Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mihajlo Jokić, po amandmanu.

Kao profesor matematike, mogu da prepoznam đaka kada izađe na tablu i uzme kredu i počne da rešava zadatke. Da li će da ga reši ili neće da ga reši, to svaki iskusan profesor može da učini. Rekao sam da se odmah u startu može videti kome je potrebna dodatna nastava, sa kojim učenicima treba raditi na višem nivou, kojim učenicima treba davati teže zadatke, a to se naravno nastavlja u drugom i trećem i četvrtom razredu, kada se donosi konačna odluka i stvara mogućnost da pojedinci koji su sve četiri godine ili sve tri godine imali dodatnu nastavu i kom fondu mogu uspešno da završe fakultete.

Odgovorno ovde tvrdim da oni koji su završili dualno, koji su završili srednju stručnu školu, koji su dobri majstori, a koji su sposobni da završe fakultet da su to najbolji fakultetski obrazovani radnici u svojoj struci. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 12. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici zajedno Vjerica Radeta, Milorad Mirčić i Zoran Krasić, zajedno Marinika Tepić, Zoran Živković, Jovan Jovanović, Aleksandra Čabraja i Sonja Pavlović, zajedno Branka Stamenković i LJupka Mihajlovska, dr Ana Stevanović, Vladimir Đurić i mr Jasmina Nikolić i zajedno Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Reč ima predlagač amandmana narodni poslanik Sonja Pavlović. Izvolite.

Hvala.

Poslanik Klub samostalnih poslanika je takođe predvideo i brisanje ovog člana, jer smatramo da je zakon loš i preduzeli smo brisanje svih članova.

Nama nije jasno zašto ministarstvo beži od obrazovanja. Nekoliko zakona je u poslednje vreme doneto i nije nam zaista jasno zašto Ministarstvo obrazovanja beži od obrazovanja, pa je to obrazovanje nekad dalo Ministarstvo finansija da edukuje procenitelje nepokretnosti, nekad Nacionalnoj akademiji da državne službenike školuje i obrazuje, a sada vidimo da je Privredna komora dobila neopravdano veliki značaj u obrazovanju mladih ljudi.

Kako, recimo, da protumačimo ovu rečenicu član 12. - Privredna komora Srbije obrazuje komisiju za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izvođenje učenja kroz rad kod poslodavca, u daljem tekstu komisija, za obrazovni profil ili grupu obrazovnih profila?

U predlogu ovog zakona ništa dalje ne znamo, nikakve bliže odredbe nisu date o sastavu, uslovima i kriterijumima za izbor i o mandatu članova komisije. Znači, koja je to komisija, šta su uslovi po kojima se ona bira, mi zaista u ovom predlogu zakona nismo videli. Koliko traje mandat članovima komisije, takođe nismo videli, i smatramo da je to apsolutno nedopustivo.

Ta privredna komora ne može da ima toliki uticaj na obrazovanje mladih ljudi. I zato mi sasvim opravdano smatramo da će mladi ljudi biti jeftina radna snaga i da će se povlašćeni poslodavci… Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima predlagač amandmana, narodni poslanik Ana Stevanović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Mi smo što se tiče ovog amandmana takođe podneli amandman da se ovaj član briše, zato što smatramo da je nemoguće ovaj zakon na bilo koji način popraviti i bilo kakvim amandmanima.

Vi ste svesni ministre i sami, a verujem i ostali poslanici, ukoliko su dobronamerni, da današnje obrazovanje učenika u ogromnoj meri, ako ne i u krucijalnoj meri, zavisi od finansijske situacije roditelja. Podsetimo samo na činjenicu da na Blumbergovoj listi bede za 2017. godinu da je Srbija na osmom mestu. Dakle, Srbija je osma najsiromašnija zemlja na svetu.

Podsetimo za one koji možda nisu toliko upućeni kako se ovaj indeks bede formira. On se formira tako što se u obzir uzima inflacija i stepen nezaposlenosti. Nezaposlenost u Srbiji je ogromna. Tako da, nemojmo dozvoliti da sutrašnje obrazovanje dece, njihova edukacija zavisi od materijalne situacije roditelja.

Deca, u ogromnom broju slučajeva, moraju da odustanu od svojih snova, od svojih želja, od svojih nastojanja za obrazovanjem upravo zato što njihovi roditelji ne mogu da im pruže adekvatno obrazovanje. Zato vas pozivam da započnete konkretne korenite reforme da besplatno obrazovanje bude dostupno svim učenicima i pozivam i apelujem da to počnemo tako što će udžbenici za svu decu osnovnih i srednjih škola biti besplatni.

Mi smo izveli jednu računicu koja kaže da samo za decu koja se školuju u Beogradu ta cifra iznosi negde oko pet miliona evra. Tako da, ukoliko se odreknemo nepotrebnih troškova, poput jarbola, poput fontane, koje nikome ne služe, možemo da pružimo deci u Beogradu, ali posle i u ostalim delovima Srbije besplatne udžbenike. To je jedan od preduslova za kvalitetno obrazovanje i zaista jednake šanse za sve i za svakoga. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović, predlagač amandmana.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, malopre smo pričali o tome šta je to, koje to sve uslove treba poslodavac da ispuni, a sada se sledećim članom 12. utvrđuje ko je taj ko će da proveri da li je poslodavac ispunio uslove.

Prema konceptu vašeg zakona i prema vašem predlogu, taj što proverava uslove je Privredna komora. Dakle, udruženje poslodavaca proverava poslodavca da li je ispunio uslove. Mi smatramo da to nije prihvatljivo, da bi ministarstvo trebalo da bude to koje proverava da li su ispunjeni uslovi, da ministarstvo treba da formira komisiju, da nije dovoljno da jedan predstavnik ministarstva bude u komisiji, a da celu tu komisiju formira Privredna komora Srbije. To bi mogli čak da nazovemo i sukobom interesa.

Dakle, poslodavac koji je odgovoran za sprovođenje učenja kroz rad, poslodavac ispunjava uslove, a proverava ga praktično njegova Privredna komora da li je ispunio ili ne. Na ovaj način mi duboko sumnjamo da će poslodavci koji se uključe u ovaj program u stvari ispunjavati uslove. Ministarstvo bi trebalo da bude to koje takvu stvar proverava. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim, a i ostalim amandmanima SRS izražava svoj stav prema ovom zakonu. Mi smo najiskrenije ubeđeni da je ovaj zakon neprimenjiv u praksi. Neprimenjiv je iz više razloga, a ja ću ovde navesti samo jedan o kojem su malo govorile danas moje kolege poslanici.

Naime, ogromna većina poslodavaca neće biti u stanju da ispuni uslove koji se traže ovim zakonom. To će možda ispuniti mali broj njih i neke strane firme. Nešto mi sve miriše na to da se ovaj zakon, poput još nekih drugih zakona, i pravi zbog tih stranih firmi. Da je to tako, evo jedan primer.

Pre nekoliko dana imao sam prilike da razgovaram sa vlasnikom jedne privatne firme koja se bavi iskopom zemlje. On mi je rekao doslovce ovako – pitaj ti gore te tvoje kolege u Skupštini i ministra da li oni znaju koliko košta jedan sat rada sa buldožerom, sa bagerom? Onda nastavlja dalje, bukvalno ga citiram, pa kaže – da li sam ja lud da o svom trošku, sa svojim mašinama obučavam nekog, obučavam ga besplatno, pa još za sve to i da mu platim?

Onda ja sada dodajem ovde, čak i kada bi pristao čovek na sve to, postavlja se pitanje – a gde naći tu bazu gde bi mogli da se obučavaju, gde naći njivu, livadu, utrinu, pašnjak ili šta već sve, a znamo da je, recimo, bagerista, viljuškar, dizaličar, da su to deficitarna zanimanja koja potpadaju pod odredbe ovoga zakona?

Dakle, ovaj zakon se pre svega odnosi na profit. Očigledno mu je interes profit, a nije obrazovanje. Hvala.