Reč ima ministar Mladen Šarčević.

Da krenem od ovih 80%. Radiće se socijalna karta i ne mislim da neko ko ima visoke prihode, može da dobija ovu uslugu za ovaj način.
Ovo je samo otvorena situacija. Svakako da lokalne samouprave moraju o tome dobro da misle šta će i kako će. Najbolje je i slažem se da plati svih 100%, tamo gde imaju.
Da li ste pravili analizu koliko njih nemaju? Razgovarajte sa predsednicima opština i videćete koliko nemaju da ispune ovu kvotu koja je sada zakucana.
Znači, nismo mi tako bogata država. Imate nekoga da koristi vrtić zato što je mnogo jeftin, ima para koliko hoće i onda nemate da date kome treba. To nije pitanje ove materije, zakon ovde samo ostavlja ventil, a o tome mora socijalna karta da priča.
Moram da demantujem nešto što ste stvarno ponovili više puta, i što je potpuno neosnovano. Direktori ocenjuju nastavnike.
Gde ste to pročitali, samo mi objasnite? To ne postoji u zakonu. Time derogirate i ulogu direktora i nastavnika i moju, to ste svesno tendenciozno izmislili. Ocenjivaće ih timovi ljudi i nadzornici, a direktori će ocenjivati neke elemente rada i o tome ja pričam sa sindikatima. Nemojte da iskrivljujemo istinu potpuno.
Da li ste vi čitali član 9. i petnaest članova koji se odnose na promenu modela načina učenja i rada.
Ja sam danas bar pet puta rekao da se napušta bubanje i reproduktivno znanje i učenje. Ne znam da li treba šesnaesti put da kažem, kao da ne sedimo u istoj sali.
PISA testovi, da, nije ministar Verbić, zaboravio da uplati pre njega onaj, nije ni Žarko, ima ime, neka se seti ko je.
Drugo, mi smo napravili PISA savet odmah sa Institutom za psihologiju i videli da smo tada izašli, bili bi smo još lošiji, jer četvrta komponenta nikada nije rađena u Srbiji, a to je finansijska pismenost.
Ogroman broj navoda, truda i rada se uradilo da bi se to postiglo. Mislim da ćemo napraviti bolji rezultat. Svrha ovoga o čemu pričamo je promena toga o čemu govorimo. Nemojte mene prozivati, a dobio sam sada deset poruka od ljudi iz perioda kada ste vi bili zajedno poslanici i kada su ovi zakoni dolazili mnogo češće po hitnosti.
Ne možete koristiti vi taj argument, jer ste to radili. Evo pročitaću vam samo, a to čuvam za sutra, to niste u pravu. Mnoge evropske države pošto je Poglavljem 25. i 26. regulisano šta je to zajednički okvir, a šta može svaka država ponaosob da radi. U ogromnom broju država, spremiću tu punu informaciju, ministar je ili predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta ili ga imenuje.
U ogromnom slučaju je Vlada, a u vrlo malom broju Parlament. Evo, to bi trebalo da proučite i da vidite da to nema veze sa tim. Mnogo je važnije da li ta situacija daje dobar rezultat. Mi sve vreme pričamo o formi kao da unapred Ministarstvo ili izvršna vlast ne treba da ima nikakvu funkciju. Da li smo dovođenjem države i institucija na taj način obezvredili i doveli do haosa? Do blagog haosa jesmo. To što mi sada pokušavamo da uredimo, nije trajno stanje stvari.
Pitanje koje ste vi meni postavili, postavili su ga i ljudi iz sindikata. Rekli su mi isto, mi u vas imamo poverenje i znamo da ćete ovo časno da radite i bitan je momenat da mi to povučemo.
Ja sam njima odgovorio, birajte uvek ministra koji se neće baviti politikom osim obrazovnom politikom.
Ja se bavim, zaista, obrazovnom politikom.

Profesore Stojmiroviću, vi ste u sistemu.
Da li ste želeli repliku kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe?
(LJubiša Stojmirović: Ima bar petoro pre mene.)
Izvolite onda vi.

Ministre, ili niste razumeli mene, ili niste videli tačno šta su napisali u članu 189. Dakle, lokalna samouprava može da finansira do 80%. Ne može preko. Fiksirali ste zakonom da ne može. Ako postoji bogata opština koja hoće, više ne može. Ja sam protiv toga. Ako može, neka plate. To je jedna stvar.

Druga stvar – ovoga se najviše i bojimo. Znate, to je bilo i kod Zakona o porezu na imovinu. Onda je Dinkić rekao – pa, to će lokalna samouprava. Mi smo rekli – do. Pa će ovi kao da smanje. Ne, naravno, niko nije smanjio namete. Neće ni ovi da ostanu na tom nivou.

Tačno se plašim od toga što ste rekli. On će da kaže – nemam para u budžetu, vidi, ne moram po zakonu 80%, smanjiće za vrtiće i onda će građani morati da plate duplo više. To je jedna stvar.

Druga stvar, ne možemo da se upoređujemo prosto sa svim zemljama u Evropi što se tiče sistema, jer je drugačije nasleđe. Znate, u Švedskoj Vlada postavlja sudije. Da li možete da zamislite sistem u Srbiji da Vlada postavlja sudije? Ne može, nego moramo da izbacimo i ministra i predsednika Odbora za pravosuđe iz Visokog saveta sudstva. Dakle, ne možemo se upoređivati u tom smislu. Pretpostavljam da ima u nekim zemljama da ministar sve to radi što ste vi sada stavili. Ali, ja prosto mislim da to nije dobro u našem sistemu i mislim da neće dati dobar rezultat, a vidim iz vašeg nastupa danas, vi polazite od sebe, znate da imate dobru nameru, a ja vam dajem primer. Evo, sutra smene vas, dođe Čolićka. Šta da radimo? Menjamo zakon kompletan? Znači, ne može da zavisi od jednog čoveka. Ne može. Jer, kad zavisi od jednog čoveka, ako taj čovek ne valja, sve ide u sunovrat i to je luksuz koji mi sebi ne možemo da dopustimo.

Ja sam siguran da vi nećete biti na tom mestu narednih 10 godina. Doći će neko drugi, a šta onda da radimo? Zbog toga mora da postoji mehanizam drugačiji.

Zahvaljujem kolega Konstantinoviću.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Lično mislim da je uloga parlamenta, Vlade i bilo koje stranke da se više ne dešava da se ministar ne bavi obrazovnim politikama. To je prvo.
Drugo, pričali smo danas da zakoni ne mogu da traju predugo. Menja se tehnologija, sve živo. Menjaće se i ovaj. Pomenuli smo da ćemo ga jako brzo menjati, i zbog one komponente koju smo pominjali, jer smo obećali veroučiteljima. Imaćete brzo priliku.
Ali, da li da osudimo nešto što nismo probali? Znači, mi dajemo sada jedan koncept na osnovu loših situacija i dobar efikasan model kako ćemo možda rešiti. Verovatno od ovoga ne možemo da napravimo gore. Evo, da uzmemo i PISA testiranje i interno i bilo koje drugo, hajde da probamo možda ovaj model.
Mi smo ovde ugradili sve pozitivne primere. Izučavali smo 14 evropskih zemalja. Tako da nemoj da sudimo unapred da li će ovo valjati ili neće. Jer, ako dajemo neke rezultate koje smo već uradili, čak i bez para, a to je uvođenje informatike, uvođenje mnogo čega, verujte da smo to uradili strašnom voljom. I nismo kukali da li će neko da nam da novac, kompanije su nam prišle, prepoznale to i to je nešto što sad daje nadu.
Ja sam ovo iz ličnih razloga prihvatio da radim, upravo da bi napravili dobrobit deci Srbije. Ako to i mnogi drugi prihvate iz istog razloga, ja ću vrlo rado dolaziti na parlament da o tome sa vama uvek pričam. Eto, toliko.

Zahvaljujem, ministre.
Povreda Poslovnika. Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, povređen je član 107. stav 1, koji kaže – govornik je na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Uvaženi kolega u prethodnom svom istupu, koji vi niste prekinuli, uvredio je ovaj dom rekavši da smo mi dužni da nešto i da nešto moramo da uradimo, da moramo da izbacimo ministra, da moramo da izbacimo izvršnu vlast iz pravosuđa. Ja mislim da je to apsolutno uvreda za ovaj dom, pogotovo od onih koji nisu morali, ali očigledno su dok su vladali hteli, da dovedu Srbiju do ivice propasti i dobro je da uopšte imamo ikakvo školstvo, da imamo ikakvu privredu, jer da su oni ostali još jedan dan na vlasti duže nego što su ostali, verovatno da ni Srbije ne bi postojalo. Izgleda da kako dođe oktobar mesec, njih počne da hvata nekakva čudna inspiracija.

Prema tome, ja vas molim da ubuduće povedete računa o ovakvim stvarima. Ovo što je rečeno je apsolutno uvreda za svakog ko sedi i razmišlja o dostojanstvu ovog narodnog doma. Hvala.

Zahvaljujem.
Kolega Komlenski, slažem se sa vama da svako od narodnih poslanika kroz diskusije treba i mora da vodi računa, u skladu sa Poslovnikom, o dostojanstvu Narodne skupštine Republike Srbije. Međutim, morate se složiti sa mnom da ni ja kao predsedavajući uvek ne mogu predvideti, a nekada ni čuti, šta je to o čemu govore narodni poslanici, ali zato ste i vi tu, između ostalog, da ukažete na to. Smatram da nisam imao nameru i nisam povredio navedeni član Poslovnika.
Pitam vas da li želite da se Narodna skupština u Danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika?
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik LJubiša Stojmirović. Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, mislim da je današnja rasprava bila dosta kvalitetna, pogotovo što nije bilo, sem u jednom trenutku, istupanja vezanih da može neko da kaže da nismo vaspitani, da nismo kulturni i tako slično. Pogotovo što je danas na dnevnom redu i zakon koji tretira oblast vaspitanja.

Krenuću da analiziram, uglavnom ponešto što se ovde govori. Kada govorimo o vaspitanju, nažalost, mi smo vaspitanje zaboravili. Ono nam je bilo negde u kraju. Sve smo podredili obrazovanju, a ne možete da imate obrazovanog čoveka ako nije dovoljno vaspitan. Da bi rešili taj problem, moraćemo da se potrudimo da od prvih dana dolaska na svet tu našu decu, te buduće naraštaje, vaspitavamo da budu čestiti i dobri građani, da budu vaspitana deca i onda će vremenom doći i obrazovanje.

Pogledajte, recimo, primer, da li ste videli u prevozu gradskom da neko od mlađih ustane starijem, da ustupi mesto? U vreme kada sam ja bio dečak, to je bila sasvim normalna stvar. Međutim, sada se sve to promenilo. Da smo blagovremeno vaspitavali tu našu decu, ne mogu da kažem da ne bi bilo, ali bilo bi manje ovog vršnjačkog nasilja. I ne bi nam se dešavale stvari koje nam se dešavaju, nažalost, i kod nas a i širom sveta.

S druge strane, mi smo i to obrazovanje gurnuli malo u zapećak. Zašto? Bila su krizna vremena, bile su te ratne godine, dešavalo nam se to što se dešavalo i nekako je najlakše bilo – lomi preko obrazovanja, to nije važno. Čak je i koleginica Jerkov, koja sada nije tu, koja je doktorant, treba da doktorira ove godine, koliko sam čuo, i ona će najverovatnije možda nastaviti tu akademsku karijeru, možda će biti profesor, itd, ona kaže – bankari imaju deset puta veće plate od prosvetnih radnika. Normalno je da imaju veću platu. Nije normalno. Kod Angele Merkel kad su došli da se žale i da kažu kako profesori imaju velike plate i da bi trebali pojedini slojevi da imaju veće plate od njih, ona im je rekla – ne može, napolje. Zašto? Ti bankari, ti stručnjaci veliki, menadžeri, morali su od nekog da nauče to što prodaju. Od koga su učili? Od svojih učitelja, od svojih nastavnika, od svojih profesora. Znači, profesori i to nastavno osoblje mora da bude vrednovano onako kako to dolikuje.

Ovaj zakon neće to promeniti, jer, normalno, ne može u jednom trenutku da se promeni, mora i ta naša privreda da bude jača i mnogo toga da se desi, ali je dobro da imamo koncept koji će voditi računa o prosvetnim radnicima. Biću srećan kada ponovo na fakultetima za asistente budu birani najbolji studenti, studenti koji su svojim radom i svojim znanjem pokazali da zaslužuju to.

Mi nekako zaboravljamo ono što je bilo u vreme kada smo mi bili na vlasti, odnosno kada ste vi bili na vlasti, nego nekako počinje nam život i počinju nam saznanja kad smo opozicija.

Čujem tu jednog kolegu koji kaže – akademska čestitost, problem je najveći plagijat, lažne diplome. Zar se toga nije setio ranije? Evo, ja mislim da se većina vas seća, dr Vojislav Šešelj je pisao čitav naučni elaborat, jednu od onih njegovih čuvenih knjiga o plagijatu jednog od profesora na pravnom fakultetu, nisam hteo da spominjem ime, ali, to ste svi zaboravili. Kako u to vreme niste ustali pa da kažete – čekajte, ljudi, to je urađeno protivzakonito, krši se sa akademskom čestitošću! Nego se danas setite!

Šta bi bilo da ste vi tada presudili - ni po babu, ni po stričevima. Kasnije bi se manje to dešavalo, ili se uopšte ne bi dešavalo. Ali, nekako, kad smo vlast, mislimo da ćemo večito biti vlast i da će sve biti onako kako mi zamišljamo. Trebamo da radimo tako da i kad ne budemo vlast odgovaraju nam zakoni koje donosimo.

Još jedan problem. Većina tu ili određeni broj kolega je od ministra tražilo besplatno školovanje, osnovno, srednje, itd. Šta znači to besplatno? Ne znači da ništa ne mora da se plati u toku školovanja. Jer, neko će reći – ne plaćaju školarinu. U redu. Ali, plaćaju knjige. Sredimo da se ne plaćaju knjige, pa kažu – plaćaju uniforme, plaćaju garderobu, moraju da plate da jedu, itd.

Mi nismo zemlja koja je bogata i koja ima previše da bi mogla to da omogući. Moramo svi da budemo svesni toga. Tražiti nešto tako od trenutne vlasti ili od trenutnog ministra je iluzija. To ne može da se desi.

Neko je spominjao problem tih školskih uniformi. Ministar lepo reče da je to fakultativno, ko hoće uniforme, neka bira, ko neće, ne mora. Kada bih se ja pitao i kada bih ja imao neku moć, ja bih predložio generalnom sekretaru naše Skupštine da iz budžeta obezbedi svim zaposlenima po dva kompleta letnje, po dva kompleta zimske uniforme i ovima koji rade u administraciji i nama u skupštini, možda bi to bilo mnogo bolje. Ali, to je moje mišljenje. Da li će to ona prihvatiti i da li to skupština može da uradi, to je druga stvar.

Imamo problem vezano kod izbora direktora u osnovnim i srednjim školama. Hajde da budemo pošteni. Pa, kakva je to vlast, kakv je to ministar ako nema prava da odlučuje o tako bitnim stvarima ili da makar sugeriše? On ne bira direktno, da kaže – taj i taj će biti direktor, nego na predloge koji stignu iz lokalne zajednice, od roditelja, nastavnika, on je taj koji donosi konačnu reč.

Mi smo imali u jednom od prošlih zakona izmenu vezano za članove saveta na privatnim fakultetima, pa zbog negodovanja vlasnika privatnih fakulteta, gde se desilo da ih u savetu nadjačaju oni koji nisu vlasnici, koji ne daju sredstva, nisu uložili svoj kapital, bili su manjina na svom posedu, svom fakultetu, pa smo to promenili.

Zašto je problem da država, koja je osnivač, koja je vlasnik, ima znatan uticaj na politiku koja se vodi na visokoškolskim ustanovama? Ne mogu da shvatim da je to veliki problem i da to ne može da se prevaziđe. Neko od kolega reče – vi hoćete sve i da donosite zakone i da otpuštate, primate. Pa, ja sam 2000. godine dobio otkaz na fakultetu samo zato što sam bio pripadnik retrogradnih snaga crveno-crne koalicije i tako nešto bez veze. Niti sam ja imao neku funkciju, niti sam bio neki veliki šraf, bio sam predsednik Odbora za prosvetu, doduše.

Mislim da je današnja diskusija bila dobra. Ukazali ste i ukazali smo ministru na mnogo toga što u ovom zakonu mislimo da je dobro i da nije dobro. Kroz amandmane će se, najverovatnije, nešto od toga i promeniti. Moramo da budemo razumni, moramo da pružimo šansu i ministru i ministarstvu da na način kako oni vide vode ovo ministarstvo i da pokušaju da promene mnogo toga što nije valjalo.

Koleginica Jerkov, opet nju spominjem, reče – naše škole su iste kao pre 100 godina. Evo, ja sam hteo da je pozovem da dođe kod mene u Crnu Travu, da obiđe Građevinsku školu, da vidi Muzej građevinarstva i da vidi kako se ti ljudi koji žive tamo, da ne kažem na kraju svetu, ali u tom prigraničnom prostoru, kako se trude, kako pokušavaju da stvore nešto i da obrazuju, da stvore nove, kvalitetne ljude koji su se pokazali svojim znanjem i umećem u oblastima, pogotovo građevinarstva.

Ministar i Ministarstvo je izašlo u susret i obećalo nam je za sledeću godinu da će imati malo više pažnje da usmeri, da vidi šta može da se pomogne tom kraju. Normalno, ne može ministar sam to da uradi.

S druge strane, govoreno je oko ekskurzija. Ja sam bio kod ministra, predlagao sam mu za određene zgrade školske koje nisu u funkciji, a nalaze se u vlasništvu Ministarstva, da se iskoriste za te letnje škole. Bez problema je rekao da je to dobra ideja, da hoće Ministarstvo da pomogne i kroz taj vid i obuke i školovanja moći će da se vrše i ekskurzije i obilazak tih naših krajeva. Evo, da li je tu Milija? Nije. I kod njega sam bio u Svrljigu, isto ima jedna tako napuštena škola koja bi mogla da se pripremi, da se uredi, da zbilja ima neku funkciju.

Koliko će nam trebati vremena da promenimo sve ovo što mislimo da nije dobro u našem obrazovnom sistemu? Mislim da će nam trebati dosta vremena. Da li ćemo imati snage? Ukoliko budemo mudri i ukoliko shvatimo da je problem obrazovanja problem svih nas, ne samo pozicije ili opozicije, nego problem svih nas, imaćemo šanse da rešimo taj problem. Moramo i te ljudi koji rade u procesu obrazovanja da tretiramo onako kako zaslužuju.

Koleginica malopre reče, ne znam, prosečna plata 300 i nešto evra, sramota, ali država ne može više. Moramo da napravimo takav ambijent gde će nam u budžetu biti za obrazovanje 5%, 7%, 10%, ako da Bog, i onda možemo mnogo toga da uradimo. Ja mislim da će u sutrašnjem danu i u danima kada budu bili amandmani biti situacija i atmosfera slična ovoj i da ćemo diskutovati lepo, kulturno, bez ikakvog vređanja, i da ćemo pokazati da smo zbilja i vaspitani i obrazovani. Hvala.