Imam pravo da obrazložim. Ne, ne zloupotrebljavam.

Zloupotrebljavate.

Pokušavam da obrazložim svoje pravo na repliku koju ste mi uskratili.

Sami sebi ste dali repliku, prema tome ne može.
Član 104. vrlo je jasan i govori o tome da predsednik parlamenta daje repliku kada oceni da ima osnova za repliku, a ne daje poslanik sam sebi pravo na repliku kroz institut povrede Poslovnika. Vi to vrlo dobro znate.
Reč ima narodni poslanik Vlado Babić.

Uvažena predsedavajuća, cenjeni gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas su na redu tri zakona iz oblasti zdravstva i to dopuna Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, Zakon o medicinskim sredstvima i Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora Kliničkog centra između Republike Srbije i Evropske investicione banke.

Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji je donet 10. novembra 2014. godine, a njegova primena je počela 1. januara 2017. godine. U momentu njegovog donošenja utvrđeno je šta čini integrisani zdravstveni informacioni sistem, odnosno IZIS. NJega čine informacioni sistem organizacija zdravstvenog osiguranja, sistem zdravstvenih ustanova, privatne prakse i drugih pravnih lica, ali sam IZIS 2014. godine nije bio još uspostavljen.

Zakon je bio nedorečen u smislu što nije sadržavao primedbe Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnostima. Donošenjem ovoga zakona omogući će se precizno određivanje pravnog lica koje će biti odgovorno za nesmetan rad zdravstvenih ustanova i zdravstvenog sistema u celini, zasnovanog na principima elektronskog poslovanja, a utvrdiće se i njegova obaveza u slučaju povrede bezbednosti podataka, kao i sankcija ukoliko se ne postupa po istom. Ta ustanova koja je odgovorna za navedeno je Zavod za javno zdravlje Srbije osnovan za teritoriju Srbije kao rukovaoca podacima koje čini IZIS.

Inače sam IZIS se organizuje i razvija radi planiranja i efikasnog upravljanja sistemom zdravstvene zaštite, zdravstvenog osiguranja i podataka u vezi sa zdravstvenim stanjem stanovništva, finansiranjem zdravstvene zaštite, kao i funkcionisanje zdravstveno sistema. Baza podataka, odnosno softver na kome se zasniva funkcionisanje IZIS biće postavljen u Zavodu za javno zdravlje i time će se samo poboljšati vođenje zdravstveno-statističkih podataka.

Zavod za javno zdravlje u slučaju da ne bude registar lica obolelih od bolesti od većeg javnog zdravstvenog značaja. Zatim u slučaju da ne dostavlja izveštaja ministarstvu i organima nadležnim za područje zdravstva i ukoliko ne obaveste lica koja na koja se podaci odnose u smislu povrede bezbednosti njihovih podataka biće kažnjeno novčanom iznosu od 50 do 1.000 do dva miliona dinara, a odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi od 30 do 150.000 dinara.

Donošenjem ovoga zakona postiže se osnovni cilj, a to je usklađivanje sa propisima kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti. Na taj način se omogućava nesmetano funkcionisanje zdravstvenih ustanova kao i zdravstvenog sistema u celini, tako da će pacijenti koji koriste usluge zdravstvenih ustanova biti u potpunosti pod zaštitom podataka o ličnosti. Time su podaci o zdravstvenom stanju pacijenata podignuti na jedan viši nivo, bar što se tiče zaštite ovih podataka. Treba istaći da primena ovoga zakona ne iziskuje dodatna finansijska sredstva, što je vrlo bitna činjenica.

Što se tiče Zakona o medicinskim sredstvima, njima se uređuju uslovi za proizvodnju i promet medicinskih sredstava, odnosno stavljanje na tržište i upotrebu u Republici Srbiji. Medicinsko sredstvo može biti opšte, a tu se podrazumeva svaki instrument, aparat ili uređaj, softver, implantat, reagens, materijal i drugi proizvodi koji se koriste samostalno ili u kombinaciji. Pomoćna sredstva za medicinsko sredstvo, odnosno pribor je proizvod koji nije medicinsko sredstvo, ali koga je proizvođač namenio izričito da se koristi u kombinacijama sa medicinskim sredstvom. In vitro dijagnostičko-medicinsko podrazumeva reagense, kalibrator, kontrolni materijal, instrumente i aparaturu kao i softver namenjen za upotrebu u in vitro uslovima za ispitivanje uzoraka.

Implantibilno medicinsko sredstvo je namenjeno da se delimično ili u celosti ugradi u telesni otvor ili ljudsko telo čije je namena da ostane u organizmu i nakon medicinske procedure. Za medicinska sredstva stavljena na tržište EU postoji evropska baza podataka za medicinska sredstva koja centralizuje podatke o registraciji proizvođača tzv.EUDAMED. Članice EU za medicinska sredstva imaju svoje udruženje nadležnih organa tzv. kamp.

Što se tiče razloga za donošenje ovog zakona pre svega je u pitanju usaglašavanje sa direktivama i drugim propisima EU iz oblasti medicinskih sredstava i to Direktivom za opšta sredstva koja se koriste u humanoj medicini, zatim Direktivom za aktivna implantibilna medicinska sredstva, Direktivnom za in vitro medicinska sredstva i smernicama i vodičima. Shodno tome Agencija je ovlašćena da vrši kontrolu medijskih sredstava u smislu zaštite od postojanja nesigurnih uveženih medicinskih sredstava. Svako sredstvo koje sadrži znak c, znak usaglašenosti može da se stavi u upotrebu.

Radi sprečavanja nastanka ili prevencije nastanka teških posledica po javno zdravlje u slučaju epidemije, Vlada na predlog ministra može da propiše i drugačiji način i uslove za stavljanje na tržište i registraciju medicinskih sredstava za kliničko ispitivanje, proizvodnju i promet, zatim tehničku procenu medicinskih sredstava, obeležavanje, vigilacu, oglašavanje kao i primenu različito standardnih uslova koji su propisani ovim zakonom i propisima donetim za njegovo sprovođenje.

U danu za glasanje SNS će podržati ove zakone. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima LJupka Mihajlovska. Nije tu.
Reč ima Danica Bukvić. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, danas raspravljamo o paketu zakona koji uređuju oblast zdravstva.

Predlog zakona o medicinskim sredstvima, po prvi put posebnim propisom uređuje oblast proizvodnje i prometa medicinskih sredstava, njihovo stavljanje na tržište u Republici Srbiji, klinička ispitivanja medicinskih sredstava, vigilancu, praćenje svih zakonom propisanih parametara za puštanje sredstava u promet, ocenjivanje usaglašenosti medicinskih sredstava sa osnovnim zahtevima oglašavanja i obeležavanja medicinskih sredstava i nadzor u ovoj oblasti kao i druga pitanja od značaja za medicinska sredstva. Ova oblast je do sada bila regulisana u zakonu zajedno sa lekovima, odnosno Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima kada je započeto usaglašavanje ove oblasti sa propisima EU. U oblastima medicinskih sredstava izvršeno je delimično usaglašavanje sa relevantnom evropskom regulativom, a da bi se privredi koja u tom trenutku nije poslovala u skladu sa evropskim standardima omogućilo da nastavi svoje poslovanje na tržištu Republike Srbije, odnosno da bi joj se omogućilo da postepeno uskladi svoje poslovanje i svoje proizvode sa najvišim standardima u pogledu sigurnosti i kvaliteta medicinskih sredstava.

Harmonizacija propisa u oblasti medicinskih sredstava sa evropskim propisima omogućiće domaćim proizvođačima medicinskih sredstava da plasiraju svoje proizvode, kako u zemlje EU, tako i u drugim zemljama sveta, čime će se takođe doprineti razvoju privrede Republike Srbije u celini.

Ovim zakonom uređuje se samo oblast medicinskih sredstava koja se upotrebljavaju u humanoj medicini, a ne i sredstava koji se koriste u veterinarskoj medicini. Naime, u propisima EU, kao i u zemljama članicama EU, oblasti medicinskih sredstava za veterinarsku i humanu medicinu regulisane su odvojenim propisima. Lekovi i veterinarska sredstva, odnosno njihova primena, biće uređena posebnim zakonom.

Posebno želim da istaknem značaj izmena odredbi kojima se uređuju klinička ispitivanja medicinskih sredstava, odnosno precizira se način i postupak njihovog odobravanja, kao i skraćivanje rokova, što će stvoriti uslove za podsticanje većeg broja kliničkih ispitivanja u zdravstvenim ustanovama od strane zdravstvenih radnika.

Rok za odobrenje kliničkih ispitivanja skraćen je na 60 dana i obzirom na taj skraćeni rok i paralelnu proceduru, očekuje se povećan broj zahteva za klinička ispitivanja. Ovo je posebno značajno za multicentrična ispitivanja, odnosno ispitivanja koja se sprovode istovremeno u više država. Ovde se podrazumevaju standardi koji se primenjuju u sprovođenju kliničkog ispitivanja, a to su smernice dobre kliničke prakse, odnosno standardi Svetske zdravstvene organizacije za klinička ispitivanja medicinskih sredstava na ljudima. Dakle, učesnik studije je potpuno zaštićen, jer se koriste najviši standardi Svetske zdravstvene organizacije.

Izmenama ovoga dela zakona, odnosno definisanjem same procedure kliničkog ispitivanja, omogućiće se veća dostupnost najnovijih naučnih dostignuća u medicini, kako bi se pacijentima obezbedila savremena i inovativna terapija, a bez povećanja troškova za zdravstveni sistem Republike Srbije.

Ovim Predlogom zakona će se prevazići i sve eventualne nedoumice koje su u toku primene Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima uočene. Tu pre svega mislim na tretiranje i onih medicinskih sredstava koji ne dolaze sa teritorije EU, jer će ovakvim rešenjem od sada i ta medicinska sredstva morati da prođu kroz istu standardizovanu kontrolu, a sve u skladu sa domaćim propisima i propisima EU, a opet sve u cilju zaštite zdravlja stanovništva.

Većina proizvoda na našem tržištu zadovoljava i ispunjava zahteve EU i obeležena su „C“ znakom usaglašenosti. Samo 0,6% medicinskih sredstava ne poseduje taj znak. Ta sredstva većinom potiču iz zemalja van Evropske unije, ali zbog niže cene, ova sredstva se dosta upotrebljavaju, pa je stoga potrebno i na njih primeniti odredbe ovoga zakona.

Kroz različite vrste testova i postupaka uvodi se suštinska kontrola sigurnosti i karakteristika medicinskih sredstava, kako proizvođača tako i imenovanog tela u odnosu na dosadašnju, uglavnom dokumentacionu kontrolu.

Drugi Predlog zakona koji je deo ovog zahtevnog paketa o kome danas raspravljamo je Predlog zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva. I ovde moram da pohvalim Ministarstvo zdravlja i Vladu Republike Srbije zbog činjenice da se po uočavanju određenih nedostataka i ukazivanju na njih od strane Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti odmah pristupilo otklanjanju nedoumica u pogledu nadležnosti i odgovornosti za čuvanje i obradu podataka o zdravlju naših građana.

Činjenica je da su podaci o zdravstvenom stanju građana najosetljiviji i najintimniji deo i najintimniji podaci koji zahtevaju poseban tretman u pogledu čuvanja, obrade i definisanja pristupa od strane odgovornih ili ovlašćenih lica i institucija.

Ovim Predlogom zakona se upravo utvrđuje nadležnost Zavoda za javno znanje Republike Srbije, koji će biti odgovoran za čuvanje, obradu i pristup podacima o zdravlju građana Republike Srbije.

Želim da kažem da je Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva potpuno zaživeo u praksi i pokazao korisnost, posebno na nivou primarne zdravstvene zaštite.

Moje prethodne kolege su iznosile neke podatke o problemima u korišćenju ovog informacionog sistema, a ja bih istakla da je veliki značaj uvođenja Centralnog informativnog sistema pokazan pre svega nedavno, uvođenjem elektronskog recepta, čime je olakšano lečenje, odnosno, praktičnom primenom elektronskog recepta je smanjen broj dolazaka hroničnih bolesnika u domove zdravlja za uzimanje recepta, a time je olakšan rad zdravstvenih radnika u domovima zdravlja, a svakako je i maltretiranje pacijenata koji su jednom mesečno morali da dolaze u dom zdravlja samo radi recepata na taj način smanjeno.

Na kraju, rekla bih nekoliko rečenica o Predlogu zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke za rekonstrukciju četiri klinička centra u Srbiji. Obzirom da je u pitanju nastavak započete rekonstrukcije kliničkih centara Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac, koje su naše najznačajnije ustanove tercijalne zdravstvene zaštite i u kojima se pružaju usluge vrhunskih stručnjaka i sprovode najsavremenije dijagnostičke i operativne procedure, potvrđivanje ovog ugovora kao i stvaranje uslova za završetak ovih rekonstrukcija od posebnog je značaja za javno zdravlje Republike Srbije.

Poštovani ministre, koristim priliku da izrazim zahvalnost za razumevanje i Ministarstvu zdravlja i Vladi Republike Srbije koji zajedno poslednjih godina dosta ulažu u zdravstvo i poboljšanje uslova u pružanju zdravstvenih usluga. To se ne čini samo na nivou velikih kliničkih centara i u većim gradovima, već i u manjim sredinama, kao što je Lazarevac, mesto u kome živim i radim i gde je u toku izgradnja vanbolničkog porodilišta čije temelje ste vi, zajedno sa predsednicom Skupštine, postavili. Izgradnjom ovog porodilišta poboljšaće se uslovi rada lekara, ali i uslovi smeštaja porodilja.

Sa druge strane, ono što je takođe od velikog značaja, je to što će se izmeštanjem porodilišta stvoriti uslovi za prostorno proširenje Specijalne bolnice za endemsku nefropatiju u Lazarevcu, koja je bila smeštena u istoj zgradi sa vanbolničkim porodilištem, a koja, da naglasim, ima jedan veliki centar za hemodijalizu, sa 110 bolesnika koji se tamo leče, koja ima bolnički kapacitet od 30 postelja i ovo proširenje će svakako uticati i na poboljšanje uslova lečenja i smeštaja bolesnika u ovoj ustanovi i poboljšanje uslova rada zaposlenih u Specijalnoj bolnici za endemsku nefropatiju u Lazarevcu.

Zbog svega iznetog, u danu za glasanje, Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će glasati za usvajanje paketa zakona iz oblasti zdravstva. Hvala.

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Zahvaljujem.

Predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, poštovani ministre sa saradnicima, ono što je danas na dnevnom redu i nekoliko puta smo to rekli, i ovlašćeni i ispred Poslaničkog kluba Demokratske stranke dr Dušan Milisavljević, jako su važni zakoni na dnevnom redu.

Svaki put kada Vlada u Skupštinu dolazi, a u pitanju su zdravstveni zakoni, odnosno zakoni koji regulišu zdravstvo u Srbiji, mislim da građani imaju mnogo više interesovanja nego kada su neke druge stvari u pitanju. Zašto? Zato što se u Srbiji danas malo govori o situaciji koja pogađa svakog stanovnika naše zemlje. Politička debata u tom smislu treba da koristi da jednostavno razmenimo argumente, da uputimo na one stvari koje je Vlada eventualno uradila u poslednjih pet, a evo, ulazimo i u šestu godinu i da vidimo kakvo je stanje na samom terenu. To građani na kraju i očekuju od nas.

Ne slažem se sa ovlašćenim ispred poslaničke grupe SNS, da samo lekari i doktori treba da razgovaraju na ove teme, odnosno kada su na dnevnom redu zakoni o zdravstvu. Ne znam da operišem, naravno, zato što sam završio Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, ali sa druge strane znam sa kakvim se poteškoćama i strahovima suočavaju građani Srbije kada je u pitanju stanje u našem zdravstvenom sistemu.

Dakle, strah od nemogućnosti lečenja je najveći strah koji postoji danas u Srbiji. Nije ni strah od gubitka posla, koji je takođe veliki, nije strah od nemogućnosti zapošljavanja, koji je takođe veliki, najveći strah u Srbiji je danas strah od nemogućnosti lečenja.

Celu situaciji u Srbiji opisuje rečenica – „Ne dao Bog da se razboliš u Srbiji“, i to je nešto već dugi niz godina takva situacija. Ne kažem da je tačno 2012. godine bilo bolje, a da ne ulazimo odmah u prepirku - šta je uradio prošli režim, šta je uradio ovaj režim. Mislim da je strah od nemogućnosti lečenja nešto na čemu insistira DS, zajedno sa svojim predsednikom Draganom Šutanovcem, poslanički klub DS, koji je nekoliko puta upućivao i na mnoge druge načine ukazivao na problem u sistemu zdravstva. Pre svega, svi znaju da lekari odlaze, svi znaju da, ukoliko se ovakva situacija nastavi da jednostavno u Srbiji više neće imati ko da leči.

Ono što je trošak za državu da napravi dobrog hirurga, jedna Nemačka, jedna Austrija, jedna Švajcarska ili Švedska, uzmu sve ono što je jedna Srbija uložila da se neko specijalizuje za određenu oblast, da neko završi medicinu, da neko postane lekar, to druge države nažalost, koriste zato što je loša ekonomska situacija u zemlji. Male plate, govore pre svega o tome, loš kvalitet usluge, koji se pruža građanima, takođe govori o tome.

Sve više najvećih stručnjaka, kao što je i vama poznato, odlazi u privatni sektor. U državnim bolnicama takođe, postoje jako veliki stručnjaci, ali sve više se opredeljuju na to da nastave svoj posao u privatnom sektoru. Privatni sektor, je naravno, nešto bolje uređen, odnosno mnogo bolje, ali on i košta. Ne bih se složio sa vama i vašom konstatacijom da tamo i njihove usluge u privatnom zdravstvenom sektoru traže oni koji imaju novca to da plate. Ne, ja mislim da tamo takođe idu građani koji nemaju da plate pregled, ali jednostavno idu zato što ne mogu taj pregled ili to lečenje da dobiju u državnoj ustanovi.

Liste čekanja su takve da jednostavno često, nažalost, nažalost, ponavljam, mnogi koji boluju od teških oboljenja ne dočekaju lečenje, to i sami znate. Pregledi takođe zahtevaju nekoliko meseci da se sačeka na elementarno i najosnovnije, a to jednostavno građani žele da reše istog momenta. Sistem dakle, mora da se promeni. To je ono što suština.

Vi danas govorite o tome da se zadužujemo, koliko miliona evra, da se još neki kliničko bolnički centar uredi. I, ja to pozdravljam, i ja mislim da je to pametno ulaganje, ali hoću da vam kažem da ništa nismo uradili ako opet budu gužve, ako opet ne može da se dođe na red, ako opet postoje, svaka čast, i sajber i gama nož, ali, kako da vam kažem, neće Vojska Srbije da bude zadovoljnija i opremljenija ako budemo imali satelit. Dakle, opet će vojnik da bude taj koji neće imati čizme, neće imati uniformu, neće imati osnovna sredstva za rad, isto tako u zdravstvu. U zdravstvu ne možemo sa gama nožem, ne možemo sa sajber nožem, svaka čast za nabavku, ali je to samo jedna kap u moru negativnih stvari koje postoje u ovom sistemu i koji građani, pa i oni koji rade u zdravstvenom sistemu to osećaju svakoga dana.

Prevenciju ste pomenuli, i ja to takođe, pozdravljam, i mislim da takođe treba da se radi mnogo više na tome. Mnogo je poštenije reći – ljudi ne možemo da promenimo ovaj sistem, šest godina smo na vlasti, nismo uspeli ništa da uradimo, hajde da uložimo više u prevenciju. Međutim, i tu vas bojkotuju određene činjenice. U Beogradu je pre nekoliko dana bio rebalans budžeta, 74 miliona dinara je manje do kraja ove godine utrošeno za prevenciju. Dakle, prebačeno je u sledeću godinu. Dakle, to su neke stvari, i ko zna koliko još na raznim lokalnim samoupravama su se slične, ili iste stvari dešavale.

Korupcija je ogroman problem i građani takođe, sa tim imaju svakodnevni dodir. Dakle, mnogo je jeftinije za pojedinog čoveka da ode u privatnu bolnicu da se leči, nego što me možda duplo veći iznos novca dati nekom korumpiranom u zdravstvenom sistemu da bi samo došao na red. Dakle, to se takođe dešava i to je takođe stvar koja je postala i više nego očigledna, sastavni deo zapravo svakodnevnog života.

Namešteni tenderi. Krađa. Sami ste o tome govorili. Ne znam zbog čega, npr. Ministarstvo nije podnelo krivične prijave. Imali smo nekoliko slučajeva da su određena Ministarstva u Vladi Republike Srbije da su podnosila krivične prijave za nepravilne tenderske nabavke itd. Zašto se čeka sa krivičnim prijavama kada je u pitanju Kliničko bolnički centar u Nišu, za koji ste i vi sami rekli da postoji i krađa i malverzacije i da kasne radovi zato što se određene kombinacije, kako ste vi naveli, tamo vrše?

Građani na to čekaju. Oni zahtevaju da fond koji oni plaćaju, koji oni pune, njima omogući normalno i pristojno lečenje. Oni to jednostavno, nemaju danas u Srbiji. Znam da je situacija takva da se ne može promeniti za još određeni niz godina, ukoliko se ne bude suštinski reformisalo zdravstvo i zdravstveni sistem.

Uslovi u bolnicama, znate kakav je doručak na primer u porodilištu Narodni front? Imali ste one slike koje su izlazile i po Fejsbuku i po Tviteru, imali ste dve salame, jaje jedno na pola i to je doručak koji se služi u jednoj bolnici. Tako nije u privatnim bolnicama, tako nije na nekim drugim privatnim ustanovama, ali jeste u državnim i to je ono što je loše i to je ono što moramo da promenimo.

Zdravstveni fond, tri puta manje novca transferiše nego što bi morao to da radi, i iz tog razloga imamo blokadu zdravstvenih ustanova, imao blokadu domova zdravlja, domovi zdravlja nemaju ni aspirine, ni zavoje, a kamoli neke ozbiljnije lekove. Bolnice nemaju najosnovnija sredstva za rad, a kamoli nešto komplikovanije i ozbiljnije. To se, naravno, suočavate sa tom situacijom vi, ja imam puno pravo da vas pitam, ne samo što sam narodni poslanik, nego zato što ste šest godina na vlasti, a sa druge strane ne oseća se taj boljitak koji ste obećavali i najavljivali godinama i godinama unazad.

Kada su u pitanju zubari, na primer, pričali smo još 2012. godine o tome koliko je važno da ulažemo u one stvari koje zaista tište građane svakodnevno. Dakle, ukinuli smo zubarsku uslugu, u Beogradu je postajala, kao i što sami znate, i u velikoj meri je pomagala građanima Beograda da se na taj način leče, ali jednostavno sa jako malo sredstava, ta stvar bi se vrlo brzo razvila, i omogućila građanima Srbije da za jeftin novac, mali novac mogu sebi da poprave zub.

Dakle, ja sam vam lično, čini mi se da smo već jednom razgovarali privi put kada ste postali ministar, o tome koliko bi bilo potrebno da se, na primer, Studenska poliklinika, koja takođe u određenoj nekoj meri, em to mora da radi zbog prakse, pa smo se negde razgovarali i pokušali da vam predočimo ceo plan i sistem kako bi mogli da povećamo obim prakse, a da onda tamo za neke stvarno najosnovnije potrebe, oni koji popravljaju zube, da za zaista mali novac i malu nadoknadu, svako može da u Studenskoj poliklinici popravi, a ne samo student. Ali, ni studenti danas ne mogu da odu tamo, zato što takođe nema sredstava, nema plombi, nema četkica, nema određenih neophodnih preparata i aparata koji su neophodni da bi Studenska poliklinika funkcionisala i radila.

Fakultet tu može dosta da pomogne, razgovarali smo i sa Beogradskim Univerzitetom, oni su takođe rekli da bi mogli u određenoj meri da izađu u susret. To je stvar koja ne košta apsolutno ništa, mislim košta, ali ne košta u ovoj meri u kojoj mi danas razgovaramo o kreditu koji je 100 miliona evra.

Dakle, uzmite slobodno još jedan kredit od jedan milion evra i onda duplirajte kapacitete koji postoje danas, zato što ljudi ne mogu da poprave zube i to je ono što košta. Sa pokvarenim zubom koji stvara mnoge druge probleme, kao što i sami znate, godinama građani u Srbiji preživljavaju, pokušavaju da se izbore, ali jednostavno, to ne ide i ne možete na taj način nekome da se obraćate u 21. veku i da kažete – šta da radimo, takav je sistem, i to su ovi pre nas, a onda ovi pre vas kažu – a to su oni pre nas, i nikada tako nećemo zadovoljiti one kojima je ta potreba neophodna.

Dakle, osnovne stvari danas ne postoje u zdravstvenom sistemu. Ne želim da kažem i da budem potpuno onako, da sam maliciozan, rekao bih da zdravstveni sistem ne postoji. On postoji, on je dug niz godina čerupan, korupcija je ogromna. Jednostavno, nikad nije reformisan. Tokom 90-ih godina u doba sankcija on je propao, fondovi su propali i zdravstveni i PIO fond i mnogi drugi. Oni su opljačkani i nenamenski se troši novac itd, ali situacija je takva da moramo građanima da ponudimo neku alternativu, da više ulažemo u prevenciju, da ulažemo u sistemske reforme, a ne da kažemo – kupili smo Gama nož i sada je stvar fenomenalna.

Svaka čast za tu jednu nabavku, za kupovinu jednog kompleksnog sistema koji može u jednom vremenskom periodu da reši određeni broj slučajeva, ali opet vam govorim, ako kupite S300 za Vojsku, ta Vojska će i dalje biti gladna i žedna. Dakle, nama će i dalje lekari i pored sajber noža odlaziti iz zemlje u Nemačku.

Dakle, moramo sistemski da rešimo stvari. Veća ulaganja u zdravstvo, veća ulaganja u obrazovanje, manje da se ulaže u neke stvari koje građani Srbije ne vide kao svoju osnovnu životnu potrebu.

Da smo uložili tih 180 miliona, koliko smo dali za te neke migove, ja vam sada pričam zato što se u Vladi Srbije, pa pretpostavljam da imate sednice Vlade, pa da na njima razgovarate, ali to su neki prioriteti. Da ste 180 miliona, umesto što ste na polovne avione, kojima apsolutno niko ne vidi neku osnovnu životnu potrebu, da ste pola od tog novca uložili u zdravstveni sistem, u reformu, mi bi vas pozdravili i pretpostavljam da bi danas situacija u bolnicama bila znatno drugačija.

Pre nekoliko dana sam jednu prijateljicu vodio, zajedno sa njom sam išao u jednu privatnu bolnicu, iz prostog razloga zato što je u državnoj bolnici kataklizmična situacija, slika. Tamo kao da je ratno stanje, popucali su zidovi, jednostavno, horor scena i slika u 21. veku.

Dakle, Kuba ima uređeniji zdravstveni sistem od Srbije danas i to ne smemo da dozvolimo i to je nešto što je za zemlju koja, kako navodno kaže, želi da ide u EU, da dostigne neke evropske vrednosti, to ne može da bude standard. Mi moramo da radimo mnogo više na tome, moramo mnogo više da ulažemo kako bi zadovoljili potrebe građana koji se boje da neće moći njihovi bližnji ili oni sami da se u Srbiji izleče.

Strah, ponavljam, od nemogućnosti lečenja je ogroman. Ne postoji neko, ja iz svog okruženja govorim u svoje lično ime. Mojih nekoliko prijatelja, znate šta, to je katastrofa. Navodno im je omogućeno besplatno lečenje, ne mogu ništa da nabave, bolnice nemaju ništa, svaki lek moraju sami da kupuju.

Dakle, to su desetine i desetine hiljada dinara na plate koje ili ne postoje ili su mizerne i to je nešto sa čim se svakodnevno svako od nas suočava. Morate da kupite sve što vam je potrebno da bi se izlečili, a navodno vam je sve besplatno. Onda se postavlja pitanje – hajde onda da reformišemo ili fond ili osnovnu neku elementarnu zaštitu da jednostavno se na neki način nešto pomeri sa mrtve tačke. U suprotnom, bolnice će nam izgledati kao 1941. godine u Beogradu, dakle, razrušene, polomljene kao da smo izašli bukvalno iz ratnog stanja.

Dakle, to je nešto na čemu svi zajedno moramo da radimo. Ne želim opet da vam kažem da ste za to samo odgovorni vi. Ja vas mogu da okrivim zato što niste pomakli stvari za ovih šest godina.

Vreme.
Reč ima ministar.