Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodo narodni poslanici, moram da kažem da sam šokiran sa pojedinim amandmanima i odmah da kažem da predlažem da se oni odbiju.
Radi građana Republike Srbije i istinitosti, pročitaću u Ustavu Republike Srbije za jezik i pismo, član 10. – u Republici Srbiji, u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćirilično pismo. Službena upotreba drugih jezika i pisama uređuje se zakonom na osnovu Ustava, podvlačim, na osnovu Ustava. Naime, vaspitno obrazovni rad, kako kaže član 5. ostvaruje se na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, a pošto je srpski jezik i ćirilično pismo sastavni deo identiteta srpskog naroda, da ne kažem da je najglavniji, i išli bi u rastakanje nacionalnog identiteta, dakle Srba u celini.
Predlagači su i ranije prilikom svojih istupa, kao i njihovi istomišljenici, unazad 10 godina iznosili iste stavove. NJihov cilj nije samo da rastaču pismo i jezik, nego, ako ukinete ćirilično pismo, sledeća faza jeste ukidanje nacionalnog imena. Prema tome, u tom smislu, smatram da je zakon izuzetno dobar, da je on rešio ne samo pitanje ostvarivanja prava službene upotrebe matičnog naroda, nego i nacionalnih manjina, kako vidite u sledećim stavkama člana 5, kako to rade i drugi narodi u Evropi i svetu.
Još jedanput kažem, zaista sam šokiran predlogom. Ovo je ignorisanje ne samo nacionalnog imena, nego ignorisanje nacije u celini. Hvala lepo.