Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 20.11.2017.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/236-17

4. dan rada

20.11.2017

Beograd

Sednicu je otvorio: Đorđe Milićević

Sednica je trajala od 10:05 do 19:25

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, ministre.
Na naziv člana 6. i član 6. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Branka Stamenković, Tatjana Macura i LJupka Mihajlovska.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Branka Stamenković.
Izvolite.

Branka Stamenković

Poslanička grupa Dosta je bilo
Hvala.

U članu 6. reč je o pravljenju liste stručnjaka za različita medicinska sredstva, pošto je to jedna široka oblast, koji će onda imati neku savetodavnu i konsultativnu ulogu. I to je sve u redu, s tim što u stavu 1. predlagač zakona kaže – Agencija za lekove i medicinska sredstva može da utvrdi listu stručnjaka za medicinska sredstva.

Moj amandman je išao u pravcu da se ovo izmeni, da ne bude opcionalno, nego da se kaže da Agencija utvrđuje listu stručnjaka za medicinska sredstva. Nije mi jasno zašto je predložena izmena odbijena, zašto se agenciji ostavlja opcija – može da napravi listu, a ne mora da je napravi. Ako je stvar opcije, čemu uopšte ovaj ceo član? Da nam trebaju stručna lica, koja bi mogli da konsultujemo u vezi sa nekim krajnje stručnim tematikama, kada je reč o medicinskim sredstvima, naravno da nam trebaju.

Drugom predloženom izmenom tražila sam, naravno, usklađivanje sa jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa, i to je odbijeno.

Još jednom, apelujem da se povuče zakon iz procedure, da se doradi, uskladi sa jedinstvenim metodološkim pravilima, da se prevede do kraja, da se izbace nepotrebne engleske reči i izrazi, pa da onda tako sređen zakon ponovo dođe u Skupštinu, jer nama treba ovaj zakon. Samo je problem forma i način u koji je ona došla pred narodne poslanike i praktično predstavlja izvrgavanju ruglu ovog parlamenta. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, koleginice Stamenković.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Dragan Vesović, mr Ivan Kostić, Zoran Radojičić i prof. dr Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Šešelj, Sreto Perić, Vjerica Radeta i Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
(Vjerica Radeta: Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Član 6. govori o listi stručnjaka i govori o Agenciji, uz prethodnu saglasnost ministra može da utvrdi listu stručnjaka itd. Naša primedba je bila da se briše ovo „uz saglasnost ministra“, a naša generalna primedba i zbog toga smo pisali amandman na član 6. i na član 5. jeste postojanje agencija kao paradržavnih organa.

Vi ste u ovom delu imali jednu agenciju i sada ste je podelili, odnosno kada budete donosili ovaj drugi zakon, onda ćemo imati dve agencije. Agencije su paraziti na grbači građana Srbije, odnosno paraziti na grbači državnog budžeta. O tome smo govorili kada je donošen Zakon o agencijama i mi, za razliku od nekih koji su takođe bili protiv toga, svoj stav nismo promenili.

Sve ono što je predviđeno da radi agencija zapravo se radi u ministarstvima, i to može da se radi u okviru uprava u ministarstvima, sa postojećim kadrovima ili eventualno sa zapošljavanjem nekih novih ljudi. Nemamo ništa protiv toga, ali praksa je pokazala da se za agencije troše ogromne količine novca, da direktori agencija imaju veće plate od resornih ministara u čijim oblastima se određene agencije formiraju, što apsolutno nije normalno i nije u redu, što zaposleni u agencijama imaju po dva, tri puta veće plate od zaposlenih u ministarstvima, i to svi ovde koji sede iz ministarstava dobro znaju. U ministarstvima ljudi sa srednjom školom imaju 24, 25 hiljada platu, a u agencijama imaju barem 50.000, sa visokom spremom takođe duplo više.

Suština je da sve što se radi se zapravo radi u ministarstvima, a da se ovi u agencijama postave tamo, pojave se, zaposle se i tamo se zapošljavaju isključivo stranački aktivisti, i to jeste istina, i to jeste praksa i tamo se postavljaju ljudi sa ko zna kako dobijenim diplomama, koji zapravo svoj posao ne znaju. Posao koji treba da radi ova agencija, znaju ljudi u ministarstvu, i ti ljudi u ministarstvu su trebali da budu deo te uprave koja bi ovo radila mnogo bolje od agencija, a agencije državni budžet koštaju toliko, to smo svojevremeno govorili, da ste svojevremeno ukinuli agencije, a to vam je predsednik obećavao kada ste bili u kampanji, ne biste morali smanjivati penzionerima penzije, jer je veća količina para koja se daje za agencije, a koje su, ponavljam, paradržavni organi i koje ne treba da postoje. To je naša suštinska primedba na ova dva člana. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, koleginice Radeta.
Reč ima ministar Zlatibor Lončar.
...
Srpska napredna stranka

Zlatibor Lončar

Zbog građana Srbije samo da kažem, ovde se konkretno misli na Agenciju za lekove. Za Agenciju za lekove se iz budžeta ne odvaja ni jedan dinar. Naprotiv, ona uplaćuje 80% svog prihoda u budžet, i to nije mali novac, sama radi, sama se izdržava i uplaćuje novac u budžet Republike Srbije.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, ministre.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Milorad Mirčić, Ružica Nikolić i LJiljana Mihajlović.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Problem sa članom 6. jeste taj što lista stručnjaka je jedan operativni dokument. To nije čak ni upravni akt, nije čak ni složeni upravni akt. Agencija utvrđuje tu listu i vi ste ubacili da neko, da bi se našao na toj listi stručnjaka, mora da ima saglasnost ministra. Bez saglasnosti ministra niko ne može da bude stručnjak, bez saglasnosti ne može da se nađe na listi.

Tražili smo da se promeni prvi stav, jer ako je Agencija samostalno pravno lice, onda je samostalna da utvrđuje tu listu. Zbog toga smo tražili da se ta izmena, taj naš predlog do krajnjih konsekvenci primeni i na sledećim stavovima, jer u sledećim stavovima stoji nešto što je paradoksalno, bez obzira da li će se usvojiti ovaj amandman povodom prvog stava, jeste da Agencija ne može da skine nekoga sa liste ukoliko ne da saglasnost ministar, pa se još za to skidanje sa liste kaže da je razrešenje. Molim vas, lista nije imenovanje, pa ne može da bude ni razrešenje. Šta je ta lista? To je spisak stručnjaka odakle Agencija treba da probere u zavisnosti od toga o kakvom se medicinskom sredstvu radi i o njegovom, hajde da kažem, baždarenju, koji će stručnjaci da daju stručnu ocenu da li je to u skladu sa našim standardima, da li može da uđe u registar, da li može da se stavi u promet, da li može da se koristi u medicini.

Međutim, ovo je dobra prilika da se kaže nešto drugo. Pošto smo mi zastupnici tzv. centralizovanog pristupa zdravstvu u Republici Srbiji, mi nažalost u ovim odredbama ne vidimo nešto što je po nama važno. Potpuno sam siguran da unutar medicinske struke, unutar protokola po kojima postupaju zdravstveni radnici tačno postoji standard potrošnje medicinskih sredstava, pa da li je u pitanju igla, da li je u pitanju epruveta itd. Smatramo da, s obzirom na stanje u kojem se nalazi Srbija, treba u zdravstvu da bude kompletno centralizovana nabavka, pa da postoji centralni magacin, pa da svi područni subjekti medicinske zaštite iskazuju svoje potrebe i preuzimaju odgovarajuću količinu medicinskih sredstava i lekova, pa da se tačno zna šta su zalihe, šta su kratkoročne zalihe, šta su dugoročne zalihe, jer u tom sistemu može poprilično velika ušteda da se napravi, jer nije sasvim svejedno da li se naručuje 100.000 ili se naručuje dva miliona jedinica. Tu postoji veliki prostor gde možete da razbijete ovu grupaciju koja se bavi lekovima i medicinskim sredstvima, koji se ponašaju tržišno, ne medicinski, oni se ponašaju tržišno.

Oni su predstavnici velikih farmaceutskih kuća i velikih proizvođača medicinske opreme, medicinskih sredstava i oni po sistemu, svako ko se bavi trgovinom želi da bude monopolista na nekom tržištu. Želi da bude monopolista. Sada se tu pojavila neka nova kategorija, to su menadžeri, to su ovi koji treba da potkupe. To je nova kategorija, izmišljen menadžer. On treba da potkupi, jer on se nagrađuje prema količini prodatih i on treba da potkupljuje i zato je poprilično potkupljivih ljudi koji kažu – e, ne valja ova igla od ovog proizvođača, dobra je igla od ovog proizvođača, pa nije dobar flaster od ovog, nego od ovog.

Radi publike treba da se zna, znači, nešto su medicinska sredstva koja se nalaze u zdravstvenim institucijama, nešto su medicinska sredstva koja služe za tzv. vanbolničko lečenje, ili pomoć i postoje takođe, medicinska sredstva koja se nalaze u slobodnoj prodaji. Znate, u slobodnoj prodaji, nisu opasna, može svako da ih koristi, to su aparati za merenje pritiska, itd.

Tako da, izađimo iz standarda i gledajmo medicinska sredstva kao proizvode, kao robu koja je na tržištu. Ta roba na tržištu treba da ispunjava standarde. Za to sam da budu vrhunski standardi. Skrećem vam pažnju, da mi sa znakom CE, iz zapadne Evrope ili EU dobijamo proizvode sa sertifikatom da je to najkvalitetnije, a onda vidimo da je bofl.

Onda odete, recimo u Italiju, pa kažete - molim vas treba mi to i to sredstvo, on kaže - nemojte da se sekirate što piše „made in“ Kina da je proizvedeno, to je sve po standardima koji se primenjuju u Italiji. A, mi ovde imamo odgovarajući animozitet prema medicinskim sredstvima, kao i ostaloj robi koja dolazi sa istoka, sa juga, mi sve mislimo da je „Milka“, koja dolazi iz, ne znam, Nemačke, Švajcarske, najkvalitetnija Milka, a sada ona pijanica Žan Klod Junker, predsednik Evropske komisije je priznao da moraju da se usaglase proizvođači u zapadnoj Evropi, jer je primećeno da sa znakom vrhunskog kvaliteta ide bofl roba na istočno evropsko tržište.

Znači, problem „Milke“, problem deterdženta, problem parfema, isto se odražava i na medicinska sredstva od rastvora, epruveta i drugih medicinskih sredstava. Eto, malo smo proširili da uozbiljimo ovo, da neko stvarno ne pomisli da se danas priča o pljeskavicama, ražnjićima i nekim drugim sredstvima preko kojih zdravstveni radnici utole glad i žeđ.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, kolega Krasiću.
Reč ima kolega dr Dušan Milisavljević. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Dušan Milisavljević

Poslanička grupa Demokratska stranka
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, nadovezaću se na diskusiju mog kolege Krasića, i reći da se lično uvek zalažem za decentralizaciju vlasti.

Međutim, konkretno, kada su nabavke u zdravstvu, lično podržavam centralizaciju kao meru štednje, zato što kroz godine kliničke prakse sam dobijao informacije, a i stekao uverenje da su se mnogi pojedinci, funkcioneri, obogatili time što su lično ugovarali kupovinu određenih skenera, magnetnih rezonanci, hirurških stolova, hirurških osvetljenja, setova.

Znači, da je za našu zemlju koja je ekonomski siromašna, kao što jeste, mnogo bolje i kao domaćinski pristup mnogo kvalitetniji taj centralizovani deo gde biste mogli da jedinstveno trebujete potrebe za kliničke centre, zdravstvene centre, domove zdravlja, da bi izborom jednog proizvođača imali mogućnost kada pribavimo veći broj magnetnih rezonanci, skenera i svega ostalog, mogućnost da se spusti cena i dobije praktično privilegija za državu kroz dva ili tri gratis aparata, a uskratili bi se pojedinci koji bi napunili svoje džepove.

Ujedno bi imali jeftiniji servis za te aparate, jer bi ih servisirali kod jednog servisera. Ovako smo imali firme koje su, neću navoditi imena firmi jer su to multinacionalne kompanije, da neko ne bi to pogrešno shvatio, ali je svaka gledala da svoj proizvod preko svog direktora, kuće, ubaci u svoju zdravstvenu ustanovu. Zato lično podržavam centralizaciju medicinskih tendera i da to upravo Ministarstvo radi, a da Ministarstvo mora da zna potrebe kliničko bolničkih centara i zdravstvenih centara na primarnoj zdravstvenoj zaštiti, kako bi mogao kroz jedan centralizovan projekat da ima uštedu i benefit za same naše građane.

Kada kolega Krasić priča o kvalitetu proizvoda koji su došli iz nekih istočno, azijskih zemlja, nema niko protiv nikog od proizvođača iz bilo kog dela sveta, ali moraju da ispune standarde. Zašto javno hvalim Predlog zakona je to, zato što je ovo evropska tekovina koju sada usvajamo, da će morati, da li će doći iz Kine ili Pakistana, mora će da ispune standarde koji važe u EU, kao što ste rekli, da li to važi u Italiji ili ne, a ne kao do sada, kada smo u devedesetim godinama imali prilike da nam stignu neke vakcine, neko je spominjao, ali i antibiotici, sanitetski materijal, ali i hirurški materijal, koji je došao po potrebi zato što je bio najjeftiniji tada, a ne najkvalitetniji. Čak se ispostavilo da je bio i neupotrebiv.

Zato je dobro da imamo standardizaciju sa evropskim zakonodavstvom i zato je ovo na korist i samih pacijenata, ali je na korist i zdravstvenih radnika zbog preparata sa kojima rade. Hvala.