Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj nadzor treba da bude temeljan, posebno za onaj deo za koji se ja zalažem. Dom Perinjon, Bernard Arnault, kapital, pažljivo slušajte. Ne mora od države da se otme 550.000 evra, ne mora. Ako su dobri instruktori, ako je dobar nadzor i ako učenici vole i žele. A država hoće i ima dovoljno državnog poljoprivrednog zemljišta. U takvim situacijama ga treba davati, a ne kao za mog kolegu poljoprivrednika Dom Z.Ž. Trideset zarez pet milijardi kapital vinarije Bernard Arnault u kojoj se pravi čuveni Dom Perinjon. E, sad zamislite koliki su prihodi države. Znači, ne treba ljude obučavati za prevaru, za šibice, bunde, prevare države, već se može stvoriti kapital koji je vredan i u tom nadzoru treba posvetiti pažnju tome.

Cilj države i društva, gospodine ministre, je da nadzor bude kvalitetan, da ti učenici što pre po završenoj školi uđu u sistem, zasnuju radni odnos i da njihov radni staž traje 45 godina, da nam ne idu u penziju sa 15 godina radnog staža. Zato što će te plate biti velike, kao što su i u IMT-u plate zavarivača bile veće nego plate direktora. Sevojno je ovde navedeno kao novi primer. Ukoliko takvi lični dohoci budu, penzijski fondovi će biti puni. Naši penzioneri su zaslužili da imaju velike penzije, ali da se one stvore radom, zarađivanjem, a ne da se dobijaju kreditima i prevarama. Hvala.

Zahvaljujem.
Na naziv iznad glave IX i član 36. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Goran Ćirić, Balša Božović, Gordana Čomić, Dragoljub Mićunović, Nataša Vučković, Vesna Marjanović, Dejan Nikolić, Maja Videnović, Radoslav Milojičić, Goran Ješić, Tomislav Žigmanov, Dušan Petrović, Veroljub Stevanović i Dušan Milisavljević.
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem.

Naredna dva člana 36. i 37. se bave kaznenim odredbama na osnovu kojih se vidi da vi nemate apsolutno nikakvu nameru da zaštitite decu od mogućih zloupotreba, da im omogućite da nastave školovanje i da vas zapravo za tu decu koju šaljete baš briga. Novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj škola ako raskid ugovora iz člana 26. ovog zakona ne obavesti ministarstvo u roku iz člana 26. stav 3. ovog zakona. Kažem – moš misliti, 50.000 dinara za školu koja to ne uradi.

Član 37. je još skandalozniji. Novčanom kaznom od 50.000 do 100.000 dinara kazniće se poslodavac ako ne ispunjava sve one stvari, ako ne vodi računa o dostojanstvu deteta koga tera da radi opasne poslove, ako prekine ugovor bez ikakvog obrazloženja 50.000 dinara, gospodine Šarčeviću, pa je ne znam, to je sramota. Na stranu što donosite ceo ovaj zakon da bi se tim poslodavcima omogućila neograničena količina ekstremno jeftine radne snage, što ne garantujete toj deci ni posao, što im onemogućavate da nastave školovanje sada sa 50.000 dinara. Kažnjavate škole i poslodavce ako ne budu vodili računa o njihovim interesima. Znam da se ljutite kada vam to kažemo, ali zaista treba da vas bude sramota što ste ovakav zakon doneli u Skupštinu. Kakvih 50.000 dinara za poslodavca? Pa, na šta to liči? Da li se vama čini da je pošteno da neko ko je zlostavljao dete, ugrožavao mu dostojanstvo, terao ga da radi na teškim poslovima, nije mu plaćao, čak ni tih 10.000 dinara, škola koja ne vodi računa o deci, da li se vama čini da je pošteno da ta škola bude kažnjena sa 50.000 dinara, a isto tako i poslodavac? Zaista stvarno nema smisla. Čak sam se ne trudite ni da prikrijete ovo što radite ovim zakonom.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar gospodin Šarčević. Izvolite.

Škola će biti kažnjena po ZOS-u, to je onaj zakon sistemski, veliki koji smo doneli. Upravo ako ne primeni, ne samo ovo, nego nasilje nad učenikom, bilo šta da se desi, a mi imamo slučajeve da je to bila redovna pojava, i tu kad je gospođa Radeta govorila, ja sam juče odgovorio, samo ste bili napolju, da će se voditi izuzetno oštra kaznena politika novčana prema direktoru. Ne samo to. Znači, oni su dužni da prijave u postupku školskoj upravi direktno ministarstvu, tako da bi onda lanac i komandovanja i odlučivanja bio jednoobrazovan.

Samo da vam pročitam ovo što je mi je stiglo na poruku preko kabineta oko brige nad učenicima – Elektrotehnička škola iz Niša šalje podršku zakonu i u toku ove rasprave, odeljenje električara je puno sa 30 đaka, ali ima zahteva za prelazak đaka iz drugih škola i traže od nas dodatnu podršku. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 36. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Vjerica Radeta, Nikola Savić, Zoran Krasić, Marinika Tepić i Zoran Živković, Jovan Jovanović, Aleksandra Čabraja i Sanja Pavlović, zajedno Branka Stamenković, LJupka Mihajlovska, Ana Stevanović, Vladimir Đurić, Jasmina Nikolić i zajedno Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Nenad Bogdanović i Zdravko Stanković.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Jel vam taj direktor Elektrotehničke škole iz Niša, ministre, na određeno vreme, u v.d. stanju verovatno?

Članovi 36. i 37. koji govore o kaznenim odredbama su zaista neverovatni. Bolje bi bilo da nemate kaznene odredbe nego ovo. Malopre ste pokušali da objasnite da je sistemskim zakonom ovo rešeno, ali ne možete vi, ministre, da kažnjavate direktora većom kaznom od ove od 5.000 do 50.000 dinara predviđenom u ovom zakonu zato što neki drugi zakon ima veću kaznu. Morali ste da upodobite, loše su vam radili pravnici koji su ovo radili, ako zaista tako mislite. Jednostavno je nemoguće da je ovde kazna za direktora 5.000 dinara ako ne prijavi da je raskinuo ugovor sa nekom kompanijom, a vi kažete – kaznićemo ga po nekom drugom zakonu. Ne može, to nije moguće. U pitanju je prekršaj.

Nije nam jasno ko će uopšte podnositi prekršajne prijave. Da neće možda Privredna komora? Neće, naravno. Da neće poslodavac? Neće, naravno. Da neće roditelji? Ne mogu, nemaju mogućnosti. Dakle, ništa ovo ne valja, zaista ništa ne valja. Ovo je skandal da vi predviđate kaznu od 5.000 do 50.000 dinara ili maksimalnih 100.000 dinara za poslodavca koji ne obezbedi ono sve materijalno obezbeđenje učenika koje je predviđeno u članu 33. Šta ga briga? Što bi obezbeđivao? Platiće kaznu, i to od 50.000 do 100.000, neće platiti 100.000. Direktorka, odgovorno lice, 5.000 do 50.000 dinara. On se već udilovao što je napravio ugovor tamo sa nekom kompanijom da im obezbedi jeftinu ili besplatnu radnu snagu i još će mu biti problem da plati 5.000 dinara zato što vam ne prijavi da je raskinuo ugovor. Jedino ne znam što mora da prijavljuje vama… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Slažem se sa prethodnicima u oceni visina kazni. Isto tako pitanje, zašto se ova kazna odnosi samo na to da, ako se ne obavesti Ministarstvu o raskidu ugovora? Zar je to najgora stvar koja može da se desi u ovom dualnom obrazovanju? Zar nema gorih stvari koje mogu da se dese u odnosu instruktor – koordinator, poslodavac – privrednik, ministarstvo – dete? Ako je najgora stvar da se ne obavesti na vreme Ministarstvo o tome da je ugovor raskinut, onda tu ima neki veliki problem.

Novčana kazna za školu, pa to će platiti građani Srbije, pošto škole se finansiraju iz budžeta, prema tome to ne znači ništa. To je i do sad bio slučaj, baš briga nekoga u Ministarstvu, što se plaća po par miliona kazne zato što se ne daju informacije od javnog značaja ili zato što se krši neki drugi zakon, jer to ne plaća niko iz tog ministarstva, nego to plaćaju građani Srbije preko budžeta.

Kazna od 5.000 dinara za direktora škole, u isto vreme kad je za prljavu tablicu na automobilu predviđena kazna od 15.000 dinara je besmislena. To nije vredno pomena. No, ja sam siguran da neće biti velike prilike da se dođe do tog kažnjavanja. Zato što kako je koncipiran zakon, niti vidim veliko raspoloženje učenika i njihovih roditelja da uđu u ovakav sistem, niti vidim da u Ministarstvu postoji iole jasan definisan put kako po zakonskim aktima da se uredi ovaj haos koji je predložen u zakonu. Hvala vam.