom poslaniku. Ako nije, ne lažite. Toliko je jednostavno. Dakle, član 85. služi kao poštapalica za - ne bi mi ovo da usvojimo, ali eto. Nemojte to da radimo.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je dobar. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je doneo dobra i ekonomiji Srbije i statusu Srbije, na svim onim poslovima gde se inače menja, ne samo kada je u pitanju ekonomija, trgovina, razvoj i poljoprivreda. On je važan dokument i kada su počelo pregovori između Srbije i EU, novembra 2005, takođe je bilo odraslih ljudi koji su sarađivali zato što je to bilo dobro za Srbiju. Ja sam sarađivala sa onima koji su tada govorili da na žute treba sanitarni kordon. Ne možete vi ideju da se ova Srbija uredi i odraste ničim oblatiti, koliko god žute ružili, samo možemo zajedno da gubimo vreme, kao što to radimo sa ovim zakonom.

Dalje, sa igranjem sa ustavnim osnovom, to se, ministre, ne radi. To se, prosto, ne radi. Ne pošalje se meni ustavni osnov u kome ne piše član 85, a u raspravi se priča o članu 85. kao ustavnom osnovu. To se ne radi, kako da vam kažem. Ozbiljni ljudi po EU, na koju mi hoćemo da ličimo, to ne rade. Ovo nije zamerka, ovo je sugestija. Doći ćete vi za manje od šest meseci sa neminovnim izmenama i dopunama zakona koji se tiču važnih poglavlja 11, 12 i ostalo, da li će da završimo sa fazom da li je član 85. ustavni osnov ili nije.

Šta je suština ovog zakona i zašto ja neću da glasam ako se ne prihvate amandmani koje smo predložili? U članu kojim definišete poljoprivredno zemljište u državnoj svojini briše se rubrum, da bi se uvelo da se govori samo o zemljištu u privatnoj svojini. Nemam ništa protiv. Pravna lica uopšte nisu tema ovog zakona. Pravna lica mogu sad da imaju zemlju koliko hoćete. Koliko je to javno i jasno ko su pravna lica, ko laže, ko preti seljacima, ko hapsi, ko ne da zemlju, ko je kriminalac, ko nije to nije predmet vašeg zakona, uopšte. To je naš posao. Mi bismo trebali, narodni poslanici, da 'leba jedemo od toga, da utvrdimo da li se po prethodnim odredbama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koje nisu tema izmena i dopuna, odvijaju procesi u Srbiji na štetu Srbije, a na korist male grupe ljudi koja misle da im se arogancijom, bahatošću može sve po Vojvodini i šire od Vojvodine. Ne, nije tema.

Zašto tražim da ostane poljoprivredno zemljište u državnoj svojini? Zato što ste dodavanjem samo nadnaslova da se radi o privatnoj svojini, brišući - državnoj svojini, ostavili Glavu 2.2 u kojoj i dalje stoji kako ide promet zemljišta u državnoj svojini i nijedna odredba nije menjana tu. Zbog toga sam napisala da tražim da se briše taj član izmena i dopuna, jer je to jedna svojevrsna zakonska obmana da sa državnim zemljištem se neće baš ništa desiti. Hoće, kao što se dešava. Hoće, kao što smo tvrdili i vašoj prethodnici, ministarki Snežani Bošković Bogosavljević, da su izmene i dopune zakona iz 2015. godine loše i štetne. To imamo na terenu.

Na kraju, umesto svih ovih maštovitih, neću da kažem, uvek volim da čitam tekstove koje radi struka, a znam da prepoznam kad je neko smislio neku politiku, a kada je struka uradila odredbe kroz član 72đ, koji dodajete u ovaj zakon. Vi hoćete da kažete tim odredbama dve stvari: ili nikada niko ko je član i državljanin bilo koje zemlje EU neće moći da kupi zemlju, ili će to moći ljudi koji imaju dvojno državljanstvo. To je poruka vaših odredbi koju sam ja svela na te dve. Ako hoćete to već tako, napišite onda to u zakonu. Odrastimo. To je cela ideja.

Kako se i na koji način ustavni osnov i član 97. poštuje ili ne poštuje, završiću samo sa jednim predlogom ministru Nedimoviću. Vi ste spominjali „Tenisa“, mi znamo kako „Tenis“ sa svojim biznis planom dolazi do 30 plus 10, ili 15 plus 15 hiljada hektara. Uđite u Skupštinu i unesite nitratnu direktivu. Ja ću da podržim investicione planove „Tenisa“ posle stupanja na snagu nitratne direktive. Toliko je jednostavno zaista biti evropski orijentisan. Hvala vam.

Hvala gospođo Čomić.
Reč ima ministar Branislav Nedimović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, mislim da treba, u najmanju ruku, zbog ovih predloga da iznesem svoj stav o njima, iz jednog prostog razloga, jer tema SSP je jedna važna tema koja je u zadnjih 10 godina, ili koliko već 9, 10 i više, pobuđivala toliko pažnje i imala važnost za politički život Srbije da moram da kažem stvari koje se tiču ovog dela o kome danas razgovaramo. Nesumnjivo, Srbija je preuzela svoje obaveze. To su međunarodni sporazumi i tu nema dvojbe. Niko ovim ne želi da delegitimiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. To je jedna stvar.
Druga stvar, što se tiče liberalizacije poljoprivrednog zemljišta. Nama je cilj ovim zakonom, da popravimo ono što tada u tom trenutku kada je pregovarano, iz različitih razloga se nije uspelo. Da li zato što je neko očekivao da će već 2010/11. godine Srbija biti član EU ili je smatrao da će kao sa slučajem Rumunije potpuna liberalizacija dovesti do novih investicija ili nečeg sličnog, ja ne želim da ulazim u to, jer lako je posle bitke biti general. Samo kažem da u ovom trenutku ovo što smo predložili je način da popravimo i to u roku koji je predviđen SSP.
Što se tiče ustavnog osnova. Mislim da je i jedna i druga odredba i član 97. ima svoju ulogu. Pažljivo sam pročitao posle vaše jučerašnje diskusije na Odboru, ali rekao sam juče u raspravi i to je činjenica, fakta da smo to dopunili kasnije, da je i član 85. a on je noseći, član 97. govori o održivom razvoju Srbije. Jeste, ova stvar je važna za održivi razvoj Srbije, jer ukoliko mi ovo ne donesmo, postoji opasnost od rizika za održivi razvoj Srbije. Vi ste toga svesni. Što se tiče zakupa poljoprivrednog zemljišta nikakvih 15, 20, 50 hiljada hektara nije uopšte u opticaju u ovom trenutku. U ovom trenutku u opticaju je površina od pet hiljada sa intencijom da još neki projekat prođe i neće biti ni blizu toliko koliko ste smatrali.
Što se tiče nitratne direktive spreman sam da razgovaramo o njoj. Hvala vam.