Ne možete.

Navedite mi gde piše da mora na početku?

Molim vas, kažite član ako želite dalje da govorite.

Reklamiram član 107. – dostojanstvo.

Gospodin Martinović je malo pre kolegi iz opozicionih klupa rekao da je bitanga. On je povredio dostojanstvo, pod broj jedan.

Pod broj dva, vi ste povredili dostojanstvo time što ste čitali amandman. Svi poslanici opozicije znaju da čitaju. Ako ste čitali poslanicima SNS, takođe ste povredili dostojanstvo Skupštine. Nema potrebe to da radite. Ja vas molim da ovu raspravu privedete toku kakav ona zaslužuje. Nema potrebe to da radite.

Nemojte da dozvolite, ovo vam ne kažem zbog sebe, zbog vaše partije, kažem vas zbog dostojanstva Skupštine, da vas maltretira jedan Martinović i da vas maltretira gospođa Gojković sa mesta i da vam naređuju šta ćete vi da radite. Vi u ovom trenutku predsedavate Skupštinom. Zaboravite njih.

Hvala.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni?
(Radoslav Milojičić: Da.)
Hvala.
Po Poslovniku, reč ima Aleksandar Marković.

Zahvaljujem.

Više članova Poslovnika o radu je povređeno: 105, 106, 107, ali i 108. i 109. od prethodnih nekoliko govornika, konkretno od prethodnog govornika.

Ja, predsedavajući, rizikujući da dobijem opomenu od vas, i spreman na takvu žrtvu, moram da vas pitam – dokle ćete da dozvoljavate najgorima među nama ovde da se iživljavaju nad Narodnom skupštinom? Jedan najgori, koji u celom mandatu je umeo samo da vređa, i danas je to radio, nazivajući nas ludacima, kriminalcima, švercerima itd, i drugi najgori, jer je za svog mandata, dok je bio predsednik opštine, jedino što je uspeo da uradi, to je da upropasti opštinu i da je pokrade za tri milijarde dinara. Da vas pitam dokle ćete dopuštati takvo maltretiranje? Zahvaljujem.

Hvala.
Mogu da vas razumem i naravno trudim se, zajedno sa predsednicom parlamenta, da pokušam da ubedim narodne poslanike da se takvi termini, takva terminologija ne koristi. Naravno da je ispod svake časti, ispod svakog nivoa rasprave, ali kao što i sami znate u skladu sa Ustavom svako može da postane narodni poslanik, da bude izabran, te ne možemo uticati na kućno vaspitanje i nivo obrazovanja.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne)
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić, povreda Poslovnika.

Predsedavajući, ja sam hteo da se javim po jednom članu, ali prošlo je mnogo vremena i sada ću da govorim o članu 103. stav 3. koji ste povredili. Pročitaću ga – Predsednik Narodne skupštine daje reč narodnom poslaniku koji ukazuje na povredu iz stava 1. ovog člana odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika, s tim što predsednici poslaničkih grupa imaju prednost.

Znači, ja sam predsednik jedne poslaničke grupe, male, ali kako kaže naš Poslovnik predsednik sam. Samim tim imao sam pravo da govorim pre dvojice kolega koji su govorili ovde sada pre mene. Hajde da kažem da smo se svi javili u isto vreme, a nismo, nego sam se ja javio pre njih.

Znači, vama Poslovnik ne daje pravo da vi dajete reč po partijskom ili ne znam kakvom nahođenju, simpatijama ličnim ili ne znam čemu, nego samo u skladu sa ovim Poslovnikom.

Ako kaže Poslovnik – da poslanik koji se javio za povredu Poslovnika ima pravo da dobije reč odmah i da u tom slučaju imaju predsednici poslaničkih grupa prednost, meni ste morali da date reč pre pola sata, pre nego što ste odredili poslednju pauzu. Moj razlog za javljanje tada je bio što ste pročitali ovde jedan amandman, valjda u želji da ovu raspravu uvedete u normalan tok, što ja podržavam. Molim vas da sada čitate svaki amandman kako bi znali poslanici o čemu se raspravlja i kako bi znali građani. Građani ovde mogu da čuju na član taj i taj, predložio je amandman taj i taj, i ne znaju o čemu mi ovde govorimo. Iz ovih diskusija koje su ovde bile vrlo je teško i da shvate. Podržavam to što ste vi čitali. Ja vas molim da svaki od 1.234 amandmana, koliko je podneto na ova dva zakona, pročitate da bi znali o čemu razgovaramo.

Hvala, kolega Đurišiću.
Nisam vas primetio, niti ste bili na listi.
Sada ćemo dati reč gospođi Maji Gojković koja će govoriti upravo po amandmanu. Građani Srbije će moći da vide, da čuju…
(Boško Obradović: Replika.)
Dobićete repliku.
Reč ima Maja Gojković, po amandmanu. Izvolite.

Izvinite, što ću prvo reći jednu rečenicu.

Samo vi imate pravo da određujete kada se daje i u kojim slučajevima replika. Znači, na viku ništa i kome nije jasno, lepo kod Gordane Čomić, uzme stenograme i pogleda kako je ona to vrlo elegantno i strogo radila bez gledanja u pravcu onih koji su vikali replika. I, ona mi je uzor. To je bio samo uvod i mogli bi da se zaista vratimo na raspravu…