Pustite me da završim, završiću vrlo kratko.
Želim samo da kažem, da je na taj način ugroženo dostojanstvo svih nas koji sedimo ovde, dostojanstvo Narodne skupštine, jer gospodin Filipović je jedan od nas, a jedina greška gospodina Filipovića je što je na vreme uvideo šta je DS i kakva je DS i kakve su posledice vlasti DS. Gospodin Filipović je kriv samo zbog toga što je na vreme rekao ne takvoj politici.

Gospodine Markoviću, ukazali ste na povredu Poslovnika, ja vas samo molim da ukažete meni na koji način sam, morate se obraćati meni, ne direktno poslanicima opozicije, već meni na koji način sam povredio Poslovnik, konkretno član 104. i član 107.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne)
Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Radoslav Milojičić, izvolite.

Hvala gospodine Miličeviću.

Pre nego što ukažem na povredu člana, imam samo jedno pitanje za vas, izaći ću malo iz okvira, pitanje nije političke prirode, nego ljudske. Znam vas kao vrlo korektnog momka, bez obzira što nismo stranački isto orjentisani.

Da li ima smisla da ste meni malo pre oduzeli minut i po, a da prethodnoj dvojici govornika niste oduzeli vreme? Da li ima smisla, molim vas, onako drugarski mi recite? I reklamiram član 108.

Vama sam dozvolio da dovršite puna dva minuta, a malopređašnje govornike sam prekinuo, nisam im dozvolio da završe. Prekinuo bih i gospodina Filipovića, međutim nije mi bilo dozvoljeno od strane pojedinih poslanika opozicije. Samo je u tome razlika, inače bih svakako prekinuo i gospodina Filipovića, kao što sam prekinuo i gospodina Markovića.
Po amandmanu, javio se narodni poslanik Marko Atlagić, izvolite.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodo narodni poslanici, moram da kažem da sam šokiran sa pojedinim amandmanima i odmah da kažem da predlažem da se oni odbiju.

Radi građana Republike Srbije i istinitosti, pročitaću u Ustavu Republike Srbije za jezik i pismo, član 10. – u Republici Srbiji, u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćirilično pismo. Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom na osnovu Ustava, podvlačim, na osnovu Ustava. Naime, vaspitno obrazovni rad, kako kaže član 5. ostvaruje se na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, a pošto je srpski jezik i ćirilično pismo sastavni deo identiteta srpskog naroda, da ne kažem da je najglavniji, i išli bi u rastakanje nacionalnog identiteta, dakle Srba u celini.

Predlagači su i ranije prilikom svojih istupa, kao i njihovi istomišljenici, unazad 10 godina iznosili iste stavove. NJihov cilj nije samo da rastaču pismo i jezik, nego, ako ukinete ćirilično pismo, sledeća faza jeste ukidanje nacionalnog imena. Prema tome, u tom smislu, smatram da je zakon izuzetno dobar, da je on rešio ne samo pitanje ostvarivanja prava službene upotrebe matičnog naroda, nego i nacionalnih manjina, kako vidite u sledećim stavkama člana 5, kako to rade i drugi narodi u Evropi i svetu.

Još jedanput kažem, zaista sam šokiran predlogom. Ovo je ignorisanje ne samo nacionalnog imena, nego ignorisanje nacije u celini. Hvala lepo.

Zahvaljujem, kolega Atlagiću.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik LJubiša Stojimirović. Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, ja sam već jedanput rekao i smatram da je predlog ovog člana koji je dalo Ministarstvo sasvim na mestu. Ali, bojim se da smo se svi malo zaigrali i da smo zaboravili da se danas raspravlja o jednom zakonu koji u svom nazivu ima i reč: „vaspitanje“. Hajde da se zapitamo svi da li se ponašamo onako kako se ponašaju vaspitani ljudi. Učinimo da ovaj posao završimo na jedan kulturan i dostojanstven način, kako to i priliči vaspitanim i obrazovanim ljudima. Apelujem na kolege iz pozicije i kolege iz opozicije, da se uzdržimo od teških reči i da zbilja dostojanstveno završimo ovaj posao. Hvala.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.
(Marinika Tepić: Repliku sam tražila, jer je moj amandman.)

Hvala lepo.

Poslanica Tepić je tražila opravdano repliku, pa očekujem da joj date posle mog govora.

Podržavam govor mog prethodnika sa suprotne strane. Stvarno bi bilo lepo da svojim kolegama pokaže šta je to vaspitanje, obrazovanje i da ih natera da današnja rasprava teče na način koji je dovoljno pristojan da može da bude odvijan u ovom visokom domu.

Šta je amandman? Zbog javnosti, amandman je da se predlaže da se nastava ne izvodi samo na jednom pismu, srpskom, ćiriličkom pismu, nego da se izvodi i na latiničnom pismo, takođe srpskom. To je bogatstvo ovog naroda. To ko ne zna da shvati, ja ne mogu da mu pomognem, nisam te struke, niti te specijalnosti.

Znači, samo bogatstvo može da bude kada imate dva pisma koja vam daju mogućnost da komunicirate među sobom, i sa Srbima, i sa drugim građanima Srbije, i sa susedima, i sa celim svetom. Zlonamerne primedbe da se time razbija korpus srpskog naroda, identitet, i ne znam šta sve, su besmislene, kao da ste profesor istorije koji je pobegao iz tri države i otišao u treću nezavisnu da tamo izigrava nekakvog profesora. To je potpuno besmislena stvar.

Molim kolege preko puta, nemojte da branite više srpstvo i Srbe nigde. Gde god ste ih branili, tamo Srba više nema, ni u Kninu, ni u Prizrenu, ni u Mostaru, nigde…

Gospodine Živkoviću, molim vas…