Prvo pitanje za direktora BIA Bratislava Gašića – koliko centara za prisluškivanje postoji u Beogradu i gde se nalaze? Da li je BIA tokom 2014. i 2015. godine uvozila opremu za prisluškivanje, ko je proizvođač iste i gde je trenutno instalirana? Zahtevamo i dostavu dokumentacije na okolnosti iz postavljenog pitanja.
Drugo pitanje za direktora Uprave carina. Zahtevamo dostavi službene beleške službenika ove uprave, koji je tokom 2014. godine, prilikom carinskog nadzora i pregleda uvezene robe kineskog proizvođača „Huawei“, a koju je uvozilo privredno društvo „Roming Electronics“ u vlasništvu Nenada Kovača za korisnika Telekom Srbija, uočio da se radi o opremi koja ne odgovara carinskoj dokumentaciji i koja se ne nalazi u slobodnom prometu, jer su za uvoz ove robe neophodne posebne dozvole.
Takođe, zahtevamo dostavu informacija na čiju urgenciju je ovakva roba ipak ocarinjena i uvežena u Republiku Srbiju, pri čemu ista nije bila isporučena Telekomu Srbije kao korisniku označenom u carinskoj dokumentaciji.
Od direktora Uprave carina zahtevamo dostavu podataka i dokumentacije o uvozu opreme proizvođača „Huawei“ i „Samsung“ od 2013 do 2016. godine,a za korisnika BIA, VBA, VOA, „Telekom“, „Telenor“ i VIP.
Treće pitanje Ministarstvu privrede i Ministarstvu zdravlja – šta je urađeno po dopisu od 13. juna 2017. godine da se hitno reši povratak dozvola za lek vlasniku dozvola a.d. „Jugoremedija“ u stečaju Zrenjanin, a da zakupac u skladu sa ugovorom o prenosu dozvola za lek svoja prava ostvaruje sudskim putem, što bi omogućilo prodaju fabrika, izlaska iz stečaja i otvaranja više od novih 200 radnih mesta.
Napominjemo da je a.d. „Jugoremedija“ u vlasništvu države Republike sa 42% kapitala, da poverioci koji predstavljaju državne institucije imaju priznata potraživanja blizu deset miliona evra i da su mogućnosti fabrike da odmah nakon prodaje uposli više od 200 radnika. Inače, fabrika je procenjena na 32 miliona evra, a samo licence za lekove koštaju 16 miliona evra.
Pitanje za Ministarstvo privrede. Uzimajući u obzir da je, na osnovu Uredbe o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršenim presudama za potraživanje iz radnih odnosa, Agencija za privatizaciju evidentirala 82.486 podnetih prijava i o tome izvestila Ministarstvo privrede, te uzimajući u obzir da je 2014. godine formirana Radna grupa za pripremu propisa kojima će se urediti način regulisanja dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izdržanim presudama za potraživanje iz radnog odnosa, postavljam sledeće pitanje: da li je pomenuta radna grupa pripremila propisa i ispunila zadatak zbog koga je osnovana; da li postoji plan isplate dospelih neizmerenih obaveza društvenih preduzeća po izvršenim presudama za potraživanje iz radnog odnosa?
Peto pitanje takođe Ministarstvu privrede: uzimajući u obzir da je prema Uredbi o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanje iz radnih odnosa Agencija za privatizaciju obradila 82.486 prijava potraživanja.
Uzimajući u obzir da je još Zakon o budžetu za 2014. godinu predvideo kod izdataka Ministarstva privrede, pod pozicijom 621, nabavku domaće finansijske imovine u vrednosti od 33 milijarde i 400 miliona dinara, a sredstva ove aproprijacije namenjena su za otkup potraživanja po osnovu radnog odnosa u preduzećima u postupku privatizacije u iznosu od 17 milijardi i 400 miliona dinara, postavljam sledeće pitanje – da li postoje utvrđena i planirana sredstva za isplatu zaostalih potraživanja za ovih 82.486 evidentiranih i obrađenih prijava i kojem broju radnika je do sada krenula isplata? Hvala.
