Zahvaljujem.
Na član 34. amandman je podnela narodna poslanica Branka Stamenković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Štedeću vreme. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, dakle novim predlogom SNS je u potpunosti degradirala Nacionalno prosvetni savet, ne samo da Vlada imenuje i predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta, dok je to ranije radila Skupština, nego je taj Nacionalno prosvetni savet degradiran do kraja time što su oduzete nadležnosti Nacionalno prosvetnog saveta.

Više Nacionalno prosvetni savet ne odlučuje o programima koji određuju šta se uči u osnovnoj školi, šta se uči u srednjoj školi. Sada o tome odlučuje ministar i zato ministar ovim predlogom kaže – Nacionalno prosvetni savet će biti savetodavno telo ministra. Dakle, ništa se više ne pita Nacionalno prosvetni savet, nego on savetuje ministra, a ministar može da uvaži taj savet ili da ne uvaži savet. Ako ne uvaži, baš ga briga, odluči kako hoće, bez obzira na sve to što Nacionalno prosvetni savet misli, piše ili predlaže.

Mi mislimo da ovaj koncept nije dobar i naš koncept se razlikuje u potpunosti od koncepta SNS u kojoj je ministar i ministarstvo sve, odlučuje o svim pitanjima, odlučuje o imenovanjima direktora, odlučuje o imenovanju Nacionalno prosvetnog saveta, odlučuje o programima, a niko iz struke nema autoritet baš zato da bi ministar mogao da radi sve.

Molim vas, razmislite još jednom, da vratimo nadležnosti Nacionalno prosvetnom savetu, dakle telu u kome se nalaze stručnjaci. I ne treba sve da bude dnevna politika, a u obrazovanju ne treba ništa da bude dnevna politika.

Zahvaljujem.
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Đurić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.

Hvala.

Dakle, nastavljamo raspravu o seriji članova Zakona o osnovama sistema obrazovanja koji regulišu način izbora, članstvo i nadležnosti Nacionalnog prosvetnog saveta.

Dakle, zašto ovo i nije zakon o osnovama sistema obrazovanja, zašto ovo možemo slobodno nazvati zakonom o kontroli sistema obrazovanja? Nacionalni prosvetni savet, Nacionalni savet za visoko obrazovanje, Nacionalno akreditaciono telo, sve će to biti stavljeno pod kontrolu Vlade kroz promenu strukture članstva, kroz promenu načina izbora i kroz oslobađanje nadležnosti koje će sve biti prenete u ruke Vlade.

Mi smo amandmanom tražili da se Nacionalnom prosvetnom savetu vrate nadležnosti za utvrđivanje i donošenje onih stvari koje u sistemu obrazovanja to telo donosilo po postojećem zakonu, a to je da Nacionalni prosvetni savet, a ne ministarstvo na bazi mišljenja neobavezujućeg, donosi standarde vaspitanja obrazovanja, predloge promena završnih ispita, osnove programa predškolskog vaspitanja obrazovanja, nacionalni okvir obrazovanja i vaspitanja, deo planova i programa nastava i učenja srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja odraslih za opšte predmete i osnove vaspitnog programa, itd.

Dakle, ako ne želite da Nacionalni prosvetni savet ove stvari donosi, nego želite da vam samo daje neobavezujuće mišljenje, ukinite ga. Šta će vam Nacionalni prosvetni savet? Raspustite ga i te ljude zaposlite kod sebe u ministarstvu, ništa se promeniti neće. Nećemo više imati Nacionalni prosvetni savet i to neće biti prva nezavisna, stručna institucija koju ćete pokvariti, upropastiti.

Dužan sam građanima reći, Nacionalni prosvetni savet u Srbiji postoji od 1880. godine. Ovim zakonom, ovo telo će praktično postati potpuno besmisleno, možete ga potpuno raspustiti i vama podobne radnike zadržati i zaposliti u ministarstvu. Uspeli ste da pokvarite stručnu instituciju koja je u ovoj zemlji postoji od 1880. godine. Dakle, i kamen bi pokvarili.

Zahvaljujem, kolega Đuriću.
Na član 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Balša Božović i Maja Videnović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Ne znam, gospodine Šarčeviću, što ste vi sa nama prestali da razgovarate. Nama je veoma značajno da čujemo šta mislite o ovim našim amandmanima, pošto smo pod utiskom da niste čitali obrazloženja koja su vaši saradnici napisali, zato što ta obrazloženja nama ne pokazuju zbog čega su rešenja koja smo nudili neprihvatljiva za Vladu. Dakle, ne samo da ćete, drugi su rekli, birati Nacionalni prosvetni savet, vi ćete ga potpuno razvlastiti. Vi uzimate na sebe veliki deo nadležnosti tog Nacionalnog prosvetnog saveta.

Mi u DS smo uvereni da nemate kapaciteta da donosite nastavne planove i programe, nemate kapaciteta da birate i planirate udžbenike, nemate kapaciteta sve te stvari da radite. Nejasno je zbog čega vi sebi dajete toliko kredita da ste u stanju to da radite. Ovim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ovaj zakon služi tome da vi svu vlast prigrabite sebi.

Zakon o visokom obrazovanju, s druge strane služi tome da oni koji deset godina ne mogu da akredituju svoje fakultete sada to učine uz vaš blagoslov. Trebalo je da nam kažete kada ste dolazili u ovu Skupštinu pre tri dana, gospodine Šarčeviću, da ovi zakoni službe tome. Nije trebalo da se pretvarate da sprovodite neke reforme, trebalo je da kažete – Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ja ću svu vlast da prigrabim sebi, a Zakonom o visokom obrazovanju omogućiću Muameru Zukorliću da akredituje svoj fakultet koji 15 godina ne može da akredituje. Bilo bi poštenije da ste nam tako rekli, pa da znamo da tako pričamo, a ne da odbor u sedam ujutru usvaja neke amandmane kojim se menja suština zakona koje ste nam doneli, koji isključivo idu ka tome, prvo, da vi stavite svoju šapu na akreditaciju i drugo, da se iz procesa akreditacije izbace svi koji su do sada sprečavali da Muamer Zukorlić akredituje svoj univerzitet.

Nemojte da nas varate, gospodine Šarčeviću, ova Skupština ne služi tome. Ovo što sada pokušavate da sklonite od očiju Skupštine verujte da neće proći nezapaženo. Ili počnite da razgovarate sa nama o ovome što predlažemo ili da se razilazimo jer ovako – mi da pričamo, a vi da ćutite, ovo što ovde piše da nema veze sa tim što se dešava zaista nema smisla.

Zahvaljujem koleginice Jerkov.
Kolega Zukorliću, imate osnova za republiku, dva puta ste pomenuti u izlaganju koleginice Jerkov. Izvolite.

Kada neko nema političku ideologiju, metodologiju, identitet, onda mu treba protivnik. Naravno, meni nije jasno zašto sam ja izabran za tog protivnika da bih nekome pomogao da ostvari nešto od tog svog identiteta. Definitivno, od godinu i po dana ovaj moj džentlmenski odnos nije dao nikakve rezultate, tako da ću morati malo da udarim po gasu i da odgovorim.

Dakle, nema nikakve sumnje da je u pitanju nešto što meni nije jasno šta je pozadina, ali ono na šta se zgražavam jeste činjenica da je taj univerzitet osnovao Zoran Đinđić, dakle predsednik stranke kojoj pripada gospođa Jerkov. Nije mi jasno do koje mere ide to oceubistvo, da se poslednja i jedina stvar, doduše u Sandžaku, pozitivna, kojom se ponose ti građani taj univerzitet i ovoliko harangiranje na taj univerzitet da bi se, eto, pokazalo da se postoji. To mi zaista nije jasno i neće mi biti jasno. Žao mi je, evo, postoje ovde neki svedoci, kao što je gospođa Čomić, iz tog vremena, za razliku od gospođe Jerkov koja je kasnije došla, znamo odakle, mi neki znamo i kako, preko koga i preko čega, no to je sve njena stvar, ali zaista nema smisla vređati 2.500 studenata, udarati na njihovo dostojanstvo, izazivati konfuziju. Zamolio bih DS da prestane sa oceubistvom i da se ne odriče dela Zorana Đinđića.