Zahvaljujem.
Dame i gospodo, narodni poslanici, ovde smo čuli nastupe nekih ljudi za koje mislim da su ovlašćeni predstavnici bensedina. Dakle, čuli smo o tome kako mi poklanjamo zemlju našim tajkunima, našim.
Ja se ne sećam ni jednog tajkuna kome je ova vlast poklonila zemlju, ali se sećam ovih tajkuna. Sećam da su za nekoliko desetina faksova prodavali ogromne površine poljoprivrednog zemljišta po ceni koja je bila manja od 300 evra. Kada im to nije bilo dovoljno, onda su upotrebili stečajne upravnike. Pa kada im ni to nije bilo dovoljno, onda je odlukom Vlade Mirka Cvetkovića i Saše Dragina 1200 hektara, recimo, „Agrounije“ koja je kupljena za 300 evra po hektaru. Pa su onda negde ispod restorana „Gladnoš“, dakle ove sitne parcelice ovde koje su između ostalog zemljišta pripala „MK Grup“.
Pošto im se nisu svidele te male površine, onda su protivzakonito za to tamo žbunje uzeli uređeno državno poljoprivredno zemljište, uređene parcele, pored autoputa zgodni za izgradnju. Kad ni to nije bilo dovoljno, a žao mi je što je student 12 godina, bivši pokrajinski sekretar, trenutno nije ovde, onda su od strane opštine kupovali zemljište koje je zamenjeno i procenjeno na 30 do 40 dinara kvadratnih metar, odnosno 3.000 evra hektar. Onda ga je opština kupovala iste godine za 50.000 evra hektar. I, onda oni dođu ovde drže predavanje i između ostalog spominju tajkune.
Pravo je čudo kad slušate tamo neku organizaciju koja je osnovana kao porodično društvo, kao porodično udruženje, kad slušate profesora književnosti koji umesto reči zapeta upotrebi reč zarez, valjda je to od Pernara i kad slušate kako smo mi to tajkunima prodali zemljište, zaboravlja, recimo, da je privatizacija „Agrounije“ izvršena 2005. godine, kada je na vlasti bila Vlada Vojislava Koštunice, koja je recimo, i „Agrokoru“ prodala zemljište u tom periodu, a da, kad smo već kod MK Grup da napomenem i to, da je vlasnik te kompanije švajcarska i holandska firma, a Miodrag Kostić je svega vlasnik sa 1%. Ukoliko bi mi sad ugradili u zakon da ne mogu strana pravna lica da osnivaju ovde firme, onda bi se to odnosilo i na ove, a onda bi to bilo retroaktivno dejstvo, stečajni upravnik je, džaba to objašnjavati, šta on zna šta je zakon, on zna samo šta je gitara, trzavica, itd, i da mu oduzmete trzavicu može da naudi nama, a i sebi. Dakle, džaba je njemu to objašnjavati da bi to bilo retroaktivno dejstvo zakona ukoliko bi mi uneli odredbu da se to odnosi na pravna lica, jer većina tih njihovih firmi, njihovi osnivači kao Delti, recimo, sa Kipra, oni kojima su oni prodali poljoprivredno zemljište, oni danas traže da ispravimo sve njihove greške, pa čak i one koje se zbog Ustava i Zakona o privrednim društvima ne mogu tako lako zameniti.
Zaprepašćen sam nastupom profesora književnosti koji je sebi uzeo za pravo da kritikuje vlast Vojislava Koštunice i da to pripiše nama, tim pre što upravo zahvaljujući ostatku te stranke ušao u ovaj parlament i sada on treba delimično da snosi deo greha koji je imala ta Vlada, i sad po svaku cenu pokušavaju nama to da pripišu. Neka mi pokažu šta nije od ovoga tačno i ja ću dati ostavku na mesto narodnog poslanika.
Ovde su spominjali razne miševe, želeći pre svega da poljoprivredno zemljište vežu za direkciju ili za moju malenkost. Evo, potvrda od oba direktora da sa mnom nema veza, ali zato ima veze sa Miloradom Kostićem i zato ima veze sa njima, jer smo napravili pre 2013. godine, pre žetve, napravili smo na moj zahtev aktivnost i pronašli smo 80.000 tona koje su pojeli malo veći miševi, žute boje 80.000 tona i na opšte zaprepašćenje država Srbija je pronašla 22.500 tona od prijatelja bivšeg pokrajinskog sekretara, predsednika opštine Inđija, itd, imao je duplo dno, 22.500 tona. I, gle čuda, umesto da se Republička direkcija uknjiži i naplati od Luks in agrar Krčedin, u listu nepokretnosti je konstatovano da silosi delom već uknjiženi i to na tadašnjeg pomoćnika ministra Dobrivoja Sudžuma u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. E, to su bili oni. E, to je ono što ja govorim da sve svoje greške hoće da pripišu nama i neka nam oproste na njihovim greškama. Hvala.