Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospođo ministarka, kolege poslanici, pre nego što počnem da diskutujem o drugom, trećem i četvrtom Predlogu zakona, jer ću o prvom Predlogu zakona govoriti moj kolega iz poslaničke grupe Srpskog pokreta Dveri, samo bih u jednoj rečenici potvrdio moje potpuno slaganje sa onim što je cenjeni predsedavajući malopre rekao o demokratiji, o svemu tome i ja se, zaista, zalažem za sve ono što ste rekli i svaku vašu, što kažu, mogu da potpišem.
Nažalost, nije to ponekad tako, verujte. Juče sam osam puta tražio povredu Poslovnika, nisam je dobio ni jedan put. No, to nema veze, hajde da ja pričam o zakonima.
Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit sa Eksim bankom, taj tzv. kineski kredit Eksport-Import banke, kako se to sve zove, sve je to u redu, sve je to lepo, piše u obrazloženju ministarka, ali neke stvari i ne pišu u tom obrazloženju, pa sam ja morao da se bavim nekim dodatnim radovima.
Ono što piše da mi uzimamo oko 300 miliona dolara od Kine, a da, pazite sad ovaj podatak je vrlo značajan, da smo do sada od te banke uzeli već 1,6 milijardi dolara.
U jednom drugom zajmu ćemo naći da smo od Evropske investicione banke već uzeli 3,1 milijardu dolara, iako nekih pet miliona duga srpskog zaduženja, izvinjavam se pet milijardi, govorim o 1,6 milijardi.
Dakle, nije sporno da svi ovi projekti jesu neophodni državi Srbiji i nema niko ko je dobronameran želju da kaže da nam ne treba pruga ili da nam ne treba obnavljanje vodovoda, kanalizacije, izrada cisterni ili da nam ne trebaju svi oni projekti koji se obavljaju prepravljanjem onih davno uzetih kredite, a o tome ću posle da pričam.
Jedini što je naš problem ovde jeste da li je to urađeno na najbolji mogući način po državu? Da li je u tim pregovorima država ispregovarala najbolje što je mogla, ili je nekim stanjima i stvarima bila debelo uslovljavana?
Mi kažemo da je kredit po povlašćenim uslovima i kažemo da je potpisan ugovor pre šest meseci, a onda ga donosimo hitno.
Složićemo se, šest meseci hitno, a juče ste rekli da je od 26. avgusta u proceduri u Skupštini. Šta smo čekali od 26. avgusta do danas? To su odgovori koje nećemo dobiti, pitanja na koja nema odgovora.
Dakle, 300 miliona za 20 godina kredita, pet godina grejs perioda, 15 godina otplata, raspoloživost kredita, kaže, pet godina, a može i da se produži i onda dolazimo do jedne stvari koja je rečena da je 2% kamata.
Da li znate, gospođo ministarka, kolika je kamata na taj kredit? Kamata na taj kredit, ali to nigde ne piše i to niko u ovoj Skupštini nije rekao, jeste 63 miliona dolara. U prvih pet godina kada imamo grejs period, najmanja tolika, u prvih pet godina sa grejs periodom 15 miliona 449 hiljada 680,96 dolara, a u narednih 15, 47.494,698,30 dolara.
Dakle, na kredit koji smo digli od 300 miliona, mi vraćamo plus 63, a u ovih 63 sam obračunao i troškove obrade od 0,25%, što je cirka 750 hiljada dolara za obradu kredita.
LJudi, da li je to, a da na sve to dodam još jednu stvar, poseban problem, kursni i valutni rizik, jer mi smo kredit uzeli u dolarima, a u ovom momentu odnos eura i dolara, a mi idemo ka EU, to je dobar odnos. U ovom momentu dinar je ojačao i u odnosu na euru i u odnosu na dolar.
Ko je taj ko će da garantuje da će taj kursni i valutni rizik u narednih 20 godina biti isti kakav je u ovom trenutku, ko to može da garantuje? Da nam se ne desi ono što se desilo sa jadnim građanima koji su se zadužili za svoje kredite u švajcarskim francima, jer je tada bio dobar kursni i valutni rizik, pa dan danas su platili više nego što su uzeli i što je ostalo da duguju. Toliko o tome.
Drugi ugovor sa KfW bankom, tu su manje cifre. Tu je 17 miliona. Opet nam niste rekli kolika je kamata. Da, rekli ste 1,1%, ali ja ću vam reći da je preko 17 miliona evra to kamata od milion i 524 hiljade 494,55 eura, najmanje, jer imamo i one varijante kada podignemo deo tranše, pa ne podignemo ostale, pa može da bude, pa ne mora da bude.
Nije sporno da nam trebaju vodovod i kanalizacija i u Kikindi i u Vrbasu i u Knjaževcu i u Paraćinu. Nije sporno da će država da se zaduži i da će država da bespovratno da tim srednjim opštinama i gradovima 30%. Da li ste se pitali, da li će ti gradovi i te opštine moći te novce da vrate? Ja ću da vam kažem, juče smo govorili o ugovorima sa KfW bankom. Odbornik sam u Skupštini grada Kraljeva pet godina. Da li znate da je grad raskinuo zadnji deo tranše ugovora sa KfW bankom u vezi toplane?
Da li znate da je četiri godine subvencije davao grad Kraljevo iz budžeta, da bi se redovna davanja za dugovanja koja su išla po tim ugovorima, a koja je uzela toplana i vodovod, servisirala?
Dakle, i o tome moramo da mislimo. Ako gradovi ne vrate, s obzirom da je zajmoprimac država, država će vratiti, odnosno opet ćemo vratiti svi mi puneći budžet.
Na kraju par reči o četvrtom zakonu. Šta mi je tu palo u oko? Tu je ono gde smo podigli od Evropske investicione banke 3,1 milijardu evra u proteklom periodu.
Gospodo, mi ovde obnavljamo kreditne linije za kredite iz 2006, 2008, 2009. godine i samo ovaj za obnovu sudova je iz 2016. godine.
