Ovaj amandman spada u ove tehničke i zaista mi je žao što nije usvojen, ne bi to nešto pokvarilo niti promenilo namere, nego samo skrećem pažnju na jednu nebrižljivost sa kojim je u zakonu, bar neka mesta kako su pisana u zakonu.
U ovom članu govori se, verovali ili ne, to nije sada neka suptilna jezička igra, da se uređuju državni službenici. Pazite – uređuju državni službenici. Koliko ja znam, može se uređivati bašta, kosa, knjiga. Da se uređuju državni službenici, zapravo htelo se reći i to je naš predlog da se stavi i to zaista ne bi bolelo, da se uređuju – prava i dužnosti državnih službenika. Znači, kao što se u osnovi i kaže i kao što je formulacija koja je upotrebljena u prvom članu. To je primer jednog dobrog amandman koji ništa ne škodi, a istovremeno i pokazatelj toga kako treba malo više obratiti pažnje na ono što se stavlja na papir, a ne samo računati na mašineriju glasačku.
Što se pak tiče prakse EU, ona je negde dobra, negde loša. Ne mislim kao i moje kolege da treba sve odbacivati, što dolazi iz Evrope, ali ne treba ni sve slepo i apriori preuzimati ili prepisivati. To je što se toga tiče.
Sa druge strane, kada je reč o ovom zakonu, ja sam rekao, i koleginica Sanda Rašković je rekla na početku ove rasprave da ćemo mi glasati za ovaj zakon, imamo rezerve prema drugom, a preostaje i treći koji se tiče zajma i novog zaduživanja, za koji smo protiv.
Dakle, to je otprilike to. Nemamo ništa protiv zakona, mogao je biti bolji malo, prečišćenija verzija teksta je mogla da dođe ovde u Skupštinu. Apelujem na Ministarstvo da malo više povede računa o tome. Posebno skrećem pažnju na ono o čemu je bilo reči, da ne trošimo nepotrebno vreme, i ja ću u tom smislu odustati od nekih budućih, narednih amandmana koji se tiču ove iste stvari. Hvala.