Dame i gospodo narodni poslanici, ovim, a i ostalim amandmanima SRS izražava svoj stav prema ovom zakonu. Mi smo najiskrenije ubeđeni da je ovaj zakon neprimenjiv u praksi. Neprimenjiv je iz više razloga, a ja ću ovde navesti samo jedan o kojem su malo govorile danas moje kolege poslanici.
Naime, ogromna većina poslodavaca neće biti u stanju da ispuni uslove koji se traže ovim zakonom. To će možda ispuniti mali broj njih i neke strane firme. Nešto mi sve miriše na to da se ovaj zakon, poput još nekih drugih zakona, i pravi zbog tih stranih firmi. Da je to tako, evo jedan primer.
Pre nekoliko dana imao sam prilike da razgovaram sa vlasnikom jedne privatne firme koja se bavi iskopom zemlje. On mi je rekao doslovce ovako – pitaj ti gore te tvoje kolege u Skupštini i ministra da li oni znaju koliko košta jedan sat rada sa buldožerom, sa bagerom? Onda nastavlja dalje, bukvalno ga citiram, pa kaže – da li sam ja lud da o svom trošku, sa svojim mašinama obučavam nekog, obučavam ga besplatno, pa još za sve to i da mu platim?
Onda ja sada dodajem ovde, čak i kada bi pristao čovek na sve to, postavlja se pitanje – a gde naći tu bazu gde bi mogli da se obučavaju, gde naći njivu, livadu, utrinu, pašnjak ili šta već sve, a znamo da je, recimo, bagerista, viljuškar, dizaličar, da su to deficitarna zanimanja koja potpadaju pod odredbe ovoga zakona?
Dakle, ovaj zakon se pre svega odnosi na profit. Očigledno mu je interes profit, a nije obrazovanje. Hvala.