Dakle, dužan sam da parlamentu kažem da ću tražiti stenogram. Nisam siguran šta je izgovoreno, ako je izgovoreno, vi nemojte to da ponavljate, izreći ću opomenu kolegi Ješiću.
Molim službe da mi dostave stenogram.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić. Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, gospodo ministri, koleginice i kolege, pred nama su četiri kvalitetna predloga zakona. Ruku na srce kada govorimo o Predlogu za zakon o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti, u pitanju su samo tehnički detalji, tri člana. U pitanju su nadležnosti, ko će u republičkim organima imati nadležnosti nad informacionim tehnologijama.

Nažalost i pored dobrih diskusija i od strane opozicije i od strane pozicije ovde smo svedoci da je bilo dosta nekulture, čak mogu reći zlobe, neznanja. Ne znam kako da izrazim i kako da kažem kako su se ponašali pojedini poslanici. Pre svega, akademsko zvanje i akademsko znanje ne znači ništa. Neko mora u životu da pročita i „Politikin zabavnik“ da bi imao obrazovanje i kulturu. Ne može neznalica da priča o obrazovanju, da priča o struci i o nauci.

Posebno bih u svom osvrtu govorio predlogu Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju. Zašto o tome? Zato što pojedini poslanici niti su pročitali zakon, niti znaju o čemu se radi. Diskutovali su o Briselu, a pre svega ne znaju šta je direktiva i šta je uredba. Da su čitali zakon od početka do kraja shvatili bi šta je direktiva i šta je uredba Evropske ekonomske zajednice. Niti nas ko tera da mi sprovodimo njihove uredbe niti šta. Mi želimo pre svega da uredimo ovo pitanje i mislim da je krajnje kvalitetno i korektno uređeno. Za one koji ne znaju koji su pre neki dan doneli ovaj kamen, verovatno im je ostao posle „Kupusijade“ u Mrčajevcima, pa su ga doneli u parlament, nažalost mogu im reći da nacionalni operater, znači, Telekom Srbija koji je u većinskom vlasništvu države Srbije ima jedan dobar i vredan projekat.

Oni koji prate medije, mogu da se informišu, imamo jednu reklamu koja se zove internet usklađivanje, a inače radi se o ILLIP transformaciji. Telekom želi pre svega da do svakog našeg građanina, do svake ustanove dovede optiku. Znači, da bismo imali brzi internet, da bismo mogli sve ovo što piše u ovom zakonu da najzad u našoj zemlji sprovedemo, upravo zbog toga Telekom Srbija investira i to ogromna sredstva da bi smo se tehnološki, a pre svega u domenu itnerneta usavršili.

Mnogo više pažnje je posvećeno danas, pre svega, Zakon o Nacionalnoj akademiji, a niko nije pomenuo i rekao, na kraju krajeva i gospodin Ružić je to dosta dobro rekao još u svom izlaganju da ovaj zakon proističe iz Strategije reforme javne uprave u Srbiji.

Cilj ovih zakona jeste modernizacija i profesionalizacija.

Mi smo ovde čuli svega i svačega sa one druge strane. Pričalo se o vrtićima, fontanama, o folk pevačima, o stanovima za nekakve kadrove. Reč jednu niko nije pomenuo o samom zakonu.

Čim niste imali određene primedbe i niste imali konkretne primedbe, sve to govori da je zakon dobar i da će to biti samo prvi stepenik u uređenju rada javnog, a mi očekujemo i znamo da se vode javne rasprave i očekuju nas u budućnosti dva ili tri zakonska akta koji će još bliže definisati rad javni.

Da ne bi oduzimao vreme, pošto znam da ima mnogo govornika na listi, sa ovim završavam i reći ću da u danu za glasanje glasaću za ova četiri konkretna predloga zakona.

Hvala kolega Bojaniću.
(Srbislav Filipoviću: Po Poslovniku.)
Reč ima Aleksandra Belačić.

Svoje današnje izlaganje bih usmerila isključivo na Predlog zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu. U Predlogu zakona koji nam je dostavljen, navodi se da je Nacionalna akademija centralna institucija sistema stručnog usavršavanja u javnoj upravi Republike Srbije.

Sa statusom javno priznatog organizatora aktivnosti neformalnog obrazovanja odraslih, Nacionalna akademija obrazuje se kao posebna organizacija sa svojstvom pravnog lica, a predviđeno je da će nadzor nad radom Akademije vršiti nadležno ministarstvo.

Dalje se navodi da je jedan od ključnih principa za ukupno unapređenje javne uprave njena profesionalizacija, pri čemu je podizanje nivoa stručnosti i sposobnosti zaposlenih od naročitog uticaja na uspešno i kvalitetno obavljanje poslova, promenu načina rada i organizacione kulture u savremenim uslovima. U tom smislu, poseban značaj ima organizovani i kontinuirani profesionalni razvoj zaposlenih u javnoj upravi, a cilj ove Akademije je da zaposlenima u javnoj upravi pruži edukaciju, odnosno stručno usavršavanje, praćenje rada stručnog usavršavanja i razvoja, kao i pružanja kontinuirane podrške u radu.

Ovim zakonom je predviđeno formiranje posebne ustanove koja ima za cilj da omogući da državni službenici postanu ljubazniji, efikasniji i mnogo bolje upućeni u sve zakonske odredbe i regulative. Prvo pitanje koje bi postavila u vezi sa ovim je, kako to mislite da edukujete državne službenike da postanu ljubazniji?

Kako se to bilo koja odrasla osoba uči ljubaznosti ili pristojnosti u ophođenju sa strankama? Koje su metode, koje ćete koristiti prilikom edukacije državnih službenika da postanu ljubazniji?

Da li ćete ih učiti bon tonu ili je u pitanju nešto drugo? Kojim metodama ćete proveravati da su državni službenici naučili da budu ljubazniji u odnosu na prethodno ponašanje?

Poštovani ministre i poštovane kolege narodni poslanici, vaspitanje je nešto što se nosi iz kuće. Ukoliko su nečiji roditelji omanuli u vršenju svoje roditeljske dužnosti, teško da će bilo kakva Nacionalna akademija to moći da ispravi.

Što se tiče unapređenja efikasnosti državnih službenika, nije mi jasno kako to mislite da unapredite efikasnost povećanjem broja zaposlenih u državnoj službi. Nemoguće je povećati efikasnost gomilanjem administracije. Koliko zaposlenih tačno predviđa ova Nacionalna akademija? Rekli ste nam – malo. Koliko je to tačno malo? Ko će vršiti odabir tih zaposlenih i po kom osnovu će se birati direktor ove ustanove? Godinama ste obećavali smanjenje državne uprave, a sada odjednom radite potpuno suprotno.

Sadašnji premijer Ana Brnabić je februara ove godine sa pozicije ministra državne uprave i lokalne samouprave izjavila da nema viška zaposlenih u javnoj upravi.

Brnabićeva je izračunala da je Srbija trenutna po broju službenika daleko ispod proseka u EU, gde na 100 stanovnika ide 8,5 državnih službenika, dok je u Srbiji taj broj šest, pet.

Dalje smanjenje broja zaposlenih u državnoj upravi ugrozila bi kvalitet usluga koje pruža državna uprava, izjavila je Ana Brnabić u februaru ove godine, a vi ste, poštovani ministre u julu ove godine dali potpuno kontradiktornu izjavu i rekli ste, citiram: „Da bi broj izvršilaca, odnosno činovnika u jedinicama lokalne samouprave u Srbiji do kraja 2018. godine trebalo da bude stohiljadaisedamsto, dok ih je 2013. godine bilo 123.700.

Najavili ste da će broj državnih službenika u javnoj upravi ove godine biti smanjen za 2.486 i ja vas molim da nam ovo razjasnite.

Da li je racionalizacija u javnom sektoru završena ili je to proces koji još uvek traje? Dogovorite se sa Anom Brnabić i iznesite nam zajednički stav.

Problem je što nemate kontinuitet u radu i što svaki put kada izaberete ministra, taj ministar iznosi informacije koje se ne poklapaju sa onima koje smo dobili od prethodnog ministra.

Zbog toga nemate rezultate u radu. Drugi problem je što vi procentualno učešće broja zaposlenih u državnoj upravi u odnosu na broj stanovnika prilagođavate sa brojem, odnosno sa racijom koji vlada u EU. Pustite EU, prilagodite broj državnih službenika onom broju koji je potreban da bi jedinice lokalne samouprave i državne uprave efikasno funkcionisale.

Tamo gde je potrebno, zaposlite dodatni broj službenika, a tamo gde ih imate zaposlenih previše, izvršite otpuštanja, ali nemojte da se merite prema EU, jer je potpuno jasno da mi u EU nikada nećemo ući.

Ono što je posebno sporno sa ovim Predlogom zakona je to što vi predlažete da ljudi pored ljubaznosti i efikasnosti ovom Akademijom dobiju mogućnost da budu upućeni u sve zakonske odredbe i regulative, odnosno da preko Akademije nauče da inplementiraju zakone i rade određene projekte.

Mi smatramo da svi zaposleni u državnoj, odnosno javnoj upravi koji su prošli proces srednjoškolskog i visokoškolskog vaspitanja, obrazovanja, moraju da budu upućeni onog trenutka kada stupaju u radni odnos. Podrazumeva se da su svi zaposleni dovoljno stručni za posao koji obavljaju.

Možemo da razumemo da neki mlad čovek nema dovoljno iskustva za svoj posao, ali podrazumeva se da će ga u tom slučaju starije kolege uputiti i informisati kako treba da radi, a da šaljete ljude na kolektivnu obuku, kako biste ih uputili u posao za koji ste plaćeni je u najmanju ruku skandalozno.

Ako to morate da radite, očigledno je da ste zaposlili pogrešne ljude, što nas ne čudi, pošto znamo da ste ljude u javnom sektoru zapošljavali isključivo po partijskom ključu, a ne po stručnosti i po sposobnosti.

Građanima Srbije je potpuno jasno da će teško dobiti posao u državnoj upravi, ukoliko nisu članovi vladajućih partija, dok su stranačkim kadrovima vladajućih partija otvorena sva vrata.

Upravo zato što su masovno zapošljavali ljude sa diplomama privatnih fakulteta koji imaju zvanje ali nemaju znanje za posao koji obavljaju, sada imate problem.

Imate samo jedan ispravan način da to rešite, otpustite partijske kadrove, koje ste zaposlili, a koji nisu dovoljno stručni za posao koji rade. Zaposlite ljude koji umeju da rade i ljude koji će se posvetiti poslu za koji su plaćeni i koji neće u radno vreme pisati komentare po društvenim mrežama i hvalospeve na račun predstavnika vaših stranaka. Vaš je izbor ko će raditi u vašim poslaničkim klubovima, vašim ministarstvima, ali oni državni službenici koji rade sa građanima, sa strankama, moraju da budu posvećeni tim građanima puno radno vreme.

Umesto da tako rešite problem i da tako izvršite profesionalizaciju, vi predviđate osnivanje nekakve Nacionalne akademije i samo povećavate administraciju i dovodite do daljeg zapošljavanja vaših kadrova, a rezultat će biti jako loš.

Potpuno je jasno da osnivanje ove akademije nije vaša ideja. Ona se pominje i u ekspozeu mandatara Vučića, koji je, doduše najavio osnivanje ove akademije, ali nije ništa konkretno preuzeo tim povodom. Akademija se pominje i ekspozeu Ane Brnabić koja je da kažem započela pisanje ovog zakona obzirom da je njoj Nacionalna akademija jedna od dve stvari od državnog značaja, druga je digitalizacija.

U međuvremenu smo utvrdili da je digitalizacija za ovaj režim od nacionalnog značaja zbog toga što se digitalizacijom bavi brat premijerke, čiji prihodi su značajno porasli od kada se ona našla na toj funkciji. Još uvek ne znamo ko se tačno bavi Nacionalnom akademijom i da li će se i tu pojaviti nečiji brat ili nečija tetka, ali svakako znamo da građanima Srbije to nije ni bitno, ni značajno.

Anketirajte na primer stotinak građana Srbije i recite vam kažu koji su problemi sa kojima se oni suočavaju i koje ovaj režim treba da im reši. Niko vam neće navesti na efikasnost državnih službenika kao značajan problem.

Zaposlenost kod nas je toliko mala da u svakoj porodici ima neko ko je nezaposlen i ko ima vremena da obilazi šaltere, da čeka izvode, da čeka rešenja, da čeka dokumenta i niko zbog toga neće umreti, a imamo mnoge druge redove u kojima čekanje može da se završi fatalno.

Dakle, ono što je problem je da kada zakažete pregled kod lekara čekate šest meseci, kada zakažete skener čekate godinu dana. Mislim da novac iz budžeta treba da se uloži u rešavanje takvih problema u zdravstvu, u školstvu, u privredi i u mnogim drugim prioritetnijim sektorima, a ne da se rasipa na nešto ovako, što je potpuno nepotrebno. I SRS će, dakle, glasati protiv Predloga zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu, kao što ćemo glasati i protiv izmena i dopuna Zakona o državnim službenicima obzirom da ove izmene i dopune služe samo da obezbede okvir za rad Nacionalne akademije. Hvala vam.

Hvala koleginice Belačić.
Reč ima narodna poslanica Snežana Paunović. Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem se poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici.

Ja ću se u diskusiji osvrnuti na zakone iz oblasti državne uprave i lokalne samouprave. Pred nama su dva predloga zakona - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima i Predlog zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu, koji je jedan noviji revolucionarni zakon i koji stvara uslove za permanentnu i kontinuiranu edukaciju državnih službenika u cilju stvaranja efikasne, moderne, stručne i profesionalne javne uprave.

Uvaženi ministre Ružiću, moram na početku da istaknem jednu javnu činjenicu i pozitivan primer koji vi dajete kada je u pitanju saradnja sa lokalnim samoupravama. Pod okolnostima da ste od preuzimanja funkcije ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu konstantno na terenu, nedvosmisleno se može zaključiti da ste uspostavili jedan standard i jednu dobru praksu.

Obilaskom novih opština i gradova među kojima, da ne kažem, primarno su i oni najnerazvijeniji, pokazali ste odlučnost da oslušnete potrebe kako građanki i građana tako i državne administracije. Ovo jeste najbolji mogući način da se njihove potrebe implementiraju u zakone i druge propise, a sa druge strane to govori i da ste svesni da lokalna samouprava predstavlja vrlo važnu kariku u procesu sveobuhvatne reforme javnog sektora.

Poslanička grupa SPS smatra da su zakoni koji su danas na dnevnom redu iz oblasti državne uprave i lokalne samouprave, upravo primer dobre artikulacije potrebe građana sa jedne strane, a to je da imaju adekvatan javni servis i onih koji pružaju taj servis odnosno državne i javne uprave sa druge strane.

Reforma javne uprave, bitan je uslov za uspeh celokupnih reformi u Republici Srbiji i Vlada je nedvosmisleno opredeljena za ovaj proces, svesna da je za širi društveni razvoj neophodna reforma koja se odnosi na aktivnosti zaposlenih koji su zaduženi da tu reformu sprovode kroz svoj svakodnevni posao. Dakle, stvaranje profesionalne i odgovorne državne uprave jedan je od ključnih ciljeva celokupne reforme društva.

Vlada Republike Srbije je do sada načinila značajne korake u cilju sveobuhvatnog javne uprave i donela niz zakona. Od izmena Zakona o državnim službenicima, Zakona o zaposlenim u AP i jedinicama lokalne samouprave do zakona koji regulišu plate i sistem koeficijenata za određivanje plate u državnoj upravi čime su otklonjene dugogodišnje nedoumice oko toga šta je posao državnih službenika, koje su mu odgovornosti, koji se koeficijent primenjuje na kom radnom mestu, itd.

Dakle, konačno se uvodi red u rad javne uprave i postavljaju standardi za pružanje usluga građanima, koji pred različitim državnim i lokalnim organima ostvaruju svoja Ustavna prava. Zato smatramo da i Predlog zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu ima takav cilj.

Ovim zakonom formira se centralna institucija koja obezbeđuje pravni okvir za stručno usavršavanje zaposlenih u državnoj upravi, čime se, maltene, zaokružuje celokupni sistem u cilju stvaranja odgovorne i efikasne državne administracije.

Jasno je svima da od kompetencije državnih službenika, odnosno od njihovog znanja, od njihovih veština i sposobnosti zavisi kvalitet državne administracije i zato će ovaj predlog zakona stvoriti ključni uslov za trajno i kontinuirano učenje, unapređivanje znanja i veština zaposlenih i to po standardizovanoj metodologiji programima, čime će zaposleni moći da stiču neophodne kompetencije za svoj rad.

Javna uprava mora da bude servis građanima i privredi, a državna administraciji, svakako mora da bude motivisana da radi i to ne samo primanjima, raznim vidovima nagrada i beneficija, mogućnošću napredovanja, vrednovanja stručne spreme, već i mogućnošću sticanja novih i unapređivanja postojećih znanja i veština.

Obzirom da mi kao država imamo strateško opredeljenje za članstvo u EU, jedan od važnih kriterijuma u procesu pridruživanja zajednici evropskih naroda je i jačanje administrativnih kapaciteta, kojim se obezbeđuje, prvenstveno kroz standardizovan proces unapređivanja znanja i veština samih pružalaca usluga građanima.

Pored ovoga, mi ovaj proces moramo da završimo zbog nas samih, zbog građanki i građana ove zemlje, u njihovom interesu i u interesu privrede kako bi smo njihov svakodnevni život učinili kvalitetnijim.

Dakle, ono što se predviđa formiranjem Nacionalne akademije javne uprave je primena principa, profesionalizacije u cilju stvaranja obučene, odgovorne i efikasnije javne uprave, a ovo se jedino omogućava kroz trajni i sistematizovan proces edukacije.

Formiranje centralne nacionalne institucije za stručno usavršavanje zaposlenih u javnoj upravi, predviđenoj sa strategijom reforme javne uprave u Republici Srbiji, zbog potrebe da se stručno usavršavanje zaposlenih, kojima se do sada bavilo više organa državne uprave i službi centralizuje kroz jednu instituciju i SPS smatra da je ovo još jedan korak sveobuhvatnoj reformi javne uprave.

Ono što je važno istaći, kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o državnim službenicima, to je da se ovim predlogom, osim naravno, upodobljavanja onog dela koji se tiče stručnog usavršavanja omogućava i veća pokretljivost kadrova na nivou javne uprave, odnosno, omogućava se fluktacija zaposlenih između sva tri nivoa vlasti, od lokalnog, Pokrajinskog do Republičkog. I to na način koji oslobađa i službenike i organe državne uprave viška administrativnih poteškoća prilikom prelaska zaposlenih iz jednog u drugi organ javne uprave. Ovo smatramo veoma značajnim i negde logičnim rešenjem. Dakle, da se zaposleni na sva tri nivoa vlasti preuzimaju bez konkursa, naravno uz saglasnost zaposlenog rukovodioca organa.

Imajući u vidu glavne principe reforme javne uprave decentralizaciju, depolitizaciju, razcionalizaciju, i jedan od najznačajnijih, profesionalizaciju, poslanička grupa SPS smatra da će zakoni o kojima raspravljamo danas doprineti kvalitetnijoj javnoj upravi i većoj profesionalizaciji svih zaposlenih, omogućiti im trajni proces sticanja usavršavanja znanja, čime će zaposleni biti motivisani i osposobljeni da pruže adekvatnu uslugu građanima.

Naravno, ništa manje važni i kvalitetniji nisu zakoni iz oblasti informacione bezbednosti i elektronskog poslovanja, ali će o njima detaljnije govoriti moje uvažene kolege, gde naglašavam zbog svega navedenog, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati sve predloge zakona iz ovog pretresa.

Verujem da će se po najavama ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu pred nama uskoro naći izmene i dopune Zakona o zaposlenim u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave i da će se na taj način sistem stručnog usavršavanja za zaposlene u javnoj upravi potpuno zaokružiti.

Sasvim na kraju, pod okolnostima da smo tokom današnje diskusije čuli malo kritika na račun predloženih zakona, ali mnogo neutemeljenih tvrdnji, ja moram da se osvrnem na diskusiju i kolege Boška Obradovića i Zorana Živkovića i objasnim da SPS, kao partija koja ima tradiciju od 27 godina, sasvim prirodno u ovoj sali ima, maltene, četiri generacije svojih kadrova, od jedne najstarije i najiskusnije, kojoj pripada uvaženi inženjer Milutin Mrkonjić, do najmlađe, kojoj pripada moj dragi kolega Đorđe Đoković. Ja sam izuzetno ponosna što u ovom trenutku sedi prekoputa.

S druge strane, ako optužimo ministra da je formiranje Nacionalne akademije pokušaj da se formira organ koji će edukovati kadrove SPS i SNS, to i nije loše i treba da primenite tu praksu, za početak morate da imate kadrove da biste mogli možda jednog dana da napravite jednu akademiju koja će edukovati i vaše kadrove. Zahvaljujem se.

Hvala, koleginice Paunović.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.

Poštovani građani Srbije, poštovani predstavnici Vlade i ministarstava, poštovane kolege poslanici, predsedavajući, danas pred građane iznosimo zakone o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu i određene zakone vezane za elektronsko poslovanje.

Najpre ću nešto reći o zakonu o Nacionalnoj akademiji, a kasnije nešto i o ovim, da kažem, elektronskim zakonima.

Dakle, obuka javne uprave je nužna, to naravno nije sporno. Prema informacijama od jedne od koleginica poslanica, promenom vlasti na nivou njene lokalne samouprave javna uprava je tamo na lokalu preplavljena novim kadrovima, od kojih 80% njih ima diplome sa privatnih fakulteta. Kvaliteti tih diploma i potrebe za daljom edukacijom tih ljudi su, rekao bih, jasni svakom građaninu. U Novom Sadu se čak tačno i zna na kojoj adresi u kom stanu možete kupiti diplomu sa neke visokoškolske ustanove iz Republike Srpske, i čak se i kaže – mi ćemo vam napisati i diplomski, pa vi dođite samo da nam ga potpišete, a mi ćemo ga priložiti u našu biblioteku. Dakle, to je, kako bih rekao sada, jedan rizik da mi od ove Nacionalne akademije ne dobijemo nacionalnu akademiju za državni posao, dakle, da ne edukujemo Đorđa Čvarkova, Torbicu i Boškića i Boškićevog brata.

Biće problem motivacija za učenje. Zašto? Zato što kriterijumi za zapošljavanje i napredovanje su uptini. Dakle, možemo polemisati kada je bilo i da li još uvek ima više ili manje partijskog zapošljavanja, ali jedno je činjenica, državni poslovi su, dakle, nedostupni najboljim talentima u ovoj zemlji, a morali bi biti. Zato nam najbolji talenti odlaze, ne samo oni koji moraju, nego svi koji mogu.

Nadalje bih skrenuo pažnju na određene primedbe koje je Agencija za borbu protiv korupcije u svom dokumentu na čitavih pet strana i na svom sajtu objavila, kada se tiče primedbi na određene koruptivne, potencijalno koruptivne i rizike korupcije u zakonu o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu.

Opšta primedba je da prilikom utvrđivanja nadležnosti akademije treba imati u vidu da je Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije predviđeno da svi javni službenici prođu obuku iz etike i integriteta kao glavnih antikoruptivnih odlika. Navedeno je da su mnoge odredbe u zakonu neprecizne, da daju široka diskreciona ovlašćenja i da ostavljaju pravne praznine.

Dakle, već je spominjano u raspravi famozni način dobijanja direktora Nacionalne akademije, o čemu u zakonu nema ni reči, ali nema ni reči o tome da se upućuje na neki drugi propis kojim je regulisan njegov izbor. Mi ne znamo da li se on imenuje ili se bira, da li je to na konkursu, ko ga imenuje, kakav je taj konkurs. Ali, ono što je još važnije po našem mišljenju je da apsolutno ne postoji ni jedna jedina reč u zakonu u pogledu profila poželjne osobe za poziciju direktora. Dakle, kakvu osobu želimo na mestu direktora? Da, biće konkurs, kako je rečeno od strane predlagača, ali mislimo da bi mnogo bolje bilo već u samom zakonu definisati profil osobe koja može biti birana ili imenovana, ili postavljena na mesto direktora.

U jednoj raspravi na prethodnoj sednici rečeno je da vi zamerate zato što vi niste u poziciji da postavljate svog direktora, pa vam smeta što sada mi kao na vlasti možemo da postavljamo svog. To, naravno, nije tačno. Mi želimo da kriterijumi za dobijanje pozicija u javnoj upravi budu zakonom što je moguće preciznije definisani, na optimalan način, optimalnom detaljnošću, da se ne preoptereti zakon.

Zašto? Da bismo ograničili onoga koji raspisuje konkurs da mora da izabere osobu koja odgovara zakonom propisanom profilu, a ne da ostavimo široko nedefinisano diskreciono pravo da može da raspiše konkurs za osobu kakvu hoće, radnog iskustva kakvog bilo, stručnih veština kakvih bilo, i ostalih veština koje su merene u upravljanju u ljudskim resursima, proizvoljnog karaktera.

Agencija za borbu protiv korupcije takođe je stavila primedbu da nije propisano ili nije upućeno na neki drugi propis u pogledu toga ko vrši nadzor nad Nacionalnom akademijom, da nisu dovoljno precizirani uslovi za sprovođenje komercijalnih programa, da su data preširoka ovlašćenja akademiji da sarađuje sa drugim subjektima u realizaciji programa. Sa kojim drugim subjektima, npr. sa Megatrendom, jel? To bi bilo sjajno. Navodi se da će se te usluge pribavljati po javnim nabavkama čija je primena u obrazovanju ocenjena kao loša, između ostalog je zato i Zakon o javnim nabavkama menjan 2015. godine.

Agencija za borbu protiv korupcije takođe sugeriše da se detaljno preciziraju uslovi akreditacije lica za sprovođenje obuke, da se tačno kaže o kojim oblastima je reč, vrsta studija, broj realizovanih obuka, broj objavljenih radova, naravno, iz relevantne oblasti da bi neko mogao biti akreditovan da sprovodi obuku, ali više o tim primedbama kada bude bila rasprava u pojedinostima.

U pogledu elektronskih dokumenata elektronskih usluga i informacione bezbednosti, ja bih dao ilustrativni primer informacione bezbednosti pošavši, recimo, od Doma Narodne skupštine.

Predloženom izmenom zakona prenosi se nadležnost za rukovođenje informacionom bezbednošću u republičkim organima, pa, evo primera u Narodnoj skupštini. svi koristimo e-parlament. Evo, odgovorno tvrdim da preko 90% poslanika nije promenilo inicijalnu lozinku za logovanje na e-parlament. Ja sam već na nekim odborima to spominjao. Ja mogu vašim imenom i prezimenom, korisničkim imenom, da se logujem kao vi, da me sistem doživi kao vas i da pošaljem pismo predsedniku Republike predstavljajući se kao vi, jer vi niste promenili lozinku 123456, inicijalnu.

Evo, ja sad javno obelodanjujem, ona je inicijalna. Pa, promenite je, jer je sistem Skupštine nebezbedan informaciono.

U bankama i u osiguravajućim kućama i u ostalim kompanijama koje imaju razvijenu informacionu kulturu neaktivni korisnički nalozi se posle izvesnog vremena gase iz razloga sprečavanja njihove zloupotrebe. Korisnik je nateran da promeni lozinku tako što mu se najavljuje – za tri dana vam ističe lozinka, promenite je, za dva dana vam ističe lozinka, promenite je, ako je ne promenite, blokiran vam je nalog, ne možete da se logujete, ne možete da se aktivirate na sednici odbora da se prijavite za reč.

To informacioni sistem parlamenta ne vidi. I, onda imamo događaje kao što su nestanak amandmanskog vremena i pad sistema za glasanje, koji takođe govore o bezbednosti informacionog sistema ovog doma.

Hvala. Vreme.

Ja bih voleo da naši zakoni i te stvari rešavaju. To su životna pitanja. Hvala.