Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Balša Božović, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodna poslanica Maja Videnović, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o budžetskom sistemu.
Izvolite.

Hvala predsednice.

Za mesec dana će godinu dana od kako smo, usvajajući budžet i prateće zakone, usvojili tu, ponovo produžili, tzv. privremenu zabranu zapošljavanja, koja se iz godine u godinu produžava, koja nije ni privremena, niti je zabrana zapošljavanja. Znate, i tada sam rekla ministru finansija da fiskalna konsolidacija i da naplaćivanje i otimanje para od građana Srbije, od naših najstarijih penzionerki i penzionera kojima otimate legalno stečenu imovinu i time se hvalite da je budžet manji deficit, činjenica da zabranite zapošljavanje i time onemogućite da mnogi sistemi u ovoj državi, to su zdravstvo, pravosuđe, kultura, nauka, to su sve one oblasti koje su prirodno usmerene na državu.

Pod jedan, ti sistemi trpe, posledično trpe nekakva prava građana, a ako hoćete trpe prava svih onih građana i građanki koji zbog zabrane zapošljavanja ne mogu da se zaposle, a kada imate pogrešnu meru koja je toliko pogrešna da vam se svakog dana javljaju oblasti i ljudi koji dižu i podižu svoj glas protiv ove mere, kada imate pogrešnu meru, ako nešto još gore može da bude kao dodatak na pogrešnu meru, a to je da se ona ne primenjuje za sve. Svakog dana su svih ovih godina građani Srbije svedoci da ona važi za čestitu doktorku, za mladu umetnicu, naučnicu, zaposlenu u nauci i kulturi, ali ne važi za stotine i desetine hiljada aktivista, članova simpatizera prevshodno SNS.

Dakle, ne postoji oblast u ovom društvu koje ne trpi zbog zabrane zapošljavanja. Govorila sam o stanju u pravosuđu, u činjenici da mi ne možemo da zaposlimo daktilografe zbog toga što je snazi zabrana zapošljavanja. Time posledično, ne samo da tužilaštvo sporije radi, nego ne mogu procesi da traju onoliko koliko je neophodno potrebno da bi se pravda građana ostvarila.

Govorila sam o tome da u matematičkoj gimnaziji, koju je moj kolega Balša Božović danas spominjao, o našim najtalentovanim đacima, imamo činjenicu da ne mogu najbolji profesori da budu profesori najtalentovanijim učenicama i učenicima, nego tehnološki viškovi iz drugih škola koji su u tim drugim stručnim školama ili gimnazijama proglašeni kao nastavnici koji nezadovoljavaju svemoguće kriterijume, oni danas treba da predaju našim najtalentovanijim učenicima. Dakle, ne postoji oblast koja ne trpi zbog činjenice da mi imamo zabranu zapošljavanja. Nekakva diskreciona odluka, nekakva komisija u Beogradu koja treba objektivno da odlučuje da li da se prekrši, da li da postupa po izuzetku i da se u odnosu na, ne znam, opštinu Vlasotince, zaposli neko na zabranu zapošljavanja, svima je vrlo dobro jasno i svakog dana nas kontaktiraju građani da su to isključivo politički pritisci i da to važi za svakoga ko nema vezu. Ova mera je pogubna i ja vas i ovog puta pozivam da stavimo na dnevni red i da razgovaramo o njoj.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 135 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Maja Videnović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim medijima, koji je podnela Narodnoj skupštini 19. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik Maja Videnović, želi reč? (Da)
Izvolite.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Izmene Zakona o elektronskim medijima, nekoliko izmena članova sa koleginicom Vesnom Marjanović sam podnela, koji govore o REM-u, o regulatornom telu za elektronske medije, koja je postala nekakva reč za koju građani osnovano sumnjaju da zapravo ne postoji.

Koleginica i ja smo precizirale u nekoliko članova da se sve ono što su zakonske obaveze regulatornog tela za elektronske medije preciznije definišu, da ne postoji nikakav prostor za zloupotrebu i za činjenicu da danas regulatorno telo, koje bi trebalo da je čuvar javnog prostora, da je čuvar onoga što je zakon obavezao da radi, da se to ne dešava. Propisali smo nekoliko članova, obavezu na vrlo jasan način, koji onemogućava izigravanje i ruganje građanima, a to je činjenica da REM već drugu godinu za redom građanima ne stavlja na uvid monitoring u izbornoj kampanji. Kada to kažem, to nije važno samo zbog političara i zbog nekakvih kandidata i zbog činjenice koja se često prebacuje, da političari kukaju kako u ovoj, onoj meri nisu zastupljeni na način koji je potreban, govorimo građanima, znate, ustavno pravo građana je da budu blagovremeno, pravovremeno i objektivno informisani. Kada vi favorizujete jednu političku stranku ili jednog čoveka, kada 90% medijskog prostora ima samo jedan čovek, jedna stranka, posledično prava građana se na taj način krše.

Znate, kada mi nemamo regulatorno telo za elektronske medije koji bi trebalo da kontinuirano prati da li neko ko je dobio nacionalnu frekvenciju koja je, sve zajedno vas podsećam, javno dobro, da li neko ko je dobio nacionalnu frekvenciju poštuje uslove pod kojima je ta frekvencija dobijena ili u jednom trenutku postaje oružje u rukama jednog čoveka, postaje oružje u rukama jedne stranke, ne toleriše nedopustiv govor mržnje, etiketiranja, sve one stvari za koje bi REM po zakonu morao da reaguje. Umesto da reaguje REM, znate kada REM ćuti onda jedan čovek, predsednik Srbije, u ovom trenutku Aleksandar Vučić, onda jedna stranka, SNS u ovom trenutku, preuzima posao REM-a, pa imamo izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je nezadovoljan zato što u jednom dnevniku na RTS-u nije njegova izjava bila u trenutku kada je on procenio da bi ona trebala da bude, ili na drugoj televiziji kada umesto REM-a, predsednik Vučić meri sekunde i izjavljuje nezadovoljstvo zbog toga što to nije najbolji način. Znači, kada stranka umesto institucija preuzima vlast, kada stranka saučestvuje u činjenici da se vlast ne krši kada urušavamo institucije koje danas ne rade svoj posao, to je nešto što bi trebalo sve nas zajedno da zabrine i zato vas pozivam i ovaj put da stavite na glasanje ovaj predlog zakona.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 135 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predloga zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica, koji je podneo Narodnoj skupštini 13. septembra 2017. godine.
Da li narodni poslanik želi reč? (Da.)
Molim vas da se prijavite samo. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana predsednice, poštovane koleginice i kolege, polazeći od problema koji svi vidimo u Srbiji, dakle, kao i u svetu, rastuće razlike između najbogatijih i najsiromašnijih i rastuće siromaštvo u Srbiji nas je navelo da kao DS, a i ja predstavim predloge zakona koji bi ublažili te razlike, sigurno ne bi rešili do kraja sve probleme, jer to nije moguće, ali ublažili te probleme. Iz tog razloga smo dali i ovaj Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Dakle, ideja je da oni poslodavci koji bolje plaćaju svoje radnike budu stimulisani time što će njihov porez na dobit biti manji.

Mi u ovom trenutku u Srbiji imamo porez na dobit na nivou 15% linearno. Naš je cilj da taj nivo poreza ostaje za sve one poslodavce koji isplaćuju zaradu u rasponu između 80% i 120% prosečne zarade u statističkom regionu gde taj sistem posluje. Mislim da to u jednom delu može da stimuliše poslodavce da smanjuju svoje apetite, ali da budu izdašniji prema svojim radnicima i time povećaju njihovu motivaciju, a sigurno i njihovu produktivnost.

Ovaj predlog zakona podrazumeva i destimulativni nivo poreza na dobit, koji bi se povećao na 30% za sve one koji isplaćuju ispod 80% zarade za ljude koji rade u njegovoj firmi, i stimulacija za sve one koji isplaćuju preko 150% zarade svojim radnicima, time što će biti svesni da im najviše doprinose profitu, a da će dobiti onda i nižu stimulativnu stopu poreza na dobit od 10%.

Dakle, pošli smo od toga da na ovaj način uspostavljamo veće poverenje i veću odgovornost poslodavaca prema svojim zaposlenima, ali i smanjujemo, siguran sam, taj jaz. Jer, statistika u Srbiji kaže i potpuno je jasna - kada pođemo od podataka o kojima malo govorimo ovde, a potrebno je da češće govorimo, da je prosečna plata u Srbiji 47.000, da je potrošačka korpa oko 69.000 do 70.000, da je minimalna potrošačka korpa 36.000, i da veliki broj građana živi ispod linije siromaštva. Još jednom da kažem samo, granica linije siromaštva za četvoročlanu porodicu u Srbiji je 31.500. To je četiri i po hiljade manje od minimalne potrošačke korpe. Ovaj predlog je pokušaj da probamo da tražimo zajedno rešenje i da debatujemo ovde u Skupštini o tim rešenjima koja…

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dohodak građana.
Izvolite.

Dakle, i ovo je jedan od zakona koji ima za cilj upravo borbu protiv siromaštva, jer u ovom trenutku ispod linije siromaštva je oko 8% upošljenih i građana Srbije. Dakle, 8% je negde oko 500.000 građana Srbije i mislim da oni zaslužuju razgovor u ovom parlamentu i pokušaj da tražimo rešenja za njihov trenutni status.

Suština predloga je da i prihod od kapitala ili dividendi bude deo obaveza poreza na dohodak građana. Detaljnije ću vam objasniti šta je cilj ovog zakona, a to je uključivanje prihoda od dividendi u prihode podložne obračunu godišnjeg poreza na dohodak građana i stvaranje uslova za povećanje priliva i naplate javnih prihoda na osnovu poreza na dohodak fizičkih lica. Namera je da se smanje socijalne razlike, ali i da se smanje tenzije u društvu, jer jasno je da je to proces koji se svakako ubrzava, da bogati postaju bogatiji, a da siromašniji postaju sve siromašniji.

Šta bi to značilo? Ovako bi se prihod od dividendi oporezovao u tri nivoa. Prvo kao dobit pravnog lica od 15% u ovom trenutku, a ja sam predložio u ovom prethodnom predlogu zakona da imamo tri nivoa dobiti za stimulaciju pravih poslodavaca i onih koji stimulišu zarade svojih upošljenih, a da kao dividende pri isplati imaju opterećenja još 15%, što bi u konačnom značilo da bi kumulativni efekat ovakvog oporezivanja bio od 35% do 39% u odnosu na dosadašnjih 28%.

Mislim da je to pre svega odnos prema prinosu na kapital i prinosu na rad. S jedne strane nećemo imati napretka i poštovanja rada i nekih veština radnika koji ulažu svoj rad ukoliko je taj prinos na kapital uvek veći, a očigledno je da su stimulisaniji vlasnici kapitala kroz nivo poreza na dobit njihovih korporacija ili privrede koju vode.

Dakle, ideja je upravo ta da smanjimo te razlike i ja vas pozivam da o tome makar razgovaramo. Ukoliko u ovakvom obliku ne prihvatate ovo rešenje, mislim da je potrebno razgovarati o ovom setu zakona koje smo predložili i mislim da od toga ne treba bežati, jer siromaštvo u Srbiji neće nestati ukoliko mi zabijamo glavu u pesak.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Izvolite.

I ovo je pokušaj da se ovakvim zakonima doprinese pre svega pravednijoj socijalnoj raspodeli, ali i pravednijoj regionalnoj raspodeli. Mislim da je ovo tema koja treba da ide u susret i budućem, nadam se, usvajanju zakona o poreklu imovine. Ovde smo predložili da se u članu 58. ovog zakona dodaje stav 2. koji glasi – podzakonskim aktom se formira poseban organizacioni deo u Poreskoj upravi, sa posebno obučenim kadrovima koji bi, u saradnji sa ostalim državnim organima, MUP-om, Katastrom, Narodnom bankom Srbije, Upravom carine, Centralnim registrom hartija od vrednosti, APR-om, Upravom za trezor, Upravom za sprečavanje pranja novca, vršio obradu podnetih prijava kao proveru obveznika koji nisu podneli prijavu. Dakle, osnovna je ideja da se izvrši efikasnije upoređivanje imovine fizičkih lica sa njihovim prijavljenim prihodima.

Ja sam i prošli put, predlažući ovu izmenu zakona, govorio o našem iskustvu u parlamentu. Dakle, nije logično da mi kao poslanici, ili mnogi poslanici koji sede od 1990. godine do, recimo, 2010. godine u ovim klupama, znamo kolike su plate poslanika, znamo kolike su plate bile devedesetih godina, kolike su bile 1993. godine, u iznosu od pet maraka tadašnjih u protivvrednosti, ili deset maraka, pa su rasle, evo sada, do nekih oko 700 evra u protivvrednosti. Znači, u proseku za ovih 20 godina ta plata poslanika nije iznosila više od 500 evra prosečno.

Narodni poslanik koji je sedeo u ovim klupama 20 godina, znači 240 meseci sa prosečnom platom od 500 evra je mogao da zaradi 120 hiljada evra, ukupno za 20 godina. Dakle, da nije ništa trošio, da nije ništa trošio ne bi mogao da ima i stanove, ne bi mogao da ima automobile, ne bi mogao da ima vikendice ili mnoge druge stvari koje građani Srbije ne mogu sebi da priušte.

Dakle, otvoren je poziv da se proveri, upravo i ukrsti, imovina, postojeća imovina svih poslanika koji u klupama sede od 1990. godine do danas, da se vidi kakve su njihove poreske prijave i koliko su poreza platili ovoj državi i da li se one mogu ukrstiti sa imovinom koju su prijavili ovoj državi.

Dakle, tu će se najjednostavnije videti gde su izvori tih prihoda i da li su ti isti, ne samo poslanici, nego i članovi Vlade i svi drugi ljudi na javnim funkcijama bili pošteni prema svojoj državi i iskreni prema građanima Srbije.