Reč ima narodni poslanik Stanija Kompirović.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa svojim saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas se pred nama nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima i Predlog zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu. Ciljevi kojima težimo kao savremeno društvo i reforme koje prate naše društvo podrazumevaju promene i dopune postojećih zakona i donošenje novih i značajnih zakona koji će doprineti bržem i efikasnijem rešavanju postojećih problema i teškoćama na koje nailazimo.

Ključni princip za ukupno unapređenje državne uprave jeste njena profesionalizacija, pri čemu podiže nivo stručnosti i sposobnosti državnih službenika od naročitog uticaja na uspešno i kvalitetno obavljanje poslova, promenu načina rada i organizaciju kulture u savremenim uslovima. U tom smislu, organizovani i kontinuirani profesionalni razvoj državnih službenika i zaposlenih u javnoj upravi zasniva se na realnim potrebama i mogućnostima i ima poseban značaj.

Sistem stručnog usavršavanja, pored planiranog izbora kadrova, ocenjivanja, nagrađivanja i napredovanja jedan je od ključnih elemenata i bitno doprinosi ubrzanom procesu evropskih integracija i ispunjenju kriterijuma za uspostavljanje modernog i profesionalnog sistema državne uprave.

Imajući u vidu obavezu organa državne uprave da međusobno sarađuje o zajedničkim pitanjima, jedini drugima daju obaveštenja koja su im potrebna za rad, zato bi Nacionalna akademija trebalo da obezbedi i ostvaruje saradnju sa svim strukturama javne uprave, da na ekonomičniji način ostvari svoja prava i obaveze stručnog usavršavanja.

Primena zakona ima pozitivan uticaj na građane i privredu i s obzirom da je proces stručnog usavršavanja, treba da doprinosi kvalitetnijem i efikasnijem pružanju usluga, ekonomiji, stabilnosti i povećanju životnog standarda.

Iako neki poslanici, nažalost, ovde misle da se stručno usavršavaju i donose kamen u Skupštinu, i to kamen koji dolazi sa KiM, mogu reći da Srbi na KiM znaju da je Srbija tamo institucionalno prisutna kroz sistem obrazovanja, zdravstva, lokalne samouprave, kulturne institucije, i ovi zakoni važe i na prostorima, i građani Srbije odlično znaju da se usavršavaju i drugim metodama i principima i da poštuju svog predsednika i Vladu i svoju državu i znaju da donesu odluke i kome da ukazuju svoje poverenje.

U danu za glasanje podržaću zakone. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Ivana Nikolić.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministri, uvaženi predstavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas set dobrih predloga zakona, a ja ću posebnu pažnju posvetiti predlogu zakona koji na jedan sistematski način uređuje nekoliko veoma važnih oblasti sveprisutnih u današnjem društvu, a to je Predlog zakona o elektronskom elementu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju.

Ovakav predlog zakona je zaista jedan organizovan i sveobuhvatan pristup novonastalim situacijama u jednom sistemu, u jednom društvu, a sve u cilju otklanjanja nedostataka koji su uočeni primenom donetih zakona.

Naravno, ovde moram odmah da kažem da, s obzirom kako se dešavaju promene u načinu rada primenom savremenih tehnologija, neophodno je da zakon bude fleksibilan kako bi se išlo u korak sa izazovima koje nameće savremeno društvo.

Sigurna sam da je za Srbiju elektronsko poslovanje razvojna šansa. Namera je, naravno, da pratimo razvijene sisteme, da koristimo iskustva iz razvijenih evropskih zemalja sa dobrim sistemima poslovanja, koji za cilj imaju da se omogući brže i efikasnije poslovanje, da se smanje troškovi poslovanja, da se omogući bolja usluga građanima i da postoji sigurno i jeftino čuvanje dokumenata.

Digitalizacijom dokumenata postiže se veća pristupačnost dokumentima, obezbeđuje se lakše pretraživanje, korišćenje i publikovanje dokumenata, kao i pristup informacijama od javnog značaja.Dodala bih da je odličan primer kako digitalizacija utiče na razvoj zemlje Estonija. Imala sam priliku da nedavno boravim u toj zemlji, u zemlji digitalizacije, koja beleži pozitivne rezultate i benefite od primene savremenih tehnologija u poslovanju. Na primer, građanin sa svojom ličnom kartom ne samo da poseduje na njoj lične podatke, već može da koristi i da plaća javni prevoz putem te kartice, da se tu nalazi zdravstveni karton, da postoji uvid deci u školi u ocene. Samim tim, smanjuje se broj odlazaka u razne institucije, smanjuje se broj korišćenja nepotrebnih papira, samim tim troškovi i štedi se vreme.Želim da istaknem da se ovakvim predlozima zakona koji su danas na dnevnom redu postiže kontinuitet rada prethodne Vlade, a u ovim oblastima naročito akcenat je na sveobuhvatnoj reformi javne uprave. Ipak, korišćenje elektronskih usluga u Srbiji i dalje nije na zadovoljavajućem nivou, iako se beleži rast. Srbija je krenula u pravcu rešavanja tih problema sa nekoliko svojih poteza, kao što su, između ostalih, i donošenje ovih zakona, uvrštavanje elektronskog poslovanja u Nacionalnu strategiju o razvoju informacionog društva, kao i projekat e-uprava.

Istakla bih takođe da su predlozi zakona koji su na dnevnom redu, a iz domena Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, neophodni da bi zakon o kome sam govorila bio primenljiv. Smatram da je jako važno da se uspostavi permanentan, održiv sistem sigurnog i stručnog usavršavanja državnih službenika i stalno poboljšavanje njihovih veština i znanja.

Na samom kraju, želim da kažem, da u cilju otklanjanja uočenih nedostataka i u cilju beleženja što boljih rezultata, da ću u Danu za glasanje svakako podržati predložene zakone. Hvala.

Olivera Ognjanović ima reč.

Poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, dolazim sa opštine Grocka gde je u poslednjih par godina, uz velike napore opštinskog rukovodstva, otvoreno novo opštinsko odeljenje za severni deo opštine i nekoliko poštanskih poslovnica, kako bi se građanima omogućilo da brže i lakše dođu do potrebnih dokumenata.

Zato ću danas govoriti o izmeni Zakona o informacionoj bezbednosti i o Predlogu zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju. Činjenica je da su ova dva zakona usko povezana, odnosno nadovezuju se jedan na drugi, zato što je suština svega da se kroz reformu elektronskog poslovanja obezbede najviši nivoi zaštite podataka i informacionih sistema. Kako bismo unapredili otkrivanje visokotehnološkog kriminala, a u skladu sa međunarodnim standardima i propisima u oblasti informacione bezbednosti, osim obuke državnih službenika i zaposlenih u državnoj upravi, ovim zakonom se obezbeđuje i niz mera zaštite, a takođe i odgovornosti pravnih lica prilikom upotrebe, upravljanja i korišćenja informaciono-komunikacionih sistema.

Ono što je, naravno, cilj jeste da se osim povećanja zaštite bezbednosti u ovim sistemima postigne paralelno povećanje svesti građana i institucija o opasnostima u ovim oblastima. Takođe, svedoci smo da se sve države sveta, pa tako i Srbija, suočavaju sa ovom vrstom problema, što znači da se borimo sa jednom vrstom globalnog problema. Dakle, znači da bezbednost informacionih sistema i preuzimanje standarda koji su već postojeći jesu, u stvari, jedini način da se smanje rizici od falsifikovanja i zloupotrebe u ovoj oblasti.

Postavlja se pitanje šta će nam doneti novine u elektronskom poslovanju? Građani su u mogućnosti da već danas osećaju velike promene da se izvadi neki dokument, a sada ćemo imati javne usluge od još boljeg kvaliteta, koje će dodatno pojednostaviti komunikaciju između državne uprave, privrede i građana. Doneće nam jeftiniji i lakši pristup uslugama javne uprave, doneće nam rast IKT sektora, kao jednog od sektora koji beleži najveći rast, najbrži i koji čini preko 10% ukupnog BDP-a. Apsolutno je neophodno da elektronske akte prihvatimo kao pravno verodostojne i obavezujuće.

Srbija kroz ovaj proces digitalizacije i dalje modernizacije sada omogućava građanima i pravnim licima da bez i jednog papira završavaju složene birokratske procedure.

Zakonom o elektronskom poslovanju uvodimo kvalifikovani elektronski potpis, koji će jednim jednostavnim postupkom zameniti komplikovanu proceduru dosadašnjeg elektronskog potpisa, uvodimo elektronski dokument, koji je izjednačen sa papirnim dokumentom. Uvodimo elektronski potpis, koji je izuzetno značajan za pravna lica. Uvodimo elektronsku dostavu i elektronsko čuvanje dokumenata, koje je vrlo bitno zbog uštede velikih troškova arhiviranja, odnosno čuvanja dokumenata.

Rezultat ovih novina će građanima doneti mnogo uštede u vremenu i oslobađanje od stresa, šetanje od šaltera do šaltera, prikupljanje dokumenata, silne papirologije, plaćanje računa polako će otići u istoriju. Zahvaljujući izmenama propisa, privredni subjekti ostvariće ozbiljne finansijske uštede, ne samo zbog nabavke dokumenata, već i zbog štampanja dokumenata.

Kao zaključak bih navela da se iz ovih predloga zakona može videti jedan ozbiljan i predan rad naše vlade, koji omogućuje da Srbija ide dalje razvojnim putem u susret evropskim i svetskim trendovima u oblasti informacione bezbednosti i elektronskog poslovanja. Zato vam upućujem pohvale i u Danu za glasanje podržaću sve predložene zakone. Hvala.

Reč ima Jelena Žarić Kovačević.

Zahvaljujem poštovana predsedavajuća. Poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, meni je veliko zadovoljstvo što danas čujem da se dosta poslanika danas koncentrisalo na Predlog zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu i ja ću o tome nešto reći. Trudiću se da se ne ponavljam i da bude kratko. Pre svega, rekla bih da ću govoriti o ovom predlogu zakona ne samo iz razloga što bih ja uvek struku stavila na prvo mesto, već iz tog razloga što će primenom odredaba ovog zakona se primat dati stručnosti i profesionalizmu i što će na kraju uz efikasniji rad državnih službenika biti samo na dobrobit građana.

Pravni okvir koji uređuje ovu materiju je raznovrstan, što je upravo posledica jednog opšteg ne sistemskog pristupa uopšte problemu stručnog usavršavanja zaposlenih u javnoj upravi.

Mi sada imamo više različitih državnih organa i više službi Vlade u oblasti stručnog usavršavanja javnih službenika. Takođe, zaposleni ne ostvaruju isti obim stručnog usavršavanja, što isto dovodi do razmimoilaženja u znanju i u stečenim veštinama zaposlenih u državnoj upravi, ali na kraju krajeva stvaraju se i troškovi za državu koji su sve veći, tako da se troškovi onda nalaze u nesrazmernosti sa efektima usavršavanja.

Danas trendovi stručnog usavršavanja u javnoj upravi podrazumevaju proces unapređenja postojećih znanja, sticanja novih znanja i veština, a sve da bi se obezbedila zakonitost, kompetentnost u radu i celishodnost u obavljanju poslova u javnoj upravi.

Podsetila bih na jedan paradoks, a to je da je ovaj problem rešen tek za vreme Vlade Aleksandra Vučića i sada za vreme ove Vlade Ane Brnabić. Toliko se ranije govorilo o tome da se treba uraditi modernizacija javne uprave u tom smislu. Još prilikom donošenja Ustava 2006. godine građanima, privrednicima i međunarodnim partnerima obećano je da će Srbija biti moderna, evropska zemlja u kojoj vlada pravo. Da se to tada desilo, mi sada o tome ne bismo imali prilike da razgovaramo. Takođe, ni do 2012. godine, nije urađeno ništa, odnosno urađeno je samo ono što je bilo u suprotnosti sa obećanjima koja su data građanima i sa onim što je građanima zaista bilo potrebno.

Danas Srbija u oblasti stručnog usavršavanja zaposlenih se približila zemljama koje su se do kraja razvile. Kao dobre primere prakse, ja bih uzela Francusku i Mađarsku. Mađarsku iz razloga što su ove institucije postale deo vojne i policijske akademije.

Na kraju bih samo rekla da se od ovog zakona dosta očekuje. Pre svega, imaće pozitivan uticaj na sve korisnike usluga Nacionalne akademije, zaposlene u državnim organima, u jedinicama lokalne samouprave, u preduzećima, ustanovama

kojima su poverena javna ovlašćenja. Takođe, pozitivno će uticati na visokoškolske ustanove, naučno-istraživačke organizacije, a o velikom i pozitivnom uticaju zakona koji će se odnositi na građane i privrede mislim da je u ovom trenutku suvišno i govoriti. Zbog svega navedenog, ja bih pozvala koleginice i kolege narodne poslanike da podrže ove zakone u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem.
Na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč.
(Marija Janjušević: Ima prijavljenih. Pustite Dveri da govore.)
Da li možete još dugo da držite?(Marija Janjušević: Da, mogu.)
Dobro. Nastavite.
(Marija Janjušević: Dok god je potrebno da počnete da poštujete pravo.)
Hajde, nemojte se dernjati, već me pustite da radim.Da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni…
Nemojte vi. Niste još naučili, ne možete vi to. Ne radim to ni ja, ni vi.(Marija Janjušević: Ne radite. Naravno da ne radite ono što treba. Poštujte Poslovnik. Jedino vas to molim.)
Malo je dosadno, ponavljate se.(Marija Janjušević: Nemate jednake aršine.)
Pustite da radimo dalje. Da li ima još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
(Marija Janjušević: Juče ste izbacili ljude zbog mnogo gorih stvari.)
Nemojte se dernjati.
(Marija Janjušević: Uopšte ne vičem, koristim svoje pravo. Sada svi poslanici imaju pravo da se ovako ponašaju, a da ih ne izbacite. Da li ste toga svesni?)
Svesna sam, pa da, čim sam vas pustila.Goran Ćirić, izvolite.(Marija Janjušević: Gledam i kako se pripremate da me isprljate, da me oljagate, slušam vas sve, kako me vređate, dobacujete. Na sve sam spremna, samo da vas čujem.)
Sve mi je jasno.Reč ima Goran Ćirić.(Marija Janjušević: Sve laži i klevete koje ste spremili čekam. To je vaš način odbrane kada neko brani istinu kao što je ja branim. Poštujte Poslovnik.)
Izvinjavam se poslaniku Goranu Ćiriću, koji želi da govori. Izvolite.

I na početku rasprave smo govorili o potrebi jačanja kapaciteta institucija, od lokalne samouprave preko javne uprave, a očigledno i jačanju kapaciteta Narodne skupštine Republike Srbije.

Očigledno da ova atmosfera pokazuje da nismo baš bili uspešni u izgradnji kapaciteta Narodne skupštine. Najveću odgovornost snosi i predsednica Skupštine i vladajuća većina. Moramo i mi kao poslanici da pođemo od sopstvene odgovornosti. Mislim da je važno da uradimo nešto da bismo mogli da govorimo o zakonima.Kada smo već razgovarali na temu formiranja Nacionalne akademije, u pokušaju da standardizuje neka rešenja iz prakse u lokalnim samoupravama, govorio sam i mislim da je važno da ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu to čuje, a to je pre svega, gospodine ministre, potreba da se napravi prethodna selekcija u svim lokalnim samoupravama, u javnoj upravi, na način da se otkriju svi ljudi sa lažnim diplomama, da se spreči prijem ljudi sa lažnim diplomama, sa lažnim doktoratima i to će biti prvi doprinos onome o čemu je govorila i Agencija za borbu protiv korupcije, a to je pre svega posao Nacionalne akademije da se radi na obuci, etici i integritetu ljudi koji rade u javnoj upravi.

Dakle, ljudi su ključni resurs svakog sistema, svake države, a posebno ovih institucija i mislim da je to prvi korak.Sledeći korak je nešto što je selekcija najuspešnijih studenata i onih koji mogu da doprinesu svojim kvalitetom u tom radu. Tek onda ide ovaj korak o kome sada govorimo, a to je i dalje, mislim, dobra ideja, ali pre svega rad na praktičnim rešenjima jer vrlo često imamo primer u praksi gde različite lokalne samouprave iste zakone primenjuju na potpuno drugačiji način i to naravno nije dozvoljivo pre svega zbog odgovornosti prema građanima koji žive u Srbiji.

Kada govorimo o Zakona o elektronskom dokumentu, Zakonu o elektronskoj bezbednosti, koji treba da modernizuje i pruži i infrastrukturu, deo infrastrukture u modernizaciji naše države, mislim da je jedna od ključnih stvari upravo to pitanje bezbednosti. Tačno, dobijamo i pre svega zahvaljujući tehnološkom razvoju najrazvijenijih zemalja stavljamo u primenu nove servise kakav je i elektronski potpis, kakav je vremenski žig. Imamo način skladištenja i mogućnost da sačuvamo elektronski dokument i jačamo poverenje ljudi u primenu elektronskog dokumenta, ali mislim da je vrlo važno pitanje i neke od kolega su govorile o bezbednosti, da bismo imali pravu bezbednost potrebno je imati obučene ljude, a sa smanjenjem plata IT inženjerima, ljudima koji rade u javnoj upravi i koji ne mogu da odole sigurno boljim ponudama privatnih kompanija, gde su višestruko veće plate, mi nećemo imati održiv sistem u državi, niti ćemo moći da gradimo održiv sistem u kome ćemo imati visok nivo bezbednosti u IT sektoru.

Druga važna stvar je i stav DS koji sam ovde više puta ponavljao. To je pitanje infrastrukture, to je pitanje i servera, to je pitanje i telekomunikacione mreže i načina na koji će se kontrolisati i načina na koji će se upravljati telekomunikacionom mrežom.Šta će se desiti sutra sa velikim brojem implementiranih rešenja državne uprave ako se ide ka privatizaciji telekomunikacione infrastrukture i kada tom telekomunikacionom infrastrukturom bude upravljala neka strana kompanija?Mislim da je važno iskazati taj stav da i ukoliko se ide u privatizaciju javnih sistema i sistema čiji je država vlasnik treba razdvojiti infrastrukturu od operacija i treba insistirati upravo na tome da država ostane većinski vlasnik sa minimalno 51% vlasništva u infrastrukturi da bismo očuvali bezbednost u ovako važnom sektoru.

Dakle, to su naša razmišljanja i ja bih voleo da ova rasprava donese i reakcija ministara, posebno na ovim pitanjima i temama koje su poslanici pokrenuli. Hvala.