Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog sata i sa radom nastavljamo u 15,00 časova.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa današnjim radom.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, poštovani ministre sa svojim saradnicima, Poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke, Ujedinjene seljačke stranke, će u danu za glasanje podržati ova tri zakona čiji ste vi predlagači, jer, jednostavno, kada je u pitanju Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora, vezano za Klinički centar, jasno je da se kapaciteti koji su potrebni za obavljanje zdravstvenih usluga moraju širiti. Bilo bi jako dobro da mi nismo država koja je 2012. godine bila na ivici bankrota i da možemo iz sopstvenih sredstava da finansiramo velike projekte. Valjda ćemo uskoro i to obezbediti i stvoriti uslove za tako nešto, pa nećemo biti u prilici da na ovakav način pribavljamo sredstva koja su neophodna da bi nam građani i standardi koji se uspostavljaju, kada je lečenje u pitanju, mogli da budu adekvatno i realizovani.

Kada se radi o Predlogu zakona o dopunama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidenciji, ova izmena i dopuna je potpuno jasna i ona je bila nužna, upotpunjuje ovaj zakon, zaokružuje ga u celini i omogućava jednu primenu tog zakona, na način koji to treba građanima Srbije.

Najinteresantniji u svakom slučaju jeste Predlog zakona o medicinskim sredstvima, kao jedan novi zakonski projekat. Jeste malo neuobičajeno u našoj praksi ovde da na ovakav način se zakonski predlog podnosi, ali apsolutno podržavam to što niste čekali period da se stvore uslovi da se i deo starog zakona, iz kojeg se praktično ovim novim izdvaja postupanje kada su u pitanju medicinska sredstva do kraja upotpuni, ostaviće deo da reguliše kada su u pitanju farmaceutske usluge, odnosno lekovi, je dobro zato što mi nemamo vremena za čekanje.

Bilo bi lepše da su oba zakona u proceduri, ali, očigledno da postoje jako važni razlozi da se ovaj zakon donese sad, jer je dozrelo njegovo donošenje i potreba za njegovim donošenjem, a očekujemo da ćemo u skorije vreme imati priliku da i onaj ostatak, da tako kažem, koji će ostati u primeni, bude jasnije preciziran i neće zbog toga nastati nikakva papazjanija u praksi. Vrlo su jasno razgraničeni postupci, prava, odgovornosti, obaveze, tako da neki komentari koji su ovde izrečeni apsolutno ne stoje.

Ono što je važno kod ovog novog zakona o medicinskim sredstvima jeste upravo uvođenje vrlo jasne i precizne procedure standardizacije. Standardizacija je važna, meni ne zbog Evropske unije ili bilo čega, a verujem ni vama, niti bilo kome u ovoj sali posebno, nego prvenstveno zbog građana Srbije, jer, ukoliko ne postoje standardi, onda zaista postoji jako veliki rizik da dođe na tržište ili da dođe do medicinskih ustanova nešto što nije u sklopu sa standardima koji bi morali da budu bar na minimumu, ako ne i iznad minimuma, koji neko drugi propisuje ili zamišlja.

Nadam se i siguran sam da, iz nekih ranijih iskustava, će zasigurno „C“ standardi imati i neke svoje stepene i iznad onoga što propisuju, zahtevaju i preporučuju evropski standardi, jer smo imali prilika u ranijoj praksi, kod ranijih zakona, da su neka rešenja koja su neki naši zakoni u svojoj praksi i primeni imali bila iznad standarda i Evropske unije i mnogih drugih zemalja, tako da nije najvažniji reper Evropska unija iz tog segmenta.

Evropska unija jeste tržište na kojem mi možemo i najviše ostvarujemo prometa, kao i najveću saradnju i jasno je da ovakav postupak koji ste jasno razdvojili, kada su u pitanju ovlašćenja agencije, i smanjenje obaveza, kada je u pitanju inspekcija, gde inspekcija zadržava poslove izdavanja dozvola samo za medicinska sredstva koja su niskog rizika, jeste nešto što treba da stvori dve pozicije. Prva pozicija je da se skrate rokovi u kojima će se standardizacija obaviti, a druga je da inspekcija koja je jako važna upravo u tome da nakon sprovedenih standardizacija spreči i onemogući da se pojave nekvalitetna i nestandardizovana medicinska sredstva, kako na tržištu, tako i u zdravstvenim ustanovama Republike Srbije, obavi onaj svoj deo posla i u tom delu bude rasterećena.

Dobro je što ovo neće iziskivati nove troškove kada je u pitanju budžet Republike Srbije, jer, koliko sam shvatio, sama agencija već ima dovoljne kapacitete, i stručne a i tehničke, da ovaj deo posla brzo i efikasno, u skladu sa ovim rokovima koje ste propisali ovim zakonom, obavi na vreme.

Sve to može neko ko se više bavi privredom da analizira koliko će to u perspektivi imati uticaja, imaćemo prilike da i to analiziramo, koliko će to uticati na razvoj proizvođačkih kapaciteta, zainteresovanost, da se standardizacijom proizvodnje koja se obavlja u Srbiji otvore novi prostori, nova tržišta, ali, kažem, najvažnije je da se ovo prvenstveno odnosi na zaštitu toga šta naši pacijenti, šta naši sugrađani, šta, u krajnjem slučaju, mi možemo da očekujemo kada je u pitanju kvalitet medicinskih sredstava.

Osim ovih napora koji su u zakonodavnom delu, jer medicina nije zakonodavstvo ali očigledan je napor bio, ja mislim da je ovaj zakon jako dobro i tehnički urađen, biće jako jednostavan i za primenu, jasan, razumljiv, ne traži ni previše podzakonskih akata za svoju realizaciju, jeste napor koji se čini da zdravstvena zaštita u ovoj situaciji, sa ovim sredstvima koje mi imamo kao država, bude što šireg obima i dostupniji što većem broju građana.

Iz tog razloga, zaista moram da pohvalim poslednja rešenja koja su vezana za elektronske recepte, jer, to je jedno jako pragmatično rešenje. Time smo smanjili gužve u domovima zdravlja, rasteretićemo lekare opšte prakse da imaju mnogo više vremena da se posvete pacijentima i da jednostavno taj deo procedure koji je možda čak oduzimao i 30% radnog vremena lekarima, a i građanima predstavljao problem i zakazivanja i odlaska u samu ustanovu po papirne recepte, skratimo na ono što je najnužnije.

Pored toga, ja sam već i u nekim ranijim prilikama govorio, mislim da samo Ministarstvo još više treba da radi na proširivanju usluga i usaglašavanju vršenja tih usluga sa Vojno-medicinskom akademijom. Zaista mislim da VMA, i pored svega onoga što je ova država pretrpela u poslednjim decenijama, je ostala ustanova jednog izuzetno visokog standarda. Treba sačuvati sve kadrove koji su i na VMA, ali i u svim drugim zdravstvenim ustanovama i pružiti im mogućnost da svojim radom i kreativnošću rade na dobrobit svih građana.

Razumem ja da je jako teško određivati gde i kada i kog stepena je pokrivenost iz budžeta određenih vrsta pomoći, plaćanja, toga gde će država obezbediti neka pomoćna sredstva, da li je to procenat od 30%, 60%, 20%, vidim da postoje u poslednjih nekoliko godina značajna pomeranja u tome da sve veći broj građana ima mogućnost da o trošku države svoje probleme, kada su u pitanju medicinska sredstva, pa i lečenja, realizuju na mnogo jednostavniji i bolji način.

Podizanjem privrede stvoriće se i drugi uslovi. Ono što je jako značajno jeste da je mnogo veći broj izlaska u inostranstvo, na lečenje, tamo gde kod nas ne postoje kapaciteti ili ne postoje uslovi da se obezbedi adekvatno lečenje pacijentima. To je za svaku pohvalu i smatram da sve ono što ide u tom pravcu kako bi smo i pacijentima koji ne mogu da se leče ovde i onima koji boluju od netipičnih bolesti koje nisu ovde u toj meri zastupljene, da stvorimo uslove da svoje pravo, ljudsko pravo na lečenje, ostvare o trošku ove države, u maksimalnom obimu, koliko nam to mogućnosti dozvoljavaju i da težimo ka tome da to bude što širi obim prava i mogućnosti svih građana. Znamo da to ne ide lako, nekada kada je zdravlje u pitanju se nema strpljenja, ali temeljnost i ovog Ministarstva i Vlade u poslednjih pet godina pokazuju da će se na tome sigurno u narednom periodu osetiti jak napredak, mnogo ozbiljniji napredak nego što je čak i u ovom periodu bio nego u odnosu na period do 2012. godine nemerljivo bolji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan zakon, iz čijeg sadržaja, ja ne mogu da vidim zašto se on danas donosi.

Mi smo trebali da raspravljamo o sveukupnom Zakonu o javnom zdravlju. Taj zakon je u najavi, koliko znam i u javnoj raspravi. Imao bi i na njega veliki broj primedbi naravno, ali da se ide od sporednih zakona ka glavnom, umesto da se donese glavni zakon, pa da se ide po principu kodifikacije da taj glavni zakon bude sveobuhvatan da nam ne treba nijedan prateći zakon, ako trebaju prateća uputstva, ona se donose uredbom ministra i to je sasvim dovoljno.

Umni ljudi koji kreiraju moderne pravne poretke rukovode se principom kodifikacije. Što manje zakona, to bolje uređena država. Oni ljudi koji upravljaju EU nisu nimalo umni, jer oni već imaju više od 15.000 raznih zakonskih jedinica. Ne zakonskih članova, nego zakonskih opštih akata. Dobro, neke ne nazivaju zakonima opštih akata. Zašto to rade? Zato što im je tamo u naponu velika birokratizacija, što je ta birokratija sve jača i jača i što se EU pretvara u monstruoznu birokratsku tvorevinu, a naše Ministarstvo zdravlja sledi EU. Čak na ciničan način objašnjava da će donošenje ovoga zakona podstaći privredni rast, podstaći zapošljavanje stručnih ljudi, itd. Gde će se ti stručni ljudi zapošljavati? U državnoj birokratiji. Vi jačate državnu birokratiju. To nije zapošljavanje po kliničkim centrima, ili nije prevashodno zapošljavanje po kliničkim centrima. To je zapošljavanje u birokratskom aparatu.

Imali smo jedinstven Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, koji je menjan u nekoliko navrata, a sad razdvajate Zakon o medicinskim sredstvima, pa ćemo imati dva zakona u perspektivi, donosimo novi zakon o lekovima. Je li tako, to planirate? Jer, ne može onaj zakon ostati o lekovima medicinskim sredstvima, kad ovaj prozovete zakonom o medicinskim sredstvima.

Šta vi zapravo ovde radite? Ako postoji sad jedinstvena Agencija za lekove i medicinska sredstva, vi stvarate uslove da to razdvajate u dve agencije ili eventualno još treću da uvedete, ako nije već uvedena, koja se tiče lekova i medicinskih sredstava iz veterinarske medicine.

Ovo pomodno nazivanje Vladinih ili tela ministarstava agencijama, to je dosmanlijsko ludilo koje vi nastavljate. Šta to znači agencija? Agenciju čine agenti i agentura. Nije u duhu našeg jezika da ovo bude agencija. Ovo treba da bude uprava, uprava Ministarstva zdravlja za lekove i medicinska sredstva, uprava Ministarstva zdravlja za kliničke centre, uprava Ministarstva zdravlja za ovo za ono. Ministarstvo je najviši organ uprave u određenoj oblasti i ono treba da ima podorgane uprave, a vi stvarate agencije, gde šef agencije ima veću platu nego ministar. Zašto je to tako? Zato što se podrazumeva da ministar ima i druge izvore prihoda, znane i neznane, ja sad ne konkretizujem, a ovamo se kadrovi, na volšeban način zapošljavaju na ogromne plate. Ministar saobraćaja ima platu manju od 1.000 evra, a direktor kontrole letenja ima platu 10, 12 hiljada evra, ako nije i to povećano.

Pravite organizovani haos u državi. Sve što se tiče zdravlja prvo treba da bude obuhvaćeno jednim zakonom i jednim ministarstvom, a to ministarstvo da ima unutrašnje organe uprave na najvišem, na srednjem, na nižem nivou. I da sistem nagrađivanja zaposlenih bude jedinstven. Obećali ste, kad ste prvu vašu Vladu formirali, da ćete uvesti platne razrede, naravno od tog obećanja nije bilo ništa.

Vi se ovde, kako rekoh, prilagođavate EU, podstaknuti ste razlozima sa strane i dajete obećanja koja su sasvim neprimerena. Nema razloga da se država hvali kako finansira lečenje naših građana u inostranstvu. Toliko je bilo neuspešnih lečenja, da smo za te pare mogli da kupimo, da opremimo naše centre za lečenje retkih bolesti. Imamo medicinske stručnjake koji su na svetskom nivou, na najvišem svetskom nivou i koji s lakoćom nađu posao, kad im ovde dođe do grla, bilo gde u svetu. Mi stotine hiljada evra, milione, dajemo za lečenje u inostranstvu. Hajde za lečenje male dece, to čovek može emotivno da svari, ali za lečenje odraslih, to je besmislica, jer žrtvujete toliko novca da ovamo nemate da ozdravite ljude od nekih banalnijih bolesti.

Ministarstvo ništa nije uradilo na tom planu da bude inicijator da se kaznene mere primenjuju prema onima koji su agitovali protiv vakcinacije. Našao sam se u situaciji da napadam neke od tih glavnih aktera, da se zalažem da budu pohapšeni itd. Tu reč iz ministarstva nismo čuli dok nije došlo do epidemije malih boginja. Niko se nije isprsio i rekao – to je širenje lažnih vesti i uznemirava se javnost, ili da je to organizovano širenje paničnih stanja. Zbog toga se ide u zatvor. Široka lepeza pravnih normi je postojala od prekršajnih do krivičnih. Sad imamo epidemiju malih boginja. Sad smo mi smešni ljudi, sad smo mi smešan narod, sad smo mi smešna država, a sad ste vi najsmešnije ministarstvo zbog toga. To se vama pripisuje.

Dalje, ovde očekujete da temeljno uredite odnose u nekoj oblasti društva, a onda predlažete izmene i dopune zakona da biste to postigli. Kada donosite zakone, onda imate minijaturne izmene u odnosu na one ranije donesene, što govori o nepromišljenom pristupu, što govori da se neki rad organizacionog karaktera od velike važnosti za narod i državu otaljava. Sada će ministarstvo da se pohvali, evo donelo još jedan zakon. Na kraju će se i Skupština hvaliti, odnosno rukovodstvo Skupštine koliko je zakona ovde prošlo, kao kroz protočni bojler. Ovde je procedura donošenja zakona tipični protočni bojler. Protiv zakona nemamo ništa konkretno.

Dalje, to izuzimanje medicinskih sredstava iz jedinstvenog zakona, kakvu sumnju kod mene otvara. Lekovi, medicinska sredstva predstavljaju jednu celinu u procesu lečenja. To niko u praksi, je li tako prof. Đukiću, ne može da razdvoji. Ja vas cenim kao stručnjaka, dešava se da postoje stručnjaci koji još uvek nisu u radikalima, a neki razmišljaju da li da postanu.

(Zlatibor Lončar: Blizu smo.)

Blizu smo, dobro. Voleo bih takvog ministra da imam pred sobom ovde, a ne tehničkog asistenta. Pazite, ozbiljno govorim. Molim?

(Zlatibor Lončar: U Libiju ja idem za ministra.)

U Libiju. Pametno, trebao je ministar Lončar ranije da ide u Libiju.

(Vladimir Đukić: On je moj najbolji učenik.)

Jeste, ali je još uvek na nivou učenika profesore Đukiću.

(Zlatibor Lončar: Bojić.)

Ne, ne, Bojić ima značajniju funkciju.

Ministre, profesor dr Milovan Bojić je vraćen na mesto direktora Instituta na Banjici za kardiovaskularne bolesti voljom zaposlenih i njihovom peticijom. Vi ste to pokušavali sprečiti, ali niste uspeli. Na Vladi glasanje, svi za, osim one Zorane Mihajlović koja se nije usudila ni da dođe na glasanje da ne bi morala glasati protiv. Nemojte Bojića da pominjete, vi Bojiću niste ni do kolena. Vi ste tehnički asistent. To na fakultetima društvenih nauka ne postoji. Kod nas postoji asistent pripravnik, pa kada se magistrira asistent, pa docent, vanredni profesore, pa profesor. Vi ste na nivou ispod asistenta pripravnika.

Nema smisla, stručnost Ministarstva je ugrožena, da vi ovde sedite kao ministar, a jedan ugledni profesor svetskog ranga, kao što je profesor Đukić, da bude vama državni sekretar. Pazite, ima ova vladajuća stranka još uvek dosta velikih stručnjaka u svojim redovima, iz medicinske i iz drugih struka. Ja to moram priznati, iako nerado. Neke su u stanju haosa pokupili iz naših redova, nisu baš sve mogli, ali mi nikada ne bi došli u situaciju da ministar zdravlja bude tehnički asistent, a redovni profesor Đukić da bude državni sekretar.

(Vladimir Đukić: Ministar je doktor nauka, odličan hirurg.)

Profesore, nemojte ga braniti. Nemojte, nema smisla.

(Vladimir Đukić: Moram, zato što je moje dete, moram da ga branim.)

Vaše dete? Mogli ste svu vašu decu ovde da dovedete i da ih predate kao ministre.

(Marinika Tepić: Poslovnik!)

Marinika, ti si svoje rekla neki dan, sada ću ja da govorim.

Imale su i dosmanlije to. Bio je neki probisvet belosvetski, Božidar Đelić se zvao ministar, a doveli Dejana Popovića da mu bude pomoćnik.

(Radoslav Milojičić: Arsiću, šta je ovo? Na šta ovo liči?)

Ovo je rasprava o konkretnom zakonu i kadrovskoj strukturi Ministarstva.

(Radoslav Milojičić: Ne može on ovde da…)

Može, naravno, jer od vas je ovo propadanje počelo, a sada se nastavlja, a ti ministru posle daj rame za plakanje, kada se završi sednica.

Kolega Šešelju, molim vas, nastavite po…

Ometaju me ovi. To vreme mi obračunajte, molim vas.

To im je navika.

Dalje, šta je meni ovde sumnjivo? Zašto se ove dve stvari odvajaju? Polazim od toga šta najviše danas ugrožava naše zdravstvo. Imamo moćne eksperte na svetskom glasu. Je li tako, profesore Đukiću? Niko u to ne može da sumnja. Imamo dosta medicinskih centara koji su vrlo kvalitetni. Malo su zgrade oronule, treba to popraviti i srediti. Imamo i dosta vrhunskih tehničkih sredstava. Skoro sve što se izumi u modernoj medicini kod nas se nabavljalo, jer mi smo sve do sada imali profesore univerziteta ministre zdravlja. Je li tako bilo? Redovne profesore koji su se u to razumevali. Ali, nas ugrožava medicinska mafija u sferi javnih nabavki i tu se glavne bitke vode.
Jedna od intencija ovog zakona je da ubuduće nabavljamo medicinska sredstva, a posle i lekove od zapadnih firmi, isključivo od zapadnih firmi. Mogli bi mnogo jeftinije od kineskih, indijskih ili brazilskih. Najviši svetski nivo danas imaju Kina, Indija i Brazil, i to svi znaju. Oni proizvode generičke lekove. Umesto tih generičkih izvornih lekova, mi se takmičimo ko će nabavljati kojekakve lekove zapadnih firmi. Tako je slično i kod ovih medicinskih sredstava.
Ja još uvek nosim kardiodefibrilator sa pejsmejkerom, lepo mi stoji, umesto budilnika služi. Pazite, on je plaćen 35.000 evra! Toliko sam koštao Ujedinjene nacije. Da mi je u Kini ugrađivan, bilo bi dve-tri hiljade dolara u vrh glave. Je li tako, profesore Đukiću?
(Vladimir Đukić: Kod nas ugrađuju najskuplje.)
Molim vas, da vam kažem, oni su svi sada koji se proizvode na svetu na istom nivou. Razlika je samo koji je skuplji, a koji je jeftiniji. Umesto da odlučno krenemo ka nabavci tih jeftinijih, proverenih, da imamo eksperte koji će vršiti proveru, nas ovi mangupi iz EU dovode u situaciju da kupujemo najskuplje.
Ovde u starom zakonu imali smo 75 definicija iz tri oblasti, iz oblasti humane medicine lekove, sredstva za upotrebu u veterinarskoj i sredstva za upotrebu u humanoj medicini. To su tri oblasti. Imali smo 75 definicija, a sada samo u jednoj oblasti imamo 98 definicija. U svojoj besposlenosti, seo sam pa sam brojao. Možete misliti koliko sam ja besposlen čovek i koliko se ne razumem ni u šta.
Mi u ovom slučaju imamo i neko očigledno pravničko neznanje kada je reč o izradi ovih zakona. Imamo član 26, naslov poglavlja je – imenovano telo. Zamislite, naslov poglavlja u zakonu – imenovano telo. Sada se govori – telo za ocenjivanje usaglašenosti sa sedištem u Republici Srbiji mora da bude akreditovano itd. Koje telo? Je li toraks, abdomen, šta je? Kaže se odbor, savet ili komisija. Imenovano telo? Znači, u vašim glavama još ovde nije sazrela ni terminologija zakonska.
Doći će, naravno, do novog zapošljavanja u agencijama, doći će do novih imenovanih tela čije nazive nećete znati da precizirate, ali ćete požuriti da ih imenujete. Umesto da zapošljavamo mlade, odlične, svršene studente medicine, da im omogućujemo specijalizaciju ubrzanu, da ih raspoređujemo svuda po celoj Srbiji, od najudaljenije seoske ambulante do najvažnijih kliničkih centara, mi ćemo imati stotine ovih imenovanih tela.
Kod javnih nabavki najveći su problemi, jer je kontrola najslabija. Pazite, mi smo imali slučaj da nam je mafija ubila ministra odbrane zbog toga što se suprotstavio moćnim centrima u sferi javnih nabavki za Vojnomedicinsku akademiju. To ubistvo još nije razrešeno, ali motivi se znaju od prvog dana. Onaj ko bi pokušao kod nas da zaore u sferu javnih nabavki, ne samo u vaše ministarstvo, nego i u mnogim drugim ministarstvima, ko zna na kakvom bi se udaru našao. Onda bi linijom manjeg otpora.
Ovde treba da se na mestu ministra nađe požrtvovan čovek koji ima znanje i koji ima autoritet. Ne može tehnički asistent imati autoritet. Možda može kod profesora Đukića jer on ima emotivni odnos prema njemu. Možda je neki seminarski rad imao na većem broju strana, pa su se mogli praviti oni papirni avioni od njega, ali da ga je sa nekim velikim znanjem obasjao, u to ne verujem, da je mogao da pokaže to znanje. Zato bi najpametnije bilo da uskoro predsednik Vlade Ana Brnabić podnese predlog da profesor Đukić bude ministar, a ako se neko činovničko mesto nađe za lekara, doktora Lončara, neka se nađe. Nisam ja za to da ostane bez hleba sadašnji ministar Lončar, nego da se stvari stave na svoje mesto.

Zahvaljujem, gospodine Šešelj.
Reč ima ministar dr Zlatibor Lončar. Izvolite.