Reč ima Saša Radulović. Replika.

Zahvaljujem se poslaniku iz vladajuće većine, koji očigledno nije pročitao amandman, nije pročitao obrazloženje, pa ću sad učiniti to za njega da bi mu odgovorio na to pitanje.

Znači, prosečno komplet udžbenika u Srbiji košta između 10 i 17 hiljada dinara, ako uzmemo neku prosečnu cenu od nekih 12 hiljada, recimo, i pomnožimo sa brojem đaka dobićete apsolutni iznos za 560 hiljada đaka u osnovnim školama, koji kad se podeli sa četiri, pošto udžbenici se ne kupuju svakome, nego se nasleđuju od generacije do generacije, pa, recimo u zemljama kao što su Kanada ili Evropska Unija, svake četiri godine menjaju udžbenike, dođete do iznosa od 14 miliona evra. Isto tako, za 260 hiljada đaka u srednjim školama, kada uzmete neku prosečnu cenu udžbenika od nekih 14 hiljada dinara, dođete do cene koja je oko 8 miliona evra koristeći istu računicu.

Odakle to platiti? Dao sam više predloga, ponoviću ovaj jedan glavni, subvencija „Er Srbiji“ iznosi preko 40 miliona evra, ovo je moguće platiti sa pola te subvencije, a ne mora sve od „Er Srbije“. Ako ukinete, uzmete malo od svih ovih stranih investitora kojima dajete subvencije, koje su praktično za otvaranje jeftinih radnih mesta za jeftinu radnu snagu, a to su vam stotine miliona evra godišnje, onda vam je lako utvrditi da je jedan mali procenat od 5 do 10% te cifre može da plati za sve udžbenike.

S druge strane roditelji će vam biti jako zahvalni, jer znate, prosečna primanja u Srbiji porodice cele, odnosno domaćinstva je 57 hiljada dinara. Da li znate koji je to udarac za porodicu da mora da kupuje udžbenike, koji su između 10 i 17 hiljada dinara komplet? Pa da onda, ako imaju drugo dete, treće dete, pa taj trošak je nepodnošljiv, jadni ljudi uzimaju kredite. Srbija je jedinstvena zemlja po tome da se uzimaju krediti da bi se deci nabavili udžbenici. Ovo može da se plati, evo vam prilike da građanima uradite nešto što je dobro za njih. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Mihailo Jokić, izvolite.

Vi dobro znate šta je kalkulacija. Vi to morate da uradite na dve decimale, ne možete se frljati milionima i nemojte se smejati, ništa nije smešno. Prvo, to je nekulturno, ja se prvo nisam smejao kada ste vi govorili, ja jednostavno kažem vama da morate uraditi kalkulaciju, a vi znate šta je to. Znači, tačno reći na dve decimale koliko to iznosi. To što vi predlažete je mnogo dobra stvar i to ne mora da se uradi u celini, može da se kupi prvom razredu, pa sledeće godine drugom razredu i da se taj problem reši u nekoliko godina unapred. Toliko od mene, hvala.

(Saša Radulović: Replika.)

Reč ima Marko Atlagić.

Poštovana predsednice, lepo smo slušali, naime bilo bi lepo da mi našim učenicima obezbedimo besplatno i hranu, i prevoz, i udžbenike. To je stvar nekakve budućnosti. To je cilj ove države.

Ministar je juče vrlo dobro rekao na koji način će to ova Vlada postići u budućnosti. Mislim da bi mi mogli njima kupiti dosta udžbenika da prethodni govornik, gospodin Radulović, nije bio stečajni upravnik i kraj stečaja u 14 firmi i oštetio u milionskim svotama građane Republike Srbije.

Samo ću jednu rečenicu da kažem. Jedan ugledni list koji je objavio naslov – Raduloviću bruko, koliko si maznuo para, završen citat. Mogao bi danima da to kažem, zbog ovih mojih reči gospodin Radulović je mene tužio Osnovnom sudu i Apelacionom sudu, dobro zna kako se proveo, a ima i rešenja o njegovoj kazni i naplati određene finansijske svote koju je morao da plati. Osim toga, tužio je i gospodina Rističevića, mislim da će izgubiti i taj sud koji je još u toku. Hvala lepo.

(Saša Radulović: Replika.)

Da, izvolite.

Zahvaljujem se uvaženom poslaniku koji beži od suda, odnosno vadi se na poslanički imunitet i pokušava da izvrda, jer ove stvari koje govori na sudu, naravno ne može da dokaže, odnosno na sudu bi platio kaznu. Prema tome, neću više o tome.

Što se tiče kalkulacije na dve decimale, da vam kažem, kalkulaciju imate ovde, možete da se vadite na šta god hoćete, ovo je jednostavna stvar. Ne trebaju nam godine da ovo uvedemo. Lepo sam vam pokazao, u jednostavnoj računici, da je ovo pola subvencije koje „Er Srbija“ dobija jedne godine, da je to negde 5 do 10% subvencija koje se daju stranim investitorima. To je jednostavno moguće platiti odmah, nikakve godine za ovo nisu potrebne.

Što se tiče stečajeva, ja sam ponosan na sve što sam radio u stečajevima, hvatao lupeže, završavali su u zatvoru, nikada ni jedan dinar ni od koga nisam uzeo, ali ove izmišljotine se ponavljaju i ponavljaju. Ugledni listovi o kojima govori uvaženi kolega poslanik su npr. Kurir, koji je o tome pisao kada sam nagazio Mlađana Dinkića, pa je preko tih novina i puštao ove zaista smešne priče o stečajevima. Tamo sam štitio državnu imovinu, štitio poverioce i sprečavao lupeže da kradu.

Prema tome, na to sam sve ponosan, da svaki ovaj predmet, pet godina pričate o ovome, ponavljate iste stvari, isti ovi poslanici koji danas govore su glasali za moj budžet Ministarstva privrede kojim sam ukinuo sve subvencije.

Prema tome, ovde se priča na zvonce, glasa na zvonce. Građani bi morali da znaju da je ovo pokušaj da skrenu sa teme, a tema je SNS bi mogao da uradi nešto za građane, da pređu sa reči na dela, umesto da pričaju…

Poslaniče, samo replicirajte.

Ovo je replika.
Evo vidite, ni predsednica Skupštine ne može da izdrži kada čuje argumente, zato prekida govornika i pokušava da mi oduzme vreme. Hvala.