Hvala vam.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Nažalost, ovde smo sada mogli da vidimo i primer ne samo zlonamernosti, nego i potpunog neznanja o materiji o kojoj se govori. Da ne govorimo samo o tome da je font uvek bio isti u Skupštini, ko god vladao ovom Skupštinom, pa do toga da se priča o tome kako navodno naša tajna služba nema na svom sajtu ili u budžetu precizno izdefinisane razdele, a da imaju neke druge službe, što je naravno notorna laž, jer nijedna jedina ozbiljna služba ne govori o takvim stvarima na sajtovima i u javnosti. Za to postoje nadležni skupštinski odbori koji vrše kontrolu službi. Postoje čak i nadležne budžetske inspekcije koje vrše kontrolu trošenja novca. Dakle, sve postoji. Ali, očekivati od naše službe da izlazi sa takvim podacima u javnost bi bilo isto kao očekivati od američke CIA-e da izađe sa podacima koliko je koštao 5. oktobar i koliko je koštalo paljenje ove Skupštine. Kad to nismo videli, nećemo videti ni ništa ostalo.
Znate, govornik je rekao kako su ministri bez portfelja neka bruka i sramota, a zaboravio je da je on u vreme svoje vlade imao pet potpredsednika bez portfelja – Koraća, Kasu, Jovanovića, Isakovića, Čovića i Dušana Mihajlovića. Od toga je samo Dušan Mihajlović bio ministar. Svi ostali nisu imali nikakvo, naravno, zaduženje, ali, evo, vidite, i to se svakako zaboravilo.
Potpuno nepoznavanje materije i onoga što je ovde govoreno govori o tome da se ne zna šta je strategija odbrane i nacionalne bezbednosti. Strategije odbrane i nacionalne bezbednosti su, evo, imamo generala koji to može da potvrdi, svakako su najširi doktrinarni dokumenti koji ne govore o planu opremanja. Plan opremanja donosi načelnik Generalštaba, a usvaja ga ministar odbrane i onda ga dalje dostavlja. Samo da znate, plan opremanja vojske, na osnovu čega su nabavljeni MIG-ovi, a ne verujem da postoji Srbin koji se nije obradovao nabavci MIG-ova i koji se ne raduje tome što jačamo svoju armiju, donet je 2014. godine i od tada je, inače, tri puta menjan. Strategija odbrane i nacionalne bezbednosti doneta je 2009. godine, dakle, baš u vreme vlade DOS-a i nadamo se da će biti vremena da je promenimo do kraja ove godine jer jednostavno ne odgovara potrebama vremena i ne može više od toga da postoji.
Dakle, šta se ovde traži? Ovde se traži nastavak politike koja je uništavala vojsku. Ovde se traži nastavak politike koja je 2012. godine, kada je Aleksandar Vučić postao ministar odbrane, zauvek prekinuta. Traži se da vojska nastavi sa uništavanjem svoje opreme, svog naoružanja. Traži se da vojska smanjuje svoj borbeni sastav i dalje. Traži se da vojska istera iz svojih redova svakog borca. Traži se da iz svojih redova isteramo sve one koje su izručivali i slali u to vreme svakom ko je to zatražio. Strategije odbrane u ovoj zemlji su donosili oficiri stranih armija, nisu ih donosili srpski oficiri, a sada je donose srpski oficiri i sasvim je razumljivo što se tome protive. Ova vojska neće uništiti više nijedan tenk, neće proterati nijednog oficira, neće se nikada više stideti svojih vojnika, nikada. Naravno da oni smatraju da nas zbog toga napadate.
Ako ste verovali, u vreme kada ste imali apsolutnu vlast, da nikada neće biti rata, da nema pretnje, da nema opasnosti, pa što niste ukinuli vojsku, što ste je zadržali? Vojska služi samo za jednu stvar – da se spremi za rat i ni za šta drugo ne služi. Ako rata nikad neće biti, kao što vi ovde govorite, i ako rata nikad nije ni trebalo da bude, kao što ste smatrali u vreme vaše apsolutne vlasti, pa što je niste ukinuli? Što niste bili dosledni? Za šta ste je onda pripremali? Ako ne treba da naoružavamo vojsku, pa daj da je raspustimo. Onda je ne 70 milijardi, koliko smo dobili, nego je sedam miliona previše. Šta će nam? Vojska služi samo za jednu stvar, da se priprema za rat, a na politici je da rat izbegne, koliko god može. To je, dakle, posao političara, a posao političara vojske jeste da vojska bude moćna, da bude jaka, da bude zadovoljna, da bude naoružana. Naravno da se svi radujemo nabavci MIG-ova i naravno da je nabavka MIG-ova doneta u skladu sa planom opremanja.
Znate, mi smo bili svedoci toga kako je vojska mirno stajala i gledala kako 17. marta 2004. godine gori Kosovo i Metohija, bili smo svedoci da gledamo kako se sprovodi martovski pogrom, vojska nije reagovala, država nije reagovala, politika nije reagovala. Gledali smo kako Kosovo proglašava nezavisnost, nije reagovala, ćutala je. Zato se pravi moćna i jaka vojska, da se to više ne desi, da se ne desi više nikada tako nešto nikome. Ako vojska nije potrebna, onda je ukinite, ali dok je ne ukinete biće i naoružana, imaće veće plate, radiće i napredovaće.
Znam da je vama iskreno žao što je ovo istorijski najveći budžet u istoriji od 2000. godine naovamo, kada je u pitanju Vojska Srbije. Znam da vam je žao. Naravno da vam je žao što niste uspeli da završite proces uništavanja armije, znam da vam je žao, ali niste uspeli. Niste uspeli da je uništite. Kao što čujete i od predstavnika Vojske kada govore o vašim vremenima, govore o vremenima kada su im naređivali šta su naređivali, kada su im naređivali da prestanu da budu vojska. E, zbog toga su to radili.
Sada toga više neće biti. Ovo je srpska vojska koja će biti ponosna na svoju državu, a naša država je ponosna na nju. Naravno da ćemo se naoružavati po jasnim planovima, planovi su jasni, dostupni kome treba da budu dostupni, u skladu sa politikom ove zemlje, u skladu sa potrebama ovog naroda. Potreba ovog naroda je da ima snažnu vojsku. Nisu ovo vremena kada se govorilo da Srbija nema nijednog neprijatelja, nikad više nećemo ratovati, mi to ne možemo da kažemo i ne znamo to.
Podsetiću vas na izjavu jednog ministra spoljnih poslova u vreme dosovske vlasti koji je ukinuo šifrovanje naših telegrama i rekao – mi pred našim prijateljima nemamo tajni. Bili smo jedina zemlja na svetu koja je ukinula šifrovanje telegrama, a da vas podsetim da smo ukinuli i SID, bezbednosnu službu Ministarstva spoljnih poslova, jer mi prema našim prijateljima nemamo tajni.
E, pa, nismo jedina zemlja na svetu koja neće razvijati svoj sistem bezbednosti. Razvijaćemo, jačaćemo, naoružavaćemo, i to na veliko zadovoljstvo svih pripadnika vojske, ali svakog građanina ove zemlje. Povećane su plate u vojsci, povećane su dnevnice u vojsci, uvedena je solidarna pomoć, po prvi put u vojsci. Pripadnici vojske mogu sa zadovoljstvom da očekuju da će imati kao i ostali pripadnici bezbednosnog sektora masovnu stambenu izgradnju, gde će moći da očekuju da će u naredne tri godine već početi da dobijaju prve stanove. Sve ono što do sada nisu imali.
Sve ste to mogli da uradite. Niste to uradili, a radili ste samo na uništavanju vojske, i radili ste samo na rasturanju oficirskog kadra i samo na uništavanju naoružavanja vojske. Zašto niste nabavili te MIG-ove u vreme kada ste mogli sve? Ili, zašto niste nabavili fantome u vreme kada ste mogli sve, uopšte ne pravim pitanje. Mogao je i neki drugi avion da dođe, evo ne mora MIG, mogao je F-16. Zašto ga niste tražili? Zašto jedan jedini tenk niste uveli. Jedan, samo jedan? Zašto jedan tenk niste uveli u naoružanje? Samo jedan jedini i ništa više.
Zašto ste rasterali sve oficire koji su vredeli. Sve oficire koji su prošli ratove i ratišta sistematski uništavani i proterivani. Nekoga slali…Ako su izgubili te ratove…
(Narodni poslanik Radoslav Milojičić sve vreme dobacuje.)

Moraću da vam izreknem opomenu ako nastavite da vičete.

Zašto vojno-tehnički sporazum ne glasi kao kapitulacija, već kaže - prekid neprijateljstava? Zašto ne piše kapitualcija, nego prekid neprijateljstava sa jasnim pravima i obavezama koje ima naša država, ali koji ima i međunarodna zajednica. Nažalost, međunarodna zajednica dobrim delom nije se držala onog što smo potpisali, a mi takvi kakvi jesmo, jesmo, i svakako smo se držali.
Ovde se pokazalo, kao što vidite i potpuno nepoznavanje materije, ali nažalost, zlonamernost prema vojsci. Kada možete da pomislite da naoružavanje naše vojske je loša stvar? Naoružavanje naše Vojske? Pa, šta treba drugo da radimo? Mogli ste da rasformirate armiju, niste je rasformirali, ako ste verovali da nema neprijatelja i da neće biti rata.
Oficiri koji su tada učestvovali u donošenju Strategije odbrane danas glasno govore ono što su tada morali da ćute, da škrguću zubima, ali su se bar za to izborili. Znate li, da u toj Strategiji odbrane je trebalo da piše – nema agresora, nema neprijatelja, ima protivnika. Dakle, kada protivnik dođe u našu zemlju, ne neprijatelj, ne agresor. Jedva su se izborili da ostane reč neprijatelj. Jedva su se izborili, kao da onaj koji dolazi da vam okupira zemlju može da bude vaš protivnik. Pa, ne igramo fudbal, nego dolazi da vam okupira zemlju, da vam uništi način života, da vam uništi zemlju. Zvali ste ga protivnik. Jedva se vojska izborila da se bar napiše neprijatelj.
Ukinuli moral, ukinuli Upravu za civilnu odbranu. Nigde na svetu, kada uvodite profesionalnu vojsku, profesionalna vojska je manja i treba da bude bolje obučena. Jedan profesionalan vojnik treba da zameni četiri neprofesionalna vojnika. Nijedna vojska kada to uradi ne ukida široku obučenost stanovništva, jer nema drugi način, osim srpske vojske, osim vojske tog vremena, koja je ukinula civilnu odbranu. Ukinula, dakle, ukinula pripremanje za odbranu. Ništa drugo nisu radili, nego su gledali kako da smanje borbenu gotovost vojske, kako da je onemoguće da se brani, kako da je onemoguće da brani ovu zemlju. To su radili.Sada slušate kako se bune zato što se vojska naprema i naoružava. Pa, nego šta će nego da se oprema i naoružava. Što je najvažnije, oružje je oružje, ali ljudi su najbitniji. Dižemo im standard i vraćamo samopoštovanje. Ovi ljudi nisu mogli da uđu na Akademiju. Nisu mogli da proslave dan svoje jedinice u nekoj od vojnih zgrada, nego su se skupljali po kafanama. Nisu smeli, nisu smeli da uđu u kasarne, nisu smeli da uđu u Dom Vojske, a život su proveli u vojsci i dali sve za nju.
Tako je to izgledalo, a sada smo došli do toga da se bune zato što se vojska oprema i jača. To mi samo govori da smo na pravom putu, da radimo dobru stvar, da naša vojska i te kako ima razloga da se oprema.
Znate, kada pogledate naše okruženje, mnoge države kupuju naoružanje, čak i članice jednog od moćnijih vojnih saveza, za njih je pitanje zašto se naoružavaju, od koga se to oni štite? Da li se to oni štite od Srbije? Od naše male miroljubive zemlje? Od koga se štite?

Molim ministra da privede izlaganje kraju.

Izvinite. Za koga se naoružavaju? Kada se Srbija kao vojno neutralna zemlja oprema, ona mora da se oprema jer u trenutku nevolje biće sasvim sami i zato moramo biti spremni. Hvala vam.

Hvala vam.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine sada određujem pauzu u trajanju…
(Radoslav Milojičić: Po Poslovniku, predsednice, molim vas.)
Ipak ću završiti rečenicu. Određujem pauzu u trajanju od jednog časa i sa radom nastavljamo u 15,00 časova.
(Posle pauze)

Možemo da nastavimo.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Sada nisu ovde svi članovi Vlade koji su bili pre nego što smo prekinuli, za neke šteta, za neke dobro, što nisu i ja ću da probam da govorim o što više zakona, koji su danas na dnevnom redu, ne samo o budžetu, ne zato što smatram da budžet nije važan, nego smatram da su i drugi zakoni koji se nalaze u ovom paketu podjednako važni.

Podsećam, 31 tačka dnevnog reda, od toga 27 zakona po hitnom postupku. Zašto ovo ponavljam?

Zato što vam je predsednica Vlade koja nije došla, nažalost, u parlament je obećala da će se ona lično založiti, da svi zakoni prođu javnu raspravu pre nego što uđe u proceduru. To je rekla u oktobru mesecu.

Evo, već početkom decembra, nepuna dva meseca od tih njenih reči, vidimo da je slagala i da nema nikakve javne rasprave, ne samo o budžetu, nego sijaset ovih drugih zakona koji su pred nama.

Zašto i šta kriju ti zakoni? Uglavnom kriju javašluk, nerad članova Vlade i ti zakoni se svode na odlaganje rokova. Zakon o uređenju sudova, odlaže se rok za primenu zakona za godinu dana. Zakon o budžetskom sistemu, ponovo produžava neke rokove. Zakon o javnoj svojini, koji je već jednom produžavan, rok kraj 2017. godine, prvo je bilo 2015. pa je produženo na 2017. godinu, da se lokalne samouprave prijave da će da preuzmu upravljanje imovinom na svojoj teritoriji, sada se produžava za još tri godine.

U situaciji kada lokalne samouprave imaju problem sa finansijama, one se odriču mogućnosti da preuzmu imovinu, da upravljaju njom i da steknu dobit čime bi popunile svoje budžete. Ko je za to odgovoran? Ko je odgovoran za takvo stanje u lokalnim samoupravama ako ne stranke vladajućeg režima? Zakon o deviznoj štednji, gde je početak otplate bio planiran za 31. avgust 2018. godine, sada se pomera za još godinu dana. I najvažniji, naravno, Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, koji za još godinu dana odlaže primenu platnih razreda, zato što, između ostalog, Vlada taj rok koji je dala sebi, pa produžila. Prošle godine smo imali takođe raspravu o tom zakonu, takođe je Vlada gotovo u istom sastavu kao danas, došla ovde i tražila da rok sa 1. januara 2017. godine, produžimo na 1. januar 2018. godine, a sada dolazi sa predlogom da se to produži na 1. januar 2019. godine.

Šta je radio ministar zadužen za lokalnu samoupravu i državnu upravu? Ta priča o platnim razredima traje od 2014. godine da vas podsetim, pet godina, od priče do početka primene, ali ja nisam nekako siguran da će se to desiti 1. januara 2019. godine, kao što sada predlažete, jel ćete doći ponovo u parlament i tražiti novo prolongiranje, računajući ovde da niko nema pamćenje duže od tri dana.

Posebno mi je bio zanimljiv, recimo, nije o tome ministar rekao ni jednu reč, a inače do sada je zakone predstavio samo ministar Vujović. Drugi ministri nisu dali obrazloženja za zakone iz njihovih resora koje danas raspravljamo.

Zakon o republičkim i administrativnim taksama je jedan vrlo krupan dokument, gde se stotine i stotine novih taksi uvode, menjaju se iznosi taksi.

Malo sam pokušao da nešto zanimljivo pronađem u ovom zakonu. Recimo, taksa za polaganje ispita za upravljanjem čamcem, bila je do sada 810 dinara, a sada se povećava na 4.500 dinara, to vam je pet i po puta, za jednu kategoriju, odnosno na 6.310 dinara, to vam je osam puta, toliko povećavate taksa.

U železničkom saobraćaju postojale su dve takse od 22.880 dinara, a sada se uvodi preko 50 različitih taksi. Dakle, od 100 do 260.000 dinara.

Linijski prevoz, bilo je tri takse, a sada 30 novih taksi, razni iznosi.

Zašto ovo kažem? Zato što je jedna od primedbi privrede preveliko parafiskalno opterećenje privrede, preveliki broj taksi. Sada ovim zakonom o kojem ni reč nije rekao ni ministar, uvodi se stotine novih taksi. Pogledajte koliko je to, preko 200 strana.

Ono što je najzanimljivije u ovom zakonu, uvodi se pravo Vlade da visinu takse usaglasi sa rastom cena na malo.

Znači, Vlada vrlo vodi računa kada je reč o prihodima Vlade. Vlada će po ovom zakonu do 30. aprila 2018. godine imati pravo da u skladu sa rastom cena na malo, poveća ove takse. Da li će isto to uraditi sa penzijama? Da li će isto to uraditi sa platama, sa socijalnim davanjima? Neće.

Neće, jer Vlada ne brine o građanima, brine o sebi. Ministar je nešto rekao kako mu je važan Zakon o komercijalnim transakcijama. Ja razumem zašto je važan i slažem se da je potrebno uvesti red.

Ali, da vidimo šta je istorija tog zakona, kako se on do sada sprovodio, da li je to izmena i dopuna Zakona?

Zakon je donesen pre pet godina, krajem 2012. godine, a da stanje koje je tada iznosilo da su dugovanja iznosila, prosečna naplata 134 dan, iznosila je prosečna naplata, ona je na početku 2014. godine pala na 126 dana, pa se sredinom 2015. godine povećala na 141 dan i onda je došao ministar Vujović, sredinom 2015. godine i rekao iste rečenice koje je rekao i juče, kako je važno da se uvede red, kako će to sada novi zakon da uradi.

Šta je rezultat, dve godine od važenja dosadašnjih rešenja i Zakona o komercijalnim transakcijama? Rezultat je da je sada prosek 139 dana, sa 141 na 139 dana.

To je rezultat dve godine primene Zakona, istog ministra koji sedi ovde i koji je potpuno iste rečenice izgovorio juče kao i pre dve godine, ja sam gledao listing ovde.

Da krenem dalje o rebalansu. Rebalans je izmena samo jednog člana koji kaže da izuzetno Vlada ima pravo da dodeli isplatu bonusa u 2017. godini. Mi ne znamo, u stvari, samo kad čitamo zakon ko će dobiti to, ali vidimo u realizaciji u javnosti kakav je odnos snaga u samoj Vladi. Jedine bonuse u 2017. godini dobiće pripadnici vojske i policije. Neće dobiti pripadnici, odnosno ljudi koji rade u prosveti, neće dobiti ljudi koji rade u zdravstvu i mi mislimo da je to loše.

Ako je postojao, ili postoji taj famozan suficit u budžetu, a možemo da razgovaramo kako se do njega došlo, da li povećanom naplatom ili nedovoljnom realizacijom projekata koji su planirani u 2017. godini, kapitalni projekti čija je realizacija samo 70%, da li onda taj suficit iz budžeta zaslužuje da prime samo pripadnici vojske i policije? Mi mislimo da ne. Trebali su bonuse u 2017. godini, ako postoji višak, da dobiju i zaposleni u zdravstvu i zaposleni u prosveti.

Zakon o kome ni jedna jedina reč nije rečena, je zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Taj zakon čekamo od 2014. godine, skoro četiri godine. Ovaj Predlog koji je na kraju došao, bolje da nije ni došao, to je moje mišljenje. A zašto je važan, to ponavljam, zato što je preko 30% dece u Srbiji danas ugroženo od siromaštva, zato što je u Srbiji u prošloj godini, 2016. godini, rođeno najmanje beba od Prvog svetskog rata. Ovaj zakon je kičma kojom treba da se država bori i da promeni ove dve stvari.

Kakva rešenja imamo? Evo, ja ću da kažem, prvo ona rešenja koja mislimo da su dobra, da su prepoznate žene sa sela i da mogu sada i one da ostvare svoje pravo na finansijsku pomoć kod rođenja dece, da će se ubuduće direktno iz budžeta na račune majki i roditelja uplaćivati naknada za porodiljsko i naknada za negu dece. Kao što je dobro da su priznata i druga vrsta zaposlenja, osim stalnog radnog odnosa, to su dobre stvari.

Ali, ajde da vidimo šta je loše, a toga je nažalost mnogo više. Znači, zakonom više nisu definisani iznosi za roditeljski i dečiji dodatak. To je ostavljeno da će biti odluka ministra, odnosno da će propisivati Vlada na predlog ministra.

Roditeljski dodatak za prvo dete se tako, navodno, uvećava na 100.000 dinara. Tako smo čuli, ali to ne stoji u ovom zakonu. Ali se taj roditeljski dodatak više neće isplaćivati jednokratno, nego u roku, u periodu od dve godine i pitanje je da li on onda opravdava namenu koju ima.

Obračun naknade zaposlenih za vreme porodiljskog odsustva se sada računa na 18 meseci, ali na način da se vama u 18 meseci sabiraju prihodi na koje su plaćeni porezi i doprinosi i onda se ta suma deli na 18 i dobija se mesečni iznos koji se onda računa kao bruto osnovica za isplatu roditeljskog, odnosno dodatka na porodiljskom bolovanju.

Znači, žena ako je radila devet meseci, pre nego što je otišla na porodiljsko bolovanje, njoj će se računati taj prosek sve što je primila za tih devet meseci, pa podeliti sa 18 i onda će to primati narednih godinu dana. Da li mi tako mislimo da se izborimo sa negativnom stopom rađanja dece u Srbiji? Da li ćemo tako ekonomski osnažiti žene i ekonomski osnažiti porodice sa decom? Nećemo.

Zakon zanemaruje u potpunosti hraniteljske porodice. Ponavljam, u primanja se računaju neto primanja koja dobijate 18 meseci na razne načine, a onda vam se to što ste dobili podeli sa 18, pa se to uzima kao bruto osnovica. Znači, dodatno se umanjuje ono što će primati žene porodilje za vreme porodiljskog odsustva.

Onemogućava se pravo na dečiji dodatak ukoliko se poseduje neka imovina koja se ne koristi ili se ne može koristiti zbog raznih drugih sporova ili, jednostavno ne može da se koristi.

Posebno je skandalozno u obrazloženju za donošenje ovog zakona što se kaže da se zbog zloupotreba korišćenja prava iz ovog zakona morala su da se uvedu, da se dođe do promena. Valjda su trebali neki drugi da budu motivi, a ne zloupotrebe korišćenja.

I na kraju, poslali ste nam, ministre, očigledno, radnu verziju zakona. Ako pogledate član 12. tamo ćete videti stavove 4, 5 i 6. koji su tri, očigledno radne verzije za koje niste mogli da se odlučite koja će se naći u krajnom rešenju zakona, jer govori iste stvari na tri različita načina. Kad ih pročitate vi ne znate šta je smisao zakona, da li imate pravo ili nemate pravo koje se govori u članu 12. Zakonom nije definisano materijalno ugrožena porodica što je osnov za ostvarivanje prava u raznim drugim zakonima. I brojne druge stvari.

I sada, da kažem još nekoliko rečenica o budžetu, jer, nažalost nemam dovoljno vremena. Pre svega, budžet je netransparentan, 30 milijardi se troši na usluge po ugovoru, potpuno samovoljno od strane ministra svakog pojedinačno.

Budžet nije programski osim na papiru i sam ministar je to priznao. Ja vas ministre od 2014. godine, odnosno 2015. godine stalno pitam - kakva je realizacija programa na osnovu programskih budžeta? Kakve su analize? Da li su ostvareni ciljevi iz programskog budžeta? Vi ste sami rekli da još nismo došli dotle i da ste napravili Međuresornu grupu koja će sada time da se bavi da to u budućnosti bude drugačije.

Četiri godine od usvajanja prvog programskog budžeta u Skupštini Srbije. Kako da govorimo o budžetu i o planiranom rastu BDP od 3,5% ako ne govorimo o razlozima zašto u ovoj godini nije ostvaren rast od 3%. Ministar je rekao tri su razloga: suša, manjak u proizvodnji energije i u rudarstvu i građevinarstvu. Koje su to mere koje Srbija ovim budžetom planira da smanji uticaj suše na poljoprivredi? Koje su to mere?

Sećam se 2014. godine, smanjivan je bio iznos sa milijardu za navodnjavanje na 200 miliona. Ja sad nisam stigao u ovom budžetu da pronađem da li postoji neka razlika. Proizvodnja električne energije jedini razlog za to je nestručno rukovodstvo EPS i urušavanje na kopovima koje je onemogućilo da se kopa ugalj i da Termoelektrana „Nikola Tesla“ proizvodi planirane količine električne energije u februaru i martu mesecu, nikakva zima, samo nestručnost.

Kada ćemo dobiti profesionalna rukovodstva, ne samo u EPS-u, nego u gotovo svim javnim preduzećima? Svuda imamo vd stanje. Podsećam vas još jednom, mart ove godine je bio poslednji rok ne za kraj konkursa, nego za izbor posle sprovedenog konkursa rukovodstva u javnim preduzećima, po zakonu koji je ova Vlada predložila, a Skupština usvojila.

Građevinarstvo, kako to da sada imamo pad, ako smo na, ne znam kom mestu Duing biznis liste i sve je sjajno, ako imamo Beograd na vodi, koji će da zaposli 30, 40.000 radnika, navodno, to smo slušali ovde, kako sada imamo problem sa građevinarstvom? Meni je jasno da otud sada idu ove priče o stanovima od 550 evra. Ponovo nova bajka.

Ono što se nalazi u ovom budžetu i što ja mislim da je sramota za svakog od nas ukoliko se to iz budžeta ne obriše je projekat gondole u Beogradu. Kaže, u budžetu treba da bude odvojeno, budžetu Republike Srbije, znači para svih građana, u 2018. godini 360 miliona dinara, tri miliona evra, za uvođenje nove turističke ponude i novog video saobraćaja u gradu Beogradu. Znači, 360 miliona ove godine, a sledeće godine 840 miliona dinara. Znači, deset miliona evra iz budžeta Republike Srbije i još pet miliona evra iz budžeta Beograda. To je 15 miliona evra za jednu gondolu od kilometar.

Zahtevam da se ovaj projekat odbaci, da se ne realizuje u ovom trenutku. Za 15 miliona evra u Republici Srbiji promenimo Zakon o veštačkoj oplodnji. Dajmo pravo da parovi koji ne mogu, osim na taj način, da imaju potomstvo, imaju pravo ne samo na jedno dete iz veštačke oplodnje, nego da imaju pravo i na drugo i na treće.

Pet hiljada dece je ekvivalent ovih 15 miliona koje vi nameravate da potrošite na gondolu koja treba da ide pored Brankovog mosta. To je sramota. Sramota ako usvojimo nešto takvo u budžetu Republike Srbije.

Ja vas pozivam, ja ne mogu dalje više da govorim o drugim stvarima iz budžeta, govoriće kolege ukoliko stignu. Nažalost nećemo govoriti o amandmanima, jer očigledno namera poslanika SNS da nas u tome onemogući.

Da li ste završili izlaganje?