Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Kao što su moje kolege već rekle, ovaj član 33, posle član 34, govori o materijalno finansijskom obezbeđenju učenika i da imamo pravi zakon o dualom obrazovanju, onda bi se ovde govorilo o isplaćivanju učenicima troškova za socijalno, zdravstveno i penziono osiguranje, ali toga ovde nema. Bilo bi verovatno govora o tome ako učenici sklapaju sa poslodavcem ugovor o zaposlenju, ali toga u ovom zakonu nema.

Ono što će ovaj zakon, ponavljamo, proizvesti je jeftina radna snaga, zato što će ti učenici obavljati neki posao uz učenje kroz rada kod poslodavca kada poslodavcu to odgovara. Kada ima zbog obima posla potrebu za povećanjem zaposlenih on će dobiti najjeftiniju moguću radnu snagu, radnu snagu koja će biti plaćena 70% od minimalne zarade u Srbiji, bez bilo kakve obaveze da poslodavac tog učenika kasnije zaposli kod sebe, da taj mladi čovek može da napreduje, da može da zasnuje porodicu i da ostane da živi u Srbiji.

Danas u Srbiji nije problem što imamo nekvalifikovanu ili lenju radnu snagu, što mladi ljudi neće da rade. Problem je što imamo takve zakone koji omogućavaju poslodavcima da drže svoje zaposlene u ropstvu, da ih plaćaju minimalno, da ih ne zapošljavaju na neodređeno, nego da beskonačnim produžavanjima ugovora na određeno ih drže u stanju ni na nebu ni na zemlji i da mladi ljudi ne mogu da ostvare pristojnu zaradu i da svoj život u Srbiji započnu i nastave.

To je razlog zašto nemamo obrazovanje metalostrugare, varioce. Ti ljudi nalaze svoje zaposlenje van granice Srbije, traže posao van zato što u Srbiji ne mogu da nađu stalan i pristojan posao. Dok to ne rešimo imaćemo ovaj problem, a ovaj zakon o takozvanom dualnom obrazovanju ni na koji način ga ne rešava. Hvala.

Zahvaljujem.
Samo da obavestim da i vaša poslanička grupa više nema vremena za diskusiju.
Na član 33. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici prof. dr Marko Atlagić i Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, ovde se govori o onome što poslodavac treba da obezbedi, počevši od lične zaštite, prevoza učenika, ishrane, povrede itd.

Tragično je i žalosno što poslanici opozicije podmeću, ne samo nama, poslanicima iz pozicije, nego i roditeljima učenika. Zaboravljaju namerno ili ne znaju da je princip očiglednosti ili, što bi rekla braća Hrvati, zornosti jedan, ne od najvažnijih, nego najvažniji od 13 didaktičkih principa i da upravo preko dualnog obrazovanja realizujemo taj princip i dovodimo naše učenike do najvećeg stepena znanja koji će proizvesti najveći stepen produktivnosti od kojeg će koristi imati i naši učenici i naši roditelji i naša država.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo, poslodavac u stečaju ne može da učestvuje u dualnom obrazovanju. Dakle, prošlo je vreme stečajnih upravnika i pojave „kradulović Del Boj kompani“. To vreme je prošlo. Zamislite da on nekoga mora da obučava.

Broj dva molim za razumevanje za mog kolegu poljoprivrednika. Ove se radi o ishrani, a on je više pažnje posvećivao piću, pa mu to po malo nije jasno. Dakle, radi se o ishrani i naknadi za prevoz ili smeštaju i ishrani, što se već radi u nizu učeničkih domova, građevinske škole, poljoprivredne, to ministar svakako zna bolje od mene. Znam da nabrojim desetak poljoprivrednih škola koje već to čine i to već rade.

Ovo je prilika da roditelji rasterete svoj budžet. Oni roditelji koje stranka bivšeg režima, a i moj kolega poljoprivrednik, koji su nemilice pljačkali. Oni su im uzeli pravo na dostojanstvo, pravo da mogu da školuju svoju decu.

Ovo je prilika da deca imaju džeparac, da kupe sebi patike, farmerke, jakne, da ne moraju da kradu, da ne moraju da gledaju kako to druga deca imaju. To je prilika i roditeljima da povrate dostojanstvo, koje im je oduzeto divljom predatorskom privatizacijom. Oduzeta im je prilika da svoje znanje primenjuju u korist društva, države i svoje porodice, da donose plate kući. To pravo im je oduzeto od stane zločinačkog poduhvata koji su izveli iz stranke bivšeg režima i stečajni upravnici, zajedno. Hvala.

Zahvaljujem.
Na naziv iznad člana 34. i član 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Balša Božović, Gordana Čomić, Dragoljub Mićunović, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Dejan Nikolić, Maja Videnović, Radoslav Miličić, Goran Ješić, Tomislav Žigmanov, Dušan Petrović, Veroljub Stevanović i Dušan Milisavljević.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsedniče.

Dakle, član 34. govori o tome da učenik ima pravo na naknadu koja iznosi 70% minimalne cene rada.

Rekli smo već, kada pričate o Nemačkoj, na koju se toliko ugledate, u Nemačkoj nikom ne bi palo na pamet da tu decu plaća manje od minimalca. Ali, kada ste nam govorili o Nemačkoj propustili ste da nam kažete celu istinu. Propustili ste da nam kažete kako se na tu decu, koja idu na dualno obrazovanje u Nemačkoj gleda, da njih svi gledaju kao nekakve luzere, gubitnike koji nemaju dalje pravo na školovanje. Niste nam rekli da su to deca iz izuzetno socijalno ugroženih porodica, niste nam rekli koliki procenat te dece odustane od školovanja pre završetka školovanja i da je taj procenat nekoliko puta veći nego kod druge dece u Nemačkoj.

Niste nam rekli koliko kompanija odustaje od procesa dualnog obrazovanja, ali i sve da je drugačije u Nemačkoj, niste nam rekli da je čak i u Nemačkoj ima problema sa uslovima u kojima ta deca rade, a možete misliti kod nas, gde ima problema sa uslovima u kojim odrasli ljudi, radnici, koji vrlo dobro znaju šta su im prava rade.

Sve i da je drugačije u Nemačkoj, nama dualno obrazovanje ne treba. Ne treba nam, jer mi nemamo uslova za dualno obrazovanje, jer nama nedostaje drugi partner u dualnom obrazovanju. Jedan partner je država, koju kao imamo, a drugi partner je privreda, e, nama taj partner privredni nedostaje, a sama činjenica da će deca biti potplaćena, da neće imati ni jednu garanciju da se zaposle posle završetka, govori da to vama nije ni cilj.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Šarčević. Izvolite.

Vrlo hrabro je reći da je 60% omladine u Nemačkoj luzer ili 70% u Švajcarskoj su luzeri. To vam nisam rekao, svakako. Ali, recimo, mogu da vam kažem da je sadašnji nemački ambasador u Srbiji završio dualno obrazovanje, kao i prethodni švajcarski ambasador, kao i generalni direktor „Simensa“.

(Aleksandra Jerkov: Replika.)