Zahvaljujem.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 17. se odnosi na podršku deci iz osetljivih društvenih grupa. Žalim što je prošli put došlo do zabune i što je koleginica namerno loše čula.

Dakle, član 34. – detetu kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnje u razvoju, invaliditeta i drugih razloga, potrebna dodatna podrška u vaspitanju i obrazovanju, predškolska ustanova obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacionih prepreka, odnosno vrši prilagođavanje i ukoliko je potrebno obezbeđuje izradu, donošenje i realizaciju individualnog obrazovanja, plana (IOP 1), u skladu sa zakonom.

Predškolska ustanova u koju je upisano dete iz osetljive društvene grupe može da utvrdi potrebu za pružanje dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu. Inicijativu za pokretanje postupka procene potrebe deteta za dodatnom podrškom koju vrši interresorna komisija, može da pokrene roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik deteta ili predškolska ustanova uz saglasnost roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.

Ovo, drugog zakonskog zastupnika, moram da ponovim da smo to već prošli kroz Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja i da je to širi pravni pojam zato što roditelj može da bude sprečen, a roditelj i staratelj ne moraju da budu isključivi primaoci prava. Dakle, možete ovlastiti ukoliko ste u inostranstvu nekog da bude zakonski zastupnik, da može da upiše dete itd, to čisto radi kolega koji nisu razumeli zašto se uvodi pojam zakonski zastupnik. S tim u vezi, u jednoj vaspitnoj grupi može biti do dvoje dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Broj dece u vaspitnoj grupi utvrđen ovim zakonom umanjuje se za 3,5 deteta iz stava 3. ovog člana, koje ostvaruju pravo na dodatnu podršku u vaspitnoj grupi uz plan individualizacije, i individualni vaspitni plan. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Sonja Pavlović, Marinika Tepić, Aleksandra Čabraja, Jovan Jovanović i Zoran Živković.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Jovan Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Na početku moram da izrazim žaljenje što smo ogromnu većinu vremena potrošili na samo jedan predlog zakona, ma koliko taj zakon bio važan i kontroverzan, zakon o dualnom obrazovanju, jer se preostali obrazovni zakoni, uključujući i Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, tiče znatno većeg broja građana Srbije.

Međutim, mi smo ovde imali dugu i razvodnjenu raspravu koja često nije prevazilazila baš predškolski nivo, recimo, o tome ko je imao veći prosek na fakultetu, pri čemu istovremeno oni koji su najveći zagovornici dualnog obrazovanja negiraju značaj formalnog obrazovanja i stečenih diploma. Ako bi prosek na fakultetu bio glavni kriteriju za obavljanje najviše funkcije u državi, onda bi se veliki broj građana koji su imali veći prosek od sadašnjeg šefa države, među koje spada i moja malenkost, u najmanju ruku kvalifikovali da budu na tom mestu.

Kada je reč o predškolskom obrazovanju, značajan broj svetskih istraživanja pokazuje društvene koristi ovog nivoa obrazovanja među kojima su bolji uspeh u daljem školovanju, bolje plaćeni poslovi i ređi sukobi sa zakonom. Pošto je ovde često pominjan finski obrazovni model, ja bih iskoristio priliku da skrenem pažnju na još jednu državu, Estoniju, čiji su se učenici na poslednjem PISA testu, koji meri naučnu, matematičku i funkcionalnu pismenost, u sve tri kategorije našli u samom svetskom, prvo, drugo i treće mesto. Sami Estonci kao jedan od glavnih uzroka ovakvog uspeha navode kvalitetno predškolsko obrazovanje, i to posebno učenje estonskog jezika.

Iz razloga što je neophodna sistem koji će doprineti kvalitetnom celovitom razvoju i dobrobiti dece predškolskog uzrasta u skladu sa njihovim potrebama, ovim amandmanom smo predložili uvođenje obaveze, umesto samo mogućnosti, da predškolska ustanova u koju je upisano dete iz osetljive društvene grupe utvrdi potrebu za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu. Istovremeno, trebalo bi voditi računa i o potrebama nadarene dece koja bi trebalo da imaju jednako pravo na individualni rad i podršku u napretku. Zahvaljujem.

Po Poslovniku, narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Članovi i 106. i 107. bi mogli sada da budu dobar osnov da se mi malo nešto zapitamo ovde. Vi, gospodine predsedavajući, pretpostavljam to niste čuli, a ja sam čuo. Poteglo se pitanje načina na koji smo mi vodili ovu raspravu, da ne pokazujemo dovoljno interesovanja za ono što zastupamo, je li tako, nego govorimo, mislim da su rečene neke besmislene stvari, onog trenutka kada se pozabavimo pitanjem uspeha na fakultetu i čitanjem nečijih ocena. Je li tako? To je neko rekao verovatno da bi samo iskoristio priliku da se pohvali da je i on imao odličan uspeh na studijama. Svaka čast na tome, samo jedna napomena i ne tražim da o tome glasamo – mi smo ovde raspravljali o ocenama koje su postigli na fakultetu kandidati za predsednika Republike. Zašto onaj ko je osetio snažnu želju da se samopohvali ovde nije bio kandidat za predsednika Republike, ako je bio toliko dobar, važan ili ako je sada uopšte dobar i važan?

S druge strane, što ne prokomentariše kakve su ocene bile njegovog kandidata na proteklim izborima za predsednika Republike? Možda zato što tamo nema ništa, baš ništa za pohvalu i sam je svestan da tu nema ništa za pohvalu, pa izgleda i nema želju da brani svog kandidata za predsednika Republike. Biće da su te stvari koje su upisane u tom indeksu još manje važne i manje vredne od ionako nevažnog i bezvrednog rezultata na tim izborima 2017. godine. Hvala lepo.

Pošto ne želite da se Skupština izjasni u Danu za glasanje, smatram da nisam dužan da vam dam obrazloženje na vašu reklamaciju Poslovnika.
(Jovan Jovanović: Replika.)
Gospodine Jovanoviću, po kom osnovu?
Koliko je meni poznato, niste spomenuti, a i bila je povreda Poslovnika, a ne redovan rad.
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Branka Stamenković, LJupka Mihajlovska, Ana Stevanović, Vladimir Đurić i Jasmina Nikolić.
Da li neko želi reč?
Reč ima Branka Stamenković. Izvolite.

Hvala.

Reč je o tome ko treba da pokriva troškove rada predškolskih ustanova. Poslanička grupa Dosta je bilo smatra da, osim što treba da proširimo mrežu ustanova tako da one mogu da prime svu decu uzrasta od tri godine do polaska u školu, smatramo i da je jedini pravedan sistem da to predškolsko vaspitanje i obrazovanje bude u potpunosti pokriveno iz budžeta Republike Srbije.

Trenutno rešenje je da se 80% tih troškova pokriva iz budžeta lokalnih samouprava. Beograd to može sebi da priušti. Mnoge lokalne samouprave ne mogu. Odgovornije bi bilo da se to prebaci na budžet Republike Srbije. Mi smo izračunali, naravno da je to izvodljivo. Postavljala su se ovde pitanja ko će to da plati, kad smo mi protiv dualnog i kad ne damo poštenijim majstorima i zanatlijama da zarade pare za finansiranje predškolskih ustanova.

Odmah da vam kažem, naša vizija nije da radnici koji rade u fabrikama i koji imaju niske plate plaćaju ovakve troškove. Na nivou Beograda npr. sve je to moguće izfinansirati, ukoliko se naplati porez na neizgrađeno gradsko građevinsko zemljište, koje je oteto u pljačkaškim privatizacijama a koje ima ogromnu vrednost i nikad nije ni naplaćeno koliko treba, niti oporezovano koliko treba. Od tih tajkuna i pljačkaških privatizatora, mi nameravamo ovakve projekte da finansiramo. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

A zašto ne od stečajne mafije da naplatimo? Stečajni upravnici i tajkuni isto mu dođe. Jedni bez drugih ne mogu da žive. Koliko stečajeva je bilo sumnjivih? Šta beše sa onim firmama koje je Mišković gurao u stečaj, pa ono… Pa, to nije moglo bez stečajnih upravnika. Sad oni kažu nećemo da to plaćamo iz fabrika. Radnici imaju niske plate, nećemo to da finansiramo iz fabrika, već ćemo to da finansiramo ubirajući porez. Pazi, stvarno. Da li neko uopšte zna od njih šta je BDP? Znaju samo šta je stečaj, otimačina, presipanje iz šupljeg u prazno i kombinacije. Oni samo o kombinacijama. Pa, ne možete da živite od magle, ni sitno seckane ni prosejane kroz rešeto. Bez fabrike i bez robe ne možete da vozite automobil. Ne možete da vozite traktor i da orete ako nemate traktor. Ne možete da gledate, da jedete prazan tanjir. Možete da gledate u njega kao neko pomoćno sredstvo, staklena kugla ili tako nešto. Možete da gledate u prazan tanjir i u staklenu kuglu, ali ne možete da je jedete.

Novac je sredstvo za razmenu robe. Mi moramo radom, manuelnim radom, svaka čast onima koji doprinese da naš rad ima bolji dizajn, da bude naučno potkrepljen itd. Svaka čast arhitektama, ali to neko mora da napravi. Stan mora da se napravi, odelo da se sašije. Obuća da se zalepi. Morate da imate zlatara, obućara, morate da imate krojača. Bez toga ne možete da oporezujete. Možete da emitujete novca koliko imate robe, možete da imate pojavu u ovoj zemlji bolju kompaniju, ona može da traje dok ima odakle da se krade. Posle toga nema ničega. Ne možete živeti prodavajući maštu i iluzije i usput zadužujući zemlji. Pa, glavni proizvod bude dug. To ima svoje limite. To ima svoj kraj i to je gotovo, ma šta mislili tajkuni i stečajni upravnici. Hvala.