Mada, ja već vidim da će opet da bude nekome nejasno, jel tako, šta je to sam uradio, pa repliku izazvao i nema pojma šta to znači, baš po tom Poslovniku koji toliko hvali, kada pomeneš neku poslaničku grupu ili stranku ili predsednika stranke, pojma nema. Evo, čudi se. Taj Poslovnik, toliko dobar, toliko sjajan, koji toliko hvali, izgleda tek sad počinje da otkriva polako, tek sad počinje da ga čita, evo danas, na ovoj sednici dok o tome raspravlja.

Dakle, moje pitanje je bilo – pristojnost i dostojanstvo. Odlično, samo šta je primer za to? Da li je primer, kada poslanik upravo iz redova onih koji se brinu nad pristojnošću i dostojanstvom, ustane i u mikrofon da to čuje cela Srbija, da to bude zabeleženo u direktnom prenosu, psuje predsednicu Narodne skupštine, da li je to pristojnost i dostojanstvo? Da li time može da zasluži, da mu se oduzme reč, da li time može da zasluži da se primeni taj Poslovnik i da dobije opomenu?

Koliko ja čitam ovaj Poslovnik, bogami da, a to je onda zloupotreba. Nije zloupotreba, to je, dame i gospodo, drskost, bahatost, to je bezobrazluk od strane onih koji su umislili, sami umislili, da su bogovi na zemlji, doslovce, da mogu da urade baš sve, da im je baš sve na ovom svetu dopušteno, da mogu, čak, i ono što je elementarna nepristojnost, nekorektnost, neljudsko i necivilizovano ponašanje, bilo gde na ovome svetu. Čoveka na ulici da zaustavite, da nije u životu video ovaj Poslovnik i da ga pitate da li je tako ponašanje u redu, reći će – nije. To je elementarna stvar, to je pristojnost. Ono što oni primenjuju, tu vrstu bahatosti, siledžijstva, svaki čovek će vam reći – to nije dobro. I, sada, ustane i kaže – neko ovde nešto zloupotrebljava.

Dame i gospodo, jedina zloupotreba kojoj smo mi svedočili, bila je zloupotreba prilike da se o ovoj državi i ovom narodu neko stara, a iskoristio je samo za sopstveni hir, sopstveni ćef i svoje dobro, a sve ostalo je temeljno uništio i upropastio. Bolje da se ne javlja više. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo dalje.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta, po Poslovniku. Izvolite.

Govorim na osnovu člana 27. i zaista, gospodine Arsiću, gledajte kada vodite sednicu da gledate malo, evo recimo, u pravcu poslaničke grupe SRS. Mi vam nećemo davati nikakve znake kada treba da prekinete, ili kada ne treba da prekinete. Zaista, nije fer, svaki put pravite veliku grešku kada se započne krug replika, svaki put repliku mora da završi neko iz vlasti. Pogotovo, razumem ja ko je vama šef poslaničke grupe i razumem ja da poslanička grupa i da poslanici treba da imaju određenu disciplinu, itd, ali vi ste tu, osim što ste poslanik, vi ste tu trenutno predsednik parlamenta, predsedavajući koji menja predsednika i ne možete, gospodine Arsiću, da kažete – dame i gospodo narodni poslanici, kao da ste se tek probudili, pa završavate, nastavljate dalje, a svi smo videli, koji oči imamo, a imamo, hvala bogu, kako vam je rečeno ovako – prekidaj.

Ne može tako, gospodine Arsiću, i sad ste izazvali da se interveniše po Poslovniku, možda će još neko i trebalo bi, sada bi trebalo da svi koristimo Poslovnik, pa da pokažemo kako vi opstruišete rad Narodne skupštine. Da ste dozvolili još jednu repliku, dve eventualno, mogli smo lepo da završimo i da nastavimo dalje. Gledajte, vodite računa o ovom Poslovniku najgorem na svetu, najgore ne u Evropi, najgorem na svetu, ali poštujte barem ono što piše u tom Poslovniku i ponašajte se kao poslanik koji je bio opozicija, i koji će uskoro opet vrlo brzo biti.

Koleginice Radeta, zašto se vi ljutite na mene kada svi koji su tražili reč, dobili su reč?
(Vjerica Radeta: A što ja nisam dobila reč?)
Nije više bilo osnova za repliku.
(Vjerica Radeta: Niste dobro procenili.)
Nisam dobro procenio? Dobro, evo prihvatam da nisam dobro procenio.
(Vjerica Radeta: Tražim da se Skupština izjasni u Danu za glasanje.)
Da se Skupština izjasni u Danu za glasanje? U redu.
Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović, po Poslovniku. Izvolite.

Gospodine Arsiću, reklamiram član 107, jer vi ste bili dužni kada je govorio Balša Božović da ga prekinete zato što je rekao neistinu, iako ste vi, gospodine Arsiću, na mestu potpredsednika neko ko se drži ovog Poslovnika, što bi naš narod rekao – kao pijan plota.

Jednostavno, smatram da ste malo više edukovani od Božovića, pa da znate da je ovo po svim demokratskim merilima i principima najgori Poslovnik. Za one koji ne znaju, u razvijenim zemljama sa dugom demokratskom tradicijom ne da nije ovakav Poslovnik i ne da se ne donose zakoni na ovakav način i ne saziva Narodna skupština, nego u tim zemljama postoji prvo čitanje zakona, jel tako, gospodine ministre, drugo čitanje zakona, dolazi se pred nadležne odbore, onda se ide na plenarnu debatu i mnogo je veće vreme razmatranje po amandmanima, a to što vi opravdavate što je Demokratska stanka, odnosno to propalo žuto preduzeće, donela na stotine zakona koji ne da su neprimenljivi, nego sada direktno utiču na veoma loš život naših građana poput zakona, jel tako gospodine Jojiću, o izvršnom postupku, pa privatni izvršitelji mogu da deru kožu građanima, pa se ljudi šikaniraju, pa Zakon o radu koji su doneli, pa svi takozvani sistemski zakoni koji su navrat-nanos prevedeni. Čak smo imali priznanje tadašnjeg predsednika parlamenta, pa i ljudi iz Vlade, iz vrha Demokratske stranke, da su mnoge zakone, i od ove Miščevićke, koje ste vi preuzeli sada u svoje okrilje, preveli od drugih zemalja, uzimali ste od onih koji su pohrlili u EU i takvi zakoni se sada implementiraju u našoj zemlji, a građani imaju veliku štetu. Dakle, ne samo da nije u skladu sa demokratskim principima, nego jednostavno vređa tradiciju ovog skupštinskog doma.

Ako hoćete, otićiću do naše bogate riznice skupštinske biblioteke da vam donesem kako su izgledale rasprave i kakav je Poslovnik bio između dva svetska rata.

Ne razumem gde sam prekršio Poslovnik u vezi člana 107?
(Nataša Sp. Jovanović: Dostojanstvo Narodne skupštine.)
Dostojanstvo skupštine? U redu.
Možda je i tako kako vi kažete, ali evo svi su mogli da repliciraju i da imaju povrede Poslovnika, a sad bih da nastavimo po amandmanima.
(Nataša Sp. Jovanović: Tražim da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje.)
Skupština će se izjasniti u danu za glasanje.
Reč ima narodni poslanik dr Ana Stevanović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedniče.

Kao što se tiče i svih ostalih članova, mi smo podneli amandman takođe da se i ovaj član zakona briše, zato što smatramo da je zakon strahovito loš i da ne postoji taj amandman kojim se ovaj zakon može popraviti.

Pre nego što uvedete dualno obrazovanje, mi savetujemo ministru, ministarstvu i svim ostalim akterima koje se bave obrazovanjem u našem društvu, da naprave korenitu reformu školstva u Srbiji.

Mi koji smo radili u obrazovanju svesni smo da nam iz osnovnih škola dolaze deca koja su funkcionalno nepismena. Među njima, nažalost, ima i onih učenika koji završe osnovnu školu sa odličnim uspehom. Imate vukovaca koji, nažalost, dođu u srednju školu i koji ne znaju da razmišljaju, koji ne znaju da misle iako imaju odlične ocene, sve petice, čak neki i Vukove diplome, tako da u ovom slučaju vidimo da ocena nije merilo znanja i hiperprodukcija vukovaca, odličnih učenika ne može nikako biti dobra.

Pre nego što primenite i uvedete dualno obrazovanje svaka reforma jeste dobra koja je usmerena na sticanje funkcionalnog obrazovanja naših učenika zato što ukoliko nemamo učenike koji su osposobljene da misle, koji ne mogu da razluče dobro od lošeg, koji ne mogu da primene ono znanje o kojem su učili i stekli u osnovnoj školi, vi onda nemate aktivne građane ovog društva.

Leonardo da Vinči je rekao da učenje nikada ne iscrpljuje um, tako da vas ja molim da stvorite takvu reformu gde će učenje biti zadovoljstvo učenika. Traje predrasuda velika da đaci ne vole da uče. Đaci vole da uče, ali vole da uče zanimljive i kvalitetne sadržaje. Osavremenite programe i uvedite atraktivne sadržaje u kojima će đaci uživati. To će biti suštinska reforma obrazovanja. Bez toga ne možete i nemojte pristupati dualnom obrazovanju. Neće biti efikasno, neće biti dobro i učiniće ogromnu štetu našem obrazovanom sistemu, koji je, već ste i sami svesni, uveliko urušen, uveliko loš, iako je obrazovanje jedan od krucijalnih temelja ne samo našeg, već i svakog ostalog društva. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 27. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Marko Atlagić i Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, prvo da se skloni ono piće tamo. Onaj vinjačić da se skloni, jer moj kolega poljoprivrednik ne može da uđe. On se leči. Ako može da se skloni ono tamo iz redova stranke bivšeg režima, onaj viski, vinjak, šta je.

Dame i gospodo narodni poslanici, dokumenti i Privredna komora, ugovori, to je dobro, da znamo koliko imamo kuvara, krojača, koliko ćemo imati kuvara, krojača, strugara, glodača. Dobro je imati evidenciju.

Družina se po predvodniku prepoznaje, poznaje i prepoznaje. Zamislite, a ja sam bio njegov omiljeni poslanik, zamislite čoveka koji je iz patriotskih razloga išao, istine radi, da proba tog pečenog vola na Palama. Zamislite sada da može da vidi, ja mislim da bi se tri puta u grobu preokrenuo kada bi video ko mu zastupa stranku.

Dame i gospodo narodni poslanici, moramo imati evidenciju i zbog dobrih kuvara, zbog dobrih majstora, zavarivača, strugara, da znamo tačno šta imamo, šta ćemo imati u budućnosti, da možemo da vidimo šta su privredne prilike i neprilike, a šta nam školstvo da daje, da možemo to da usklađujemo.

Bez fizičkog rada nema ničega. Svaka čast umnom rad, svaka čast arhitektama, svaka čast IT inženjerima, ali ja tvrdim i dalje da bez tog majstora, da bez tih zlatnih ruku ništa veliko ne možemo da napravimo.

Zamislite, da smo imali tu evidenciju ne bi morali da traži Tadžetina Tadžija da dođe iz Turske, iz NJujorške avenije da šije odelo „zgrabinovcu“ od 10.000 evra, a ni ovaj ovde što galami ne bi morao da ide u londonsku robnu kuću i na Maldive da vidi dobrog kuvara i da kupi dobro odelo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.