Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 75 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika i da možemo da nastavimo sa radom.
Da li neko od predsednika, i ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Fatmir Hasani.

Hvala.

Postavljam pitanje Vladi – od šezdesetih godina prošlog veka opštine Prešovo i Bujanovac su imale osnovne sudove i osnovno tužilaštvo, a prekršajni sudovi su funkcionisali ne samo u Preševu i Bujanovcu, nego i u Medveđi.

Međutim, reformom pravosudnog sistema započetom 2008. godine, a nastavljenom 2013. godine, neopravdano je došlo do drastičnog redukciranja pravosudnih institucija u ovim opštinama.

Zapravo, opština Preševo je ostala bez Osnovnog suda i Osnovnog tužilaštva, a u Bujanovcu umesto Osnovnog tužilaštva i Suda za prekršaje, trenutno funkcionišu samo jedinice ovih pravosudnih institucija iz Vranja. I u Medveđi, umesto ranijeg Suda za prekršaje, ostala je samo jedinica ovog suda iz Lebane.

Ovom drastičnom centralizaciojom i ukidanjem pravosudnih institucija, građani su veoma teško oštećeni u pristupu pravdi, jer su izloženi ogromnim finansijskim troškovima za učešće u sudskim postupcima.

Totalno je neracionalno da svi akteri pravosudnih postupaka iz najudaljenijih sela Preševa putuju po 55 km. do Vranja, a 40 km. iz Bujanovca do Vranja. Pogotovu kad se zna da zbog činjenice da su ove opštine pogranične i kroz njih prolazi Koridor 10.

Broj sudskih predmeta iz ovih opština je daleko veći od broja sudskih predmeta u opštinama gde funkcionišu osnovni sudovi i osnovna tužilaštva.

S druge strane, ova redukcija je u velikoj meri onemogućila uključivanja Albanaca u pravosudne institucije, iako je trenutno učešće Albanaca u sudskom sistemu, samo simbolično.

Upravo zbog nedovoljnog uključivanja Albanaca u pravosudnim organima, još uvek je nemoguće da se ostvaruju zakonom, predviđeno pravo za službenu upotrebu Albanskog jezika u sudskim postupcima.

Znamo da je Vlada prihvatila program od sedam tačaka u junu 2013. godine, u kojem je bilo predviđeno rešavanje i ovog osetljivog problema, ali u toku novembra iste godine, odbijani su bili amandmani našeg poslanika, zbog čega je stanje još više pogoršano.

U ovoj situaciji postavljam pitanje Vladi – šta planira da uradi da se što pre reši ovaj veoma važan životni problem Albanaca u Preševskoj dolini?

Drugo pitanje – Vlada Savezne Republike Jugoslavije je 2005. godine donela odluku o otvaranju tri granična prelaza sa Makedonijom na teritoriji opštine Preševo, jednoj u graničnom prelazu na teritoriji opštine Trgovište. Dok je u opštini Trgovište odavno otvoren granični prelaz, u opštini Preševo za ovih 12 godina nije otvoren ni jedan od tri predviđena granična prelaza.

Nije otvoren ni granični prelaz na glavnom lokalnom putu opštine Preševo, u kojem je ranije funkcionisala veoma frekventna saobraćajna linija koja je povezivala veliki broj naseljenih mesta sa obe strane granice. A sa jedne i druge strane državne granice na udaljenosti od 2 km. nalaze se dva velika naselja, Miratovac sa 5000 stanovnika i Lojane iz Makedonije sa 4000 stanovnika.

`Od 1992. godine, građani ova dva velika sela, pored drugih veoma teških problema, pogotovu u obrađivanju poljoprivrednih površina, imaju još veće probleme u međusobnoj komunikaciji, jer moraju samo u jednom pravcu da putuju do 25 km. uz višečasovna čekanja zbog gužvi u saobraćaju, koje se stvaraju na graničnom prelazu kod Preševa, a koja su veoma česta jer se ovaj granični prelaz nalazi na auto putu Beograd Skoplje. Hvala.

Hvala. Vreme ste potrošili.
Hvala.
Sledeći prijavljeni je Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje premijeru Vlada Republike Srbije, Ani Brnabić – zašto Vlada Republike Srbije nije momentalno onog skota, američkog ambasadora u Beogradu, proglasila personom non grata, čim je javno napao ministra odbrane Republike Srbije?

Napao je ministra odbrane zbog pohvalnih reči izrečenih u prilog slavnom srpskom generalu Vladimiru Lazareviću, koji je bez ikakvog pravnog osnova osuđen pred Haškim tribunalom.

Prvi put se desilo da ministar odbrane, nakon mafijaške petooktobarske revolucije, uzme u odbranu čast otadžbine, čast srpskih generala, čast srpskog oružja. Ako je iko nevino osuđen u Hagu, onda je to general Lazarević.

U njegovoj presudi stoji – kad god bi saznao za neko krivično delo on je istog momenta obaveštavao vojne organe istrage. Oni to priznaju, ali kažu – trebao je i da obustavi sva vojna dejstva dok se to ne istraži.

Koja bi to armija na svetu uradila? I nije jedino general Lazaravić nevin osuđen pred Haškim tribunalom, potpuno su nevini i Nikola Šainović osuđen zbog pretpostavke da je bio blizak Slobodanu Miloševiću. Nebojša Pavković, komadant treće armije sa sedištem u Nišu, takođe, osuđen pod pretpostavkom da je blizak Miloševiću.

Nema bića krivičnog dela.

Zatim, u drugim predmetima imamo slučaj Vinka Pandurevića kome se priznaje da je pustio tri do pet hiljada muslimana pripadnika 28. Divizije, da se 1995. godine izvuku prema Tuzli, a mogao je sve da ih pobije. Istina poginulo bi i 100-200 srpskih vojnika. On ih je sve pustio da izađu, a osudili su ga na 13 godina zatvora, zato što nije sprečio neke druge nad kojima nije imao nadležnost da ubiju, negde oko hiljadu ratnih zarobljenika. Čitav niz drugih su nevini osuđeni, robijaju po evropskim zatvorima, tu je bilo i srpskih generala i srpskih političara.

Srbija treba da pokaže da zna za čast i dostojanstvo i da uskrati gostoprimstvo ovome Skotu, koji nam je već i prekrajao jednom izborne rezultate u Skupštinu uveo političke partije koje nisu prošle cenzus.

Ovo je ujedno i upozorenje Vladi Srbije, da bi morala mnogo više da povede računa o zaštiti Srba, koji se još uvek nalaze u Haškom tribunalu i Srba koji su na izdržavanju kazne širom Evrope, da se poboljšaju mere zaštite njihovih porodica, posete i da im se poboljšaju drugi uslovi života, uključujući i dodelu srpskog državljanstva onima koji ga nemaju, a žele da imaju.

Naravno, treba uvek imati u vidu da nisu svi Srbi koji su optuženi pred Haškim tribunalom bili nevini. Ima i onih koji su zaista zločinci. Jednom Veselinu Šljivančaninu da je sudio srpski sud ne bi bio osuđen ispod deset godina zatvora. Treba voditi računa kada su javne manifestacije, da neko u ime Vlade pročita te haške presude, da se vidi tačno ko je nevino osuđen, a ko je zaista imao izvesnu krivicu.

Sramota je, pomalo, kada se ljudi za koje znamo da su krivi pojavljuju na javnim manifestacijama, a Šljivančanin je preuzeo 200 zarobljenika iz vukovarske bolnice i umesto da ih otprati u Sremsku Mitrovicu, u zatvor, on ih je odveo na Ovčar. Nemam dokaza da je znao za streljanje ili da je učestvovao u streljanju.

Poslaniče, vreme je prošlo.

Samo jedna rečenica.
Ali je gardijska brigada još tri dana bila u Vukovaru i on je morao da istraži šta se desilo sa tim zarobljenicima.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ivan Kostić.

Prvo pitanje za direktora BIA Bratislava Gašića – koliko centara za prisluškivanje postoji u Beogradu i gde se nalaze? Da li je BIA tokom 2014. i 2015. godine uvozila opremu za prisluškivanje, ko je proizvođač iste i gde je trenutno instalirana? Zahtevamo i dostavu dokumentacije na okolnosti iz postavljenog pitanja.

Drugo pitanje za direktora Uprave carina. Zahtevamo dostavi službene beleške službenika ove uprave, koji je tokom 2014. godine, prilikom carinskog nadzora i pregleda uvezene robe kineskog proizvođača „Huawei“, a koju je uvozilo privredno društvo „Roming Electronics“ u vlasništvu Nenada Kovača za korisnika Telekom Srbija, uočio da se radi o opremi koja ne odgovara carinskoj dokumentaciji i koja se ne nalazi u slobodnom prometu, jer su za uvoz ove robe neophodne posebne dozvole.

Takođe, zahtevamo dostavu informacija na čiju urgenciju je ovakva roba ipak ocarinjena i uvežena u Republiku Srbiju, pri čemu ista nije bila isporučena Telekomu Srbije kao korisniku označenom u carinskoj dokumentaciji.

Od direktora Uprave carina zahtevamo dostavu podataka i dokumentacije o uvozu opreme proizvođača „Huawei“ i „Samsung“ od 2013 do 2016. godine,a za korisnika BIA, VBA, VOA, „Telekom“, „Telenor“ i VIP.

Treće pitanje Ministarstvu privrede i Ministarstvu zdravlja – šta je urađeno po dopisu od 13. juna 2017. godine da se hitno reši povratak dozvola za lek vlasniku dozvola a.d. „Jugoremedija“ u stečaju Zrenjanin, a da zakupac u skladu sa ugovorom o prenosu dozvola za lek svoja prava ostvaruje sudskim putem, što bi omogućilo prodaju fabrika, izlaska iz stečaja i otvaranja više od novih 200 radnih mesta.

Napominjemo da je a.d. „Jugoremedija“ u vlasništvu države Republike sa 42% kapitala, da poverioci koji predstavljaju državne institucije imaju priznata potraživanja blizu deset miliona evra i da su mogućnosti fabrike da odmah nakon prodaje uposli više od 200 radnika. Inače, fabrika je procenjena na 32 miliona evra, a samo licence za lekove koštaju 16 miliona evra.

Pitanje za Ministarstvo privrede. Uzimajući u obzir da je, na osnovu Uredbe o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršenim presudama za potraživanje iz radnih odnosa, Agencija za privatizaciju evidentirala 82.486 podnetih prijava i o tome izvestila Ministarstvo privrede, te uzimajući u obzir da je 2014. godine formirana Radna grupa za pripremu propisa kojima će se urediti način regulisanja dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izdržanim presudama za potraživanje iz radnog odnosa, postavljam sledeće pitanje: da li je pomenuta radna grupa pripremila propisa i ispunila zadatak zbog koga je osnovana; da li postoji plan isplate dospelih neizmerenih obaveza društvenih preduzeća po izvršenim presudama za potraživanje iz radnog odnosa?

Peto pitanje takođe Ministarstvu privrede: uzimajući u obzir da je prema Uredbi o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanje iz radnih odnosa Agencija za privatizaciju obradila 82.486 prijava potraživanja.

Uzimajući u obzir da je još Zakon o budžetu za 2014. godinu predvideo kod izdataka Ministarstva privrede, pod pozicijom 621, nabavku domaće finansijske imovine u vrednosti od 33 milijarde i 400 miliona dinara, a sredstva ove aproprijacije namenjena su za otkup potraživanja po osnovu radnog odnosa u preduzećima u postupku privatizacije u iznosu od 17 milijardi i 400 miliona dinara, postavljam sledeće pitanje – da li postoje utvrđena i planirana sredstva za isplatu zaostalih potraživanja za ovih 82.486 evidentiranih i obrađenih prijava i kojem broju radnika je do sada krenula isplata? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jovan Jovanović.

Pitanje za ministra Dačića.

U subotu je u Beogradu održan sastanak specijalnih izaslanika SAD i Rusije za Ukrajinu Kurta Volkera i Vladislava Surkova. Posle tvita gospodina Volkera da dolazi u Beograd na sastanak sa svojim ruskim pandanom, u srpskim medijima je pokušano da se vest o ovom sastanku prikrije, ali nakon što je Stejt Department potvrdio posetu, taj pokušaj je postao uzaludan.

Moje pitanje je – da li se, s obzirom na činjenicu da se gospodin Surkov od 2014. godine nalazi na spisku osoba kojima je zabranjen ulazak u EU i čija je imovina u zemljama članicama zamrznuta, organizovanjem ovakvih sastanaka udaljavamo od EU, odnosno ispunjavanja kriterijuma u vezi sa Poglavljem 31?

Osim toga, postavlja se pitanje da li je, pored toga što je Srbija domaćin tajne diplomatije, možda i učesnica tajnih pregovora koji se odnose na pitanja koja su regulisana Ustavom Republike Srbije?

Drugo pitanje za ministra Dačića – kada će u skupštinsku proceduru ući novi Zakon o spoljnim poslovima?

Ovo pitanje postavio sam ministru pre godinu dana, na sednici Odbora za spoljnu politiku, ali na njega još nisam dobio odgovor. Podsetiću da je prethodni ministar Mrkić, još u julu 2013. godine najavio da će u roku od dve nedelje ovaj zakon se naći u skupštinskoj proceduri, ali od tada je prošlo već više od četiri godine. Tokom te četiri godine samo je nastavljena degradacija naše diplomatske službe, za koju je najodgovorniji ministar spoljnih poslova. O degradaciji svedoči, najblaže rečeno, i to ne po prvi put, neprimereno ponašanje ministra, ovoga puta tokom posete turskog predsednika Erdogana, zbog kojeg je naša zemlja postala predmet podsmeha.

Pitanje predsednici Vlade, gospođi Brnabić. U sklopu periodičnog podizanja tenzija sa Republikom Hrvatskom, ministar odbrane Aleksandar Vulin prisustvovao je 1. oktobra ustoličenju novoizabranog vladike dalmatinskog Nikodima u manastiru Krka. On je, naime, prethodno u pratnji vojnog izaslanika u Republici Hrvatskoj sleteo na aerodrom Zemunik. Podsetiću da je aerodrom Zemunik bio vojni aerodrom koji je tokom rata u Hrvatskoj, odnosno opsade Zadra, koristila JNA. Stoga moje pitanje predsednici Vlade – u kom svojstvu je ministar Vulin prisustvovao ustoličenju vladike Nikodima, odnosno da li ga je Vlada odredila da je predstavlja na tom događaju?

Još jedno pitanje predsednici Vlade: Molim da mi se dostavi broj otkazanih ili odloženih poseta Republici Francuskoj tokom tromesečne zabrane putovanja državnih službenika ovoj zemlji, te da mi se odgovori da li su se sva ministarstva pridržavala te zabrane, kao i da mi se dostavi broj zaključka Vlade na osnovu kojeg su te posete zabranjene, pošto postoji osnovana sumnja da takvu odluku Vlada nikada nije ni donela.

Pitanje za ministarku za evropske integracije, gospođu Joksimović: Kada će početi ozbiljno da se bavi svojim poslom, odnosno otklanjanjem prepreka ka članstvu u EU, a prestati prevashodno da daje političke izjave namenjene unutrašnjoj upotrebi? Naime, pre nekoliko dana ministarka je izjavila da ne zna šta znači sloboda medija i da je većina medija postala polutabloidna i tabloidna, čime je dala najbolju ocenu rada kao i nerada Vlade u ovoj oblasti za poslednjih pet godina. Izveštaj o napretku Srbije Evropske komisije, kao i Izveštaj Evropskog parlamenta govore o tome da nema napretka u oblasti slobode izražavanja, te da je sveprisutna samo cenzura koja se povrh toga pogoršava, da postoji jak politički uticaj na medije, da su novinari izloženi pretnjama i nasilju, da su mediji koji su kritični prema Vladi izloženi napadima, da je vlasnička struktura u medijima netransparentna, kao i da postoji politički uticaj na rad regulatornog tela.

Nažalost, prekjuče se u Briselu predsednica Vlade Brnabić nadovezala na ovu izjavu ministarke Joksimović, negirajući ovakvu situaciju u medijima i uvredivši celu novinarsku profesiju time što je izjavila da u Srbiji gotovo da nema objektivnih novinara.

Kada smo već kod posete predsednice Vlade Briselu, postavio bih joj pitanje da li će ubuduće odgovornije pristupati spoljnopolitičkim pitanjima i izbegavati situacije da se zarad ubiranja unutrašnjih političkih poena narušava ionako slaba spoljnopolitička reputacija države, kao što je to bilo u slučaju najave da će sa sobom poneti pismo kojim će tražiti pojašnjenje u vezi sa različitim pristupom Evropske unije pitanjima Katalonije i Kosova, da bi samo dan-dva posle te najave, odustala od ove namere?

Pitanje za ministra rada Đorđevića – da li će poštovati zakone i jedinstven sistem koji uređuje pravila o bolovanju i odustati od zadovoljavanja pre svega interesa stranih investitora, posle razgovora sa kojima je najavio pilot projekat i tzv. dogovoreni mehanizam kontrole bolovanja? Umesto toga, bilo bi poželjno da proveri uslove rada u fabrikama i odnos prema zaposlenima.

I poslednje pitanje ministru finansija Vujoviću, odnosno budžetskoj komisiji Ministarstva finansija, kao i direktoru Uprave za javne nabavke Predragu Jovanoviću – da li će u ovim hladnim zimskim danima moći da prevaziđu novogodišnje raspoloženje i ispoštuju zakonsku obavezu da provere tendere za novogodišnju rasvetu u Beogradu, čije uslove je mogla da zadovolji samo jedna firma „Kip lajt“? Hvala.