Odustajem od obrazloženja, zbog uštede vremena.

Hvala.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Žigmanov.
Nije tu.
Na član 4. amandman je podnela poslanica Vesna Marjanović.
Nije tu.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Milisavljević.
Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, podneo sam amandman u želji da olakšamo deci koja imaju smetnje u razvoju i koju imaju neku tešku bolest, da i posle 17 godina, ujedno možda i posle 19 godina sa vašom dozvolom, krenu u prvi razred srednje škole. To sam obrazložio tako što su to u pitanju učenici koje postojeći zakon već prepoznaje, kao one koji su se sa zakašnjenjem uključili u obrazovni proces. Reč je o učenicima sa smetnjama u razvoju, jer se njihovo stručno obrazovanje mora odvijati kontinuirano i u punom obimu nastave, a minimalna trećina učenika koji pohađaju škole za učenike sa smetnjama u razvoju prilikom upisa u srednje škole, imaju više od 17 godina.

Svedoci smo da brojne i retke bolesti, brojni onkološki procesi traju znatno dugo i da decu praktično onemogućavaju da upišu, tj. da uče i da nakon toga

krenu u srednju školu. Zato je predlog ovog amandmana da deca mogu i sa 17 godina, u nekim slučajevima sa 19 godina, uz vašu dozvolu da upišu prvi razred srednje škole.

Želja je da se deci omogući da nakon savladavanja teške bolesti, da nastave svoje školovanje, jer i kao lekar i kao nastavnik mogu vam reći da je nastava jedan dobar vid terapije tih stanja i da je otežavajuće kada nekoga izbacite iz procesa edukacije, iz procesa učenja. Zato je moj amandman upravo bio usmeren da im se omogući da nastave upis u srednju školu, prvi razred srednje škole, uz svakako medicinsku dokumentaciju, uz obrazloženje stručnih službi i uz vašu saglasnost.

Pre nekoliko nedelja sam vam i zvanično dostavio jedan dopis za jednog dečaka iz Niša, neću spominjati ime, ali je javnost već upoznata sa njegovim imenom i prezimenom i sa njegovom dijagnozom. Na sreću se sve lepo završilo. Ne znam da li ste vi to reagovali na osnovu mog dopisa koji sam prosledio vama, ali se to lepo završilo, dečak je upisao prvi razred srednje škole. Ja vam se zahvaljujem, ukoliko smo uspeli da pomognemo jednoj porodici, jednom dečaku koji ima autizam.

Ovaj predlog je dobar i ja bih voleo ukoliko postoji mogućnost da se ovaj amandman usvoji. Hvala.

Na član 4. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su poslanici Milan Lapčević i zajedno Dejan Šulkić i Gorica Gajić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Gorica Gajić.

Hvala gospođo predsednice.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, vi ste verovatno, a ja hoću da verujem u to, svesni da snosite veliku odgovornost i nosite veliku odgovornost u društvu, s obzirom da vodite ovaj sistem obrazovanja koji je po meni jedan od kamena temeljaca za sveukupni razvoj naše zemlje, uz naravno, po meni, zdravstvo i kulturu, jer samo zdrav, obrazovan i kulturan čovek, pojedinac i zajednica može da bude temelj sveukupnog privrednog razvoja naše zemlje.

Da li ćete ovim zakonom, sistemskim zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja postići to, videćemo u vremenu koje dolazi. Ili ste ovaj zakon doneli kao predlog zakona u Skupštinu, samo da biste uskladili zakonodavstvo iz ove oblasti sa zakonodavstvom EU.

Sudeći po broju amandmana koji je pristigao na ovaj predlog zakona, sklona sam tome da verujem da ovaj zakon neće ispuniti očekivanja ni vaša, a ni naša.

Da se ja sada vratim na jedan amandman, na član 4. koji su podneli poslanici DS. Ovaj član reguliše besplatno pravo na obrazovanje, pa se u članu, odnosno u stavu 6. kaže – lice koje je steklo srednje obrazovanje, a želi da se prekvalifikuje ili dokvalifikuje, stekne specijalističko ili majstorsko obrazovanje, plate školarinu.

Mi smo ovde podneli amandman samo ako je to lice zaposleno. Mi već godinama unazad pričamo o tome da naš sistem obrazovanja nije prilagođen zahtevima tržišta rada. Mnoga zanimanja sa kojima naši učenici izlaze iz osnovnog i srednjeg obrazovanja su zastarela i mnoga naša deca koja završe srednje obrazovanje, dugo su na evidenciji za nezaposlena lica i vrlo često imaju potrebu da se prekvalifikuju i dokvalifikuju. Znači, ako su nezaposleni i ako dugo čekaju posao, red je da se takvim licima omogući prekvalifikacija ili doškolovavanje. Naravno, oni koji rade, verovatno je njihov motiv da se prekvalifikuju na neko bolje plaćeno radno mesto, njima i treba ostaviti obavezu da plaćaju školarinu.

Kod stava 8. ovog amandmana predviđeno je da visinu školarine određuje ministar, naravno prema vrstama obrazovanja i vaspitanja, s tim da lica, tj. učenici koji su stariji od 17 godina, a nađu se u teškoj materijalnoj ili socijalnoj situaciji, u Predlogu zakona stoji - mogu da budu oslobođeni plaćanja školarine. Mi smo amandmanom odreagovali da budu oslobođeni pod obavezno, znači da bude oslobođena i lica koja su u teškoj socijalnoj i materijalnoj situaciji.

Verujte mi, kao neko ko radi u socijalnoj službi, odnosno u Centru za socijalni rad, imate mnogo lica koja su iz tih teških socijalnih sredina ,pogotovo ako je to romska populacija, koji i jesu stariji od 17 godina, koji nemaju adekvatno obrazovanje. Svi se trudimo da ih uključimo u sistem rada, pre svega u sistem obrazovanja, ali nemaju sredstava. Molila bih vas da to bude obavezno za takva lica.

Vrlo često smo sad ovde, mnogi poslanici su govorili o tome šta je to besplatno i šta je to što vi kao ministarstvo treba da prihvatite, pa smo ovde dugo polemisali o pravu na besplatne udžbenike. Ne samo da to treba da bude besplatno, i da li to vi treba da snosite, jer vi ste veliki deo tih obaveza koje nose epitet besplatno prebacili na lokalne samouprave. Nisu sve lokalne samouprave obratile dužnu pažnju na sistem obrazovanja.

Na sreću, ja dolazim iz jedne lokalne samouprave, to je opština Svilajnac, koja velika sredstva izdvaja za razvoj školskog obrazovanja. Počev od toga da su sve, apsolutno sve, i gradske i seoske škole, i osnovne i srednje škole potpuno rekonstruisanje, opremljene savremenom opremom i mogu da se mere sa srednjim i osnovnim školama u svetu i u Evropi.

Isto tako izdvajamo, red je da to prosto napomenemo zbog mnogih lokalnih samouprava koje nemaju mogućnosti i ne polažu dužnu pažnju sistemu obrazovanja - besplatan prevoz za učenike srednjih škola, pogotovu ako su iz socijalnih sredina, besplatnu đačku kuhinju za učenike osnovnih škola, naravno sa napomenom na one učenike iz socijalno ugroženih sredina. Dajemo po pet hiljada dinara godišnje na početku školske godine za školski pribor i opremu za decu predškolskog uzrasta i za decu u osnovnom obrazovanju.

Znači, to su sve te neke pogodnosti koje naša lokalna samouprava može da iz svog budžeta izdvoji, ali to su samo sporadične stvari. Mnoge lokalne samouprave ne mogu da izdvoje i onda su mnoga naša deca, a isto tako i nastavnici, suočena sa nedostatkom para. Zato vas molim da dobro pogledate kada dođe član tamo šta se finansira iz budžeta lokalne samouprave ili iz republičkog budžeta, da obratite pažnju na naše amandmane gde smo reagovali i kod tih članova. Hvala.

Hvala.
Reč ima Milan Lapčević.

Govoriću o amandmanu koji sam podneo na član 4, a koji govori o pravu na besplatno obrazovanje. Pored ostalog, predviđeno je da lica koja su stekla srednje obrazovanje, a žele da se prekvalifikuju ili dokvalifikuju, steknu specijalističko ili majstorsko obrazovanje, plaćaju školarinu. Mi smatramo da sistem obrazovanja treba da služi građanima Srbije da ih nauče, obrazuju, dakle da se kroz sistem obrazovanja steknu određene veštine i znanja da bi mogli ta znanja i veštine sutra da upotrebe za svoj život, da mogu da nađu zaposlenje i da budu korisni građani države Srbije.

U članu 3. je predviđeno da i strani državljani i lica bez državljanstva imaju potpuno ista prava kao i građani koji su državljani Republike Srbije na vaspitanje i obrazovanje. Dakle, i oni podležu u kategoriju lica koja imaju pravo na besplatno obrazovanje, pa je naša intervencija da onim našim sugrađanima i državljanima Republike Srbije koji žele da se prekvalifikuju i steknu neka nova obrazovanja, jer sa onim što su završili, a imaju više od 17 godina, ne mogu da nađu odgovarajuće zaposlenje i, naravno, obezbede sebi i svojoj porodici egzistenciju, da im sistem obrazovanja Republike Srbije i Ministarstvo, odnosno država, dozvole da steknu te nove prekvalifikacije i dokvalifikacije, ta nova znanja koja će im koristiti sutra da nađu posao, da to bude besplatno. Smatramo da ne treba u tom smislu da se pravi diskriminacija, naročito prema onim licima koja su loša materijalnog stanja. Dakle, da budu pod obavezno oslobođeni školarine ako žele da se prekvalifikuju ili dokvalifikuju.

Hvala.
(Radoslav Milojičić: Poslovnik, predsednice!)
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, u skladu sa odredbama Poslovnika.
Izvolite.

Hvala.

Reklamiram član 103, gospođo predsednice, koji kaže ovako: „Narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, a učinjenu na sednici Narodne skupštine“. Petnaest minuta sada tražim reč. Neću da kažem molim, jer je to vaša obaveza i nema ovde šta koji poslanik da moli.

S druge strane, u istom članu 103. se kaže: „Narodni poslanik je dužan da navede koji član ovog Poslovnika je povređen postupanjem predsednika Narodne skupštine i da obrazloži u čemu se sastoji ta povreda, s tim što može govoriti najduže dva minuta“. Gde piše ovde da mora da na početku svog izlaganja poslanik kaže koji član je povređen? Može da se kaže i na kraju. Zašto ne dozvoljavate pripadnicima pre svega DS i cele opozicije povredu Poslovnika?

Vi to radite vrlo kratko, ali vaš prethodnik ovde, koga ste vi ostavili da vas zamenjuje, radi to maltene celog dana. Po 15 do 20 minuta ovde i kolega Đurišić i drugi poslanici i ja tražimo povredu Poslovnika. Zaista mi nije jasno da li će tih dva minuta, a pri tom su se činile greške, da oduzme nekome toliko dragocenog vremena. Nema potreba da demonstrirate silu, zaista nema potrebe. Ne kažem to sada lično vama, kažem predstavnicima vlasti SNS, jer i u januaru i februaru 2000. godine je neko demonstrirao silu, pa posle šest-sedam meseci znamo šta se desilo. Nema potrebe za ovakvim dešavanjima na sednici.

Kažem vam još jednom, ne govorim to sada lično vama, ali vi sada u poslednjih 15 minuta predsedavate, ali zaista vidite sa ljudima koji vas menjaju, pogotovo sa poslanicima SNS koji ovde izgovaraju najžešće optužbe na naš račun.

Hvala.
Koji član tačno sam povredila?
(Radoslav Milojičić: Član 103.)
Čitav?
(Radoslav Milojičić: Pretposlednji stav.)
Dobro, hoćemo li glasati o povredi Poslovnika? (Da)
Sada bih, da sam zlonamerna, rekla da su vam sugerisali i dobacivali drugi, pa bi morali da vas ostave na miru, ali umete vi to i sami. Hvala, glasaćemo o tome.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Reč ima Nenad Konstantinović.