Poslaniče, hvala vam.
Ako se vama ne radi…

Ne, nema smisla. Raspustite Skupštinu…

Zloupotreba povrede Poslovnika da bi vi ovde pričali šta god hoćete.
Ja sam krajnje tolerantna.
(Marija Janjušević: Prema meni ste netolerantni.)
Evo, poslanica Marija Janjušević ima ovde neki stend-ap šou, ne znam ni ja šta ima.
Tu smo da radimo. Vama ako se ne radi i ako poslanička grupa Dveri želi…
(Marija Janjušević: Vi ne dajete opoziciji da kaže šta ima.)
Vi niste opozicija, niste ništa trenutno.
(Marija Janjušević: Ja nisam ništa? Hvala, predsedavajuća, što ste mi rekli da nisam ništa. Ne morate da se izvinjavate.)
Dobro. Da li je gotov sada ovaj deo?(Marija Janjušević: Nadam se da će Ženska parlamentarna mreža da osudi ovakav seksizam u sali.)
Dobro, stali smo kod poslanice Milanke Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici i poslanice, pred nama se nalaze vrlo značajni zakoni. To su četiri zakona koji u stvari predstavljaju strateško opredeljenje i opredeljenje prethodne Vlade Republike Srbije, čiji je premijer bio Aleksandar Vučić, za daljom racionalizacijom, za daljom efikasnijom javnom upravom, kao i za dalje poboljšanje kvaliteta pristupnosti tih usluga od strane građana i od strane privrede.

Najpre moram da istaknem da je znanje najveća vrednost 21. veka. Naravno da već pri završetku svog školovanja mnoga od tih znanja koja dobijamo već bivaju prevaziđena i to je razlog zašto je neophodno da stalno radimo na unapređenju naših znanja, naših veština, naših kompetencija i to tokom čitavog života.Jedan od zakona koji upravo implicira stalno usavršavanje i stalno unapređenje znanja i veština jeste i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, koji je u uzročno-posledičnoj vezi sa drugim zakonom, a tiče se Zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu.Naime, želim da istaknem da radi efikasnosti, radi ekonomičnosti, radi uštede vremena građana, ali i uštede u novcu privrede javna uprava treba da bude efikasna i da bude pravi i istinski servis građana.Ono što želim da istaknem, a to je to kontinuirano obrazovanje, odnosno kontinuirano sticanje dodatnih znanja i veština državnih službenika, što posebno ima značaja sa aspekta jednake pristupnosti u upravnim stvarima građana, bez obzira iz kog grada, iz koje opštine i kom državnom organu se obrate. Ta jednakost u postupanju po istim pravnim stvarima naravno da se postiže kroz sticanje dodatnih znanja i obuka državnih službenika, koja se tiču pitanja i upravnog postupka i izrade upravnog akta i dodatnih znanja i veština koje se odnose na sprečavanje korupcije i finansijsko upravljanje, kao i, naravno, pitanja koja se tiču i poštovanja ljudskih prava.

Ono što posebno želim da naglasim, to je da je ovim zakonom predviđena i obuka za rukovodioce. Zašto je to značajno? Vrlo je značajno radi adekvatnog rukovođenja i upravljanja kompletnim radnim procesom, ali i radi unapređenja kvaliteta rada svakog državnog organa, jer će na taj način građanima na efikasan i kvalitetan način biti dostupni državni organi, odnosno na efikasniji način biće zadovoljena njihova prava.Takođe želim da istaknem da je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, prema istraživanju iz 2016. godine, pokazalo najveći indeks otvorenosti među zemljama zapadnog Balkana, a to u stvari koliko je to ministarstvo otvoreno prema građanima i društvu uopšte.Naravno da bih htela da naglasim da je, analizirajući indeks pristupačnosti, taj odnos otvorenosti odnosi se na otvorenost prema građanima i na njihovo uključivanje u javne rasprave, u okrugle stolove, prilikom donošenja zakonskih propisa, taj skor gotovo stoprocentni. Kada je u pitanju kriterijum integriteta, skor je, a tiče se sprečavanja korupcije, tiče se daljeg vrednovanja etičkog kodeksa službenika, takođe na zavidnom nivou i skoro 100%.Takođe bih htela nešto da kažem o otvorenim podacima, a to su ovi podaci koji se koriste u elektronskom obliku. U stvari, to su podaci koji su pogodni za računarsku obradu i za razmenu putem interneta.

Otvoreni podaci u savremenim zemljama sveta – o njima se govori kao o novoj nafti, jer oni su upravo pokretač i inicijator mnogih društvenih promena, odnosno podizanja i standarda građana, ali i podizanja kapaciteta celokupne države.U Danu za glasanje Srpska napredna stranka podržaće sve predložene zakone.

Reč ima narodni poslanik Olivera Pešić.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu, čija je osnova osnivanje Nacionalne akademije kao centralne institucije za stručno usavršavanje zaposlenih u javnoj upravi.

Do sada u Republici Srbiji nije postojao sistemski pristup u rešavanju pitanja stručnog usavršavanja zaposlenih u javnoj upravi. Nadležnost u oblasti stručnog usavršavanja državnih službenika u donošenju i sprovođenju programa stručnog usavršavanja ostvarivalo je više organa i organizacija, kao i službi Vlade, te je stoga bilo neophodno da se obezbedi jedan sveobuhvatan sistem stručnog usavršavanja zaposlenih u javnoj upravi, što se upravo postiže ovim Predlogom zakona.

Činjenica je da zaposleni u javnoj upravi ne ostvaruju isti nivo stručnog usavršavanja, što za posledicu ima nedovoljan stepen znanja i sposobnosti zaposlenih u javnoj upravi, a samim tim i nedovoljno efikasnu administraciju.Osnivanjem organa u sistemu državne uprave, koji će omogućiti jednako pravo svima na stručno usavršavanje, ali i usavršavanje organa i organizacija javne uprave, ostvariće se opšti cilj reforme javne uprave koji podrazumeva visok kvalitet usluga građanima i privrednim subjektima.

Osnivanje Nacionalne akademije za javnu upravu definisano je Strategijom reforme javne uprave u Republici Srbiji, kao i Strategijom stručnog usavršavanja državnih službenika u Republici Srbiji, a po ugledu na druge zemlje koje imaju dobru praksu, vezanu za oblast stručnog usavršavanja.Skoro sve zemlje članice EU imaju jednu centralnu instituciju koja se bavi pitanjem stručnog usavršavanja zaposlenih i u većini zemalja ta centralna institucija ima karakter pravnog lica, a nadzor nad njom vrši nadležno ministarstvo ili same vlade.Ovim Predlogom zakona predviđeno je da se Nacionalna akademija osniva kao posebna institucija, koja ima svojstvo pravnog lica, što će joj obezbediti samostalnost i javno priznatog organizatora aktivnosti neformalnog obrazovanja odraslih, a nadzor će vršiti nadležno ministarstvo, u ovom slučaju Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Nacionalna akademija se organizuje tako da ima posebna stručna radna tela, programski savet i stalne programske komisije i o sastavu ovih stručnih tela smo čuli dovoljno u prethodnim izlaganjima. Ono što je važno je da su ova tela sastavljena od stručnjaka koji će svojim znanjem i iskustvom pomoći u ostvarivanju ključnih ciljeva osnivanja Nacionalne akademije za javnu upravu.Obzirom na to da svi zaposleni u javnoj upravi dobijaju jednake mogućnosti za stručno usavršavanje, ostvariće se visok stepen kompetencije zaposlenih i na taj način ćemo dobiti javnu upravu u službi građana i privrede, jer moderna javna uprava je zapravo servis građana, sposobna da privredi i građanima pruži potreban nivo usluga.

Jedinstvena ocena svih zainteresovanih strana u pripremi ovog zakona, odnosno svih predstavnika organa čiji je delokrug rada povezan sa ovim zakonom, a pre svega mislim na državne organe a zatim i na nevladin sektor, Stalnu konferenciju gradova i opština, Nacionalnu alijansu za lokalni i ekonomski razvoj, kao i stručnu javnost, ali i same zaposlene u javnoj upravi koji su učestvovali, je da je bilo neophodno formirati centralnu instituciju za stručno usavršavanje zaposlenih u Srbiji.

Reforma državne uprave je bitan uslov za uspeh reformi svih ostalih segmenata društva i u neraskidivoj je vezi sa njima i zato vas pozivam da u Danu za glasanje svi podržimo ovaj Predlog zakona, kao i sve ostale zakone koji se danas nalaze na dnevnom redu. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodna poslanica Studenka Kovačević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je na dnevnom redu čitav set važnih predloga zakona, ali ja bih se fokusirala na Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima.

Obzirom na važnost materije koju ovaj zakon uređuje, slobodno možemo reći da su u pitanju izmene zakona koje izazivaju veliku pažnju kako stručne javnosti tako i šireg auditorijuma, što je svakako razumljivo, obzirom da građani često imaju problema sa tromom i neefikasnom upravom i uslugama koje ona pruža.

Da bi se stvorila delotvorna i efikasna državna uprava u službi građana i privrede pre svega se mora stvoriti upotpunjen i jasan pravni okvir, kojim će se delovati na osnovni uzrok nekvalitetnog obavljanja poslova, a to je nizak nivo stručnosti u ovim savremenim uslovima.

Dakle, profesionalni razvoj državnih službenika i njihovo stručno usavršavanje imaju poseban značaj u rešavanju uočenih problema u funkcionisanju uprave. Zašto je to važno? Dakle, službenici moraju kontinuirano sticati kompetencije i veštine kako bi kvalitetno izvršavali svoje radne obaveze. Primera radi, svi smo mi imali priliku da se uverimo koliko se sporo odvija neki proces koji zahteva, recimo, rad na računaru, a službenik na šalteru se ne snalazi u tome, pa se redovi uvećavaju i tako nastaje haos.

Imajući u vidu da državno-službenički sistem Republike Srbije predstavlja relativno zatvoreni sistem u kome je oslonac prvenstveno na kadrovima koji se nalaze u okviru tog sistema od samog početka svoje karijere, stručnim osposobljavanjem službenika, kako onih na nerukovodećim mestima, tako i onih na rukovodećim pozicijama, ali i državnih organa, znatno se podiže nivo efikasnosti celokupnog sistema. Sasvim je jasno koliko će se poboljšati kvalitet usluga prema građanima kada svako na svom radnom mestu bude bio stručan u onome što radi.

Šta je još predviđeno ovim Predlogom zakona? Predviđena je mogućnost da službenici mogu menjati radna mesta unutar organa ili službi, uz saglasnost rukovodioca. Osim što olakšava funkcionisanje službi, ovim rešenjem se postiže doslednije ostvarivanje načela jednake dostupnosti radnih mesta, a na taj način se doprinosi i razvoju profesionalizacije javne uprave. Sve u svemu, jedan dobar zakon i molim kolege poslanike da u danu za glasanje podržimo ceo set zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Veljković. Izvolite.

Hvala, predsednice.

Poštovani ministri sa saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da izrazim zadovoljstvo kvalitetu materijala koji smo dobili i koji sadrži sve relevantne argumente i elemente koji čine predložene zakone afirmativnim i ja sam siguran da će isti biti usvojeni u danu za glasanje.

Ipak, želeo bih da u svom daljem izlaganju osvrnem se kratko na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima i delom Zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu.

Osnovna snaga svakog društva su prevashodno ljudski resursi, odnosno ljudi od čijih sposobnosti, znanja i veština zavisi progres u svim oblastima društva. Opšte govoreći, bavljenje ljudskim resursima poslednjih decenija znatno je evaluiralo.

Na početku prošlog veka preovladala je važnost tehnologije i apsolutne nezainteresovanosti za ljudske potrebe i specifičnosti. Danas je nesumnjivo da se u svetlu novih organizacijskih i tehnoloških uslova promene ne mogu realizovati bez preciznog, sveobuhvatnog poznavanja ljudskih resursa. Čovek više nije marginalni organizacijski resurs, već značajno izvorište nove vrednosti.

Polazeći od napred navedenog, reforma javne uprave je trajan proces i predstavlja naročito u savremenim uslovima bitan uslov za uspešno sprovođenje reformskih principa i ciljeva u svim sferama društva.Opšti cilj reforme je dalje unapređenje javne uprave, koja će obezbediti visok kvalitet usluge građanima i privrednim subjektima, a od mnogobrojnih posebnih ciljeva ja bih izdvojio: uspostavljanje usklađenog javnobeležničkog sistema zasnovanog na zaslugama i unapređenje upravljanja ljudskim resursima, povećanje pravne sigurnosti i unapređenje poslovnog okruženja i kvaliteta pružanja javnih usluga i jačanje transparentnosti, etičnosti i odgovornosti u obavljanju poslova javne uprave.

Realizacija proklamovanih ciljeva izraženih u Strategiji javne uprave u Republici Srbiji nije moguća bez stručnog usavršavanja zaposlenih kao trajnog procesa putem stvaranja novog pravnog okvira kroz izmene i dopune propisa i donošenje novih. Upravo u tom pravcu idu predloženi zakoni koji će prevashodno obezbediti podizanje nivoa znanja i veština za obavljanje poslova u državnim organima.

Predlog zakona predstavlja unapređenje sistema stručnog usavršavanja državnih službenika i akcionim planom za njeno sprovođenje. Na osnovu dosadašnje primene postojećih zakonskih propisa i identifikovanih problema, predloženi zakoni treba da reše sledeće probleme. Kroz formiranje Nacionalne akademije za javnu upravu dobija se centralna institucija stručnog usavršavanja u javnoj upravi Republike Srbije sa preciziranjem obima i vrste ovlašćenja u poslovima stručnog usavršavanja državnih službenika.

Takođe, predlogom zakona programi stručnog usavršavanja se sistematizuju kroz više oblika. Isto tako, postojeći pravni okvir gotovo da ne uređuje pitanje kriterijuma, merila i načina utvrđivanja potreba za stručnim usavršavanjem, što se prevazilazi novim predlozima zakona.

Limitirajuće odredbe postojećeg zakona odnose se i na to ko realizuje stručno usavršavanje državnih službenika. Ovaj predlog zakona otklanja te barijere i precizira ko može biti predavač, odnosno sprovodilac obuke, uslove selekcije i akreditacije, nadležnosti za sprovođenje postupka selekcije, naknade za njihov rad i način upisa i vođenja stalne liste predavača.Važećim zakonom nije uređeno pitanje verifikacije programa stručnog usavršavanja, pa je s stoga izmenama i dopunama odredbe člana 97k predviđeno da za sve programe stručnog usavršavanja koji su akreditovani kod Nacionalne akademije izdaje se uverenje korisniku programa, a ako se po završenom programu vrši i provera znanja, onda se izdaje uverenje o ostvarenom uspehu.

Na kraju, ovim predlogom vrši se usklađivanje sa odredbama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u pogledu načina popunjavanja radnih mesta u državnim organima putem premeštanja.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima postiže se opšti cilj koji se odnosi na obezbeđenje celovitosti, sveobuhvatnosti i održivosti znanja i veština državnih službenika i više posebnih ciljeva koji se odnose na unapređenje prava na stručno usavršavanje, unapređenje kvaliteta i delotvornosti stručnog usavršavanja, unapređenje efikasnosti procesa stručnog usavršavanja.

U očekivanju da će se realizovati svi ovi ciljevi, ja ću u danu za glasanje podržati predložene zakone. Hvala.