Poslaniče, to što vršite nasilje u prostorijama parlamenta, ne znači da možete drugima da govorite da lažu. Drugo, Vuk Jeremić nema poslanike, ne mogu da kaznim ni jednog poslanika. Hvala puno.
(Ivan Kostić: Kako možete da slušate laži Marijana Rističevića? Kako vas nije sramota?)
Poslaniče, uzdržite se od toga, poštujte poslanike i ovaj parlament. Verovala sam da ste drugačiji, barem vi, ali niste.
Na naziv iznad člana 11. i član 11. amandman su zajedno podneli poslanici poslaničke grupe Demokratske stranke.
Da li neko želi reč?
Reč ima Maja Videnović.

Predsednice, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo, na član 11. podneli smo amandman u kojem predlažemo – briše se, iz vrlo konkretnih razloga. Ovde govorimo o uslovima za izvođenje učenja kroz rad kod poslodavaca. Svih ovih dana, i kada smo govorili u načelu i ovih dana kada razgovaramo o amandmanima, govorimo o posebnom položaju koji će praktično deca radnici imati i da je to poseban položaj koji ni na koji način vi niste posebno zaštitili, ne samo posebno zaštitili, nego banalizujete sve argumente koji vam dolaze prevashodno od narodnih poslanika iz opozicije koji su vrlo argumentovani, koji govore vrlo jasno da deca neće imati jednaku šansu sa toliko smanjenim fondom časova i znanja koje njihovi drugari u drugim školama imaju. Deca koja će se primarno i zbog socijalnog statusa opredeliti za dualno obrazovanje neće imati, tj. samo u teoriji imaju šansu da polažu maturu koja je šansa da upišu fakultet. Tako da, argumenti da oni svi imaju šansu da nastave školovanje padaju u vodu upravo odredbama ovog zakona, koje vi ignorišete i imate te populističke, politikanske izjave koje stvarno nikoga ne interesuju.

Kada govorimo o uslovima za izvođenje učenja kroz rad, u prvom stavu ovog člana ja ne znam, ministre, da li vi razumete šta ovde zapravo stoji? Kažete da bi obavljanje delatnosti koja omogućava realizaciju sadržaja učenja kroz rad, propisana odgovarajućim planom i programom nastave učenja. Šta to znači? To govori mnogo, a ne znači ništa. Znate, kada govorimo o maloletnicima koji će de fakto biti radnici, jeftini radnici, vi bi trebalo da se potrudite, ukoliko to postavljate kao prioritet za budućnost, da dualno obrazovanje bude prioritet ove Vlade za budućnost, da posebno strožijim mehanizmima, posebno strožijim uslovima, koji su stroži ne samo od Zakona o radu, nego svim relevantnim zakonima koji se odnose na ovu oblasti vi to propišete.

Kada govorimo o uslovima za izvođenje učenja kroz rad kod poslodavaca, ne govori se ništa u kakvom su položaju učenici koji su na dualnom obrazovanju u nekoliko vrlo jasnih situacija. Na primer, kada kompanija s kojom je sklopljen ugovor raskine taj ugovor, kada većinom te strane kompanije kod kojih će ta deca učiti reše da pobegnu iz ove zemlje zato što Vlada u nekom trenutku reši da ukine subvencije.

(Marijan Rističević: Vreme.)

Koristim nekoliko sekundi poslaničke grupe, ne morate da intervenišete.

Šta se dešava kada kompanije kod kojih ta deca rade promene tehnologiju zato što učenici na nekim mašinama, aparatima, kako god, u trenutku kada su otpočeli dualno obrazovanje to će biti prevaziđeno? To su stvari koje bi trebalo nekakvi uslovi koji bi trebali da štite učenike da stoje ovde, a ne ovo što ste vi naveli.

Hvala.
Izvolite, Mihailo Jokić.

Samo hoću da kažem da najbolji učenici u dualnom obrazovanju mogu da završavaju fakultete tako što će se odmah u prvom razredu već prepoznati i pored redovne nastave u školama postoji tzv. dodatna nastava. Nemojte se čuditi, ja dolazim iz obrazovanja, tu radim 38 godina. Dodatna nastava, pojedinačna nastava koja će učenicima, naravno to je mali procenat, omogućiti da pored toga što će postati dobri majstori, biće sposobni i da završe fakultet.

Ono što hoću da kažem građanima, učenik kod poslodavca ne radi ono što mu kaže poslodavac, nego ono što piše u nastavnom planu i programu. Ako poslodavac ne može da mu obezbedi da radi to što piše u nastavnom planu i programu, škola raskida ugovor sa poslodavcem. Sa učenikom je sve vreme nastavnik praktične nastave i predstavnik poslodavca koji je prošao obuku kroz privrednu komoru datog grada ili opštine.

Prema tome, optimalni su uslovi u kojima će raditi i obučavati se učenik. Znači, on je do svoje osamnaeste godine sve vreme učenik, a ne radnik, da se razumemo, čija su prava potpuno obezbeđena i škola sklapa ugovor sa više poslodavaca. U onom momentu kad poslodavac ne može da ispuni svoje obaveze koje su propisane nastavnim planom i programom, škola je dužna da prekine taj ugovor, da prekine tu saradnju i povlači, može da povuče svoje učenike u škole, a škole su dužne, i o tome će voditi računa ministarstvo, da imaju odgovarajuće kabinete, gde će u samim školskim prostorijama i u učionicama i kabinetima pored teorijske nastave moći da se održava i ta praktična nastava, jer sam to radio. Toliko od mene.

Reč ima Vladimir Đurić.

Hvala.

Prethodni govornik je rekao da će deci biti zaštićena sva prava. Dakle, nemaju sva prava. Ako se desi trajni invaliditet i trajni gubitak radne sposobnosti učenika, nema pravo na invalidsku penziju, on ostaje trajno osakaćen za život i radno nesposoban. Dakle, takva situacija zakonom nije rešena. Nemaju PIO, nemaju socijalno osiguranje, imaju zdravstvenu knjižicu od roditelja i to je sve. Evo, dajte neki amandman, predlagač ili vladajuća većina neka napiše da se ta pravna praznina reši. Radi se o bezbednosti dece, eto, zakrpite tu rupu. Ne moramo mi predlagati amandman iz opozicije, nego neko iz vladajuće većine nek ispegla taj nedostatak. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Zahvaljujem se poslaniku koji je rekao da smo uveli nekoliko mera zaštite, da ovaj zakon je samo deo Zakona o srednjem obrazovanju, iza njih je krovni Zakon o sistemu obrazovanja i vaspitanja.

U sadašnjoj praksi, svaki tro i četvorostepeni model srednje stručne škole koji ima školske radionice, gde se simulira rad kao da je u fabrici ili nekoj drugoj kompaniji, znači, imamo nastavnika praktične nastave, ali za razliku od nemačkih, austrijskih, svih drugih modela, mi smo u naš ugradili i tu dodatnu meru zaštite. Ne taj instruktor, on je instruktor samo za tehnološki proces, ima mala pedagoška znanja, dok ih ne stekne, ali smo mi uveli tu kategoriju koordinatora, oni rade u timu itd. Tako da tu nema nijedan bitan razlog da se ovo dešava pod nekim očekivano lošim ishodima. Hvala vam.

Zahvaljujem, ministre.
(Vladimir Đurić: Replika.)
Nemate osnova za repliku.
(Vladimir Đurić: Po amandmanu.)
Po amandmanu, izvolite, kolega Đuriću.

Zahvaljujem ministru na prethodnom odgovoru. Da, instruktor, koordinator, sve je to u redu, uslovi za rad, biće tu verovatno i firmi koje poštuju evropske standarde kada su u pitanju uslovi za rad i kada je u pitanju bezbednost na radu, štite svoje radnike, nisu svi poslodavci u Srbiji takvi da im radnici rade u nebezbednim uslovima. Ali, ponavljam, šta se dešava ako se učenik od 17 godina tako povredi na tom radu i zadobije trajni i potpuni gubitak radne sposobnosti? Kada se to dogodi punoletnom radniku, on stekne pravo na invalidsku penziju. Šta se događa kada se to desi sedamnaestogodišnjem učeniku? Hvala.