Četvrto vanredno zasedanje , 25.08.2017.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/152-17

2. dan rada

25.08.2017

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 16:35

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala ministre.
Reč ima Gordana Čomić.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Poslanička grupa Demokratska stranka
Zahvaljujem.

Ministre, vi ste Vlada. Meni pošaljete dokument gde piše ustavni osnov. Zakona važan, hitan postupak i sve ostalo. Ne može ovde da ne piše član 85. pa ste se vi ovde posle setili. Nema veze, ja razumem kako se to dešava. Raznih sam se ministara nagledala i lakše je bilo onima koje nisam podržavala, ne znam kako da vam kažem. One koje ja podržavam, njima je mnogo teže.

Zašto vam to govorim. Zato što Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, šta god vi komentarisali o pregovaranju, to je vaše pravo. To ne stoji činjenično, ni za 2005. godinu, a pogotovo ne za 2006. godinu kada su odnosi između EU i Srbije bili zamrznuti zato što Srbija nije sarađivala sa Hagom. Niko nije sa nama pregovarao ni o čemu. Znači, kad god hoćemo da zaista napravimo pomak onda i član 85. i član 97. nabrojte koliko god hoćete članova, vi ste Vlada, vi meni dajete da čitam, ali nemojmo više – hteli smo, ali eto. Naše dobre namere, ali eto, nije nam uspelo. To je pradigma zato s vama to mogu da razgovaram, ne mogu sa svim ministrima, zato što ima neki koji čuju i neki koji ne čuju, pa da se ne trošim na druge koji ne čuju. Pradigma je – hteli smo, ali nije nam uspelo. Nemojte hteli smo.

Kažite sada vidim tumačenje člana 85. nismo ga stavili i sve je pet. Nikakvu direktivu, ja ću vam potpisati ako treba, a vi znate da je to šest članova i dva pre nego što ide u izdavanje bilo kome u Vojvodini, bilo koja zemlja, jer je važno da nam ostane ne lagune oseke ili čega god, nego zdravo zemljište, zdrava voda i zdrav vazduh. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala na diskusiji.
Reč ima narodna poslanica Ivana Stojiljković.
...
Srpska napredna stranka

Ivana Stojiljković

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, samo ću kratko da podsetim građane zbog svih ovih kontradiktornosti koje su mogli da čuju juče i danas, prosto da ne budu zbunjeni ko ovde šta brani i ko se za šta zalaže, kako se branila poljoprivreda od 2000. do 2012. godine, a kako se to zaista radi danas. Evo vrlo kratko, da je poljoprivreda tada poslužila, odnosno tadašnja vlast je dozvolila tajkunima da uvede monopol u ovu privrednu granu i da dođu do vrlo lakih i brzih zarada. Tada je zauvek prodato oko 300.000 ha po ceni od 50 miliona evra, što kada se izračuna izađe oko 200 evra po jednom hektaru, a koliko je to malo, ja ću sada podsetiti građane danas. To je najmanja cena zakupa jednog hektara za poljoprivredno zemljište i to na godišnjem nivou.

Ostatak zemljišta po Vojvodini uglavnom je bio uzurpiran, neko je to obrađivao, nije se plaćao zakup za to i za to postoje dokazi zato što primenom Zakona o poljoprivrednom zemljištu, pronašlo se oko 60.000 ha ovakvog zemljišta za koje se sada plaća oko 10 miliona evra godišnje i to su prihodi koji idu u budžet i koji se ponovo vraćaju kroz razne podsticaje u poljoprivredu.

Mi smo 2015. godine usvojili Zakon o poljoprivrednom zemljištu i tada je rešen problem prodaje državnog zemljišta gde je navedeno da državno zemljište može da kupi samo fizičko, domaće fizičko lice, domaći poljoprivrednik i to najviše 20 ha.

Oni koji su danas najglasniji i prosto na neki način kritikuju današnje izmene zakona, upravo su oni koji su napravili katastrofalne greške kada su pregovarali oko ovog zakona i potpisivali ga 2007. i 2008. godine i tada nisu obezbedili bolje uslove i ovaj prelazni period za koji moramo mi sada na ovaj način da se izborimo.

Ovakve izmene koje će sprečiti potpunu liberalizaciju prometa poljoprivrednog zemljišta, upravo su veoma važne, zato što će to da zaštiti našeg poljoprivrednika i da zaštiti našu zemlju. Ono što će te restriktivne mere koje su uvedene veoma su značajne, zato što pored toga što strani državljanin koji ima nameru ili koji bi imao nameru da kupi privatno poljoprivredno zemljište mora pre svega 10 godina da bude, da živi, odnosno da bude nastanjen u lokalnoj samoupravi u kojoj namerava da kupi to poljoprivredno zemljište, da se bar tri godine bavi poljoprivredom, da obrađuje svojim mašinama i svojim oruđem. Kada već ispunite uslove, opet je u riziku da kupi ta maksimalno dva ha poljoprivrednog zemljišta, zato što država ima pravo preče kupovine.

Dakle, ovo su ta tri restriktivna uslova koja neće dozvoliti da, ukoliko država proceni, ako i do toga dođe, da stranac može da kupi, ali vrlo su teški uslovi, da država može da spreči da dođe do te kupovine.

Pored toga, imamo još uslova koji moraju da se ispune, a to je da ovo poljoprivredno zemljište ne može da pređe u građevinsku namenu, da nisu u pitanju zaštićena prirodna dobra, da nije u blizini vojni kompleks i to je veoma važno.

Ja se nadam da će ministar, odnosno da će Vlada usvojiti amandmane koji su uloženi da se neće moći kupovati zemljište koje je uz samu granicu, 10 km da bude udaljeno i to je sve ono što može da predstavlja opasnost po našu zemlju i upravo ta mala privatna vlasništva poljoprivredna, mogu da predstavljaju opasnost.

Meni je žao što se danas prema ovim izmenama mnogi sa podsmehom prosto komentarišu, zato što kažu da niko ne može da ispuni ove uslove. To i jeste bio cilj, one uslove koji bi važili da nismo doneli ovakve izmene i onakav status kakav je imala Vojvodina gde su se čitava imanja prodavala za po pet ili 10.000 evra sa okućnicama i sa hektarima zemljišta, upravo su bili veoma primamljivi za strance koji žive u blizini naših granica, da vrlo lako dođu i da kupe.

Nama jeste bio cilj da zaštitimo nacionalne interese i da onemogućimo nastanjivanje stranaca po uslovima ovakvi kakvi su bili olakšani, a da stranci nemaju nameru da žive u našoj zemlji.

Znači, veoma restriktivni uslovi, a ono što vidimo da postoji dobra namera jeste što Vlada već godinama unazad i ova država ulažu u poljoprivredu, a mi znamo da je 2017. godine uvećan budžet za oko 3,5 milijarde, da je četiri puta uvećan budžet za investicije u poljoprivredi, da postoje podsticaji za kupovinu nove opreme i sa povraćajem od 50 do 65%, da postoje podsticaji da ostanu mladi do 40 godina na selu i sa projektima, sa investicijama od 1,2 miliona evra gde država vraća novac u vrednosti od 75% od te investicije.

Dakle, brojni projekti, projekti navodnjavanja, država ozbiljno ulaže u poljoprivredu i mi vidimo dobre namere i ove Vlade i države da se poljoprivredna grana podigne na najviši nivo i zato ćemo podržati ove izmene zakona u danu za glasanje. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Ja ću ovu načelnu raspravu da započnem jednom rečenicom, mislim da svi oni koji su glasali za Zakon o potvrđivanju sporazuma, SSP i onaj prelazni sporazum 9. septembra 2008. godine, oni su u obavezi danas da glasaju za ove izmene zakona. Oni koji su bili protiv SSP, oni su u obavezi da budu protiv ovog zakona, pa neka se svako nalazi gde je bio 9.9.2008. godine.

Juče smo imali svojevrsnu manifestaciju mahanja nekim falsifikatima. Recimo, Tomislav Nikolić je objavio jedan navodno zapisnik, nije on objavio zapisnik da bi se pravdao šta je nekada neko razgovarao, nego na bazi tog novinskog teksta Vojislavu Šešelju je uskraćena telefonska komunikacija sa timom za odbranu, a posle mesec dana ja sam dobio zabranu da idem u Hag da ga posećujem. Kada se to maše ovde, to podrazumeva da opet postoje neke namere u kontinuitetu.

Daj, zatvorite ovaj prozor ovde, vidite što landara ovde, vidite ovu promaju.

Da krenemo sa Predlogom zakona. Ministre, ne možete vi u obrazloženju da napišete član 63. stav 2. Zakona o potvrđivanju SSP, a taj zakon ima samo četiri člana. Mogli ste da napišete član 63. stav 2. Sporazuma. Vidite, kada čitaju obrazloženje, mi smo juče slušali ovde taj zakon ima hiljadu i nešto članova.

Moram da vam kažem da član 2. tog Zakona o potvrđivanju sporazuma je imao zadatak da spasi čast Republici Srbiji, jer to je praktično jednostrana izjava volje Narodne skupštine kako oni tumače taj sporazum. To je jasno rečeno, da Narodna skupština Republike Srbije da taj Sporazum treba da se primenjuje na celoj teritoriji Republike Srbije. I Ustav Republike Srbije i član 2. ovog Zakona o potvrđivanju sporazuma obavezuje i Narodnu skupštinu i sve buduće i one prethodne vlade da u svakom nasrtaju želje da se što pre dođe u EU, imaju u vidu i Ustav i ovu odredbu.

Samo da vas podsetim, 2015. godine terorističko Kosovo je takođe ratifikovalo Sporazum o stabilizaciju i pridruživanju sa EU i tada je njihov ministar inostranih poslova svečano izjavio – zamislite, taj sporazum su ratifikovale i one države, to je onih pet članica EU koje nisu priznale nezavisno Kosovo, tako da to jeste jedan politički proces i zato pozivam sve one koji nisu 2008. godine glasali za Sporazum da i danas ne glasaju za ove izmene i dopune Zakona.

Sledeći momenat koji je vrlo važan jeste što i predlagač, a i pojedini predstavnici vladajućih stranaka, ovde koriste nešto što se zove „analogija“. Iz nečega što je nepodobno izvlače pravilo i za ovu situaciju i ja njih ne krivim, ne krivim ih. Zašto? Ja sam juče pohvalio Vladu, kada ste uputili ovakav predlog zakona i kada ste rekli mora da se uradi zbog SSP, vi ste praktično rekli da međunarodni ugovori mogu biti sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije, samo ukoliko se obaveze između narodnih ugovora ugrade u naš pravni sistem, odnosno u naše zakone. Iz toga se izvlači zaključak da SSP nas uopšte formalno pravno i ne obavezuje, a obavezivaće i nas samo onoliko koliko mi prihvatimo da nešto ugradimo u naš pravni poredak. I zato kažem - nemamo mi obavezu da menjamo naš Zakon o poljoprivrednom zemljištu.

Sada ću malo da se vratim na onu analogiju koju neki koriste ovde, ne zameram im.

Mi smo imali izuzetno dobre propise i u starom Ustavu, ako izuzmemo onu društvenu svojinu, pa i u ovom novom Ustavu, imali smo samo jednu pravno – tehničku nepreciznost kada se kaže svi oblici svojine su ravnopravni, oblik svojine ne zna se šta znači, ali nema veze.

Kako smo došli u ovu situaciju, koju s pravom neki koriste da su neka pravna lica iz inostranstva postali vlasnici poljoprivrednog zemljišta? Došli smo zahvaljujući ekonomistima, matematičarima, pohlepnicima u vidu Mlađana Dinkića, Aleksandra Vlahovića, Labusa, Pitića, Dušana Vujovića pošto je on njihov tata, jer su oni osmislili sistem privatizacije i izvršili su svojevrsnu zamenu teza. Da bi nešto predstavili kao kapital, oni su rekli kapital jeste i imovina, kapital i jeste dobro, kapital i jeste nepokretnost, kapital jeste i pokretna stvar, kapital jeste i pravo i rekli su baš nas briga kakav je status pojedinih oblika svojine. To je sve kapital, mi privatizujemo kapital i u okviru privatizacije kapitala otišlo je i poljoprivredno zemljište. Potpuno neustavno i nezakonito. To moram da vam skrenem pažnju.

I sada ja bih zamolio predstavnika predlagača, pošto ćemo imati verovatno u ponedeljak i raspravu o amandmanima da se raspita, pretpostavljam da nije u mogućnosti da odgovor sada odmah. Ali, vidite, našim propisima je predviđeno da strano fizičko i pravno lice koja obavljaju delatnost u Srbiji, znači naglasak je na delatnost, privredne delatnosti, pod uslovima uzajamnosti mogu sticati pravo svojine na nepokretnostima na teritoriji Srbije koje im je neophodno za obavljanje delatnosti. I sad da stanemo.

U sledećem članu 82v je navedeno pod kojim uslovima, da li je uslov uzajamnosti ispunjen i Ministarstvo pravde daje svoje mišljenje? Da li je uslov vršenja delatnosti i da li su te nepokretnosti neophodne za vršenje te delatnosti, da je Ministarstvo trgovine? Ja sumnjam, ja nemam dokaza, ali sumnjam da je u svim tim privatizacijama i u svim ovim ugovorima na koje se poslanici sa pravom pozivaju da je stranac stekao pravo svojine na nepokretnosti koja se zove poljoprivredno zemljište, da su poštovane ove dve odredbe, ove dve obaveze važne ministarstva. Jer, bez ova dva mišljenja ne može da se registruje nijedan ugovor o prometu nepokretnosti, a i ugovor o privatizaciji nekog preduzeća je takođe u tom rangu ugovora o prometu nepokretnosti.

Ovde je svojevrsna zamena teze. Neko sa tumačenjem šta sve ulazi u kapital, to i može da se privatizuje, ubacio je i poljoprivredno zemljište koje je dobro opšteg interesa, koje trpi određena ograničenja, samo na tim dobrima postoji pravo preče kupovine u korist Republike Srbije.

Da vam samo skrenem pažnju, ako ste zabranili da se strancu prodaje državno zemljište, pošto su svi oblici svojine ravnopravni, kako ste onda mogli privatnu svojinu na poljoprivrednom zemljištu da omogućite strancu?

Vi ovde ubacujete nešto je EU, pa mi nismo članovi EU. Hvala Bogu, nikada nećemo biti članovi EU.

Predložio bih vam da izvršite analizu i da mi donesemo propise, da vratimo sve u pređašnje stanje, verovatno da bi se došlo u pređašnje stanje je potpuna i neka vrsta nacionalizacije onoga što je nezakonito urađeno.

Samo da vam skrenem pažnju, uzmite stare knjigovođe i u bivšoj SFRJ bio je promet poljoprivrednog zemljišta ograničen, ali kako se vrednost nekretnine određivala prema ulaganjima društveno pravnog lica, jer nekretnina nije imala tržišnu vrednost. Ovde su nas mangupi sa varijantom tržišne vrednosti prevarili. Ovo što je urađeno sa preduzećima u društvenoj svojini, to je urađeno i sa svim nepokretnostima i sa poljoprivrednim zemljištem i sa gradsko-građevinskim zemljištem i sa prirodnim bogatstvima, koje nikako ne mogu biti u prometu.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala gospodine Krasiću.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Srbislav Filipović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, želim na početku svog izlaganja da kažem da ću podržati predložene izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu i da kažem da nas koji smo danas u ovoj sali Skupštine Republike Srbije, nas koji smo deo većine koja podržava Vladu Republike Srbije i koja podržava predložene izmene zakona koji je na dnevnom redu i oni koji se protive ovakvim izmenama dele dva pojma.

Ta dva pojma su odgovornost, odgovornost prema svojoj zemlji, odgovornost prema njenoj budućnosti i poštenje, a naravno tu je i pitanje doslednosti.

Zašto kažem odgovornost? Morate da budete odgovorni kao ljude koji vršite vlast. Ne smete da danas radite jedno, sutra radite nešto drugo, neki su pre nas loše pregovarali sa EU, loše ispregovaran SSP. Šta mi danas treba da uradimo, kao neko ko teži članstvu u EU? Treba da kažemo – ne, mi to sada nećemo. Ne, mi pokušavamo da ovakvim izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu sprečimo nešto što je neko hteo da uradi tada kada je potpisivao takav SSP. Neko ko je tajkunima predavao poljoprivredno zemljište u bescenje, pa je onda mislio da će vladati doživotno, pa će 2017. godine da krenu stranci da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji, od tih istih tajkuna, a oni od tajkuna uzimaju proviziju. To je taj krug politike, nakaradne politike, takve su vodili bivši vlastodršci.

Mi danas pokušavamo da ovakvim izmenama popravimo nešto što je loše urađeno za vreme prethodne vlasti, nešto što nije bilo dobro. Neki su od bivših evrofanatika, u toku jučerašnjeg dana govorili protiv EU. Meni nije jasno zašto su ti koji su potpisivali SSP, jedan dan su za EU, drugi dan nisu za EU, pa neka se prvo sami u svojim redovima opredele za šta su. Mi jesmo za EU, za evropske vrednosti, jesmo za evropske integracije, ali smo pre svega za Srbiju. Da čuvamo i branimo interese Srbije, interese srpskih poljoprivrednika, interese naših proizvođača i interese države Srbije. E, ovakve izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu čuvaju interese Srbije, interese naših poljoprivrednika, i naše poljoprivrede.

U tom smislu potpuno podržavam predložene izmene i dopune zakona i mislim da nema potrebe za bilo kakvom brigom, za bilo kakvim strahom, jer mi nismo čuli od opozicije za ova dva dana ništa konkretno, ništa osim gole kritike, osim gole mržnje, osim jedne isprazne priče, koja ni njima ništa ne znači, koju ni oni ne znaju kuda vodi. Mi znamo gde to vodi. To vodi dotle da oni više nakon nekih narednih izbora u Skupštini više neće biti, jer vi morate i kao opozicija i kao vlast biti odgovorni prema biračima. Mi to jesmo.

Ovakvo ministarstvo koje vodi gospodin Branislav Nedimović je pokazalo visok stepen, izuzetan stepen odgovornosti prema poljoprivredi i državi Srbiji i siguran sam da će ovakve izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu dati one efekete kakvi trebaju danas državi Srbiji. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, kolega Filipoviću.
Narodni poslanik Snežana Bogosavljević Bošković. (Nije tu.)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.
...
Stranka moderne Srbije

Vladimir Đurić

Poslanička grupa Dosta je bilo
Hvala.

Poštovane kolege poslanici, poštovani ministre, poštovani građani Srbije, još jednom da ponovim ono što sam juče rekao na samom početku svoga izlaganja. Dakle, ovo je još jedan od zakona kojim nas Vlada spašava od pretnji za koje strahove manje više sama raspiruje uz žestoku medijsku podršku medija, koji su manje-više potpuno kontrolisani od strane vlasti.

Odakle zapravo dolazi veća pretnja da neko dođe u posed našeg poljoprivrednog zemljišta? Mislim, stvar je elementarna, verujem da ovo svi narodni poslanici znaju, ali ponoviću ipak to zbog građana. Dakle, Zakon o privrednim društvima u ovoj državi propisuje u svom članu 145. da osnovni kapital društva iznosi 100 dinara. U našoj državi društvo sa ograničenom odgovornošću može registrovati bilo ko, odakle god on bio - sa Sejšela, sa Britanskih, Devičanskih ostrva, iz Tortole, iz Delavera, iz Prištine, Zagreba, Moskve, Sibira, kako god,. Treba mu 100 dinara i dodatni troškovi taksi, advokata, notara, ali ako ima da kupi poljoprivredno zemljište snaći će se on i za te dodatne troškove, nikakav problem to njemu biti neće. Kad taj neko tako registruje kompaniju, ta kompanija će kao pravno lice pristupiti pregovorima o kupovini poljoprivrednog zemljišta sa svakim onim ko je voljan poljoprivredno zemljište da proda i kupoprodaja će se desiti kao i svaka kupoprodaja, onda kada strane u dogovoru postignu, dakle, saglasnost oko obostrano prihvatljive cene i poljoprivredno zemljište će biti prodato toj kompaniji čiji vlasnik ju je osnovao sa 100 dinara, odakle god bio. Dakle, on čak ne mora ni da osnuje svoju kompaniju. Odakle god dolazio može da kupi udeo u nekoj domaćoj kompaniji, na berzi da kupi akcije, u direktnoj pogodbi da kupi udeo ili akcije, zavisno od toga da li je akcionarsko društvo ili društvo sa ograničenom odgovornošću. Ako ta kompanija u kojoj on kupuje udeo u svojoj imovini ima poljoprivredno zemljište on postaje vlasnik poljoprivrednog zemljšta srazmerno svom vlasničkom udelu u toj kompaniji. Eto, možemo to tako pojednostavljeno predstaviti građanima.

Prema tome, iz privrede, dakle iz domena kompanija i kompanijskog prava dolazi pretnja da neko kupi jeftino, brzo, kako god, veliku količinu poljoprivrednog zemljišta. Dakle, to su ozbiljni investitori i tu je javni interes i državni interes, gde država treba da se zaštiti da zadrži kontrolu nad jednim ovako važnim prirodnim i privrednim resursom kao što je poljoprivredno zemljište koje je s razlogom u Zakonu proglašeno za dobro od opšteg interesa.

Dakle, ono što mi danas raspravljamo, dakle ono o čemu mi danas pričamo takođe je pretnja, ali mnogo manja, dužan sam reći ne i beznačajna, i nju takođe treba ozbiljno regulisati i zakonom propisati jer se i tu štiti javni interes, kao i na svakom drugom mestu.

Izabrani predstavnici građana, bilo da su u zakonodavnoj ili u izvršnoj vlasti, dužni su taj interes zastupati, sporazume međunarodne zaključivati tako da odredbe budu što preciznije dogovorene i da javni interes države Srbije i njenih građana bude što bolje zacementiran.

Predmetna odredba Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju je dvosmislena. O tome sam juče govorio, danas ne bih nikoga zamarao ponovnim temeljnim iščitavanjem. Kakvo god bilo njeno tumačenje, za mene je merodavno da Vlada Republike Srbije u Predlogu zakona u obrazloženju kaže da 1. septembrom 2017. godine, dakle, rokom koji ističe 1. septembra 2017. godine, smo u obavezi da državljanima EU damo isti tretman kao i našim građanima kada je sticanje vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem u pitanju.

Pročitaću šta piše Vlada Republike Srbije u obrazloženju. „U periodu od četiri naredne godine“, a taj period ističe 1. septembra ove godine, „trebalo je da usklađujemo naše zakonodavstvo“, dakle, trebalo je da smo to već završili, „kako bi državljanima država članica EU osigurali isti tretman“. Dakle, mi sada donosimo zakon, politički potpuno na domaćem interesu, štitimo domaći interes, ali on je suprotan sa odredbama SSP. Dakle, predlagač u svom obrazloženju zapravo kaže nešto što zakon ne reguliše. Logično pitanje je ako već donosimo zakon koji je suprotan sa SSP zašto onda nismo išli do kraja pa u potpunosti zaštitili domaće poljoprivredno zemljište od prometa između fizičkih lica domaćih i stranih državljana i uradili ono što je uradila susedna Hrvatska - onemogućili su bilo kojim stranim državljanima, odakle god da oni dolaze, da kupe poljoprivredno zemljište, bilo da su iz Holandije, bilo da su iz Bangladeša? Dakle, trebali smo ići do kraja.

Da zaključim. Donosimo zakon koji je suprotan SSP, jer smo ovu problematiku pet godina zapuštali, pa smo došli do par dana pred isteka roka i zakon usvajamo po hitnom postupku na vanrednoj sednici na koju vladajuća većina čak nije uspela ni da dovede više od 125 poslanika i da ih vrati sa godišnjih odmora na ovu sednicu na ovako važnu temu na kojoj nam Vlada brani građane od pretnji da će ostati bez poljoprivrednog zemljišta i da će sutra biti gladni.

Pod dva, propisujemo mere koje će naše građane stavljati u položaj lošije od građana Hrvatske i Mađarske, jer naši građani tamo neće moći kupiti poljoprivredno zemljište ni kada postanemo članovi EU, a nismo morali tako propisati jer inače propisujemo zakon koji je suprotan sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Pod tri, propuštamo priliku da propišemo uslove za javnost, iako znamo da režim pod kojim stranci mogu kupovati poljoprivredno zemljište nije jednako regulisan ni u svim državama EU. Opet primer Mađarske i Hrvatske.

Nedovoljno štitimo zemlju od suše i grada, jer su nam projekti navodnjavanja nedovoljni i kasne. Pare koje od osiguranja uzimamo za zaštitu od građana to je 2,3 miliona evra prošle godine bilo. Nemamo informaciju na šta se troši, jer ministarstvo te stvari u svojim izveštajima precizno ne navodi.

Za poljoprivredu u budžetu generalno izdvajamo mnogo manje od njenog učešća u BDP. Dakle, 2,47% od ukupnih rashoda i izdataka srpskog budžeta u odnosu na 10-12, prošle godine čak i 15% njenog učešća u BDP.

Konačno, ovde se branimo od stranaca fizičkih lica, a na drugoj strani po pravu prvenstvo zakupa damo i do 30% zemlje na nivou lokalne samouprave pravnim licima koje subvencionišemo, koji imaju interes ovde da dođu jer ovde mogu da rade mnogo toga što kod kuće ne mogu. Ovde su zakonski propisi labaviji. Ovde se čak i tako labaviji zakonski propisi laganije sprovode, labavije. Mogući su dogovori. Dakle, interes da dođu postoji i, ono što je najvažnije, ovde je obezvređen rad. Ovde je operativni trošak radne snage. Dakle, jeftina radna snaga. U krajnjoj liniji, naša Vlada tu reklamnu poruku promoviše na CNN – Srbija je zemlja jeftine radne snage. Dakle, obzvređen je rad građana. To je direktan imput koji operativni trošak veoma jeftin motiv pravnim licima da dođu ovde, dakle, je očigledno jasan i mi još ih dodatno podstičemo pogodnošću prvenstva zakupa i masivnim subvencijama. Hvala Vladi Republike Srbije na toj vrsti zaštite domaćeg interesa domaćeg poljoprivrednika i domaćih građana generalno. Hvala vam.