Zahvaljujem, predsednice.
Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, zaista ne razumem kako smo mogli da stignemo od diskusije o zakonu o dualnom obrazovanju do bombardovanja SRJ 1999. godine. Zaista mi nije jasno kako je kolega uspeo da te dve teme poveže i da izazove pola sata rasprave o nečemu što nije tema dnevnog reda. Zaista molim predsednice, da ne dozvoljavate da se skreće sa ove teme, naročito s obzirom na to da opozicija traži da se svo vreme koje je na raspolaganju troši upravo na diskusiju o zakonu u dualnom obrazovanju.
Ovaj zakon i zavređuje da se o njemu diskutuje maksimalno, koliko god je to moguće. Nije uopšte sporno da se opozicioni poslanici pojave sa nekom dokumentovanom kritikom, ali naglasak je na argumentovanom, a ne može se podrazumevati da je argumentovana kritika ako se govori o jeftinoj radnoj snazi, jer podsećam da smo ovaj zakon o dualnom obrazovanju mi, kao ideju, preuzeli od Nemačke, Švajcarske i Austrije.
Dakle, govorimo o zemljama koje su paradigma za Srbiju u svakom smislu, pa i u smislu obrazovanja. Sada, ako kažemo da se ovaj zakon pravi zato da bi smo mi zapošljavali jeftinu radnu snagu, to znači da, pretpostavljam, da su i ove tri zemlje ovakve zakone donele zato da bi proizvodile jeftinu radnu snagu. Pa, ja ne znam ko u to može da poveruje.
Ministar je lepo rekao – 7,5% su srednje stručne škole. Pa izvinite, ne mogu svi da budu visoko obrazovani. Naravno da treba da bude cilj naše zemlje da ljudi budu visoko obrazovani, ali ja ne znam ni jednu zemlju na planeti koja ima 100% visoko obrazovanih. Mora neko da radi i neke druge poslove, a ti treba da budu za to osposobljeni.
Hoću zbog toga da samo jedan deo ovog člana 4, o kome pokušavamo da razgovaramo, a ne uspevamo zato što nas skreću sa teme bez ikakve potrebe, pritom otvaramo neke teme koje apsolutno nikakve veze nemaju sa temom dualnog obrazovanja. To je, to je svi se slažemo, važna tema.
Dakle, ciljevi dualnog obrazovanja su obezbeđivanje uslova za sticanje, usavršavanje i razvoj kompetencije u skladu sa potrebama tržišta rada, doprinosi jačanju konkurentnosti privredne Republike Srbije, obezbeđivanje uslova za zapošljavanje po završenom obrazovanju, obezbeđivanje uslova za dalje obrazovanje i celoživotno učenje, doživotno, celoživotno kako god hoćete.
Sada, kažite mi kako na osnovu ovih stvari o kojima govorimo, neko kaže da se ovaj zakon piše zato da bi se neko na osnovu članske karte SNS ili bilo koje stranke zaposlio u nekoj firmi. Hoćete da mi kažete sada, da stranac koji dođe u Srbiju i otvori pogon, neko može da mu naredi da on zaposli nekoga zato što taj ima neku člansku kartu. To stvarno nema nikakvog smisla.
Kako može, kaže jedan kolega, da treba da uvedemo da ovaj zakon uslovljava poslodavce da oni nekoga zaposle? Kako može zakon bilo koje države da uslovljava privredu, odnosno da uslovljava privredne subjekte da zapošljavaju nekoga? Dakle, to je nešto potpuno neverovatno, kako možemo zakonom da nekoga na nešto uslovljavamo, da mu nešto naređujemo? To je apsolutno neverovatno.
Sada, bile su neke primedbe o kojima možemo da diskutujemo. Kaže se - tržište rada se menja, i sad mi postavljamo ovde neke, uvodimo dualno obrazovanje, a tržište rada se menja i po potrebi će se menjati. Okej i obrazovanje je fluentna kategorija. Evo, ministar je danas rekao da se otvaraju neki novi smerovi, dakle mi pokušavamo da kroz ovaj sistem stvorimo kadrove za danas. Nigde ne piše da nećemo taj sistem menjati onako kako se budu menjale potrebe tržišta rada. Ne vidim šta je tu sporno, i ne vidim zbog čega se sad to dovodi u pitanje?
Takođe, kaže se - budućnost je celoživotno učenje. Ko brani deci koja završe srednje stručne škole ili koja završe škole po sistemu dualnog obrazovanja, a rekli smo da to nije samo trogodišnja, nego i četverogodišnje školovanje, ko njima brani da uče čitavog života ili ko njima brani da postanu preduzetnici, jer oni kada nauče kroz ovaj sistem dualnog obrazovanja praksu koju smo mi kada smo bili u njihovim godinama, nažalost, za to bili uskraćeni. Ja sam išao na usmereno obrazovanje, ali još pritom, zato što sam išao u specifičnu školu, sam i imao nekakve prilike da nešto naučim i praktično. Većina dece nije učila ništa praktično. Dakle, nisu znali apsolutno ništa kada su izašli iz škole. Vrlo često nisu znali ništa praktično ni kada su izašli sa fakulteta. Zbog čega to ne bismo promenili? To zaista nisam u stanju da razumem.
Dakle, molim vas hajde da razgovaramo. Nije sporna argumentovana kritika, ali dajte, molim vas, da govorimo o nekim stvarima koje imaju nekakvog smisla, a ne da dajemo nekakve paušalne ocene, da politizujemo zakon bez ikakve potrebe. Ovo je zakon koji je sasvim sigurno koristan za Srbiju, a mislim da zemlje iz kojih smo ga preuzeli su najbolja garancija da je to nešto što je, hajde, ne možemo reći da je 100%, ali prilično sigurno, nešto što je kvalitetno i nešto što ima perspektivu. Zahvaljujem.