Ovaj zakon bi trebao da uvede red u način na koji Skupština Srbije raspravlja o zakonskim rešenjima.

Ponovo danas sve tačke dnevnog reda, svih zakona koji se nalaze na dnevnom redu su stavljene u skupštinsku proceduru po hitnom postupku. Iako je predsednica Vlade pre samo nekoliko dana, na nekom od skupova na kojima se promoviše, a ovde od parlamenta beži ko đavo od krsta, rekla kako je namera Vlade da svi zakoni prođu kroz javnu raspravu. I, to naravno, dobija onda aplauz. Ali, šta je realnost?

Svi zakoni danas zakoni su stavljeni po hitnom postupku, neki su pre nekoliko dana svega, došli u parlament. Svi zakoni koji generalno dolaze od Vlade nose tu oznaku da se predlažu po hitnom postupku. Pa, onda na početku zasedanja vladajuća većina ne glasa da se uspostavi taj hitan postupak. I danas smo glasali o nekoliko zakona koje je MUP predložilo, odnosno ministar, Vlada, a ministar je ovlašćen da predloži ovde i te zakone nismo stavili. Zakon o BIA je došao po hitnom postupku i sada čami negde već dva meseca u proceduri. Čemu sve to? Čemu to služi osim da obesmisli rad ovog parlamenta?

Ono što mi predlažemo već dve godine, jer je predlog ovog zakona prvi put podnet u septembru 2015. godine, da se uvede red u način na koji zakoni dolaze u skupštinsku proceduru, na koji način se sprovodi javna rasprava, na koji način poslanici kroz rad u odborima raspravljaju o predlozima zakona, pre nego što oni dođu na plenarno zasedanje. I na kraju, na koji način se oni ovde u Skupštini raspravljaju. Da li je to kroz besmisleno objedinjavanje deset ili više tačaka dnevnog reda koje pre svega nemaju veze jedne sa drugim.

Zbog svega toga, ugled parlamenta kao najvažnije institucije parlamentarne demokratije je iz meseca u mesec svi niži. Jedini izveštaj u medijima iz ovog parlamenta su o tome koje je kome kakve uvrede izrekao. To je odgovornost svih nas. Ako nećemo da poštujemo pravila koja već postoje, mi vam predlažemo nova. Stavite na dnevni red da razgovaramo o njima i usvojimo ono što mislimo da je najbolje.

Hvala.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim medijskim servisima.

Hvala predsednice.

I ovaj zakon stoji u proceduri godinu i po dana, odnosno pokušavamo godinu i po dana da ga stavimo na dnevni red Skupštine Srbije. Naime, kada je ponovo uvedena taksa, RTV taksa čija se naplata vrši na gotovo identičan način kao i taksa na električno brojilo koja je bila omražena, čije se ukidanje najavljivalo odmah po dolasku ove vlasti, 2012. godine, a za to smo morali da sačekamo dve godine, a onda posle samo pola godine ponovo je vraćena, samo sa drugim imenom sličnim kanalom, odnosno istim kanalom naplate, ali drugačijim načinom obračuna naplate. Taksa za javni medijski servis danas se plaća uz račun za isporučenu električnu energiju i vi po zakonu, osim ukoliko ne spadate u kategorije lica sa invaliditetom ne možete da se oslobodite plaćanja ove takse.

Kakve su posledice toga? Ona domaćinstva, pre svega na selu koja imaju nekoliko električnih brojila, jer su ljudi godinama po malo širili svoja domaćinstva pa uz kuću sagrade neki pomoćni objekat, garažu, štalu ili slično i za svaki od njih su dobijali i danas imaju posebno električno brojilo i za svako to električno brojilo oni moraju da plate iznos ove takse. Ne mogu po zakonu da se oslobode. Ako podnesu zahtev Javnom medijskom servisu, oni im odgovore da ne postoji zakonska mogućnost.

Ono što predlažemo ovim zakonom je da se jasno definiše da jedan građanin, kao jedan poreski obveznik može samo jedanput da plati ovu taksu, što je u skladu sa Ustavom, što je u skladu sa zakonima. Nažalost, nemamo podršku vladajuće većine.

Kada se razgovaralo o izmenama i dopunama Zakona o javnom medijskom servisu pre godinu dana, kada je utvrđivana visina te pretplate, rečeno je – pa dobro, ta visina nije velika, samo je 150 dinara. Možda nekome i tih 150 dinara mnogo znači, a sigurno mnogo znači i nekome ko tri ili četiri puta treba da plati tih 150 dinara, a tek će da znači kada ova taksa bude podignuta, jer ne verujem da će Vlada iz budžeta nastaviti da finansira javni medijski servis u godinama koje dolaze.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – jedan, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Hvala predsedavajuća.

Važnost ovog zakona i potrebi da se on promeni, a nije menjan od 2010. godine, na tu važnost su ukazivali svi ministri u prethodne tri godine i najavljivali su brojna rešenja. Danas vidimo da se ministri pojavljuju u javnosti i ministar za rad, zapošljavanje i ministarka bez portfelja zadužena za demografiju, i govore o rešenjima koji će budući zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom da ima.

Za svo to vreme, više od dve godine, poslanička grupa Socijaldemokratske stranke i Narodne stranke pokušava da na dnevni red stavi predlog izmena i dopuna, koji treba da pomogne porodicama sa decom, da se u ova teška vremena ekonomske krize lakše nose sa problemima. Ali, na žalost odgovora nema.

U jednom trenutku Vlada je u skladu sa svojom obavezom još pre, u mandatu prethodnog ministra, nas obavestila da je ponovo formirana radna grupa koja je bila rasformirana zbog izbora 2016. godine i da sada ta radna grupa nešto radi. To je bilo pre više od godinu dana. Do kojih je rešenja došla ta radna grupa, mi kao poslanici ne znamo. Možemo da čujemo od predstavnika Vlade pompezne najave kako će sada pomoć države za prvo dete umesto 39.000, da bude 100.000. Verujem da je to obradovale građane Srbije, ali ono što su mogli da čuju, što je onako rečeno da se ne čuje, da tako kažem, da će ta pomoć biti isplaćivana u naredne dve godine po rođenju deteta, čime se gubi smisao te pomoći, jer je ona bila tolika zato što je potrebno pomoći porodicama koji prvo dete dobiju, da kupe one osnovne stvari koje su neophodne kada beba dođe prvi put u kuću. Razvlačenje te pomoći na dve godine nije rešenje.

Ali, ovde u našem zakonu su mnoga druga važna rešenja. O parama možemo da razgovaramo naravno, zavisi koliko para ima u budžetu, ali postoje rešenja koje treba da reše probleme samohranih roditelja, koje treba da na drugačiji način regulišu cenzus kojima se kvalifikujete za dečiji dodatak. To su mnogo važnije stvari od količine para.

Vreme.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o kulturi.

Zakon o kulturi više od godinu dana pokušavamo da stavimo na dnevni red sednice i on sadrži dve izmene. Jedna je da se kao kulturna delatnost stavi u zakon i umetnička fotografija. Ona se nalazila u radnoj verziji zakona, onda je izbrisana kada je zakon došao u skupštinsku proceduru i na žalost takvo rešenje je i usvojeno.

Smatramo da je umetnička fotografija, kao izraz umetnika, potrebna da se nađe i jasno bude definisana u zakonu. Ne slažemo se da se podrazumeva da je umetnička fotografija deo kulture kao deo vizuelne umetnosti.

Druga stvar je vezana za nagrađivanje građana Republike Srbije koji osvoje prestižne evropske i svetske nagrade na takmičenjima iz oblasti kulture. Naime, zakonom je predviđena mogućnost da se odlukom Vlade tim kulturnim radnicima omogući sticanje nacionalne penzije. Mi želimo da to ne bude mogućnost koja je ostavljena Vladi, nego da bude zakonska obaveza, kao što je to u slučaju sportista koji osvoje medalju na nekom od evropskih ili svetskih takmičenja.

Ne slažemo se sa odgovorom Vlade koji je dala na ovaj predlog zakona, da se to, eto, radi, da je to moguće, jer ako postoji kao mogućnost onda se ostavlja na dobru volju ministru da predloži ili ne predloži da neki kulturni radnik ne dobije nagradu. Ono što tražimo, tražimo zakonsko rešenje, koje propisuje zakonsku obavezu da se u slučaju dobijanja nagrade svetskog ili evropskog karaktera to umetniku obezbedi nacionalna penzija.

O važnosti kulture sam govorio svaki put kada smo ovu tačku pokušavali da stavimo na dnevni red, raznim izjavama što istorijskih, što aktuelnih političara i velikih svetskih mislioca. Ponoviću, možda još jednom, nešto što je važno za sadašnji trenutak Srbije, a to je ocena predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska, da demokratija bez kulture i medija postaje diktatura.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržan – jedan.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o akcizama.

Suština ovog zakona je da se uvede akciza za veštački zaslađena pića. To je način na koji su se protiv epidemije gojaznosti, koja je proglašena od strane Svetske zdravstvene organizacije, bore mnoge države u svetu i u okruženju Mađarska, Norveška, Meksiko, Irska, Slovenija, Hrvatska, Rumunija, Bugarska. Dok mi više od godinu dana predlažemo ovu meru, podaci koje smo dobijali je da na žalost i Srbija se nalazi u zemlji u kojoj su posebno mladi ljudi i deca zbog nezdrave ishrane i velike konzumacije veštačkih zaslađenih pića ugroženi. Kako je gojaznost kod dece tolika da je preko 40% dece gojazno. Kako se deca u nedostatku kvalitetne ishrane u školama hrane brzom hranom.

Da li briga o budućnosti Srbije treba da čeka dobru volju Vlade, da krene i da proba da se izbori sa ovom epidemijom.

Ono što mi predlažemo ovim zakonom je da se sredstva koja bi bila na nivou od nekih šest milijardi dinara godišnje, opredele za poseban fond kojim bi se finansirala zdrava ishrana u školama i vrtićima i kojim bi se podizala svest o važnosti zdrave ishrane.

Jedna ohrabrujuća vest prethodnih dana je bila najava ministra obrazovanja, da je formirana radna grupa koja će se baviti stanjem ishrane dece u školama. Ono što je loše je povod koji je bio – trovanje dece u Beogradu od strane dobavljača hrane koji je, naravno, ugledni član SNS-a, kada je više od stotinu dece otrovano. Sada se od strane ministarstva najavljuje briga.

Mi predlažemo usvajanje ovog zakona, jer bi se time verovatno rešio ključni problem, da se država uključi u rešavanje ovog problema finansijama. To je iznos od pet dinara po litru na veštački zaslađena pića.

Hvala.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12 poslanika, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dohodak građana.
Izvolite.