Po amandmanu, da.

Ne govorite po amandmanu.

Takođe bih pitao, evo, takođe bih pitao, ako imamo nemački model ugovora o dualnom obrazovanju, zašto nismo usvojili isto ono što postoji u Nemačkoj, da zarada tog učenika od prvog ka drugom, trećem i četvrtom razredu raste? Zašto smo je zakucali na 70% minimalca? U Nemačkoj, učenik četvrtog razreda zarađuje na dualnom obrazovanju više od onog u prvom razredu? Kod nas je to zakucano. Što se tiče kolega od preko puta, zamolio bi ih da ne dobacuju i da ne spominju stečajne upravnike. Razumem da im je kolega Radulović stalno na pameti, ali neka se suzdrže i ponašaju pristojno. Hvala.

Na član 16. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Marko Atlagić i Marijan Rističević.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Poštovani potpredsedniče, ovde se u ovom zakonu radi o ugovoru o dualnom obrazovanju, ali u prvom redu o obavezama škole koja zaključuje ugovor o dualnom obrazovanju i sklapa sa jednim ili eventualno sa više poslodavaca. Prilikom izbora, ono što je jako bitno, škola će se voditi po interesima učenika i ovde su interesi učenika inače na prvom mestu.

Nije tačno što nam opozicioni poslanici podmeću da Privredna komora ima samo svoj interes. Interes Privredne komore jeste interes i naših učenika, interesi poslodavaca kao drugog subjekta su interesi naših učenika i interesi škole kao trećeg faktora u ovom procesu dualnom obrazovanju jesu interesi učenik. Šta to znači? Da dobijemo na najsavremeniji način obučene učenike čija će produktivnost biti zaista na visokom nivou sa jedne strane strana, a sa druge strane i solidna osnova za dalje školovanje.

Ako nam podmeće osoba koja je bila najgori đak u istoriji Treće gimnazije, poštovani roditelji, onda nemojte da im verujete.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se govori o najboljem interesu učenika. Najbolji interes učenika je da znaju da rade, da proizvode i da se kroz život usavršavaju. Nema većeg interesa od znanja.

Ne razumem, a govorim o pojavi kojoj će ovi majstori stati na kraj, pojava se zove „kradulović Del Boj kompani“. Ta pojava stečajne mafije, neće više biti moguća kada majstori uzmu stvar u svoje ruke, kad steknu zanate, kad oni koji budu želeli da produže, steknu fakultetsko obrazovanje, pa kada postanu i majstori i menadžeri, pa kada budu poznavali svoj posao, onda neće govoriti – živela digitalizacija, ua poljoprivreda. To smo juče čuli. Poljoprivreda koja daje suficit 2,7 milijardi. Naša najbolja privredna grana koja će davati još više.

Zamislite osobu koja je protiv poljoprivrede, a gleda u pasulj. To je gotovo neverovatno. Onda se toj osobi stalno javlja nešto u kugli i stalno diže Poslovnik, misleći da je to ona kugla. Takvu pojavu i ne razumem.

Najbolji interes učenika je da ako se školuju za orezivače vinograda, da ne dobiju od države 550 hiljada evra. Ne treba njima stan od 500 hiljada evra, od 200 kvadrata, mislim da je od Koromana kupljen, moj kolega vinodelac, to poljoprivrednici imaju. Nije njihov interes da klepe 550 hiljada evra, i zemljište iz restitucije, i još da ga država plati 500, pa da koštaju milion državu. NJihov interes je da donesu milion državi. Zato je i najbolji interes učenika da se sklopi takva vrsta ugovora, da se oni obrazuju, da znaju manuelno da rade, da budu vrhunski majstori i da budu na korist svojoj porodici, državi i ovom društvu. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sanda Rašković Ivić, Dijana Vukomanović i Đorđe Vukadinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naziv iznad člana 17. i član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Balša Božović, Gordana Čomić, Dragoljub Mićunović, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Dejan Nikolić, Maja Videnović, Radoslav Milojičić, Goran Ješić, Tomislav Žigmanov, Dušan Petrović, Veroljub Stevanović i Dušan Milisavljević.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

Zahvaljujem.

Član 17. koji, kao i svi drugi članovi, imamo predlog da se briše, jer smatramo da je zakon o dualnom obrazovanju loš, da ne donosi nikakve koristi ni roditeljima, ni sistemu, niti unapređuje znanje u Srbiji, da je nastao na dogovoru eksperata švajcarske privredne komore, da nije autentično srpski i da nema ni načina da za dve godine, kada počne da se primenjuje, da mi pokušamo da izmerimo šta će on dati za 15 godina. Zgodan je za folklor i za ovako razmenu, kome šta padne napamet da priča, i to je zdravo, ljudi se istresu, nalupetaju se svašta, ali im posle bude lakše. Ali, to nema veze sa obrazovanjem dece za bilo koju profesiju, pa tako ni za onu koja će biti na listi dualnih obrazovanja.

Član 17. traži od škole i PKS, da u roku od 15 od zaključenja ugovora o dualnom obrazovanju, da objavljuje na svojoj zvaničnoj internet stranici osnovne informacije o planu i programu nastave i učenja i druge informacije od značaja za izvođenje učenja kroz rad. Koje su to druge informacije? Na koji način se objavljuje ugovor?

Ovaj zakon je, čak i da prihvatimo da Švajcarci znaju šta treba i kako treba urediti dualno obrazovanje u Srbiji, čak i da prihvatimo ovde u članovima koji definišu ugovore i u drugima, vidimo niz manjkavosti koje su nedopustive.

Svaka vrsta odbrane da je naša kritika o lošem dualnom obrazovanju vezana sa bilo kojim događajem iz prošlosti, evo ja ću da vam olakšam da ne morate više da koristite folklor, otkud mi u ovoj situaciji u 2000-tim godinama, kada su 1990-te, bile zlatno doba Srbije, BDP je rastao 4,5% godišnje, banke su bile ugledne, putovalo se svuda, nije bilo rata, pa nismo ni mogli učestvovati u ratu, pa nije bilo ni ratnih zločina, nije bilo nijednog dana bez blagostanja u Srbiji. Devedesete su bile omen blagostanja i sreće u kojem su ljudi uživali. Slažu se poslanici većine, i onda nekako, u nekim godinama, posle 90-ih, eto DS sa koalicionim partnerima SPS, SDP Rasima LJajića, SVM, da upropasti svo to blagostanje, a da se sada opseti i dođe k sebi kao koalicioni partner SNS, isti ti ljudi, iste te stranke.

Da nije bilo tog blagostanja 1990-ih, možda bi mi umeli ovde da razgovaramo, a ne da koristimo folklor, međusobno ruganje, diskvalifikaciju ljudi, vređanje žena, umesto dijaloga o oblasti koja je značajna za nekoliko hiljada dece, za dve godine od danas.

Ako će vam tako biti lakše, eto vam, 1990-te su bile blagostanje i svi problemi su nastali 2001. godine, pa tako i ovi koje imamo sa obrazovanjem. Poricanje realnosti, milo dušama raznih, neće tu realnost promeniti. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.