Hvala kolega Atlagiću.
Reč ima dr Dušan Milisavljević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, ovo mi je drugo javljanje u prepodnevnom zasedanju. U prvom javljanju sam zamolio da se držimo teme dnevnog reda i to je Zakon koji reguliše medicinska sredstva. Sada sam se javio kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS, nakon izlaganja profesora Atlagića i spominjanja stranke bivšeg režima i velikih pronevera u sektoru zdravstva.

Želim da kažem, a i više sam puta ponavljao da DS nikada nije držala resor zdravstva, da je meni žao što nije držala resor zdravstva, što je dala koalicionim partnerima za namirivanje političkih dogovora tada, ali želim da kažem da sam javno ovde tražio, dok sam bio predsednik Odbora za zdravlje, da se ispitaju svi poslovi koji se vezuju za afere u sektoru zdravstva, pa nešto što niste dodali i strane donacije, investicije koje su ušle 2000. godine do današnjeg dana da se ispitaju, EU, američkih fondacija i pare koje su ušle preko medicinskih sredstava i preko finansijskih sredstava, gde su one završile, jer sam i tada izrazio sumnju da su završile u džepovima nekih privatnih klinika, lekara koji rade na privatnim klinikama.

Ono što građane Srbije najviše interesuje, to je da se reše te afere, da sve to našta ukazujete što se dešavalo ili što se dešava, da mora da bude sankcionisano, a ono što je važnije za građane jeste da se taj novac vrati građanima, sektoru zdravstva. Pojedinci su bili bahati i to jeste tačno. Ono što je žalosno što ti pojedinci nisu odgovarali za svoja krivična dela. Zato kao poslanici tu nemamo podela oko toga i da ne prebacujemo jedni drugima loptu.

Znači, postojale su korupcije u sektoru zdravstva koje su pojedinci zloupotrebili i oni moraju da dobiju osudu države, tako da tu nema podele stranke bivšeg režima ili stranke režima. Ja ne vidim tu neku podelu.

Ja vas molim da se opet vratimo na tačku dnevnog reda i to je ovaj Zakon o medicinskim sredstvima.

Hvala doktore Milisavljeviću.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Netačno je što je kolega tvrdio. Sad, kao, stranka bivšeg režima nije imala ništa sa zdravstvom.

Ovo što sam ja čitao, mogu da čitam ceo dan. Ono je bio račun od 6. 10. Dom zdravlja u Inđiji je vodio kadar stranke bivšeg režima, čije ime te stranke neću ni da pominjem, ne zaslužuje da je pominjem, oni su ovo radili. Račun je bio 369.000, posle tri nedelje, nisu kupovali lekove, već su novac za lekove prebacivali za ručkove. Onda znate kolika je šteta po pacijentu. Sad, kao, mi se nismo pitali. Netačno. Ponovo 369.180. Ne znam zašto ljudi stalno isto jedu, isto: bečka, karađorđeva, punjena, pečena pljeskavica, štrudla, štrudla, kola, fanta, rosa, krempita. Isto, evo. Isto 369.180 dinara. Gotovo identičan račun, samo ponovo naplaćen tri nedelje kasnije.

Broj dva. U pokrajini, Dragan Rašković, Lučić, Ješićev kum, ko su ti ljudi? Sto osam javnih nabavki bez finansijskog plana i plana javnih nabavki vredan 2.000.000.000. Dakle, direktno kadrovi stranke bivšeg režima. Pozdravljam što oni žele da kažu da treba ispitati sve te pljačke, ali ne mogu da kažu da oni u to nisu umešani. Bojan Pajtić im je bio šef stranke, a ovo su bili njegovi ljudi. NJegova žena je radila u Urgentnom centru koji je umesto 15.000.000 koštao 40.000.000. Kad se već posipaju pepelom po glavi, vredi i ovo reći.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević. Izvolite.

Jako kratko, s obzirom da ja nemam te podatke što iznosi gospodin Rističević. Ono što ja znam, a mislim i da građani Srbije znaju, Dom zdravlja u Inđiji je u dva mandata proglašavan za najbolji dom zdravlja u Srbiji po evropskim standardima i od strane Evropske komisije u Srbiji. Ja taj podatak zvanično imam i taj podatak vama u Inđiji bi trebalo da služi na čast. Za ove druge podatke, šta je ko jeo, to stvarno ne znam.

Hvala.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Dragan Vesović, mr Ivan Kostić, Zoran Radojičić i prof. dr Miladin Ševarlić.
Reč ima dr Dragan Vesović. Izvolite kolega.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dakle, amandman na član 5. Član 5. je član koji govori o savetodavnim telima agencije. Uz svu moju želju i volju da shvatim kakve veze savetodavna tela agencije imaju sa vakcinacijom, sa pljeskavicama, sa ćevapčićima, sa 369.000 računima, sa Bojanom Pajtićem, sa 11,6 miliona eura, mi smo samo smatrali da treba da prekinemo ovu priču i da svi oni koji su ovakve amandmane podneli iz razloga zbog koga su ga podneli iste povuku. Hvala.

Hvala dr Vesoviću.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Šešelj, Dubravko Bojić, Vjerica Radeta i Nemanja Šarović.
Reč ima Dubravko Bojić. Izvolite profesore.

Hvala.

Podneli smo amandman na član 5. ovog Predloga zakona o medicinskim sredstvima. Najpre da izrazim naše načelno neslaganje sa ovom praksom predlagača – objedinjavanju rasprave.

Čulo se ovih prethodnih dana mnogo praznoslovlja, mnogo hvalospeva, reči koje lepo zvuče, a ne znače mnogo.

Amandmanski smo intervenisali na član 5. ovog Predloga zakona. Pročitaću član: „Agencija, uz prethodnu saglasnost ministra, obrazuje savetodavno telo, u daljem tekstu – komisiju, radi davanja mišljenja u skladu sa ovim zakonom itd..“

Mi smo amandmanom tražili brisanje reči: „uz prethodnu saglasnost ministra“. Ako ste već osnovali Agenciju, ako ste joj dali status pravnog lica, ako ste odredili zaduženja i nadležnosti, naveli ste tamo čak 17 ovih nadležnosti, ali niste propustili da pod 18. nadležnošću stavite – vrši i druga pitanja u skladu sa zakonom. Valjda, ako se zakon donosi on mora biti jasan, konkretan, određen. Čemu ova neodređenost?

Ovde smo, malopre, ne bih da vraćam temu na prethodnu raspravu, ali kao lingvista moram da intervenišem u onom delu lingvističke rasprave o jeziku. Najveći naš lingvista, prof. Aleksandar Belić, govoreći o jeziku kao živoj materiji, koja se stalno razvija, obogaćuje, poprima pozajmice i tuđice iz drugih jezika, ipak je, da bi se sačuvao jezički kolorit i bogatstvo jezika, smatrao da reči stranog porekla treba upotrebljavati samo izuzetno, samo kada je to neophodno. Hvala vam.