Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.Kolega Miletiću, vreme preostalo vašem poslaničkom klubu je minut i 32 sekunde. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, a to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored Niša, a to je najlepši grad u Srbiji. Inače, u Skupštini Srbije predstavljam USS i izabran sam na listi SNS.

Sada ću, zbog kratkog vremena, dati podršku svim ovim predlozima zakona, ali fokusiraću se na predlog podrške naše Skupštine finansijskoj podršci za dobijanje 50 miliona evra za završetak četiri klinička centra.

Daću podršku najviše za izgradnju niškog kliničkog centra, normalno, i ostalih, zato što je Niš kao centar jugoistočne Srbije mesto koje daje podršku, pomaže velikom broju ljudi koji su zdravstveno onesposobljeni.

Klinički centar u Nišu ima preko 3.000 radnika. Novi klinički centar u Nišu daće još veću podršku sa kvalitetnim materijalom, sa ljudima koji tamo žele da rade, a ujedno, daje se mogućnost da u 50 hiljada kvadrata dođu i ljudi koji su do sada išli u „Knez Selo“, ljudi koji su imali problema sa plućima, gde je bio centar za onkologiju.

Tako da, ovom investicijom završićemo klinički centar u Nišu i to će biti velika i dobra stvar za sve ljude koji žive na jugoistoku Srbije.

Zahvaljujem.

Ako dozvolite, za kraj bih čestitao svima koji slave današnji dan Svetog Đorđa, sa željom da se svi izborima, da se srpski narod izbori sa svim onim nedaćama koje pogađaju našu zemlju Srbiju.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Marjana Maraš.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, SPS je 2014. godine podržala usvajanje Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva. Tako da, podržavamo i dopune ovog zakona, koji je počeo da se primenjuje 1. januara ove godine.Zakonom je utvrđeno šta čini integrisani zdravstveni informacioni sistem, ali sam IZIS u trenutku donošenja zakona nije bio uspostavljen. Integrisani zdravstveni informacioni sistem, čl. 44, 45. i 46. Zakona, konačno je dao pravni osnov za informatizaciju i sagledavanje realnog stanja i potreba sistema zdravstvene dokumentacije i evidencija i uspostavljanje sigurnih i efikasnih elektronskih servisa u RFZO.

Uspostavljanjem IZIS-a bilo je neophodno, kao što je rekla i moja koleginica malopre, da se precizno odredi pravno lice koje je odgovorno i obaveze tog lica u slučaju povrede bezbednosti podataka, kao i sankcije za nepoštovanje tih obaveza. Otklanjaju se nedoumice koje su postojale oko toga ko rukuje i odgovara za podatke iz informacionog zdravstvenog sistema, te se ovim dopunama kao rukovalac podacima koji čine Integrisani zdravstveni informacioni sistem Republike Srbije određuje Zavod za javno zdravlje, osnovan na teritoriji Republike Srbije.

Zdravstvena dokumentacija i evidencija predstavljaju osnov za funkcionisanje Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema. Podaci iz medicinske dokumentacije pacijenata predstavljaju naročito osetljive podatke o ličnosti. Predloženim zakonskim odredbama dodatno se osigurava veći stepen zaštite podataka o ličnosti, jer se utvrđuje odgovornost za razne zloupotrebe, uništenje, gubitak, neovlašćene promene ili pristup, a propisuju se i sankcije za nepoštovanje obaveza.Prikupljanje i obrada podataka o ličnosti pacijenata vrši se na način kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava na privatnost i prava na poverljivost podataka o ličnosti pacijenata, u skladu sa zakonom kojim se uređuju prava pacijenata i zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.Usvajanjem ovih dopuna omogućuje se usklađivanje sa propisima koji uređuju zaštitu podataka o ličnosti, što je u interesu svih građana i svakako neophodno radi usklađivanja pravnog sistema.Imajući u vidu da zdravstvena zaštita kao organizovana i sveobuhvatna delatnost društva ima osnovni cilj da se ostvari najviši mogući nivo očuvanja zdravlja građana, ali i zaštitu podataka o ličnosti, čemu u suštini ove dopune zakona treba da doprinesu, kao i želju da Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva ostvari u punoj meri svoju svrhu, SPS će u danu za glasanje podržati usvajanje dopuna zakona.

Na kraju, ono što bih želela da ponovim, što je rekla naša ovlašćena predstavnica Danijela Stojadinović, kada je govorila, podržavamo vas, ministre, u vašim naporima koje imate da očuvate državno zdravstvo. Naši pacijenti, kada mogu, idu u privatne ordinacije iz razloga liste čekanja, ali i tamo su prinuđeni da čekaju, a ne daj bože, kada se razbole i kada imaju ozbiljne zdravstvene probleme, onda upravo žele da dođu u državne institucije.Visokokvalitetno zdravstvo se pruža u našim državnim zdravstvenim institucijama i ja se nadam da će doći vreme da ćemo mi moći da adekvatno platimo i da imamo dovoljno u budžetu za naše medicinsko osoblje, kako za lekare, tako za medicinske sestre i za pomoćno osoblje.Još jednom vam hvala na ovim naporima.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović.

U ime naše poslaničke grupe, moram da kažem da mi, bez obzira naravno što smo opozicija, nemamo nekih primedbi ili ne većih primedbi na ova prva dva predložena zakona, naročito onaj prvi. To naravno nije moj fah, ali smo razgovarali sa kolegama koji se razumeju u tu materiju i svi manje više kažu da je to na liniji onoga što je od prilike potrebno.

Ne znam da li je prijatno ili neprijatno što već drugi put vi ovde gostujete u ovom sazivu Skupštine sa zakonima. To je generalno dobro i tako bi trebalo da bude sa zakonima koji se ne mogu mnogo kritikovati.

Primedbe naše poslaničke grupe i razlozi zašto mi nećemo glasati, to je navela i za zajam, bez obzira na argumentaciju koju ste vi u međuvremenu izneli. Prosto ne mogu da glasam za zajmove, pogotovo zajmove koji traju četvrt veka i kojima će se završi rok otplate kada, verovatno, niko od nas, većina nas, više neće biti živa. Pogotovo to nije logično previše, s obzirom na stalno isticanje podataka kako je stanje u državnoj kasi dobro, u državnom budžetu, kako je mnogo bolje nego što je bilo. Ima naravno preterivanja, čemu je svaka vlast sklona, da malo previše ružičastim bojama slika stanje u državnoj kasi, kao što verovatno opozicija slika previše kritički, tako je to bilo i kad su pozicije bile izmenjene.

Hoću da kažem, dakle, osim tog zakona koji je u tom smislu za nas neprihvatljiv, to je Zakon o dugu, od tih 50 miliona evra, ova dva su, pogotovo prvi, prihvatljivi i, kažem, kolege koje ste konsultovali zaista nisu imale većih primedbi.

Kao što rekoh, to je i drugi put da dolazite sa solidnim predlozima zakona, što je za svaku pohvalu, tim pre što smo, kao što znamo, znaju i gledaoci i oni koji su pratili, kada se formirala ova Vlada, a i ona prethodna, vi ste verovatno bili najnapadaniji ili jedan od najnapadanijih ministara, najkritikovanijih ministara na tom spisku novih ministara. Ja ne mogu da sudim o osnovanosti tih optužbi, ali zakoni sa kojima se pojavljujete ovde su u redu ili im se ne može mnogo toga zameriti.Postoji senka sumnje nad ovim drugim Zakonom o medicinskoj dokumentaciji, evidenciji. Već su neke kolege o tome govorile. Vi ste dali neko objašnjenje. Voleo bih da ga ponovite. Tu postoji mogućnost ili dilema da li to poboljšava zaštitu ili omogućava zloupotrebu tih podataka preko njihove centralizacije. To je nešto o čemu možemo imati ovakav ili onakav stav. Znamo da je bilo curenja pojedinih podataka iz zdravstvenih kartona u prethodnom periodu i da se na kraju rešavalo po principu pojeo vuk magarca. Bilo je to i za vakta ove vlasti, bilo je toga i ranije. To je nešto čemu se mora stati na put. Ako vi smatrate i vaši saradnici da je ovo način, ova vrsta centralizacije, pa možda je dobro makar zbog toga da znamo ko je kriv, odnosno ko je odgovoran, ako do toga dođe.

To je ono što je naša dilema u vezi ovog Zakona o dokumentaciji, evidenciji. Ono što je pak problem, ne sa ovim zakonima, jer kao što rekoh tu većih dilema nema, to je što ste došli sa dobrim mutatis mutandis, da li je tako, predlozima zakona, ali to nisu centralni i krovni zakoni iz ove oblasti i dalje nam to fali i kao da se izbegava ili se procenjuje da nije sazrelo vreme za to, a u međuvremenu, i to je ono gde je razlika, ozbiljna razlika u oceni stanja u zdravstvu između mene i kolega iz poslaničke većine. Dakle, nisu ovi predlozi zakona loši.

Mogu da se složim i sa pohvalama, kažem, neki ljudi koji se u to razumeju su ih rekli na vaš rad i vaših saradnika, ali kada je reč o stanju u zdravstvu tu se, nažalost, ne možemo složiti, ne sa vama, jer vi čak niste toliko hvalili, koliko neke kolege iz vladajuće većine.

Mislim i ljudi kojima verujem da je stanje u zdravstvu loše, naravno da ne počinje sa vlašću, ali se isto tako ne može prihvatiti logika koju smo čuli maločas kako je neko 12 godina urušavao zdravstvo, pa je sada teško to popraviti. Obično ne komentarišem takvu vrstu izjavu i shvatam da je ona deo folklora političkog, ali prosto moram reći da niko nije vladao 12 godina. Imali smo tri neka seta vladajuće garniture od 2000. godine, pre toga jedan do 2000. godine gde je mnogo toga bilo problematično, naravno, bile su i sankcije i rat. Sa druge strane smo onda imali jednu vladu koja je trajala dve, odnosno tri godine DOS-a, imali smo Vladu DSS – Vojislava Koštunice četiri godine do 2008. godine i od 2008. do 2012. godine vlast koja je trajala, ova iz DS i Borisa Tadića. Dakle, ova vladajuća većina traje već pet godina i više od pet godina, tako da se ne može stalno govoriti na način kao, otprilike, vi ste ili ovi su nešto sve upropastili, pa mi ne možemo da popravimo.

Mislim da je stanje u zdravstvu loše. Zna se da se zdravstveni radnici veoma trude. Imao sam priliku da se uverim u Somboru gde su mi roditelji bolovali koliki je trud tog zdravstvenog osoblja u tim bolnicama, u tim zdravstvenim ustanovama, a verovatno je tako širom Srbije, ali malo je kadrova i moje poslednje pitanje za vas glasi – da li imate evidenciju, da li Ministarstvo vodi evidenciju koliko je otišlo zdravstvenih radnika u poslednje četiri godine iz Srbije? Mislim da je odliv veoma veliki, bilo ga je i ranije, ali mislim da je alarmantan i zaista nam se prazne bolnice i sve je manje i lekara i zdravstvenog osoblja i, da, oni su vrlo nezadovoljni. O pacijentima koliko su zadovoljni, to će sami građani i gledaoci prosuditi. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Lončar.

Pokušaću da vam odgovorim na sva pitanja. Možemo da krenemo od ovog broja koliko njih odlazi. Taj broj nije ni približno onoliko koliko se pominje da su to hiljade. Imate oko hiljadu zahteva Lekarskoj komori da dobiju sertifikat da mogu da odu negde da rade. To znači da mogu da idu da rade vikendom u Republici Srpskoj, u Crnoj Gori ili negde, a da ovde ostanu. Mogu da odu na mesec, dva, tri na neko usavršavanje, pa da se vrate.
Ono što je bitno jeste da mi tretiramo taj problem kao da je to nešto što će se desiti. Znači, to se desilo u svim zemljama, od zemalja u okruženju, pa i u zemljama EU. Od zemalja u okruženju ozbiljne probleme imala je Rumunija, još neke zemlje, Hrvatska ima strašan problem, u Sloveniji je strašan problem, pa do same Nemačke koja ima takve plate kakve ima, ali ljudi odlaze u Emirate, u Kuvajt, u neke druge zemlje gde dobijaju još veće plate. To je jednostavno proces na koji mi ne možemo mnogo da utičemo, jer će se uvek pojaviti neko ko može da da više novca.
Ono što je nas više zabrinulo i napravilo nam veći problem to je što smo zatekli strukturu specijalista, specijalista koji su imali preko 50 godina, preko 55 godina i koji u nekom momentu, da li je to pet godina ili neka godina više ili manje, moraju da odu po slovu zakona u penziju. Da bi vi imali novog specijalistu, morate da ga zaposlite ili da mu date volontersku specijalizaciju i minimum vam treba pet godina da ga dobijete, a on posle pet godina kada položi specijalistički ispit nije ni približno iskusan kao onaj specijalista koji je otišao u penziju. To je kod nas bio problem, jer se nisu davale specijalizacije. To je bio jedan od razloga što smo po hitnom postupku menjali taj zakon da mogu da se daju specijalizacije, da bi taj problem rešili.
Da ne ulazimo sada, vi ste nabrajali, tražili neka opravdanja, ne znam koliko su uopšte građanima bitna ta opravdanja ko je bio, gde je bio, ali ste jednu stvar pogrešili, jedan ministar je bio osam godina. Ako za osam godina ne možete nešto da uradite, da li su se menjale vlade ili ne, mislim da je to nešto što vas demantuje u vezi ovoga, period od osam godina su dva mandata, ili ste sproveli nešto ili niste sproveli. Šta smo zatekli? Opet građani najbolje znaju da mi ne ulazimo u to.
Aktivirali smo sve naše mlade lekare, posebno one koji su imali volju i želju i koji su volontirali ovde. To su deca koja su iz ljubavi radila i deca koja su imala ozbiljne proseke i koju nisu privukle ni te visoke plate u drugim zemljama, nego su ovde radili i po par godina su volontirali i imali smo obavezu prema njima. Većina te dece je i primljena, naravno na konkursu, za razliku od prethodnog perioda, što je izuzetno, izuzetno bitno, krajnje transparentno i primili smo i svu decu sa biroa. Moram da vam kažem da su preko 90% slučajeva primljena deca koja su imala prosek preko 9, mislimo da su to naša budućnost.
Ono sa čime smo mi krenuli, a to je da promenimo tu generaciju lekara, da dođe nova generacija, da mi njima omogućimo specijalizacije, da se usavršavaju, da imaju sve uslove za usavršavanje. Da ne nabrajam, videli ste i sami koliko smo kvalitetne opreme uzeli koja je njima neophodna, od dijagnostike, pa do svih drugih stvari, da bar to imaju ovde i da ne oskudevaju u tome. Dovodimo strane stručnjake ovde. Imamo u planu da tu našu decu, ali da vodimo računa da ne oštetimo sistem kada oni odu na pola godine, na godinu dana negde u inostranstvo, da imamo takvu produkciju da oni mogu da odu na taj period i onda da se vrate i da primenjuju ovde te neke nove metode koje bi oni videli tamo i koje bi uradili.
Moram da vam kažem, niste zadovoljni sa zdravstvom, lična stvar. Stvar svako procenjuje onako kako to vidi. Ono što su činjenice, što je istina, ako vi kažete da je loše, ali to naše loše zdravstvo, trenutno pomaže u više oblasti Crnu Goru. Znači, takvo loše. Radi kardiohirurške operacije, radi neurohirurške operacije, pomaže u oblasti neurologije i u još nekim drugim oblastima. To naše loše zdravstvo, pomaže Republiku Srpsku, isto u više oblasti.
U to naše loše zdravstvo dolaze ljudi iz Rumunije, iz Bugarske, iz Mađarske. Konkretno u bolnicu „Sveti Sava“, ili negde gde imamo najezdu tih moždanih udara, gde smo mi lideri u tome, radi se između 450 i 500 intervencija. U prvih šest sati se uradi kod čoveka koji je imao moždani udar, on sutradan može da ide kući kao da ništa nije bilo. Da se to ne uradi, taj pacijent bi morao da ostane mnogo duže u bolnici, neizvesno za koliko će se oporaviti, a iz bolnice da ide u banju. Zamislite koliko to košta, a šta se dobija sa ovim. Eto, tu strani stručnjaci dolaze kod nas da ovladaju tim metodama koje mi radimo. Oni imaju opremu, ali nemaju znanje, dolaze tu.
Tako da, imamo pacijente iz Makedonije, iz Bosne, iz Albanije, sa Kosova, sve su to pacijenti koji se opredeljuju za naše, to loše zdravstvo. To su činjenice. Da ne pričam o ljudima koji dolaze iz udaljenih zemalja sa zapada ovde kod nas da se operišu, da se leče, konkretno iz Amerike, Kanade, iz Nemačke i drugih zemalja, kada se tamo razbole, to je kod njih preskupo. Znači, to su činjenice na današnji dan, koje ne može niko da demantuje.
Na tom gama nožu koji pominjemo imali smo 1500 naših pacijenata, tu naši pacijenti ne čekaju, ali smo uspeli da uradimo i preko 100 pacijenata iz inostranstva, jer jednostavno, to je nešto što naplaćujemo i iz toga održavamo taj sistem gama noža.
Počinju radovi za nešto naprednije i najnovije i bolje od sajber noža, akceleratori se rade. Znači, imaćemo situaciju polovinom sledeće godine, da tu ne smemo da imamo liste čekanja za zračenje, jer ćemo ispuniti standard da imamo po jedan aparat na 250 hiljada stanovnika. Da vas ne podsećam kako je bilo i šta je bilo ranije.
Koliko je novca potrošeno, zašto nije kupljeno to bez čega ne može da se ide dalje, a imamo upozorenja da će sve više biti obolelih, posebno od malignih bolesti, to je sada neko drugo pitanje, kažem da se ne vraćam. Ali, to je nešto što mora da bude, potpisani su ugovori, čvrsti sa garancijama, sa svim tim neophodnim stvarima, gde smo se mi zaštitili i to mora da bude do sredine sledeće godine.
Na šta smo se mi skoncentrisali? Skoncentrisali smo se na preventivne preglede, jer jednostavno imate, statistika je takva kad na vreme otkrijete početak bolesti, vi to možete da rešite da sutra taj pacijent nema nikakve posledice. Reći ću vam samo jedan primer, prošlog meseca kada su bili organizovani oni besplatni pregledi imali smo 17 hiljada ljudi koji su se javili, i sa knjižicom i bez knjižice. Iz kog razloga? Dešavalo se da su ljudi ostajali bez osiguranja zbog propalih preduzeća, fabrika, ali ne možete tim ljudima da ukinete pravo da na vreme otkriju ako su bolesni. Na tih 17 hiljada pregleda koje smo imali, mi smo kod njih 596 otkrili bolesti koje su krajnje izlečive, jer smo ih otkrili u početnoj fazi i ti ljudi će uz terapiju biti izlečeni i normalno funkcionisati i u svojoj porodici i u društvu.
Sada, u nedelju imamo opet organizovan besplatni pregled, to je opet neka treća nedelja u mesecu, gde ćemo raditi sa 50 mamografa u Srbiji, biće svi na raspolaganju našim građanima bez obzira da li imaju ili nemaju knjižice, sve naše zainteresovane žene pregledaće onkolozi. Ukoliko bude bilo kakve sumnje uradiće im se mamografija.
Svim zainteresovanima ćemo uraditi ispitivanje štitne žlezde, uradićemo ispitivanje štitne žlezde, da ljudi otkriju da li imaju problem ili nemaju sa štitnom žlezdom. Kako ćemo uraditi? Neće koštati naš sistem nula dinara. Iz kog razloga, jer smo pozvali te dobavljače koji već godinama, decenijama dobavljaju to, da za ovu priliku doniraju te reagense i sve ono što neophodno da bi bili i oni društveno korisni da odradimo tu akciju, da se uključimo.