Čekajte, čekajte, pa njoj je oduzeta reč, nema pravo da prisustvuje, nemojte izvoditi. Znam da ste vi glumica, nego govorim obezbeđenju.

Izbacili ste poslanicu bez ikakvog osnova i o ovome ćemo tek razgovarati.
Znači, bežanje od toga da se deci nabave udžbenici. Gospodo, vreme priče je prošlo, dosta je toga, građanima je puna kapa. Uradite konačno nešto. Nabavimo udžbenike za svu našu decu. Dosta optužbi, dosta blata, kupite udžbenike, građani vas gledaju.

Hvala.
Izvolite, Tatjana Macura.

Želim da ukažem na povredu Poslovnika, član 106. stav 2. – niko ne može da prekida govornika, niti da ga opominje, osim predsednika Narodne skupštine, u slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom.

Malopre ste bez bilo kakvog povoda prekinuli usred izlaganja Sašu Radulovića i pritom uvredili našu koleginicu koju ste bez bilo kakvog osnova, potpuno protiv odredbi koje su u Poslovniku o radu Narodne skupštine iznete. Naime, Branka Stamenković se javila za reč, ustala i mi smo svi u isti glas vikali da se javila po Poslovniku, što ste vi, što vizuelno, što slušno, potpuno izignorisali, nakon čega ste izrekli opomenu i udaljili Branku Stamenković sa sednice.

Pre samo minut ste je otprilike uvredili rekavši da je ona jedna obična glumica. Treba zaista da vas bude stid, kao predsednicu Narodne skupštine, da se obraćate pre svega svojim kolegama u ovako visokom domu.

Nisam rekla „obična“, nego „glumica“. Razlika je „obična“ i „glumica“. Rekla sam da je glumica. Vrlo dobro zna da joj je oduzeta reč, a to što ona ne zna Poslovnik pa je odlučila da izađe napolje, ne znam da li zauvek, do kraja sednice, ili samo na pauzu, nije na meni.
Nemojte da me psujete i nemojte da me vređate.
(Tatjana Macura: Niko vas ne psuje!)
Dobro, znam, sve je u redu. Nastaviću da radim.
Reč ima Aleksandar Marković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram odmah da kažem da niko u Srbiji nema ništa protiv ideje da deca imaju besplatne udžbenike. Ponoviću to zbog građana Srbije. Niko normalan ne može da ima ništa protiv takve ideje. Naravno da svi želimo da deca imaju besplatne udžbenike. Ali ne može, gospodine Raduloviću, ne može, zato što ste pokrali pare. Nema para u budžetu jer ste ih pokrali, i to vi lično, dok ste bili stečajni upravnik u više od 15 firmi pa ste zaključivali ugovore sami sa sobom i sa firmom svoje žene. Ja vas molim da izračunate, iako smo malopre videli da vam računica ne ide tako dobro, konsultujte nekog ko zna dobro da izračuna koliku ste štetu naneli, pa bi od tih para možda i moglo da dođe do povećanja sredstava kako bi uveli besplatne udžbenike za svu decu. Dakle, molim vas preispitajte koliki ste novac pokrali pa razmislite još jednom o vašem amandmanu. Zahvaljujem.

(Saša Radulović: Replika.)

Nema replike dok ja ne odredim, jer vodim sednicu, član 104. stav 3.
Na član 14. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Marijan Rističević i prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite. Reč ima Marijan Rističević.

U cilju smirivanja strasti, odustajem od diskusije.

Hvala.
Reč ima Marko Atlagić.

U cilju smirivanja strasti, odustajem od obrazloženja.