Zbog uštede vremena, neću obrazlagati. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima podnosilac amandmana, narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Odustajem od obrazloženja, zbog uštede vremena. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Atlagiću.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Đurić.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovani građani Srbije, ja sam amandmanom na član 5. Zakona o osnovama sistema obrazovanja predložio, umesto originalnog zakonskog rešenja u kom piše da se vaspitno-obrazovni rad odvija na ćirilici, da se vaspitno-obrazovni rad u obrazovnom sistemu Republike Srbije odvija ili na ćirilici ili na latinici ili na ćirilici i latinici.

Dakle, dobio sam u odgovoru o odbijanju amandmana od Vlade obrazloženje da se amandman odbija zato što originalni predloženi zakonski tekst daje šire mogućnosti. Ne vidim kakve su to šire mogućnosti, ako piše samo na ćirilici, a ja predlažem da može na ćirilici ili latinici ili na ćirilici i latinici. Ne vidim kako je šire od toga samo ćirilica.

Drugo, spominje se u razlozima za odbijanje amandmana da nacionalne manjine imaju pravo na upotrebu svog pisma u toku nastave. Ja amandmanom nisam ni bio fokusiran na nacionalne manjine, bio sam fokusiran na nacionalnu većinu. Mene zanima kako će deca učiti, recimo, latinski jezik u gimnaziji na ćirilici, kako će učiti nastavu informatike na ćirilici, kako će učiti nastavu nemačkog, recimo, da bi mogli, recimo, na engleskom da pričaju sa DŽordžom Sorošom, kad se sretnu, npr. kako će to biti izvedeno samo na ćirilici?

Mi ne vidimo smisao ovakve zakonske odredbe kojom se nastava ograničava samo na ćirilicu, jer njeno sprovođenje u praksi neće biti moguće i pretpostavljamo da je u pitanju čist populizam u nameri da se brani ćirilica. U krajnjoj liniji, to i nije u duhu Vukove reforme, koja je predviđala da srpski jezik bude otvoren ka drugim kulturama, da bude otvoren ka upotrebi jezika i da normiranje jezika bude usklađeno sa onim što život jeziku donosi, dakle demokratičnost sada Vukove reforme mi vidimo da je na ovaj način ugrožena. Hvala.

Zahvaljujem.
Po amandmanu reč ima narodni poslanik LJubiša Stojmirović. Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, mislim da je predlog ovog člana veoma ispravan i da je u duhu onoga što svaka zemlja radi - poštuje svoj jezik i svoje pismo. Mi smo jedan od retkih naroda koji ne vodi računa ni o svom jeziku ni o svom pismu.

Ćirilično pismo je najsavršenije pismo na svetu. To je pismo kome se dive svi koji se bave jezikom. Amerikanci su čak pokušavali da naprave nešto slično, pa im nije pošlo za rukom, a mi, kojima je Bog dao i koji smo stvorili jedno takvo savremeno pismo, pokušavamo sami da se odreknemo tog pisma, i to se vidi u svakodnevnom životu. Mi smo spremni u naš jezik da unosimo mnoge strane reči, a imamo primere, recimo, u Francuskoj, gde je u parlamentu došlo skoro do tuče zato što nisu hteli da dozvole da se na javnim mestima natpisi pišu na engleskom jeziku, nego su tražili isključivo da bude na francuskom, što je sasvim u redu.

Neće biti nikakav problem da se naši ljudi privole, odnosno da nauče i latinično pismo i do sada je to bila praksa i do sada se učilo i jedno i drugo pismo, tako da nećemo imati problema da se služimo informatikom, ni da učimo strane jezike.

Pozdravljam ovaj predlog ministarstva. Mislim da svi treba dobro da razmislimo i da zbilja zaštitimo i tu ćirilicu i naš jezik. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Balša Božović i Maja Videnović.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 5. posle reči: „srpski jezik“ dodaju se reči: „i latinično pismo u skladu sa zakonom“. Ono što je i kolega, koji je malopre govorio, istakao o ovom članu 5. jeste da je potpuno nenormalno da se časovi engleskog jezika vode na ćirilici. Časovi stranih jezika, časovi informatike, na primer, kako će, ministre Šarčeviću, odvijati na ćirilici?

Da budem potpuno jasan, preferiram ćirilicu u odnosu na latinicu, lično, i sa tim zaista nisam imao bilo kakav problem i ne govorim iz tog razloga, već zato što ste rekli da će u obrazloženju drugim zakonom ovo biti rešeno. Mislim da vi zapravo ne razlikujete službenu upotrebu od javne upotrebe jezika.

Dakle, kada je u pitanju službena upotreba, ona je rešena posebnim zakonom, ali ovo je javna upotreba jezika. Dakle, u osnovnim školama, ako nekom detetu na času engleskog, kako, teramo ga da piše ćirilicom reči na engleskom. Dakle, potpuno je neshvatljivo da niste ovaj amandman…

Da se razumemo još jednu stvar, srpski jezik ima dva pisma. Ona su potpuno ravnopravna. Neko preferira jedno, neko drugi preferira drugo. Gospodin Stojmirović je vrlo bio precizan u tome da je očigledno intencija da se samo ćirilično pismo preferira i da se sačuva. Mislim da ga na ovaj način apsolutno i mi čuvamo sa predlogom da se strani jezici, informatika na latiničnom pismo, u okviru istog jezika. Mislim da tu apsolutno ne treba da bude ništa sporno. Imamo službenu upotrebu, imamo javnu upotrebu jezika, i to je potpuno svima jasno. Mislim da je to ne što što bi morali da usvojite, ako se uopšte slažete sa tim.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.