Zahvaljujem.

Dakle, opet o ugovorima. Ugovor o dualnom obrazovanju, koji je ovde prvi sada u nekoliko članova, se zaključuje između škole i poslodavca, najmanje na period do tri, odnosno četiri godine, koliko već tom učeniku traje obrazovanje.

U ovim narednim članovima vi imate razne obaveze škole, a ni jednu obavezu poslodavca. Između ostalog i vrlo čudnovatu i problematičnu, na koju ćemo insistirati da nam objasnite, obavezu škole da u slučaju da poslodavac prekine, tj. raskine ugovor, na koji način će škola koja je na to obavezna da obezbedi deci da nastave obrazovanje u nekoj drugoj firmi?

Evo, jedna koleginica je malopre govorila u superlativu o nekakvoj školi koja će za izvesnu mlekaru školovati decu koja će tamo raditi. Kada ta mlekara raskine ugovor sa školom i odluči da više ne želi da sprovodi program dualnog obrazovanja, a po onome što ste vi definisali to može da uradi kada prosto proceni da više nema potrebe za tim, ministre Šarčeviću, gde će ta srednja škola u Nišu naći novu mlekaru koja će da zaposli svu tu decu, koja će da preuzme njihovo obrazovanje, na istim tim profilima da nastave tamo gde su počeli u prethodnoj školi? Zbog čega, gospodine Šarčeviću, ne želite poslodavca da obavežete ni na jednu jedinu stvar, pa između ostalog čak ni na ovako osnovne obaveze prema školi?

Druga stvar je što nećete prema deci da ih obavežete, ali to ćemo pričati kada budemo pričali o ugovorima o učenju kroz rad, sada smo u delu koji govori o odnosu škole i poslodavca. Dakle, i škole su podređene poslodavcima, Privrednoj komori. Morate nam objasniti takve stvari.

Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik predlagača, ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Jedva sam čekao nešto konkretno. Ovo je do sada bilo sve isto, pa sam zapisivao. Evo, sad je konkretno. Znači, sve do sada je bilo – laži, treba da me je sramota, varamo decu, jeftina radna snaga, pa pošto ne mogu da odgovaram stalno na isto, hajde da vam kažem o mlekarskoj školi.

Dakle, nije u Nišu, nego u Pirotu. Ona je pravo nacionalno blago. To je nešto što rade već decenijama, čuveni pirotski kačkavalj kao brend. Imaju svoju prodavnicu u centru Pirota i tu će se dešavati. To je sad pojam učeničke kompanije. Prethodni zakon koji smo prošli put usvajali, i ako dođu na red ostali zakoni koji su sada u Skupštini, o srednjem i osnovnom, govori o đačkim zadrugama. One mogu prerasti, kao i na fakultetu, uz pinov kompaniju, tako da ovde nema ni poslodavca, ovo je jedan redak, dobar primer i to je unikatna škola. Takva se ista sada organizuje u Zrenjaninu. Tako da je ovo jedna dobra sreća da su očuvani majstori, deca, ima i dom učenika. Znači, jedna izuzetno dobra priča.

Zahvaljujem, ministre Šarčeviću.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Nataša Vučković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ono što je najveća primedba na ovaj zakon, ali posebno i na ovaj član, jeste što se nikakva obaveza ozbiljna ne predviđa za poslodavce. Ono što je za nas najveća briga, jeste šta će se desiti sa decom koja završe dualno obrazovanje, a za koje poslodavac nema nikakvu obavezu da ih zaposli u svojoj firmi, nego jednostavno kada se završi ciklus školovanja on može da pokrene novi ciklus sa novom grupom đaka i da tako stalno obnavlja na neki način jeftinu radnu snagu mladu, a da on nikakvo obrazovanje nema za druga radna mesta, za druge oblasti industrije i za mogućnost da nađe posao kod nekog modernog poslodavca.

Problem je što je naša privreda pri tom vrlo zaostala i tehnološki. Mi kada govorimo o modelu dualnog obrazovanja iz Nemačke i Švajcarske, mi zaboravljamo, gubimo iz vida razliku između ekonomije, između privrede između tih zemalja i nas. Tamo je privreda digitalizovana i kada vi đake pošaljete na dualno obrazovanje kod nekog poslodavca, on će dobiti i moderno digitalizovano obrazovanje, dakle obrazovanje za digitalizovanu ekonomiju. Ovde kod nas to nije slučaj u najvećem broju slučajeva. Dakle, za šta ćemo mi tu decu obrazovati? Ako još pri tom nema ni obaveze poslodavca da ga zaposli, šta će biti ishod ovog dualnog obrazovanja?

Zahvaljujem.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Olivera Pešić. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Predlažem da se ovaj amandman ne prihvati. Opoziciji očigledno nije jasno da vi ne možete da naterate poslodavca danas, bilo da se radi o domaćem ili stranom poslodavcu, bilo kojoj kompaniji, da nekog uposli i zadrži na određeno mesto. Ali, sigurno je da će đaci, koji su učeći kroz rad stekli znanje i veštine u tim kompanijama i postali konkurentniji na tržištu, imati prioritet prilikom zapošljavanja.

Zašto bi jedna kompanija, kažem bilo da se radi o stranoj ili domaćoj kompaniji, uzimala nove generacije đaka koje će, kako sam ja zaključila iz izlaganja, biti eksploatisane na taj način, zašto će takve kompanije uzimati nove generacije đaka na nova radna mesta koja su im na raspolaganju i zapošljavati ljude koji nemaju iskustva u toj struci i koliko bi to koštalo te kompanije?

Predlažem da se ovaj amandman odbije i navešću samo još jednom primer Leskovca, gde imamo šest kompanija, tri domaće i tri strane, koje imaju ugovor o učenju kroz rad sa školama, iako se radi o pilot projektu iz 2013. godine. Četiri generacije đaka koji su završili svoje stručno obrazovanje je zapošljeno već u kompaniji „Falke“, a tri generacije đaka u kompaniji „Autostop“, u Vlasotincu u „Gruneru“. Čuli smo primer od koleginice LJubice iz Niša. Čuli smo i primer iz Užica.

Dakle, jasno je da će se usvajanjem Zakona o dualnom obrazovanju postići reforma srednjeg obrazovanja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Još jedan aspekt treba imati u vidu kada govorimo o dualnom obrazovanju. Sad imamo kompanije ili privredne subjekte ili one koji su zainteresovani, koji zapravo ulaze u obrazovni proces time što čine ugovor o dualnom obrazovanju sa školom i na drugoj strani sa roditeljima, odnosno učenikom, a to je da niko te poslodavce na silu ne tera da uđu u proces dualnog obrazovanja. Dakle, ulaze oni privredni subjekti, oni poslodavci koji su zainteresovani. Podrazumeva se da najveći broj njih su zainteresovani za te kadrove koji će biti školovani. Naravno, i tu će biti neka selekcija.

Znate kako, kada neko uđe u neki posao, kada nađe posao itd, mlad čovek sam sebi kroji sudbinu, da li će opstati u toj firmi ili neće opstati. Isto tako i kao učenik koji uči kroz rad sam sebe preporučuje da li će biti on koristan i važan za tu kompaniju, odnosno za tog poslodavca i naravno da će poslodavac svakako da obrati pažnju na one najbolje, na one zainteresovane i uzeti ih, a ponavljam da poslodavci koji su u procesu dualnog obrazovanja su oni koji su zainteresovani za takav vid obrazovanja, jer su im potrebni takvi kadrovi.

Zahvaljujem.
Na član 14. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno Vjerica Radeta, Petar Jojić i Zoran Krasić, zajedno Marinika Tepić, Zoran Živković, Jovan Jovanović, Aleksandra Čabraja i Sonja Pavlović, zajedno Branka Stamenković, LJupka Mihajlovska, dr Ana Stevanović, Vladimir Đurić i mr Jasmina Nikolić i zajedno Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.