Gospodinu Martinoviću neću ni da odgovaram. Nema smisla da odgovaram, nema šta.

Što se tiče puta u Albaniju, idemo na poziv Srpskog nacionalnog veća iz Podgorice i idemo da obiđemo Srbe u Albaniji koje oni ne priznaju, jer im tamo ova država nije omogućila da imaju svoju školu, ni svoj medij. To je politika Aleksandra Vučića prema Srbima u Albaniji u zadnjih pet godina. Onaj srpski kulturni centar, što je obećao pre tri godine, još nije otvorio sada predsednik države. Takav je odnos vaš prema Srbima u Albaniji, a ja često idem tamo kod njih i znam kako žive, a pitanje je kada ste vi zadnji put išli. Sada će ići vaš narodni poslanik, pa će moći da vas predstavlja tamo.

Što se tiče KiM, čvrsto verujem da mnogi narodni poslanici, pretpostavljam, skoro svi, nisu za to da u ugovoru stoji ovakav naziv Kosovo i Metohija i smatraju da će Srbija ikada priznati Kosovo i Metohiju. Treba da budu svesni da možda ni oni ne znaju šta je u glavi njihovog predsednika i šta on smera. To je druga stvar.

Što se tiče gospođe Mihajlović, pogrešno je protumačila, nadam se da nije namerno, zlonamerno, ja sam rekao da u naslovu ne piše koja je teritorija i na koje države se odnosi, već piše samo ugovor o Transportu, a ne u uvodu i u članovima, jer ni oni sami ne znaju gde će da nas stave. Znači, neće da nas prime u EU, prave neki novi prostor za države zapadnog Balkana.

Što se tiče koridora, nije istina da sam rekao da nisu u interesu građana Srbije. Rekao sam da nema ni jedan novi koridor. Koridori prema Bugarskoj, koridori prema Grčkoj već postoje. Znači, novi koridori, a što se tiče pruge Beograd-Vrbas, često idem njom, putuje se dva i po sata. Što se tiče Vrbasa, 40 na sat ide. Prvi bih bio srećan da se ta pruga sredi i da idemo 120 na sat. To je malo pojašnjenje.

Hteo da vam čestitam vaše kumstvo u Sabornoj crkvi u Beogradu i nadam se da to neće biti samo jedan novi marketinški potez, nego da ćete se malo usaglasiti sa vrhom crkve po pitanju nekih etičkih i nacionalnih tema, kao što je tema KiM. Hala vam.

Na osnovu čega vi sada imate pravo na repliku?
(Dragan Vesović: Pomenuo je Srpski pokret Dveri.)
Može, ali kada izađe jedan od vas dvojice.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, tačno je ono što je rekao gospodin Kostić. On će da putuje u Skadar 30. novembra, ali ne o svom trošku, nego o trošku države Srbije kao predsednik Odbora za dijasporu. Imaju sedam poslanika, dragi građani Srbije, a imaju predsednika Odbora za dijasporu i Srbe u regionu i onda kaže – vlast teroriše opoziciju u Srbiji i ne daje im njihova prava.

Mislim da barem deset poslanika SNS može da bude predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, ali smo vama ustupili to mesto da bismo poštovali prava manjine u ovom parlamentu. Dakle, putovaćete vi, gospodine Kostiću, u Skadar, ali o trošku države Srbije, ne o svom trošku. To je važno da se naglasi.

Što se tiče odnosa prema Albaniji, dragi građani Srbije, poslanici SNS su u poslednje tri godine najmanje četiri puta, koliko sam uspeo da izbrojim za ovo kratko vreme, boravili u Tirani i upravo zahvaljujući naporima poslanika SNS, zahvaljujući politici Vlade Republike Srbije, zahvaljujući politici predsednika Republike Aleksandra Vučića, Srbi u Albaniji su po prvi put posle 70 godina, još od vremena Envera Hodže, priznati kao etnička zajednica u Republici Albaniji, ali to nije zahvaljujući politici pokreta Dveri, nego zahvaljujući politici SNS.

Što se tiče stranih plaćenika, sada ću da vam kažem nešto, vaš predsednika Boško Obradović, evo ga tekst u „Iskri“, inače LJotićevsko glasilo, štampano u Minhenu, pošto su LJotićevci svi pobegli u Nemačku kod svojih nemačkih gospodara, kaže – demokratska laž i svetlo istine, a onda kaže „Nova Iskra“ u Čačku, na dan Svetog Ilije 2001. godine.

Zašto ovo govorim? Gospodine Kostiću, vi to možda ne znate, ja sam se nekada time bavio kada sam bio mlađi, taj isti Milan Stojadinović, o kome ste govorili, je ustanovio, zahvaljujući policiji, da se Dimitrije LJotić, vaš ideološki otac, finansirao preko tzv. tehničke pomoći, organizacije iza koje je stajala nacistička Nemačka. Ako neko nema prava da priča o stranim plaćenicima, to ste vi. Vi ste bili strani plaćenici, a ostali ste to i dan danas.

Za repliku su se javili i Dragan Vesović i Ivan Kostić.
(Ivan Kostić: Spomenuo me je.)
Jeste vas spomenuo, ali vi ste ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe. Nemam ništa protiv da vašu ulogu preuzme kolega Vesović, ali ne možete po istom osnovu dva puta da dobijete repliku.
Gospodine Vesoviću, izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Mnogo je osnova, ali nadam se da će moje pravo na repliku trajati barem malo duže kao što je kod kolege Martinovića bilo.

Prvo bih gospođi ministarki rekao da oni koji me dugo poznaju znaju da sam grlat, ali nisam agresivan. Proverite. Ja ovako pričam u kući. Tačno je da to ponekad liči da se svađam i da vičem, ali to nije, to je moj način komunikacije.

Siguran sam da je kolega Martinović znao da ja nisam Veljković, Veljović, nego da sam Vesović, isto onako kao što ja znam da je on Martinović i tu nemam problem.

(Aleksandar Martinović: Izvinjavam se.)

Prihvaćeno. Zaista nemam problema.

Nije lepo da mi budemo tzv. Srpski pokret Dveri, jer nikada iz mojih usta niste čuli da ste tzv. SNS. Još je manje lepo da dve stranke koje vežu identična ili slična patriotska osećanja jedna drugoj pričaju o KiM. Niti možemo da budemo svi sa KiM, niti možemo da budemo iz Kraljeva, Beograda ili sa bilo kog mesta. Svi smo jedno i zovemo se Srbi. Ružno je, a sigurno u meni nikada nećete imati oponenta za te delove priče kada ovakvim pričama dajemo povoda nekim trećima da se naslađuju. Nema potrebe da o tome pričamo.

Što se putovanja tiče, kao predsednik Odbora za dijasporu, lep je manir uvek vlasti bio da onima koji su u manjem broju daju rukovođenje nekim skupštinskim odborom. Na moju žalost, to nije ispoštovano u većem broju slučajeva, a vaša politička procena je da je to tako ispravno. Kada bude putovao gospodin Kostić, neće putovati sam, sigurno će ići ili vrlo verovatno i potpredsednik odbora koji je iz SNS. Ako ko putuje, nećemo o tome, nemojmo oko stvari za koje nema mesta sporu da se spore oni koji o njima isto misle. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku.

Izvinjavam se kolegi Vesoviću. Zaista, kolega Vesoviću, nisam imao nameru da vas uvredim, pogrešno sam izgovorio vaše prezime. Vi ste korektan čovek i zaista mi je žao što sam vam prezime pogrešno naveo.

Ono što nije pogrešno to je ideologija pokreta kome vi pripadate.

(Ivan Kostić: Opet isto.)

Da, opet isto. Vaš predsednik Boško Obradović kaže za demokratiju, kaže – to je ideologija gomile, površnosti, sujete, vladavina govornika, frazeraša i frazopoklonika. Znate, to je govorio Hitler, to je govorio Musolini.

Mi u Srbiji u Drugom svetskom ratu smo imali dva dominantna antifašistička pokreta – partizanski i ravnogorski. Nažalost, imali smo jednu malu, doduše beznačajnu, grupicu ljudi koji su pripadali tzv. narodnom pokretu „Zbor“, u narodu omraženi kao ljotićevci, četnici su ih zvali krdžalije. Vi ste njihovi ideološki sledbenici. Ma koliko vi sad to pokušavate da zabašurite, da to gurnete pod tepih, da se predstavite da ste nešto drugo, vi ste ideološki sledbenici onih koji…

Neki dan me je Boško Obradović udario mišem. Ja sam rekao, sam u sebi – ma, ovo je još i dobro. Znate šta su radili vaši ideološki očevi, osnivači ove ideologije? Na primer, Marisav Petrović, on je vodio đake u Kragujevcu 21. oktobra 1941. godine na streljanje, da bi pokazao koliko je veran nemačkom okupatoru.

Vi nastavljate tu ideologiju. Ja da vam kažem, bez ikakvih uvijanja i bez ikakvih rukavica. Nastavljate fašističku ideologiju jedne male grupe ljudi koja u srpskom narodu nije predstavljala ništa, ali je, nažalost, zbog zlih prilika u Drugom svetskom ratu, uspela nekako da preuzme vlast u onome što se, ili deo vlasti u onome što se zvalo „Nedićeva Srbija“.

A što se tiče putovanja u Albaniju, ne putuje, koliko ja znam, gospodin Miodrag Linta, nego putuje moj uvaženi kolega Aleksandar Marković. Ali, da bi građani Srbije znali, ne idete vi tamo zato što mnogo volite Srbe u Albaniji, nego zato što ste, vama se obraćam gospodine Kostiću, predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu i ne idete vi u Albaniju o svom trošku, nego o trošku države Srbije. Prema tome, očigledno je da taj vaš patriotizam ima nekako svoj novčani izraz.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Ivan Kostić.

Da odgovorimo gospodinu Martinoviću, zbog građana Srbije.

Što se tiče ideologije, Srpski pokret Dveri je prvi, mogu slobodno reći, posle 2000. godine prva organizacija, da li nevladina i politička u to vreme, koja je pisala u svome časopisu o zlu fašizma na teritoriji Srbije, o zlu fašizma na teritoriji Evrope i da fašizam i tekovine koje su donete sa strane sada podržava vaša poslanička grupa i vaša stranka, a to su vaši prijatelji sa zapada. Znači, fašizam je nastao u Nemačkoj i Italiji i to su te ideologije.

Lično ne prihvatam podelu na levicu i desnicu, ja prihvatam samo podelu kako su rekli ruski mislioci krajem 19. veka – na slovjenofil evropejce. Mi smo slovjenofili, a da li ste vi evropejci, da li su vaši članovi evropejci, u to čisto sumnjam. Znači, ta podela na levicu i desnicu u srpskom narodu nikada nije postojala i nije autentično naša.

Što se tiče putovanja, mogu slobodno da kažem, a o tome mogu da posvedoče ljudi koji su nekoliko puta išli sa nama, da sam lično, nažalost je tako, sam sebi platio put, kao predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, dva puta. Naša delegacija kad ode, najponizniji smo od svih delegacija kada se negde pojavimo. O tome pitajte ljude koji voze kola, o tome pitajte narodne poslanike koji idu i kolike su dnevnice, kakvi su dočeci i kako se ponašaju drugi ljudi prema našim delegacijama. Tako da povedite malo računa kada neko ide da predstavlja Republiku Srbiju, da predstavlja u svetlu kako zaslužuje, a ne da idemo kao zadnji bednici. Hvala vam.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.