Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 103 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 107 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Dejan Radenković, prof. dr Žarko Obradović, Nada Lazić, Ivan Bauer, Muamer Bačevac, prof. dr Vladimir Marinković i Jasmina Karanac.
Nastavljamo rad po redosledu prijava za reč u zajedničkom, jedinstvenom pretresu o predlozima zakona iz tačaka od 1. do 4. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da su današnjoj sednici pozvani da prisustvuju: prof. dr Zorana Mihajlović, potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; dr Dušan Vujović, ministar finansija; Miodrag Poledica i Zoran Lakićević, državni sekretari u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Nenad Milović, državni sekretar u Ministarstvu finansija; Tatjana Jovanović, Darinka Đuran, Jovanka Atanackovć, pomoćnici ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Branko Drčalić, vršilac dužnosti direktora Uprave za javni dug Ministarstva finansija; Radojko Obradović, posebni savetnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Marko Blagojević, vršilac dužnosti direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima; Vesna Laković, viši savetnik u sektoru za međunarodne odnose u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo spojenu raspravu o četiri zakona, i to je, nažalost, nešto što je postalo praksa.

Sva četiri zakona su predložena po hitnom postupku. Hitan postupak

morao biti i treba da bude izuzetak i u skladu sa Poslovnikom. On je moguć samo kada se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide. To je prvi uslov. Onda ima još nekoliko alternativno postavljenih uslova, ali to je pokazatelj, da jednostavno, mi u Vladi nemamo bilo koga ko može da predvidi, očigledno duže od nedelju dana unapred.

Ugovor o kome se najviše juče ovde vodila diskusija je svakako Ugovor o snivanju Transportne zajednice. Mi smo čuli od strane ministra i predstavnika vladajuće koalicije čitav niz neistina koje se odnose na ovaj ugovor i ja ću se trudiću sada da tu govorim o suštini.

Pre svega, ako već pričamo o Ugovoru o snivanju Transportne zajednice, kakav je to akt po svojoj suštini? To je međunarodni, međudržavni ugovor, jedna od strana je potpisnica Kosovo. Dakle, da se mi ne lažemo da li je to formalno priznanje, možda formalno priznanje nije, ali je to međudržavni ugovor kakav potpisujemo i sa drugim stranama potpisnicama. To je ono što je potpuno jasno.

Ovo je definitivno još jedan korak ka zaokruživanju nezavisnosti Kosova. To je, kao što zante, protivustavno, protivzakonito, i za to ćete odgovarati, kad tad.

U pokušaju da obrazloži zašto je bitno da se ovakav ugovor potpiše, ministar Mihajlović je rekla, kako je on potreban radi prevazilaženja, citiraću je – nefizičkih barijera. Rekli ste, gospođo Mihajlović, kako nam stoji dugo roba na granicama i da ćemo kao zemlje Zapadnog Balkana to pitanje sada rešiti. Problem je u tome što je među tim zemljama, kako vi kažete Zapadnog Balkana, odnosno državama, među njima i Kosovo, ne Kosovo i Metohija, nema tu reči o nekakvim privremenim institucijama, već Kosovo. Kosovo čiju državnost vi zaokružujete iz dana u dan.

Drugo pitanje ako Kosovo ne priznajete kao nezavisnu državu - o kakvim granicama pričate? Ima li onda granice između centralne Srbije i Kosova i Metohije? Za nas iz SRS nema, ali ste vi iz SNS uveli granicu i carinu i policiju. Prema tome, mislim da je to potpuno jasno.

Vi ste tvrdili da je ovo statusno neutralno. Ako je statusno neutralno, zašto onda smeta Kosovu i Metohiji da kao deo teritorije Republike Srbije primenjuje ovaj ugovor i da svoja prava crpe iz toga što će Srbija kao država kojoj pripadaju potpisati taj ugovor, a oni crpeti ta prava? A ne Kosovo mora stalno posebno, oni potpisuju za sebe, vi im dajete prerogative države, to je najbitnije. Pustite vi da li je statusno neutralno ili nije.

Kakva ovlašćenja dobijaju sa ovim? Kakvi se odnosi formiraju, ovo su sve državni prerogativi. Ovo nije prerogativ lokalne samouprave. Ne potpisuje lokalna samouprava, ne potpisuje region Ugovor o Transpornoj zajednici, to čine države, a vi činite sve da od Kosova i Metohije, u što je moguće kraćem roku napravite državu.

U članu 2. na 119 strani Skupštinskog materijala, jer vi, nažalost, gospođo Mihajlović ste juče pokušali iz neprijatne situacije da se izvučete tako što ste rekli: „Ne znam ja šta piše u vašem materijalu“. Ne, mi ne znamo šta piše i nezanima nas. Vi ste došli u Narodnu skupštinu i jedini validan materijal o kome se diskutuje i o kome se glasa je materijal kod narodnih poslanika. Ako imate neki drugi, vi ste morali da ga uzmete.

Član 1. tačka c) kaže - nijedan od termina, reči ili definicija koji se koriste u ugovoru, uključujući anekse i protokole, ne predstavljaju priznanje Kosova od strane EU. Ovde se EU ograđuje. Pa, dalje kaže – niti predstavljaju priznanje od strane pojedinačnih država članica EU koje potpisuju ovaj ugovor, a koje nisu priznali Kosovo. Ovde se EU, zahvaljujući pet država koje nisu priznale nezavisnost Kosova, ograđuju od toga, ali ovako nešto ne postoji u ime Srbije. Srbija se od toga nije ogradila. Jednostavno nije, i to je ono što piše u ugovoru.

Strana 198 - do kraja prvog prelaznog perioda Kosovo će sprovesti sve pomorske zakone. Donose zakone u Skupštini republike Kosovo i nastaviće to da rade.

Sledeća tačka kaže: „Državljani Kosova i brodske kompanije osnovane na Kosovu…“ Da li je ovo statusno neutralno? Da li i to ne liči na prerogative državne vlasti? Nekoliko puta se na ovoj strani pominje Kosovo i daju im se apsolutno sva prava kakva će imati i Srbija.

Ja vas pitam mogu li postojati državljani Kosova ako nema države Kosovo? Ima li državljanstva bez države? Ima li države bez teritorije? Ja mislim da nema i u pravnoj teoriji definitivno nema.

Ne znam koju ste vi školu završili, mislim da pravnik niste i znam da ste profesor na ovom čuvenom privatnom univerzitetu koji je toliko popularan da je morao i naziv da menja, da ga ne bi više povezivali u javnosti sa diplomcima i doktorantima koji su, između ostalog, i deo Vlade u kojoj vi sedite. Takav je nivo da su morali i ime da promene da bi pokušali da zamaskiraju tragove. Pravno gledano, ovo je nešto što je potpuno jasno.

Vi ste zatim pokušali juče da iznesete nekoliko neistina, ne pokušali nego ste ih izneli, opet obrazlažući ovaj zakon i rekli ste kako je državni BDP kakav je bio i da je javni dug Srbije bio nikad veći nego 2014. godine, kada je Aleksandar Vučić preuzeo vlast i kako je sad on izuzetno smanjen. To jednostavno nije tačno.

Pre svega, SNS i Aleksandar Vučić su vlast preuzeli 2012. godine. E sad, što se u tom trenutku Aleksandar Vučić uplašio odgovornosti i što je smatrao da je Ivica Dačić kvalitetnije rešenje za predsednika Vlade, to je njegov problem, ali je u toj Vladi, jel tako, gospodo socijalisti, sedeo pretežni deo, većinu su imali ministri iz SNS, kao što ste i poslaničku većinu imali u Skupštini, ali niste imali dovoljno kvalitetnog kadra, očigledno, da preuzmete i neke druge ingerencije.

Istine radi, evo ovde zvaničnih podataka Ministarstva finansija, uprave za javni dug, ovo je nešto do čega svaki građanin Srbije može da dođe i nemate vi jedini pravo na istinu i ovo je dokaz da ste juče izneli neistinu u Skupštini, čak i u tom delu o kojem ste pričali.

Aleksandar Vučić je preuzeo funkciju predsednika Vlade 27. aprila 2014. godine. Javni dug je tada bio 62,7% učešća javnog duga u BDP. Kada je javni dug Srbije dostigao svoj najveći nivo u procentu? U decembru 2015. godine, kada je bio 76% BDP i to nakon godinu i po dana mandata Vlade Aleksandra Vučića.

Danas, kada je otišao Vučić, makar formalno, pa je predsednik Vlade Ana Brnabić, u septembru 2017. godine je učešće javnog duga u BDP palo na 64,7% i to su takođe zvanični podaci Ministarstva finansija i Uprave za javni dug, ali je i dan danas veći javni dug nego što je bio onda kada je Aleksandar Vučić preuzeo vlast.

Kada je SNS 2012. godine preuzela vlast, tada je javni dug bio 56,2%. Danas je taj javni dug 64,9% po poslednjim podacima za oktobar 2017. godine. Javni dug Srbije iznosi 2.962 milijarde dinara i porastao je enormno za nekih desetak milijardi evra od kako ste vi preuzeli vlast. To su podaci zvanični državnih organa Republike Srbije i to je pokazatelj da vi svesno i namerno, jer su vam dostupni ovi podaci, obmanjujete građane Srbije, pokušavajući da se predstavite u boljem svetlu nego što jeste, kao što ste juče pričali o bivšem režimu, pa kažete – ništa se nije radilo 2012, 2013. i 2014. godine. To nas je zateklo 2015. godine, a taj bivši režim ste vi i taj bivši režim su takođe i vaši današnji koalicioni partneri.

Prema tome, kada pričate o bivšem režimu, gospođo Mihajlović, vi ste kao saradnik i Labusa i Mlađana Dinkića upravo taj režim koji je najviše zla naneo Srbiji.

Da kažem nekoliko reči i o ovom Zakonu o potvrđivanju Ugovora oko vodosnabdevanja. Imamo jedno zaduženje od skoro 300 miliona evra. Imamo drugo zaduženje od 17 miliona evra i praktično na svakoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije se mi zadužujemo. Vi tvrdite i juče ste tvrdili da je nezaposlenost pala sa 27,6% na nekih 11%. Praktično 16% nezaposlenih ste vi zaposlili. Tvrdite da u javnim preduzećima nema zapošljavanja, da u državnoj upravi nema zapošljavanja, znači li to da su se ovi ljudi zaposlili u privatnom sektoru, u privredi? Ako imamo 16%, ne 0,6%, ne 1,6%, novozaposlenih, pa gde je nagli skok BDP, a zaposleni su nemaju gde drugo nego u privredi? To pokazuje da je ovo obmana.

Još su komunisti koji su prethodnica vaših koalicionih partneri rekli – statistika naša dika, što poželiš ona slika i time se bavite i vi. Nema pada nezaposlenosti suštinskog. Možete vi skidati ljude sa biroa na ovaj ili onaj način, ali je ovo još jedna obmana. Ako imate porast priliva u budžetu, ako Srbiji odlično ide, ako se otvaraju fabrike, zašto se zadužujete? Uradite to iz priliva, uradite to iz sopstvenih sredstava. Uradite to iz onoga što ste zaradili umesto da naredne generacije zadužujete.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče i danas čujemo najstrašnije optužbe na račun gospođe Zorane Mihajlović, Vlade Republike Srbije i Aleksandra Vučića o tome kako navodno mi iz SNS priznajemo nezavisnost Kosova i Metohije i evo ja ću sada zbog građana Srbije, ne zbog narodnih poslanika, pošto oni imaju svoj stav od koga ne žele da odstupe iz dnevno političkih razloga, da kažem kako stoje stvari.

Dakle, u engleskoj verziji ovog ugovora na samom početku, ono što kolege iz SRS su rekle da nije tačno, stoji zvezdica. Dakle, na prvo pominjanje reči Kosovo u engleskoj verziji ovog ugovora stoji zvezdica, a na kraju te stranice fusnota u kojoj jasno stoji da se pod terminom Kosovo ne prejudicira status Kosova kao nezavisne države, odnosno da se Kosovo tretira, što je jako bitno za Republiku Srbiju, kao sastavni deo Republike Srbije, u skladu sa Rezolucijom 1244.

U članu 3. Predloga zakona, koji je sastavni deo onoga o čemu ćemo mi danas glasati, Republika Srbija je dala, odnosno podnela depozitaru ovog ugovora deklaraciju sledeće sadržine, u kojoj se kaže da je teritorija Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije i da se na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 nalazi pod međunarodnom upravom. Potpisivanje i izražavanje pristanka na obavezivanje Republike Srbije na ugovor o osnivanju transportne zajednice se ne može tumačiti kao priznavanje nezavisnosti Kosova, pa onda zvzdica, a ispod toga fusnota da se primenjuje Rezolucija 1244.

Ono što je jako bitno…

Privodite kraju.

Evo, završavam. Sastavni deo ovog ugovora, koji ćemo mi danas da ratifikujemo i izglasamo, jeste izjava, ono što je jako bitno, izjava same EU kao jednog od potpisnika ovog ugovora, da Kosovo i Metohiju ne tretira kao nezavisnu državu. Nemojte od naših prijatelja u svetu da stvarate neprijatelje. Pet država članica EU nije priznalo nezavisnost Kosova i Metohije i pet država članica EU, zahvaljujući njima, EU se obavezala da Kosovo i Metohiju, kada je u pitanju ovaj ugovor ne tretira kao nezavisno.

Zahvaljujem, kolega Martinoviću.
Po Poslovniku, narodni poslovnik Nemanja Šarović.

Gospodine Arsiću, vi ste i danas, kao i juče, izgleda odlučili da nećete poštovati Poslovnik o radu Narodne skupštine.

Ne znam da li vam je to poznato, ali vreme izlaganja za repliku nije neograničeno. Ono je u skladu sa Poslovnikom dva minuta, dva minuta. Na stranu što je sporno i pravo na repliku, ali ajde da to ne sporimo.

Vi ste dozvolili skoro tri minuta da Aleksandar Martinović kao šef poslaničke grupe SNS zloupotrebljava pravo za koje se javio po Poslovniku. Svakoga iz opozicije, pogotovo mene, prekidate odmah, znači bez upozorenja, na dva minuta i 00 sekundi isključujete mi mikrofon.

Ako ćete da budete rigidni, budite rigidni prema ovima iz vlasti, prema ovima koji sad dobacuju, jer bolje je dobacivati, nego se javiti za reč, pa reći nešto pametno. Tako oni misle.

Dakle, gospodine Arsiću, juče ste dozvolili da Maja Gojković govori šest minuta, iako je imala na raspolaganju dva, danas ste dozvolili da Aleksandar Martinović govori tri minuta, iako na raspolaganju ima dva.

Član 104. je član o kome pričam, da ne biste rekli posle da ne znate o čemu se radi, iako biste morali znati kao predsedavajući, vi odlučujete o pravu na korišćenje ne po osnovu slobodne volje, odlučujete na osnovu činjenica. Dužni ste da radite u skladu sa Poslovnikom, ali kako kaže član 104. – replika ne može da traje duže od dva minuta. Dva minuta je na raspolaganju. Hvala.

Kolega Šaroviću, kada je u pitanju ta minutaža vezano za replike, nikad nisam gledao da li je vlast ili je opozicija. Možda je vama smešno, jer se vi politikom izgleda bavite zato što je vama nešto smešno. Meni nije. I uvek sam puštao poslanike, bez obzira da li podržavaju Vladu ili ne podržavaju, da kažu ono što misle u toku replike.
(Nemanja Šarović: Replika.)
Nemate pravo na repliku. Nemate pravo na repliku, i kao po običaju, uvek ne govorite istinu.
(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)
Reč ima ministar Zorana Mihajlović.
Ne može da bude povreda Poslovnika …
(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)
Pa, ne možete…
Reč ima ministar Zorana Mihajlović. Izvolite.

Ovako, radi istine, koja je samo jedna i uvek jedna i nema više istina i nema nikakvog ovde ličnog mišljenja ili raznih tvrdnji, nego onoga što piše u ugovoru o Transportnoj zajednici zemalja jugoistočne Evrope, na svim mestima gde se Kosovo pominje kao ugovorna strana, država, znači, u preambuli, na početku Protokola za Kosovo, u Aneksu 5. i kod potpisnika postoji i zvezdica i fusnota, onako kako je to uređeno Rezolucijom.
U samom Treaty, odnosno u samom ugovoru ne mora na svakoj strani to da stoji, budući da već stoji i u samoj preambuli.
Potpuno je jasno iz svega, i politike koju vodi Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije da niti smo, niti ćemo priznati ni u jednom trenutku nezavisnost Kosova i Metohije. Ne koristimo pitanje nezavisnosti Kosova i Metohije u dnevnopolitičke ili bilo kakve političke svrhe i u tome se razlikuje SNS, ova Vlada, predsednik Srbije u odnosu na mnoge druge, pa i poslaničku grupu koja ovo na ovaj način pokušava da predstavi.
Ovaj ugovor je veoma važan i za građane i za privredu. Srbija jeste na dobrom putu. Ono što jeste bilo u privredi i ekonomiji Srbije pre četiri godina, pet godina, danas više nije tako. Danas smo poznati i priznati u svetu. Danas možemo zaista da stojimo sa svima, i sa Narodnom Republikom Kinom i sa Rusijom i sa EU i sa SAD i poštovani smo i predstavljamo faktor stabilnosti celog regiona. Zato je ovaj ugovor važan, jer za privrednike, za investicije, za nova radna mesta, važan je ambijent i Vlada i stabilnost koju Vlada pravi. Hvala.