Vreme poslaničke grupe.

Svi ovi napadi, sve ovo o meni, zaista neće me skrenuti sa ove suštine. Znači, izmišljati stvari koje ne postoje, koje se nikad nisu desile, ja sam ukinuo subvencije, pogledajte budžet za 2014. godinu, bilo je nula subvencija. Niko ne govori o ukidanju „Er Srbije“, nego govori o tome da se uvede red. Ovo kako se sada radi i davati subvencije preko 40 miliona evra godišnje, govori o neodgovornosti vlasti.

Onda dolazimo do ove ključne stvari. Da bi se nabavili svi udžbenici, za svu decu, osnovnih i srednjih škola i da bi išao ovaj sistem pozajmljivanja, to godišnje košta pola subvencije za „Er Srbiju“.

Kada govorimo o Železari, a nije mi padalo napamet da ukinem bilo šta, govorili smo o uvođenju reda. Umesto uvođenja reda, ličnih karata, popisa imovine i svih tih stvari, šta se desilo? Dovođeni su neki čudotvorci iz Slovačke, odakle već, koji će, kao, tu da vode Železaru. Hop, gubici 270 miliona evra za dve godine. To vam je, dragi građani, dovoljno za 10 godina nabavke udžbenika za svu decu svih osnovnih i srednjih škola. To košta 0,2-0,3 posto budžeta.

Naravno, u svemu ovome govore se stvari koje jednostavno nisu istina, a to je da nema para. Novca ima, samo se troši na stvari na koje ne bi trebalo da se troše, a ne troši se na stvari koje su bitne za sve građane, pa se onda ne troši na udžbenike, nego se baca novac na subvencije, kojekakvim stranim investitorima. Onda sedimo ovde, umesto da govorimo o suštini, gledamo kako da se napadne opozicija, kako ja da se napadnem, da vam kažem. Neka je sve to istina, usvojite amandman. Svojim rečima ga napišite. Nemojte da obmanjujete građane, jer nabavka svih udžbenika, ponoviću, košta 0,2% do 0,3% budžeta Republike Srbije, a to je pola iznosa od subvencije koje „Er Srbija“ dobija svake godine. To je jedna desetina neodgovornog gubitka koji je napravljen u Železari u 2014-2015. godini.

Ovo je moguće. Dosta retorike, dosta napada, dosta priče o svemu i svačemu. Evo vam prilike da uradite nešto, građani vas gledaju. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Maja Gojković. Izvolite.

Naravno, po amandmanu. Sad će pauza.

Znači, uvođenje reda, da bi mi dobili besplatne udžbenike i da bi obrazovanje bilo potpuno besplatno u Srbiji. Obrazovanje jeste besplatno, to tako piše u Ustavu, koji ne voli ona strana kada se pozivamo na to, ali udžbenici su se uvek kupovali. Da li će to tako biti u budućnosti, svi želimo da Srbija bude jedna respektabilna, ekonomski jaka država, što danas već jeste u odnosu na period kada je Radulović bio ministar, pa da imamo primere kao što je to u Kanadi i u SAD, koje uvaženi kolega voli da navodi kako je tamo besplatno.

Ovih dana sam i ja, kada je Saša Radulović uložio amandmane, dobila nekoliko poruka od roditelja dece koja se školuju u Americi, koji su uplašeni za taj sistem školovanja, koji je dobar u Americi, upravo zbog činjenice da podnosilac amandmana Saša Radulović duguje SAD za porez milion dolara.

Oni se boje, pošto Tramp uvodi mere uštede, da su oni u ozbiljnoj opasnosti, a milion dolara, to bi u ovoj državi značilo sedam hiljada učenika bi dobilo komplete besplatno.

Tako da, ja molim podnosioca da pređe sa reči na dela, da plati SAD porez od milion dolara, da Tramp ne bi morao da uštedi na školstvu i da smiri našu dijasporu, jer ako on plati to biće sve u redu i pokazaće jedan dobar primer da i strani građani koji rade povremeno i privremeno u SAD, poštuju tu državu i plaćaju porez. A, uvođenje reda, znamo kako to izgleda u zamisli Saše Radulovića, Železara, Er Srbija, ostavljanje bez posla roditelja te dece koji će imati bukvar, ali mama i tata neće moći ništa drugo da im priušte. Hvala.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Što se tiče besplatnih udžbenika za osnovce, mislim da ne treba da se usvaja ništa novo, sem da se vrati na ono što je DS radila dok je bila na vlasti. Da svi učenici i učenice imaju besplatne udžbenike, u Beogradu su doduše bila dva kompleta, zato što je gradska vlast učestvovala u toj akciji.

Ono što je veoma važno jeste da se takođe podvuče da danas osnovci prvog, drugog i trećeg razreda preko 15 ili 20 kila moraju da nose svakog dana u školu u svojim torbama, što mislim da je takođe jedna od stvari koju treba prodiskutovati i da li se uopšte može razmišljati o tome da se dva kompleta uvedu za svako dete u Srbiji, da jedan bude u školi, da drugi komplet bude kod kuće, naravno, da se čuvaju, paze i da se na taj način prenose sa generacije na generaciju.

Ono što me je opet frapiralo jeste da je još jednom gospođa Gojković rekla da u Ustavu piše nešto što ne piše. Prvo je rekla da zabrane ne postoje u Ustavu, što nije istina, zato što postoje zabrane diskriminacije, zabrana cenzure, zabrana ropstva, zabrana sukoba interesa, što joj verovatno i nije toliko poznato, ali je maločas izjavila da je obrazovanje u Srbiji besplatno i to nije istina. U Ustavu piše da je osnovno obrazovanje besplatno i samo osnovno.

Ono što je veoma važno jeste da se na ovaj način raspravom o tome šta piše u Ustavu ne može doći do rešenja, jer Ustav ne zabranjuje besplatno srednjoškolsko obrazovanje i besplatne udžbenike za svako dete u Srbiji. Takođe, smatramo da je to nešto za šta smo nekada imali novac, a kada su čak i budžeti bili mnogo manji nego što su danas. Plate se nisu prosvetnim radnicima smanjivale i mnogo je bolje bilo stanje u prosveti nego što je to danas. Nadam se, predsedavajući, da se i vi sa mnom slažete, s obzirom da je i gospodin Obradović kao bivši ministar prosvete u vreme vlasti i Vlade DS to potvrđivao.

Mislim da je to suština u kojoj i dalje ne mogu da se snađu predstavnici vladajuće većine ili Maja Gojković, koja i dalje ne zna šta piše u Ustavu Republike Srbije, a daje sebi za pravo da kao predsednica Skupštine svakome od narodnih poslanika govori šta sme, a šta ne sme, šta je po zakonu, šta nije po zakonu. Zahvaljujem.

Koleginice Gojković, obzirom da imate osnova za repliku, da li želite repliku? Izvolite.

Želim da diskutujem o amandmanu, ali ovo je čista replika.

Šta imam prava, nemam prava, stvarno ne znam, ja sam izgleda potpuno diskriminisana u ovom parlamentu. Bojim se tog dana kad DS dođe opet na vlast šta će biti sa mnom. Verovatno je predviđen neki doživotni zatvor ili mučenje na Golom otoku, ali žao mi je što Mićunović nije izašao, on bi ih malo podučio kako se to radilo tamo.

Tako da, dosta ste me uplašili. Razmisliću da li da se povučem iz političkog života Srbije zbog Balše Božovića. On je jedan poslanik čije reči ja shvatam sasvim ozbiljno i dosta sam uplašena, nije da nisam. Izvinite, poslaniče Božoviću, predsedavajući, molim vas, objasnite mu da se Ustav ne improvizuje. Uzme se, pa se pročita šta piše u Ustavu i onda znate šta sam ja rekla, a šta ja nisam rekla. To je dosta teško za poslanika Božovića, ali do onog kviza kad sam ga pozvala, ima vremena da se upozna.

O sukobu interesa, o tome neko nešto govori? Ne znam kako sam ja u sukobu interesa? Ja promenim ime, prezime, ćošak gde živim i odmah pišem po rečenicu. Mislim da je moj dosije ovakav u agenciji. Ali, nisam sigurna da to radi uvaženi poslanik Božović. Nisam sigurna da on svaku promenu u svom imovinskom kartonu, da on to tako revnosno radi kako ja radim.

Kako sam ja u sukobu interesa? Pa, ja sam jedini predsednik parlamenta u istoriji parlamentarizma da je u Beogradu živeo kao podstanar. Stvarno, ima granice neke u tim vašim napadima, jer stvarno, to kako se ja, kako se moji interesi sukobljavaju treba da bude primer za buduće predsednike parlamenta. Ako ne znate ništa da kažete drugo, onda stvarno se uzdržite. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Gojković.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od 60 minuta.
Sa radom nastavljamo u 15.03 časova.
Zahvaljujem.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Po Poslovniku reč ima narodna poslanica Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Član 87. stav 1. sednice Narodne skupštine, po pravilu, održavaju se utorkom, sredom i četvrtkom od 10.00 do 18.00 časova, s pauzom od jednog časa. Kada je pre pauze za ručak određena pauza da narodni poslanik Božović ne bi mogao da replicira predsednici, tada nam je jasno rečeno da će pauza trajati sat vremena, odnosno do 15.00 časova. Mi smo bili ovde, ministar je bio ovde na vreme, kada nam je rečeno, čak su i neki potpredsednici bili u sali, iz nekog nepoznatog razloga nikog od vas koji predsedavate ovom Skupštinom nije bilo, tako da, bez obzira na to koje vaše obrazloženje bude, ja ću tražiti da se Skupština u Danu za glasanje izjasni o ovoj povredi Poslovnika, zato što je rečeno da će pauza trajati sat vremena, a ne sat i 25 minuta. Bez obzira na to što ste prekršili Poslovnik, mislim da narodnim poslanicima dugujete izvinjenje, jer stvarno ne znam na šta to liči da mi ovde dođemo da radimo. Jutros na Odboru za obrazovanje nam nije dozvoljeno da se glasa o našim amandmanima, a sve tobož zarad neke brzine i sada vi 25 minuta kasnite na početak sednice koji ste sami zakazali.