Obrazlažem da bih dobio podršku.

Hvala lepo.
Stavljam na glasanje, iako ništa nismo čuli o Predlogu zakona.
Zaključujem: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj Predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Izvolite.

Hvala.

Pre godinu dana, Narodna skupština usvojila je izmene zakona o finansiranju lokalne samouprave tako što je smanjila deo poreza koji je od poreza na zarade ostajao lokalnim samoupravama, smanjeno je za 4% za opštine i 6% za gradove. Tada je rečeno da će ta ušteda od nekih pet milijardi dinara godišnje doprineti da stanje u budžetu Republike Srbije bude bolje, a da lokalne samouprave ni na koji način neće biti oštećene i da će one moći u skladu sa zakonom da ispune svoje obaveze i da one maltene jedva čekaju ovakav predlog koji je došao od strane Vlade.

Danas godinu dana posle – koji su rezultati jedne ovakve odluke? Rezultati su da je najveći deo lokalnih samouprava u velikom finansijskom minusu, da je stanje javnog duga u lokalnim samoupravama po oceni Fiskalnog saveta najviša pretnja finansijama Republike Srbije i rezultat je da vidimo da i pored praznih priča gradske vlasti u Beogradu, kako je budžet Beograda u dobrom stanju i kako je pozitivan, taj budžet je morao sa 100 miliona dinara, odlukom Vlade da se dopuni iz republičkog budžeta zbog, kako je Vlada rekla, smanjenih prihoda.

I ono što mi predlažemo je da se ova promena, koja je urađena pre godinu dana, poništi, da se vrati iznos poreza na zarade koje ostaju lokalnim samoupravama, ali ne iz razloga da bi se loše, neodgovorno ponašanje rukovodstva lokalnih samouprava spasilo i pomoglo. Naša želja je da se ovaj ukupan deo poreza na zarade, koji se uzima svakog meseca u iznosu od 10%, od svakog zaposlenog smanji za 9%.To je izmena sledećeg zakona koji ću obrazložiti.

Da bi ova naša izmena imala smisla, potrebno je izmeniti Zakon o finansiranju lokalne samouprave, da se vrate stope koje ostaju lokalnim samoupravama na 80, odnosno 70%, u slučaju Beograda, a da se poreska stopa, koja se izdvaja na porez na zarade smanji na 9% i to bi u finansijskom zbiru bilo nula, a olakšalo bi privredi poslovanje.

Hvala. Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za je – devet, protiv – niko, uzdržanih - nema.
Konstatujem da Narodna Skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.

Hvala predsednice.

Kao što sam rekao, ovaj zakon je vezan sa rešenjem iz prethodnog zakona. Znači, porez na dohodak građana je stopa poreza koja je utvrđena još 2005. godine i od tada nije menjana uprkos najavama svih Vlada, poslednjih 10 godina, posebno svih Vlada koje su od 2012. godine na ovamo imali, da će rasteretiti poslovanje privrede. Ukupna davanja na bruti zarade se nisu smanjila. Samo su menjane stope, povećavala se stopa izdvajanja za penzioni fond u odnosu na zdravstveni fond, stopa poreza na zarade se nije menjala.

Ponovo imamo najave toga. Poslednja najava od strane predsednika bila je da će to biti 2 – 3%, da ćemo videti šta će reći MMF, ali ja predlažem kolegama poslanicima da ne čekamo MMF, da samostalno, onako kako nam Ustav omogućava i nalaže, kreiramo politiku Srbije, pa tako i ekonomsku politiku usvajanjem zakona o izmenama dopuna Zakona i usvojimo, odnosno stavimo na dnevni red Predlog zakona o izmeni i dopuni poreza na dohodak građana i razmotrimo predlog poslaničke grupe SDS da se stopa poreza sa 10% smanji na 9%.

Siguran sam da će ta izmena doći na dnevni red Skupštine. Naravno biće predložena od strane Vlade, i naravno tada ćemo slušati hvalospeve poslanika većine na predložena zakonska rešenja.

Postavlja se pitanje – zašto se ovoliko čeka? Zašto se ne poduzmu i preduzmu aktivne mere koje će pospešiti pre svega domaću privredu, rasteretiti ono što će svaki privrednik reći – velika izdavanja na plate zaposlenih, ono što onemogućava da te plate rastu i u privatnom i u javnom i u državnom sektoru?

Ovo bi bila jedna mala mera, ali mera koja bi značila početak i koja bi pokazala da mi ovde konačno čujemo ono što ljudi koji proizvode dodatnu vrednost u Srbiji traže.

Znam da, nažalost, kao i mnogo puta do sada, neću dobiti vašu podršku za ovu izmenu zakona, ali ja ću nastaviti da je predlažem čekajući to rešenje Vlade za koje verujem da će brzo doći. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržan – jedan.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju Anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u vezi sa rušenjem objekata u Beogradu u delu grada poznat kao Savamala 25. aprila 2016. godine.

Već godinu i po dana poslanička grupa SDS i Narodne stranke pokušava da na dnevni red zajedno sa drugim poslanicima iz DS i poslaničke grupe Dveri da stavi Predlog odluke o formiranju Anketnog odbora koji bi konačno pomogao da dođemo do istine šta se dešavalo u noći 24. na 25. april 2016. godine, kada su bili održani izbori, kada je većina građana Srbije pratila dešavanja u Izbornoj komisiji sa željom da sazna ishod parlamentarnih izbora.

Grupa maskiranih ljudi, za koje do dana današnjeg ni policija ni tužilaštvo ne može da utvrdi ko su, u jednom delu grada Beograda je na nekoliko sati suspendovala Ustav Republike Srbije. Oni su držali građane koji su se u tom trenutku zatekli na licu mesta u zarobljeništvu. Oni građani koji su uspeli da pobegnu, da pozovu policiju, dobili su od policije odgovor da policija nije nadležna za vezivanje i lišavanje slobode od strane maskiranih ljudi, građana Republike Srbije.

Šta danas posle godinu i po dana znamo? Znamo po izjavi tadašnjeg predsednika Vlade da su za ta dešavanja odgovorni kompletni idioti iz vrha gradske vlasti. Znamo da bi lično predsednik Vlade došao da ruši te objekte samo da je bio dan. I to znamo sve iz javnih izjava koje smo mogli da čujemo iz usta predsednika Vlade tadašnjeg, a sadašnjeg predsednika Republike.

Izgleda da za tužilaštvo i policiju to nije dovoljan trag. I tužilaštvo i policija ni do dana današnjeg nemaju nikakav rezultat i pomak u istrazi. Cena koju možemo da vidimo svih ovih dešavanja, pored narušenog ugleda Republike Srbije, pored dodatnog gubitka poverenja građana Republike Srbije u institucije Republike Srbije je i cena od milion dinara koje je tužilaštvo platilo na ime kazni zato što po zakonu nije htelo da dostavi informacije od javnog značaja.

Zato smatramo da je potrebno da se formira Anketni odbor Skupštine u koji bi ušli predstavnici svih poslaničkih grupa, koji bi pokušao da dođe do odgovora – ko su ti fantomi iz Savamale, po čijem nalogu su radili, ko ih je organizovao za to i ko će odgovarati? Hvala.

Vreme.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – jedan, uzdržanih - nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.

Kada je donet Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru naša poslanička grupa imala je ozbiljne zamerke i te zamerke smo predočili u Predlog izmena i dopuna zakona i više od godinu i po dana, praktično ceo ovaj saziv, pokušavamo da stavimo to na dnevni red.

Šta su suštinske zamerke koje su, između ostalog, dovele do toga da prosečne zarade i u javnom sektoru, a i Srbiji budu na začelju zemalja u regionu, da praktično stagniraju od 2011. godine? Pre svega, to je što ovim zakonom nije obuhvaćen ceo javni sektor, iako se govorilo da će u javni sektor biti javna preduzeća, to nije bio slučaj. Ovim zakonom nisu obuhvaćeni zaposleni u Narodnoj banci Srbije ili u javnim medijskim servisima. I druga rešenja predviđena ovim zakonom, koji je donet pre, ponavljam, skoro dve godine, koja su podrazumevala donošenje drugih zakona o uvođenju famoznih platnih razreda i slično, o platama zaposlenih u lokalnim samoupravama i u AP Vojvodini, nisu doneta u skladu sa zakonskim rokovima.

Predsednica Vlade je kao ministarka dva puta dolazila u parlament, jednom da smanji prihode lokalnih samouprava kao ministarka zadužena za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a drugi put da traži odlaganje zakonski propisanog roka koji je ista praktično većina parlamentarna usvojila. Sada čekamo, ponovo čekamo da li će taj rok koji je 1. januar 2018. godine biti donet.

U međuvremenu, zbog loših destimulativnih rešenja u ovom zakonu, javnu upravu su napustili brojni stručni kadrovi. Pitanje je danas na koji način mi možemo da sprovedemo reforme sve i da usvojimo najbolja zakonska rešenja, što se nažalost ne dešava.

Ko će to sprovoditi u ministarstvima koja su ljudi koji su bili nosioci reformskog procesa u poslednjih nekoliko godina napustili, zato što su im plate višestruko smanjene izmenama Zakona o radu, zatim smanjenje plata koje traje već tri godine, a sada se najavljuje neko navodno povećanje od 5%? Ova rešenja doprinela su i partijskog zapošljavanja i svim negativnim pojavama.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodna poslanica Aleksandra Čabraja predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o kulturnim dobrima.
Da li poslanica želi reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na dobit pravnih lica.