Nije, naravno, zbog ove opšte stručnosti, zbog slovnih grešaka. Ja mislim, koliko god da je bilo potpisnika raznoraznih amandmana iz ove poslaničke grupe, da je svaki uspeo da napravi više od jedne. Rekli smo da nećemo više o tome, nije to toliko važno koliko, na primer, priča o tom centru. Zamislite sada, strašan je problem da mi raspravimo da li je zid na određenom mestu. Samo da vas pitam – a koji zid, gledano iz perspektive žutog preduzeća, koji zid kad tu ni jednog jedinog zida nije bilo, ni na jednoj strani? Ni vrata, ni prozora, ni tih rupa, ničega nije bilo, gola livada. I, sad mi sa njima da raspravljamo na tu temu, pa to je potpuno besmisleno.
Ali, kad govorimo o ovim prilozima, o korupciji, o pitanju odnosa Agencije za borbu protiv korupcije, evo, na primer, zanimljivih pitanja. Ja sad gledam javno dostupan spisak, javno dostupan kao i ovi ostali spiskovi koje su pominjali danas, donatora baš objedinjenog žutog preduzeća 2012. godine. Kakvo je stanje bilo firmi kao što su „Alfa sor“, „Buljarica“, „Oranica“, „Milinković Kop“ itd, koje su sve do jedne donirale po 7,5 miliona dinara? Koliko su dobro poslovale te godine kad su mogle da doprinesu blistavoj pobedi žutog preduzeća? Sve po 7,5 miliona, a ima i nekih skromnijih sa po 6. NJihov predsednik skupštine opštine, ili predsednik opštine, pomoći će mi, verovatno oni to bolje znaju, Stari grad, Bastać Marko, 580.000 dinara imao je viška, pa doprineo blistavoj pobedi žutog preduzeća te godine. Marko Đurišić, ko bi to mogao da bude, 345.000 dinara. Zoran Đinđić 341.000. To je neki drugi čovek, očigledno. Modest Dulić, ovaj mora da je neki rod takođe velikoj vedeti žutog preduzeća, 138.000 dinara. Moguće da je to onaj brat bivšeg ministra.
Ovi su spiskovi toliko dugi, da bismo mi mogli ceo božiji dan da ih čitamo, jer su ti spiskovi potpuno u redu i tu je sve na mestu i ništa nema da se obrazlaže.