Zahvaljujem.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Podneo sam amandman na član 14. U članu 25. stav 2. reč „staratelj“ zamenjuje se rečima „drugi zakonski zastupnik deteta“. U članu 25. zakona koji menjamo ovim izmenama i dopunama, član 25. glasi – dete može da izostane sa pohađanja pripremnog predškolskog programa samo u opravdanim slučajevima, roditelj odnosno drugi zastupnik deteta dužan je da najkasnije u roku od osam dana opravda izostanak deteta.

Mi smo prošli put detaljno raspravljali povodom usvajanja zakona i rasprave o Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, zašto je termin, pravne prirode, „drugi zastupnik deteta“ veoma bitan i širi od pojma „staratelj“, i time se obuhvata veći broj dece. Dakle i obaveza da to dete bude školovano, odnosno u ovom slučaju da pohađa predškolsku nastavu. S tim u vezi, mi želimo da podržimo nastojanje Vlade da ovaj član 25. koji se menja samo ovim delom „drugi zakonski zastupnik deteta“ omogući da što širi broj, da što veći broj dece može da pohađa predškolsku ustanovu.

Dete može da izostane sa pohađanja pripremnog predškolskog programa samo u opravdanim slučajevima i nikako drugačije i verujem da je Vlada želeći da upravo omogući da što veći broj dece bude obuhvaćen predškolskim vaspitanjem, opravdano promenila reč staratelj u drugi zakonski zastupnik deteta i time omogućila većem broju dece da imaju predškolsko vaspitanje. Mislim da to neće predstavljati problem. Znam na šta kolege misle kada su protiv ovoga, međutim, ja čvrsto verujem da se to neće desiti i da se neće dešavati u ovoj zemlji.

Zahvaljujem.
Na član 15. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici zajedno Ružica Nikolić, Vjerica Radeta i Zoran Krasić i zajedno Aleksandra Jerkov, Balša Božović, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Maja Videnović i Radoslav Milojičić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Ružica Nikolić.

Ovim amandmanom tražimo da se član 15. Predloga zakona briše, jer je postojeće rešenje dobro i treba da postoji u novom zakonu.

Model centra koji je definisan ovim članom unapređuje rad predškolske ustanove. On daje mogućnost sveobuhvatnom pristupu detetu sa posebnim potrebama, čime se postižu bolji rezultati u vaspitanju i obrazovanju, odnosno razvoju samog deteta.

Navešću primer kako se odvija vaspitanje i obrazovanje u jednoj predškolskoj grupi, u redovnoj i u specijalnoj školi, po aktuelnim programima, a kako bi to izgledalo kroz model centra i kakvi bi se rezultati postigli koji se ukidanjem ovog modela centra uskraćuju.

Predškolsko vaspitanje i obrazovanje u okviru specijalne škole, funkcioniše tako što se formiraju grupe sa šestoro, sedmoro dece, ponekad i više, sa kojima radi jedan vaspitač defektolog po IOP-u.

U redovnoj školi u jednoj vaspitnoj grupi može biti do dvoje dece sa smetnjama u razvoju, koje svoje obrazovanje i vaspitanje takođe stiču po IOP-u. Izvoditi nastavu u takvoj grupi je veoma komplikovano. Ako se posvetiš detetu sa posebnim potrebama, odnosno sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, ostala deca trpe, a ako radiš sa ostalom decom, to dete će biti zapostavljeno. Zbog nedostatka stručnog kadra nemoguće je kvalitetno i maksimalno posvećeno potrebama deteta istovremeno raditi sa decom sa smetnjama u razvoju, sa ostalom decom i sa nadarenom decom.

Kroz model centra, deca sa smetnjama u razvoju mogu da ostvaruju svoje pravo na obrazovanje i vaspitanje u vaspitnim grupama, u kojima bi bilo između šestoro i sedmoro dece sa kojima radi dva vaspitača - defektologa. Rad može biti individualan, grupni i frontalni, odnosno rad koji se izvodi u učionici. Individualni pristup u radu sa detetom omogućuje detetu podršku od strane stručnog lica, defektologa, logopeda ili psihologa, da razvije sve svoje potencijale uz poštovanje detetovih individualnih potreba, dok grupni rad u učionici pomaže boljoj socijalizaciji sa vršnjacima u grupi.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Šarčević. Izvolite.

Neće niko da trpi. Evo, ja dajem garanciju.

Pošto smo imali model centar, u sistemskom zakonu ima model ustanova. Ovo je bio dobar primer, ali smo ga proširili na osnovnu školu, srednju školu i na sve nivoe do akademskog obrazovanja. Pa, pošto ta rešenja postoje, obuhvaćena su na svim nivoima, onda smo samo ovo transformisali u ono što je kao možda i bolje napravljeno. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i ranije, mi smo želeli ovim amandmanom da podržimo Vladu Republike Srbije i resorno ministarstvo. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je umesto model centra uveo model ustanovu, tako da, pošto je to krovni zakon, makar sam ja kao zemljoradnik koji čita zakone shvatio da kad je nešto obuhvaćeno krovnim zakonom, onda druge zakone koji pomažu krovnom zakonu treba uskladiti sa tim zakonom i s toga je model centar, odnosno Vlada je predložila, a mi amandmanom takođe osnažili, da se član 29, koji obuhvata model centar, briše.

Da bi naši gledaoci znali, član 29. glasi – predškolska ustanova može steći status model centra ako: 1) je kao ogledni centar učestvovala u naučno-istraživačkom projektu u kojem su uvedene inovacije u ostvarivanju vaspitno-obrazovne prakse, ili je razvijen novi model programa predškolskog vaspitanja; 2) postoje kadrovski i programski uslovi za organizovanje obuke i stručnog usavršavanja vaspitača i stručnih saradnika. Sledeći stav – visoka školska ustanova ili naučno-istraživačka organizacija, koja je rukovodilac projekta, daje mišljenje o sticanju statusa model centra za uvedenu inovaciju, odnosno model na period na pet godina. Poslednji stav – bliže uslove o načinu rada i finansiranju modela centra propisuje ministar.

Dakle, nećemo imati više ovo što sam pročitao kao model centar, ali ćemo Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja dobiti model ustanovu, što je takođe isto, tako da nema potreba da član 29. stoji u ovom zakonu. Zato je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona član 29. predložen da se briše, što ja podržavam. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Branka Stamenković, LJupka Mihajlovska, Ana Stevanović, Vladimir Đurić i Jasmina Nikolić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković. Izvolite.

Još jedna stvar o kojoj treba, čini mi se, više razgovarati i razmišljati o menjanju kada je reč o predškolskim ustanovama, to su kriterijumi za upis deteta u vrtić. Pošto nemamo dovoljno predškolskih ustanova, kod nas se redovno dešava da postoje neke liste čekanja i da sva deca koja žele da idu u vrtić na kraju ne mogu da budu upisana u vrtić.

Prema trenutno važećim kriterijumima, prednost imaju deca čiji su roditelji zaposleni. Ja smatram da je to potpuno naopaka logika, koja šalje pogrešnu logiku. Time šaljemo poruku – vrtići su servis za čuvanje dece, a mi se ubismo ovde četiri dana da objasnimo, i predlagač zakona se sa tim slaže, da je taj rani razvoj, od treće godine pa na dalje, vrlo važan za obrazovanje. Moramo, čini mi se, da prestanemo roditeljima da šaljemo tu pogrešnu poruku.

Upravo deca roditelja koji ne rade imaju veću potrebu za polaskom u vrtić, jer roditelj koji ne radi nema dovoljno novca da kupi igračke koje će detetu biti stimulacija za radni razvoj moždanih sinapsi, ali u vrtiću to dete će moći da ima takvo stimulativno okruženje. Roditelji koji rade to pak mogu i od svoje plate deci kod kuće da priušte, ne moraju dete da šalju u vrtić.

Naravno, ne kažem da treba sad zabraniti deci zaposlenih roditelja da idu u vrtić, nego da treba da izjednačimo te kriterijume i da kriterijum ne bude zaposlenost roditelja, nego neki drugi, dok ne izgradimo dovoljno široku mrežu predškolskih ustanova da može da obuhvati svu decu. Hvala.